U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

Nova usluga Ministarstva poljoprivrede E-pijaca predstavlja dobar način da svi oni koji žive od poljoprivrede mogu na jednom mestu da ugovore prodaju u celoj zemlji. Kikindski poljoprivrednici u najvećoj meri prodaju med, rakiju i povrće, dok se u međuvremenu zabrana prodaje na zelenim pijacama koristi radno za zasnivanje nove proizvodnje u plastenicima.
Odmah nakon uvođenja vanredne situacije i zabrane rada na zelenim pijacama, videvši da će velike količine hrane ostati na njivama, kikindski poljoprivrednici organizovali su se preko društvenih mreža kako bi svoju robu uredno isporučili svima koji su bili zainteresovani za kupovinu. Nedugo zatim, Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je takozvanu E - pijacu, odnosno mogućnost da svi proizvodi budu dostupni na jednom mestu u celoj zemlji.'Drago mi je da je država uvidela da teba da se napravi nešto poput E - pijace. Svaki početak je težak i mislim da će tek kasnije pokazati rezultate, mada ova usluga daje dobre rezultate i sada'', kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Otvaranje elektronske pijace preko resornog ministarstva svakako je dobar način da se steknu novi kontakti, da se u momentima kada je prodaja na pijacama neizvodljiva nešto i zaradi, iako kikindski povrtari koriste ovo vreme kako bi započeli proizvodnju u plastenicima, dok prodaju stavljaju u drugi plan.

''Trenutno samo ulažemo u proizvodnju, počeo je rasad da pristiže od paradajza, krastavaca, tikvice, dok paprike ima u plastenicima. Sada čekamo svaki dan u nadi da će se vanredno stanje ukinuti što pre'', napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Imajući u vidu da su Kikinđani odmah po proglašenju vanredne situacije preko društvenih mreža započeli prodaju, nije im bilo strano prijavljivanje za E – pijacu, a prvi koji su ponudili svoje usluge su proizvođači meda, rakije i povrća.

''E - pijaca je počela da funkcioniše 10. aprila, a mi kao Poljoprivredna stručna služba smo dobili uputstva da pomažemo poljoprivrednicima da se povežu preko tog portala. Kontaktirali smo naše poljoprivrednike, ali moram da napomenem da Kikinda nema veliki broj povratara i voćara'', dodaje Jelena Kljajić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Prilikom prodaje robe preko E-pijace važno je da poljoprivrednici isplaniraju kako i kojim danima će dostavljati robu, na kojoj teritoriji, po kojoj ceni i da to jasno zabeleže tokom registracije na E-pijacu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/na-e-pijaci-najvise-se-prodaju-med-rakija-i-povrce_1114824.html

Opština Ruma je prva lokalna samouprava u Srbiji koja će od povrtara otkupiti višak proizvoda. Štab za vanredne situacije u toj sremskoj opštini doneo je odluku da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup salate, rotkvica, spanaća, tikvica i ostalog povrća koje ovih dana stiže iz plastenika. Povrće će biti ponuđeno sindikatima ili će biti podeljeno kao humanitarana pomoć. Otkup povrća počeće već od ponedeljka.

Povrtari sa područja rumske opštine mogu računati na pomoć lokalne samouprave kako bi što manje izgubili na ovogodišnjoj proizvodnji. Tri miliona dinara obezbeđeno je iz budžeta za otkup viška povrća od onih povrtara koji imaju prijavljenu tu vrstu proizvodnje.

- Ostali ulaze u sezonu, rade iako ima policijskog časa. Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud - ističe Mančić, dodaje da će oni tu robu platiti, ili je usmeriti sindikatima javnih preduzeća, koji mogu povrće da dobiju po sindikalnim cenama.

- Ako hoće, ako ne - mi smo spremni da tu robu delimo, kao što delimo humanitarne pakete, kao svežu robu, svakodnevno ako te proizvode budemo kupovali.
Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da će ova pomoć povrtarima svakako dobro doći. Ona podseća da je većina povrtara u proteklom periodu kontrolisala svoje proizvode i dobila sertifikate i oznaku "Rumski ceger" tako da se kvalitet proizvoda ne dovodi u pitanje.

- Pošto je u pitanju plastenička i proizvodnja u staklenicima, proizvođači su trebali da vode računa o tretmanima zaštite, kada je bio poslednji i da li je izašla karenca da bi imali kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu "Rumski ceger", što znači da su prepoznati na tržištu" - kaže Klještanovićeva i dodaje da pored sertifikovanih pomoć loklane samouprave imaju i ostali povrtari koji su takođe morali da vode računa o kvalitetu proizvoda i njihovoj zdravstvenoj bezbednosti.

Ovu meru podržavaju i rumski povrtari koji kažu da će spasiti bar deo svojih proizvoda koji uveliko stižu za prodaju. U Rumi ima i nekoliko piljarnica čiji vlasnici se i sami bave povrtarstvom. Ovih dana oni u nedostatku svoje robe, povrće otkupljuju od drugih povrtara, a počela je i dostava povrća na kućne adrese potrošača.

Rumski povrtari će svakako imati mogućnost da se reše viška svojih proizvoda, a njihov otkup trebalo bi da počne već početkom sledeće nedelje. U Rumi je oformljena i tročlana komisija koja će voditi računa da kompletan posao bude dobro urađen i da rumski povrtari iz ove situacije izađu sa što manje štete.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2849315/opstina-ruma-otkupljuje-povrce-i-plasira-sindikatima-ili-deli-kao-humanitarnu-pomoc

Posle zatvaranja pijaca povrtari iz Južnog Banata uspešno su se organizovali i isporučuju povrće koje prozvedu preko narudžbina sa Facebooke-a i telefona na kućne adrese, a planiraju da od sledeće nedelje svoju robu na takav način ponude i Beograđanima.

Predsednika Udruženja povrtara iz Glogonja, povrtarskog sela pored Pančeva, Danila Vučkovskog zatičemo kako isporučuje povrće u naselju Nova Misa.

- Ljudi su odlično reagovali, danas radimo drugu isporuku, za sada radimo sa dva vozila, a pošto je interesovanje sve veće, biće i više vozila - kaže on dok pod maskom sa rukavicama na rukama isporučuje bakaluk vredan oko 2,5 hiljada dinara.

Povrće, a od sutra će biti i jabuke u ponudi, sa teritorije su Južnog Banata, povrtari su iz Banatskog Brestovca, Skorenovca, Pančeva, Glogonja, Debeljače a voće će biti iz Opova, kaže on i dodaje da se ne prodaju nijedan artikal iz uvoza.

- Može se očekivati da od ponedeljka krenemo dostavu kuće adrese i za Beograd, za to nam je potrebno više logistike i bolja organizacija, ali radimo na tome ubzano - kaže on i dodaje da se trude da prošire asortiman a da sebe ne preopterete jer svako ima još poneki posao koji radi pored ovoga.

Agilnim povrtarima su se javili i trgovinski lanci koji žele da pomognu i da od svakog proizvođača poruče određenu količinu robe kako bi smanjili štetu koja je nastala zatvaranjem pijaca.

- Nama se već javljaju online pijace koje žele da nas besplatno registruju na njihovim sajtovima kako bismo mogli da primamo porudžbine a što se tiče najavljene virtuelne pijace preko ministastva poljoprivrede smatram da reaguju kasno jer je trebalo da je formiraju pre nego što su doneli odluku o zatvaranju pijaca - kaže on.

Na izjavu pristaje i maskirani mlađi Pančeva koji preuzima isporuku povrća i kaže da je sve počelo tako što je supruga videla ponudu na internet.

- Što da ne sve je zatvoreno, zelena pijaca ne radi, naručili povrće i uzeli smo ono što treba - kaže on.

U kući su tri porodice pa je količina malo veća, kaže on i dodaje da je to ono što je neophodno za supice i čorbice a povrće mu dobro izgleda.

- Snalazimo se u ova vremena, baku i deku čuvamo, puna je kuća dece, a mi zaposleni smo sad više kod kuće - pa upoznajemo svoju decu - kaže on.

Ovi povrtari Južnog Banata svoju ponudu i besplatnu dostavu postavili su na FB stranicu Dostava voća i povrća Pančevo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2842543/povrtari-juznog-banata-isporucuju-robu-na-kucnu-adresu-od-sledece-nedelje-dostave

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu."Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B", objašnjava Nedimović.

Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.

"Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore", ističe Nedimović.

Najavljuje da će elektronska pijaca pred kraj nedelje biti potpuno stavljena u funkciju.

"To će biti jedna osnovna verzija, dosta IT stručnjaka radi na ovome. Mi nismo izmišljali toplu vodu, takve platforme postoje", napominje ministar. Nedimović je istakao, što se tiče ponašanja poljoprivrednika tokom vanrednog stanja, da su oni ozbiljni heroji našeg vremena i da su dosta disciplinovani.

Istakao je da se poljoprivrednici mogu informisati na sajtu Ministarstva, kao i u kol-centru gde su ljudi dostupni 24 časa.Ministar Nedimović ističe značaj koji naučnoveterinarski instituti širom Srbije imaju u borbi protiv epidemije koronavirusa, pošto se u njima obavlja uzorkovanje.

Naveo je da u institutu u Batajnici može da se uradi do 800 do 1.000 uzoraka tokom dana, u Nišu 200, u Kraljevu između 180 i 210, u Novom Sadu 200, u Šapcu će moći 150.

Naučnoveterinarski institut u Šapcu bi trebalo da počne da radi sutra, najavio je ministar poljoprivrede.Nedimović je rekao da je u poslednjih 10 dana bilo 2,27 miliona ulaza na sajt Ministarstva poljoprivrede.

"Ako neko pita odakle nama toliko poljoprivrednika, očigledno je da je to bio pokušaj napada preko nekih mašina, a sajt je dva puta i padao", rekao je ministar.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3913067/pijace-elektronska-voce-povrce-poljoprivednici.html

Dugogodišnji proizvođač krompira i luka Branislav Zelenović iz Siriga kaže da, uprkos epidemiji i skraćenom radnom vremenu marketa, nema problema da domaći krompir stigne do velikih i malih radnji, niti da ode preko granice u izvoz.

Veliki deo krompira otišao je već za Albaniju i Severnu Makedoniju navodi Zelenović i dodaje da zbog tražnje krtole u zemlji i izvan, domaći krompir sada ima dobru velecenu. Kilogram se kreće od 45 do 50 dinara, a kilogram luka na veliko je još skuplji, 60 dinara.

Po njegovim rečima, veliki domaći proizvođači uspevaju da namire potrebe domaćeg i inostranog tržišta i za lukom.

- Naš luk odlazi u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, u domaće i strane trgovinske lance kod nas. Veliki deo je već prodat van naše zemlje, a deo čuvamo za potrebe stanovništva, dok ne dospe novi rod - kaže Zelenović.

I proizvođač krompir iz Despotova Miloš Hajduk kaže da prodaja krompira ide odlično, ali da povrtari imaju kupusa koji nije prioritetna hrana veletrgovcima, pa ga naručuju u smanjenim količinama.

- Sada kupus držimo u hladnjačama, sve u nadi da ćemo uspeti da ga prodamo do maja. Zbog manje tražnje, opala je i cena kilogram kupusa, košta svega 20 dinara, što proizvođačima nikako ne odgovara - kaže Hajduk.

U ozbiljnom problemu su povrtari iz Futoga koji kisele ribani kupus. Na lageru imaju više stotina hiljada tona, pa su oni okupljeni oko udruženja Futoški kupus odlučili da ribanac poklanjaju.

Predsednik Udruženja Radivoj Ćulum kaže da su deo već poklonili Crvenom krstu, a imaju volju da ga poklone i u karantine.

- Ne stižu nam više narudžbine od velikih trgovinskih lanaca, jer cene da kiseli kupus nije priorotetna hrana, premda je bogat vitaminom C, pa smo odučili da ga damo u karantine - rekao je Ćulum, i pozvao da im se jave oni koji kuvaju za ljude smeštene tamo, bez obzira na to gde se nalaze, jer Udruženje ribani kupus poklanja svima, i onima u Nišu, Beogradu, Kragujevcu.

Za razliku od kupusa, svežeg i kiselog, proizvođači pasulja oslobodili su se viška. Proizvođač iz Siriga Siniša Arsić rekao je da je uspeo da proda sav prošlogodišnji pasulj i od pre izvesog vremena nema ga na lageru.

Arsić je naveo da oko 1. maja kreće iznova da seje pasulj, s tim što će sada duplirati površine, na 40 jutara.

Pre više od meseca dospele su rotkvice i zelena salata iz plastenika. Deo tog povrća poljoprivrednici su uspeli da prodaju, a drugi deo stigao je baš u vreme kada je proglašeno vanredno stanje, pa se sada snalaze kako da dođu do potrošača.

Kako kaže Nenad Panić iz Vilova, koji trenutno vodi brigu o tome kako da proda preostali deo rotkvica i salate.

Uglavnom, kaže, dolaze preporodavci i oni kupuju, ali ne velike količine. Panića brine i kako će uspeti da proda krastavce koji dospevaju za mesec dana i šta će raditi s paradajzom, koji treba da sazre krajem maja.

– Jedino mi preostaje da se uzdam u to da će do tada epidemija biti na kraju i da ću se tako izvući – navodi Panić, i dodaje da problem povrtarima nije samo kako da prodaju namirnice, već što i kupovna moć potrošača opada, pa se sada više kupuju krompir i luk, brašno, šećer, ulje, nego povrće iz plastenika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2839444/krompir-i-luk-se-prodaju-kupus-i-povrce-iz-plastenika-slabo

Budući da su novosadske pijace zbog koronavirusa zatvorile svoje kapije do daljeg, na „Fejsbuku” je od 22. marta otvorena grupa „Pijaca Novi Sad”, da bi se prodavci i kupci mogli povezati i nastaviti svoju dugogodišnju saradnju. Jedan od administratora grupe Zoran Nikolić rekao je za naš list da je ideja potekla onog trenutka kada je video vest da će pijace biti zatvorene zbog vanrednog stanja i zdravstvene bezbednosti građana.– Pošto nigde nije bilo navedeno do kada će trajati ta obustava, pomislio sam da bi trebalo iskoristiti mogućnosti interneta i povezati ljude – kaže Nikolić. – Potražio sam da li tako nešto već postoji i pošto u tom trenutku nisam našao ništa slično, pokrenuo sam grupu na „Fejsbuku”. Nekoliko prijatelja je učestvovalo sa svojim idejama kako bi to trebalo da izgleda, a zamisao je da se u grupi povežu proizvođači, odnosno prodavci, s krajnjim korisnicima – kupcima i, koliko vidimo, uspeli smo u toj nameri, jer u ovom trenutku grupa broji više od 8.000 članova.

Tako to biva u modernom svetu tehnologija da uz malo mašte, volje i želje, nastane virtuelna pijaca, koja predstavlja mesto trenutnog okupljanja i odabira potrebnih namirnica, a potrebe su različite. Kako je rekao Zoran, postoje sekcije za određenu kategoriju robe ili stvari, u kojima ljudi ostavljaju svoje ponude i kontakt.

– Trudimo se da ne širimo obim tih sekcija da bi sve bilo preglednije i pristupačnije – kaže naš sagovornik. – LJudi su odlično reagovali na ovu ideju i, iskreno, nisam očekivao toliki odziv. Zato sam za sada prezadovoljan, a mislim da su i članovi. Jedina zamerka je da dosta njih ne pročita pravila kojih se treba pridržavati, pa to može uneti konfuziju. Stoga molimo sve buduće članove da se upoznaju s pravilima i pokušaju da ih ispoštuju.

Zaista, kada malo „surfujete” grupom, reakcije ljudi su uglavnom pozitivne, jer se može poručiti bukvalno sve, i to direktno od proizvođača. Vidljivo je raspoređeno koji proizvod se može naći u određenom segmentu, od odeće i obuće, zimnice i sira, mleka i mlečnih proizvoda, preko yema, kolača, razne robe iz Mađarske, čokoladnih bombona i slatkiša, zatim zdrave hrane, meda, jaja i testinina, do voća i povrća. Moguće je naći sve za bebe i decu, cveće i zelenilo, peškire i posteljinu, kao i hranu za kućne ljubimce, kozmetiku i sanitarije, hobi pozamanteriju, ali i duvan, cigarete, pa čak i elektromaterijal, alate i rezervne delove. Osim toga, svaka pijaca ima svoj odeljak, u kojem se oglašavaju i jedni i drugi, od Satelitske i Riblje, preko Kvantaša do Najlona.

– Nemam uvid u to koliko je tačno prodavaca u grupi, čak dosta ljudi misli da sam ja jedan od prodavaca, pa mi šalju upite za raznu robu – kaže Nikolić. – Nisam radio na povezivanju pijaca, već sam se trudio da na zahtev članova sve lepo organizujem i napravim sekcije, a proizvođači i prodavci ostavljaju svoju ponudu i kontakt. Kupci potom kontaktiraju s njima i dogovaraju se kako će preuzeti i platiti robu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/fejsbuk-otvorio-virtuelne-pijacne-tezge-29-03-2020

Posle višemesečnog miholjskog leta umesto jeseni i zime, paori u Srbiji se plaše baba Marte ili prolećnog mraza i prizivaju obilne kiše u aprilu i maju koje bi nadoknadile deficit vlage i spasile poljoprivrednu sezonu.

Malo je reći da su kraj prošle i početak ove godine atipični u Srbiji: visoke, gotovo prolećne temperature, meseci bez kiše, kamoli snega, nezapamćeno zagađenje vazduha skrajnuli su još jedno pitanje od kojeg se živi: kakva će biti rodna godina?

Docent meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Ana Vuković ističe za "Blic" da su duge suše tokom jeseni i zime stvorile veliki deficit vlage.

- Sneg tokom zime stvara i podzemne rezervoare vode. Manjak snega ove zime uticao je i da bude manje takvih podzemnih rezervoara. Taj deficit mogle bi da nadoknade samo kiše narednih meseci. Za sada ne možemo tačno da znamo kakvo nas proleće očekuje pošto tačne meteorološke prognoze postoje samo za sedam dana unapred - naglašava Vuković.Kako kaže, najveći poljoprivredni strahovi vezani su za naredne dane i nedelje.

- Najveća opasnost preti od ranog i pogotovo kasnog mraza pošto su zbog visokih temperatura biljke već ušle u razvijeni period vagetacije i jako su osetljive čak i na mali mraz. Zato će za poljoprivrednu sezonu pored prolećnih kiša biti značajno i da ne bude mrazeva - objašnjava Vuković.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu na smeru voćarstvo Milovan Veličković ističe da će nepovoljni meteorološki uslovi prethodnih meseci posebno pogoditi voće.- Druga polovina 2019. godine je bila sušna, a zima bez snega što je stvorilo deficit vlage pogoto na imanjima koje nemaju sistem navodnjavanja. Krajnje atipična godina sa visokim temperaturama uslovila je rani početak vegetacije i otvaranje pupoljka već u ovoj fazi kod dženerike, kajsije, breskve, nektarine, badema... Ukoliko dođe do prolećnih mrazeva, to bi moglo da nanese veliku štetu ovom voću. Tako je bilo pre dve-tri godine kada je do mraza došlo polovinom aprila - apostrofira Veličković.

Naš sagovornik pak tvrdi da kasni prolećni mraz ne može štetiti svom voću.

- Recimo, jabuka, kruška i šljiva, a pogotovo maline, kupina, dunja i mušmula koje kasnije ulaze u period vegetacije su otpornije na mrazeve - podvlači Veličković.Slične muke ove poljoprivredne sezone očekuju i povrtare, smatra penzionisani profesor na smeru povrtarstva Petar Munćan.

- Sušna zima stvorila je, primera radi, u Banatu deficit vlage od 100 mililitra po kvadratu, što bi morale da nadoknade kiše u aprilu i maju. To znači da bi ovog proleća moralo da padne 100 litara kiše više u odnosu na normalni prosek. Dodatni problem poljoprivrednicima stvara i činjenica da cena semena i đubriva raste - ističe Munćan i dodaje da su pojedini poljoprivrednici poput njega kupili đubrivo još jesenas dok nije poskupelo.

Inače, procene su da će ove poljoprivredne sezone cena semena i đubriva u proseku biti veća za 10 odsto.Na Poljoprivrednom fakultetu ističu da će cenu visokog zagađenja vazduha u Srbiji ove zime platiti animalni, a ne biljni svet.

- Biljke pročišćuju ugljen-dioksid i vazduh. Inače, uzrok zagađenja vazduha i sušne zime je isti. Imali smo stabilnu atmosferu i visok pritisak vazduha zbog čega nije bilo oblaka i padavina - naglašava Ana Vuković, docent meteorologije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koliko-ce-godina-biti-rodna-manjak-vlage-i-mraz-mogli-bi-da-stete-vocu/zmgspsh

Najveći međunarodni sajam voća i povrća "Fruit logistica" koji je održan u Berlinu od 5. do 7. februara naši izlagači su iskoristili da sklope nove poslovne aranžmane za izvoz voća ali i povrća. Za razliku od prošle godine na ovogodišnjem sajmu su objedinjeni štandovi Srbije (12 izlagača) i Vojvodine (8).U organizaciji "Razvojne agencije Vojvodine" nove kupce u Berlinu traže kompanije: "Sweet cherry lady" iz Čeneja, "Vlabons" iz Jaska, "COPA" iz Dobanovaca, "Agro Trust" iz Deča, "Sirmium Fruit" iz Šida i "Carska Bašta" iz Zrenjanina. Na "Fruit logistici" su prisutne i dve zemljoradničke zadruge "Agronom" iz Pivnica i "Krsturska Paprika" iz Ruskog Krstura.

Vladimir Popić iz kompanije "Sweet cherry lady" iz Čeneja gaji trešnje na 20 ha.

Veliko interesovanje je za naše trešnje, al i ostali izlagači na štandu su imali niz sastanaka sa kupcima iz Rusije iz EU. Nudimo i kvalitet i dobru cenu. Već imamo nekoliko ugovorenih sastanaka sa predstavnicima velikih trgovačkih lanaca pa se nadam da ćemo sklopiti dobre poslove.

Naše izlagače su na sajmu "Fruit logistica" posetili i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, njegov kolega zadužen za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju Ognjen Bjelić, kao i savetnik predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, Goran Lazović.

"Izlagači iz Vojvodine objedinjeno sa kolegama iz Srbije već drugu godinu za redom izlažu na sajmu na kome se sastaju najveći prodavci i kupci na svetu. Trebalo bi napomenuti da AP Vojvodina subvencioniše nastup naših proizvođača i drago mi je da su na ovaj način u prilici da promovišu svoje proizvode i da ih prodaju širom sveta. Dobri rezultati sa sajma iz prošle godine su nas naveli da nastavimo sa tom praksom i ove godine ali planiramo nastup i za narednu godinu. Pored toga što subvencionišemo primarnu proizvodnju neophodno je da našim proizvođačima pomognemo da nastupe na međunarodnim sajmovima kako bi svoje proizvode mogli da ponude i svetskom tržištu", rekao je na sajmu Vuk Radojević.Na ovogodišnjem sajmu najviše se diskutovalo o tome kako sprovesti globalnu održivost proizvodnje voća i povrća kroz inovacije. Sa 3.300 izlagača iz 93 zemlje, što je više nego ikad, od kada se sajam održava od 1993., "Fruit logstica" potvrdila je primat najvećeg skupa poslovnih ljudi u svim segmentima proizvodnje voća i povrća.

Zvanični partner ovogodišnjeg sajma je Ekvador. "Naša misija je otvaranje novih tržišta u Evropi", rekao je na otvaranju sajma Luis Rojas, predsednik "Udruženja malih poljoprivrednih proizvođača" "Santa Rosa". "Došli smo u Berlin da upoznamo potencijalne kupce koji će kupovinom našeg voća pomoći seoskim gazdinstvima da napreduju."Na konferenciji "Smart Horticulture Global", govoreno je o integrisanom upravljanju štetočinama, robotici i veštačkoj inteligenciji. Inače, izlagači i posetioci bili su vrlo zainteresovani za "Forum proizvodnje". U "Laboratoriji budućnost" upoznavali su se sa inovativnim proizvodima i konceptima. U "Logističkom čvorištu" govoreno je o problemima koji se tiču distributivnih mreža. Tehnologija sutrašnjice predstavljena je na "Tech Stage"-u.Kada je o izazovima u proizvodnji reč u "FRUIT LOGISTICA Trend Report"-u 2020., nazvanom "Napravi pravu stvar (pravilno) (Do The Right Thing (Right))", naglašava se da sve veći broj kupaca traži održive modele snabdevanja koji nalaze rešenja za probleme poput klimatskih promena, a u izveštaju se navodi da prednost na tržištu stiču oni koji obezbede proizvodnju i distribuciju proizvoda na etičniji i ekološki prihvatljiviji način. Mnogi izlagači u Berlinu pokazali su da su više su nego spremni da iskoriste tu mogućnost.

Ulaganje u ljude i njihov kontinuirani razvoj predstavlja izuzetno važan deo slike o održivosti na sajmu "Fruit logistica" 2020. godine. "Globalna ženska mreža", na "Career Netvork"-u ženama je ponudila slobodna radna mesta. Obezbeđene su i druge profesionalne mogućnosti za studente, mlade stručnjake i ljude sa iskustvom u ovom sektoru.

Ovogodišnji poboljšani izgled sajma grupisao je razne segmente - npr., u "Hali 8.1", najnovnije tehnologije u zatvorenom prostoru izlažu vodeće kompanije ovog sektora - BayWa, Edeka, Fresh Del Monte, GlobalGAP, SanLucar i Zespri BaiVa. U "Hali B", gde su i naši izlagači, posetioci su mogli da se upoznaju sa proizvodima i uslugama iz jugoistočne Evrope i Sredozemlja.Na ovogodišnjoj "Fruit logistici" izuzetne mere predostrožnosti su preduzete zbog pojave "korona virusa". A samo dan pre početka sajma, čak polovina kineskih kompanija otkazalo je učešće.

U svakom slučaju, profesionalni proizvođači voća i povrća, svakako bi trebalo da posete Fruit logisticu. Pre toga je važna i priprema. Tačno bi trebalo da se isplanira šta će se na sajmu posetiti, a poslovni sastanci se ugovaraju i nekoliko meseci pre samog sajma.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/otvorena-nova-trzista-za-nase-voce-i-povrce_1091267.html

U Beogradu je krajem novembra održana radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači – nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom
voća i povrća iz Beograda i okoline a predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo je bila i prilika da se iz prve ruke nešto bliže upoznamo sa ovim standardom, sa njegovim istorijatom, značajem, zahtevima…
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. standard i zašto je on bitan za proizvođače u Srbiji?
GLOBALG.A.P. je privatni standard koji je napravljen za potrebe maloprodajnih lanaca širom sveta. Priča o ovom standardu počinje ne tako daleke 1997.
godine sa inicijativom 17 evropskih maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikasnog rešenja kontrole proizvođača - dobavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to vreme javnosti su već bili poznati skandali na tržištu hrane u vezi sa pojavom patogenih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.), kao i prekomernih ostataka teških metala i pesticida na voću i povrću, nedeklarisane genetički modifikovane hrane i dr. i osnovni cilj ovog standarda je bio sprečavanje ovakvih i sličnih skandala u objektima maloprodajnih lanaca. Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz Kelna, Nemačka, poveren zadatak definisanja standarda dobre poljoprivredne prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. godine u Barseloni je javnosti predstavljena prva verzija ovog standarda, koji je tada dobio naziv EUREPG.A.P.
Vremenom, ovu inicijativu su podržali i brojni drugi lanci maloprodajnih objekata širom sveta kroz svoje članstvo u ovom standardu, tako da je danas njihov
broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazuje trgovačke lance koji su trenutni članovi GLOBALG.A.P. standarda). Pored evropskih lanaca, 2007. godine članovi ove grupacije postaju i neki američki trgovački maloprodajni lanci, od kojih je svakako najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno najveći lanac maloprodajnih objekata u svetu), čiji je ulazak inicirao promenu naziva standarda. 2007. godine naziv EUREPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u ime koje standard nosi i danas. Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda prvenstveno u tome što veliki broj proizvođača voća i povrća iz Srbije plasira svoje proizvode na tržište EU – direktno ili preko posrednika, upravo kroz objekte maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni preduslov za saradnju postavljaju upravo validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnosno sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj meri su već svojim dobavljačima nametnuli proizvodnju u skladu sa određenim standardima, od kojih je GLOBALG.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću i povrću.
Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard postavlja pred poljoprivredne proizvođače?
U suštini, standard čini ček-lista tj. lista provere koja se sastoji od 222 zahteva (222 kontrolne tačke), dakle reč je o veoma obimnom i zahtevnom standardu. U praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primenjivi, tako da je njihov realan broj prilikom kontrole nešto manji. Na primer, jedan od zahteva kod proizvodnje povrća jeste primena plodoreda, ali kada je proizvodnja voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih tačaka se odnosi na proizvodnju Genetički Modifikovanih Organizama (GMO), no obzirom da je proizvodnja GMO u Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su takođe neprimenjivi. Slično tome, proizvođači koji nemaju navodnjavanje ne moraju da odgovaraju na zahteve koji se odnose na navodnjavanje itd.
Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj se odnosi na samu zdravstvenu bezbednost proizvoda. Na primer, dosta kontrolnih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, bilo da je reč o berbi, transportu, prebiranju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahteva se blizina toaleta i oprema za pranje
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu u kojem se proizvod dalje pere / prebira / skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u koju se proizvodi beru, čisto transportno vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl.
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji bitno utiču na bezbednost hrane: potrebno je da se vode zapisi o svim tretmanima, da se prilikom upotrebe poštuju uputstva sa deklaracije, konzumna i radna karenca, da se radi analiza na prisustvo ostataka pesticida i sl.
Pored zahteva za bezbednost proizvoda, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi na zdravlje i bezbednost radnika na radu.
Na primer, između ostalog, vodi se računa da svi radnici koji rukuju sa opasnim materijama (pesticidima, koncentrovanim kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću (maske za lice, gumene rukavice, nepromočive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na
gazdinstvu je u svakom trenutno potrebno imati pribor za prvu pomoć u blizini mesta na kojem se radi i najmanje jednu osobu obučenu za pružanje prve pomoći. Treća oblast (pored bezbednosti hrane i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje velika pažnja jeste zaštita životne sredine. Jedan od primera je upravljanje praznom ambalažom od pesticida. Naime, GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivrednih proizvođača da se ova ambalaža nakon upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da se skladišti pod ključem odnosno u uslovima sa ograničenim pristupom, i najzad da se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjeno je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopavanje, bacanje u šumu, reku, upotreba na gazdinstvu za druge svrhe i sl.).
Kako funkcioniše proces sertifikacije i koliko često se vrši kontrola sa ciljem obnove sertifikata?
Proces sertifikacije je relativno jednostavan i nema prevelikih razlika u odnosu na neki drugi standard. Najpre, proizvođač se prijavljuje sertifikacionom telu za sertifikaciju popunjavanjem prijavnog formulara u kojem navodi osnovne podake o sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje za sertifikaciju. Na osnovu popunjene prijave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proizvođač prihvati ponudu sertifikacionog tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nakon čega proizvođač biva registrovan u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se nalazi na internet stranici https://www.
globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on
i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktuelno stanje sertifikata (da li je validan ili je istekao/suspendovan/ukinut; za koje proizvode je izdat i sl.).
Nakon ovog, administrativnog dela, sledi praktičan deo sertifikacije a to je kontrola proizvodnje na licu mesta kojom prilikom se proverava primenjivost
i ispunjenost zahteva definisanih u listi provere (222 kontrolne tačke). Kontrola se mora obaviti tokom berbe, što je pravilo samog standarda. Ukoliko tokom kontrole budu uočene neke neusaglašenosti (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 dana) za uklanjanje tih nedostataka. U slučaju da se eventualni nedostaci uklone, stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 dana od datuma izdavanja. Proces re-sertifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi svake godine i svake godine se vrši kontrola ispunjenosti zahteva na terenu pre izdavanja / obnove sertifikata.
Za kraj, na radionici je bilo reči i o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida. Možete li nam reći nešto više o tome?
Da, proizvodnja bez ostataka pesticida („Pesticide residues free“ ili „Zero residues“), je relativno novi koncept tj. globalno novi standard u sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda. Reč je o proizvodnji kojom se dobijaju poljoprivredni proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Pratično, ovo se potvrđuje analizom odgovarajuće laboratorije kao i sertifikatom izdatim nakon tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši srtifikaciono telo, a ono može biti na polju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl, jednom ili više puta godišnje, a sve u zavisnosti od analize rizika samog proizvođača, njegove proizvodnje i njegovog proizvoda. Na primer, jagoda ili jabuka su mnogo rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10- ak različitih parcela je svakako rizičnija od proizvodnje na jednom mestu i na površini od 1ha i sl.
Granica detekcije na koju laboratorije danas rade ispitivanje širom sveta kao i granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pesticida na proizvodu garantuju potrošaču da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid iznad ove granice.
Napominjem da ovde nije reč o organskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetički inputi, ali na takav način, da se kao krajnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“ proizvod tj. proizvod bez ostataka pesticida.

U slučaju da je neko od naših čitalaca zainteresovan za sertifikaciju po nekom od ovih standarda ili za dodatne informacije u vezi sa ovom temom, na koji
način se mogu informisati?
Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi zainteresovani nam se mogu obratiti putem telefona: 060/3158905 ili e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tj. nikola.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31