Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u 2016. godini oko 37 posto zemljine kopnene mase upotrebljeno je za poljoprivredu. Širenje urbanih sredina, upozoravaju naučnici, dovelo je do smanjenja plodne zemlju na planeti čak za trećinu u  poslednjih 40 godina. Kada se tome dodaju klimatske promene koje neminovno utiču na proizvodnju, kao i prekomerna upotreba pesticida poslednjih decenija dolazimo do poražavajućih činjenica – obradivih površinina biće sve manje, a potreba za hranom sve veća.

U potrazi za novim načinima proizvodnje hrane sve više zemalja se okreće alternativnim rešenjima. Jedan od, kako se već pokazalo vrlo perspektivnih modela, je vertikalni uzgoj voća i povrća. Iako je Amerika bila prva zemlja koja je krenula sa ovakvim oblikom proizvodnje, najviše ovakvih, kako ih zovu, fabrika hrane čak 200 ima u Japanu, dok Kinezi imaju oko 80. Nedavno im se priključila i Danska koja je u okolini Kopenhagena otvorila najveću evropsku baštu za vertikalni uzgoj povrća.

Kako je počelo?

Sve je počelo 1999. kada je profesor ekologije i javnog zdravlja na Kolumbija univerzitetu Dikson Despomier dizajnirao prvu baštu za vertikalni uzgoj hrane. Ovaj pionirski poduhvat dočekan je sa dosta opreza, ali se u naredne dve decenije pokazao kao vrlo uspešan i održiv. Farme sa povrćem i manjim, mahom jagodičastim voćem poput jagoda, koje se gaje na ovaj način počele su da niču širom sveta.

Danas u svetu postoji približno oko 74 hektara operativnog vertikalnog poljoprivrednog zemljišta. Ovakav vid proizvodnje često uključuje kontrolisane uslove za rast i razvoj biljaka, kao i tehnike uzgoja bez zemlje kao što su hidroponika, akvaponika i aeroponika. Ovakve bašte mogu se smestiti u zgradama, brodskim kontejnerima, tunelima, fabričkim halama i napuštenim rudarskim oknima. Na ovakav način povrće se uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, sunčevu svetlost zamenjuju LED lampe, a prinos je i do deset puta veći nego na otvorenom. Kako ističu stručnjaci glavna prednost tehnologije vertikalne poljoprivrede je uvećani prinos sa manjom jedinicom površine zemlje. Osim toga, povećana je mogućnost gajenja raznolikih biljnih vrsta koje ne dele isto parče zemlje. Kako su ove fabrike hrane smeštene u zatvorenom, nema bojazni da će doći do ugrožavanja prinosa zbog vremenskih neprilika.

 Kako to rade Danci?

Danci su preuredili staru halu površine 7.000 kvadrata gde će na 14 etaža koje se pružaju od poda do plafona uzgajati salatu, začinsko bilje i kelj. Ova farma je nastala kao plod saradnje Nordic Harvesta i tajvanske grupe YesHealth, a plan je da imaju 15 berbi godišnje i da samo u ovoj hali proizvedu 1.000 tona povrća za godinu dana.

- Nudimo održivi način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode - rekao je osnivač Nordic Harvesta, Anders Riman.

Uzgoj je u potpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojci, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe. Ceo proces ne zahteva upotrebu pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori.

- U našem slučaju koristimo 100 posto energiju iz vetrenjača, nema dodatnog zagađenja vazduha i što je naš doprinos očuvanju životne sredine – naglasio je Riman.

Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti. Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj na otvorenom ili čak u plastenicima i staklenicima. Kako povrće raste u kontrolisanim uslovima i mogućnost izbijanja biljnih bolesti svedena je na minimum. Danci su pedantno izračunali da bi 20 vertikalnih farmi veličine fudbalskog terena mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju.

Ovakav način proizvodnje hrane nije naišao na podršku danskih farmera koji smatraju da je ovim dovedena u pitanje njihova sposobnost da nahrane zemlju.  Farmeri su posebno ukazali na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.

Međutim, Riman naglašava da ovakav način uzgoja hrane ima samo prednosti. Povrće se gaji u blizini potrošača što znači da neće izgubiti ništa od svoje svežine što je ranije bilo neminovno zbog transporta proizvoda od farme do potrošača. Kada je u pitanju upotreba energije, on ističe, da se za proizvodnju koristi isključivo zelena energija, a povrće proizvodi bez upotrebe pesticida što je dodatni plus kada je u pitanju zdravlje kupaca.

Dansko-tajvanska kompanija koja stoji iza najveće vertikalne farme za uzgoj povrća u Evropi već je najavila da će 2021. otvoriti još ovakvih bašta u Evropi, ali i u Singapuru, na Filipinima, u Dubai, Saudijskoj Arabiji i Južnoj Africi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poslednjih godina Rusija ulaže ogroman novac u razvoj poljoprivrede. Kako bi doskočili nepovoljnim vremenskim uslovima Rusi su se dosetili i započeli maosvno podizanje staklenika gde u krlimatski kontrolisanim uslovima gaje povrće.

Izgradnja staklenika koji se prostiru na neverovatnih šest hektara završena je u Serpuhovu, u blizini Moskve, izvestilo je regionalno Ministarstvo poljoprivrede, a prenose svetski mediji. Na ovom prostru gajiće se organsko povrće. 

- Prvo seme organskog povrća zasađeno je u Serpuhovu. Ovim je započeta prva faza proizvodnje. Izgradnja same staklene bašte je završena, objekat je u proceduri postavljanja proizvodnje - rekao je  ministar poljoprivrede i prehrane moskovske oblasti Andrei Razin.

Staklenici su opremljeni sistemom navodnjavanja kap po kap i kontrolom klime. Kako je u pitanju organska proizvodnja za zaštitu biljaka se koriste isključivo  biološke metode zaštite useva. Biljke oprašuju bumbari, što poboljšava rast useva za 20-50%, navodi se u izveštaju ministartsva.

- Druga faza staklenika treba da bude pokrenuta u prvom kvartalu 2021.  a kapacitet proizvodnje je četiri hiljade tona povrća godišnje - dodao je Razin.

U ovaj projekat je investirano 19 miliona evra, a po završetku svih radova u kompleksu će biti zaposleno 100 radnika.

Rusija, a posebno moskovska oblast poznata je po nepovoljnoj klimi, dugim i oštrim zimama koje praktično traju od septembra do maja. Međutim, proizvodnjom u staklenicima ovaj problem bi bio rešen, a Moskovljani će moći da kupe sveže organsko povrće koje neće morati dugo da se transportuje. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Proizvođači i izvoznici voća i povrća iz Srbije i drugih ekonomija Zapadnog Balkana i u narednih pet godina svoju robu prodavaće bez carina kupcima u Evropskoj uniji, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

Odluka Evropske unije o Autonomnim trgovinskim merama (ATM) kojom se do kraja 2025. produžavaju dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz proizvoda koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SPP), odnosno za koje je SPP nepovoljniji, objavljena je u Službenom glasniku EU i danas stupa na snagu.Odluku, koja se obnavlja svakih pet godina, na predlog Evropske komisije doneo je Evropski parlament i potvrdio Savet EU.

Predsednik PKS i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana Marko Čadež rekao je da je povoljniji trgovinski režim, za čije se produženje u komunikaciji sa institucijama u Briselu zalagala i zajednička privredna komora regiona, posebno važan za mala i srednja preduzeća - proizvođače i izvoznike voća i povrća, od svežih jabuka i šljiva do kukuruza šećerca.

"Ušteda od nekoliko desetina miliona evra na carinama daje im prednost u odnosu na konkurenciju, mogućnost za veći izvoz i zaradu i bolje pozicioniranje na velikom tržištu Evropske unije", izjavio je Čadež.

Osim jabuka, šljiva i kukuruza šećerca, bez carinskog opterećenja, i u narednih pet godina, sa Zapadnog Balkana u EU izvoziće se krompir, tikvice, pečurke, grožđe, kajsije, višnje, trešnje, nektarine, breskve, jagode, orašasti proizvodi, dinje i razni agrumi….

Po ATM-u i proizvođačima vina iz regiona produžava se mogućnost za izvoz dodatnih 30.000 hektolitara godišnje, nakon što iskoriste kvote koje je EU odobrila zapadnobalkanskim ekonomijama pojedinačno, po bilateralnim sporazumima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-voca-i-povrca-u-eu-jos-pet-godina-bez-carina/bb93dgx

Nova vertikalna farma, nedavno ovorena u okolini Kopenhagena, uskoro će proizvoditi 1.000 metričkih tona povrća godišnje.

Najveća vertikalna farma u Evropi zajedničko je delo danskog startapa Nordic Harvest i tajvanske kompanje YesHealth Group, specijalizovane za projektovanje i izradu tehnoloških vertikalni uzgoj povrća.Povrće se gaji na policama poređanim na 14 nivoa, koje pokrivaju prostor od 7.000 kvadratnih metara.Uzgoj je upotpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojcima, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe.Ceo proces ne zahteva upotrebu nikakvih pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori što ceo proces čini potpuno ugljenično neutralnim. Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti.

Kada, tokom sledeće godine, počne da radi u punom kapacitetu, farma će biti u stanju da obezbedi 15 proizvodnih ciklusa povrća godišnje, i to bez upotrebe plodne zemlje i prirodnog svetla, piše Futurism.

Danska kompanija ističe da bi brojne masivne stare hale mogle biti upotrebljene za postavljanje vertikalnih farmi i proizvodnju zdrave i sveže hrane. Tvrde da bi vertikalne farme koje bi zauzimale površinu od 20 fudbalskih igrališta mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju veličine Danske.

izvor:https://www.telegraf.rs/hi-tech/zanimljivosti-hi-tech/3275314-zelena-salata-vertikalna-farma-hrana-za-buducnost?utm_source=timeline&utm_medium=najnovije&utm_campaign=timeline&utm_content=jetset

Početkom oktobra na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu bilo je veoma živo, ne samo zbog početka nastave na Univerzitetu, već i zbog velikog broja
odbranjenih radova, kako diplomskih tako i master. Zbog pandemije nije moguće imati publiku, ali je moguće uživo, preko interneta prenositi ovakve događaje, što je naš sagovornik i uradio.
Mladen Petrović, završio je osnovne studije iz oblasti agroekonomije, i nastavio na master studijama u istoj oblasti. NJegovo istraživanje nam je privuklo pažnju, jer je obradio najznačajnije povrtarske kulture u smislu isplativosti. Dakle vrlo jednostavno pitanje za našeg sagovornika, do kakvih je rezultata
došao i koje kulture je istraživao?
Petrović za Agrobiznis magazin kaže da u strukturi poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, dominantno je učešće biljne proizvodnje, dok je učešće povrća u biljnoj proizvodnji na niskom nivou (oko 3,5%). Povrtarska proizvodnja je zastupljena na oko 130.000 hektara.  Porodična poljoprivredna gazdinstva predstavljaju nosioce poljoprivredne proizvodnje. Kod nas preovlađuju sitna gazdinstva, koja u proseku imaju 5,5 hektara zemlje, i po svojoj veličini znatno su manja u odnosu na gazdinstva u Evropskoj uniji.
Na ovakvim gazdinstvima u Srbiji zaposlen je najveći procenat, od ukupno zaposlenih u poljoprivrednoj delatnosti i ona ostvaruju najveći obim poljoprivredne proizvodnje. Kada je u pitanju proizvodnja povrća, ona je visoko intenzivna i isplativa grana poljoprivredne proizvodnje, pa može imati značajan uticaj na
razvoj poljoprivrednog sektora, ali ova proizvodnja značajno zavisi i od stepena ukupnog privrednog razvoja objašnjava Petrović i dodaje:
„Povrtarska proizvodnja zahteva značajno angažovanje radne snage. Povrtarstvo omogućava intenzivno korišćenje zemljišta i sistema za navodnjavanje, a u toku godine moguća je smena dve do tri vrste povrća. U radu su analizirani ekonomskofinansijski aspekti proizvodnje 5 najzastupljenijih povrtarskih kultura u Srbiji, i to krompir, paradajz, paprika, kupus i lubenica, na poljoprivrednim gazdinstvima u periodu 2015-2019. godine. Analiza je obavljena na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku, Ankete koju sprovodi Institut za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda (IPN) i naučne i stručne literature“ pojašnjava Petrović.
Kakvi su trendovi u povrtarstvu?
Krompir je povrće koje se u Republici Srbiji gaji na najvećim površinama u odnosu na ostale vrste povrća. Površine pod krompirom beleže opadajući trend. U 2015. godini krompir se gajio na 42.000 hektara, dok je u 2019. godini ta površina smanjena na 34.000 hektara. S obzirom da su se površine smanjivale, i
ukupna proizvodnja je po godinama bila manja, ali se prosečan prinos povećavao, pa je tako u 2019. godini prosečan prinos iznosio 20,60 t/ha, a ukupna proizvodnja je premašila nivo proizvodnje iz 2015. godine kada su zabeležene najveće površine pod ovim povrćem.
Paradajz se gaji u Srbiji na oko 8.000 hektara, sa manjim oscilacijama u površinama po pojedinim analiziranim godinama. U 2017. godini površine pod paradajzom su bile najveće (10.917 hektara), dok su u 2019. godini bile na nivou od 7.888 hektara. Prosečni prinos paradajza u 2019. godini iznosio je 14,20 t/ha, što je za oko 2,5 t/ha manje u odnosu na 2015. godinu, kada je ujedno zabeležen najveći prosečan prinos.
Posle krompira, povrće koje se najviše gaji kod nas je paprika. Paprika se gaji na oko 15.000 hektara, ali je u 2019. godini zabeležen veliki pad površina pod ovim povrćem, kada se paprika gajila na svega 10.097 hektara. Ukupna proizvodnja paprike pratila je trend kretanja površina i prinosa, pa je tako u 2016. godini proizvedeno najviše paprike (227.645 tona), kada su zabeležene i velike površine pod paprikom (16.977 hektara) i najveći prosečni prinos (13,40 t/ha). U narednim godinama beleži se smanjenje, kako površina, tako i prosečnog prinosa. Proizvodnja kupusa se obavlja na sličnim površinama kao i proizvodnja
paradajza (zajedno sa proizvodnjom kelja na oko 8.000 hektara). Površine pod kupusom i keljom takođe imaju opadajući trend, pa samim tim dolazi i
do pada ukupne proizvodnje.
Proizvodnja lubenica se obavlja u pojedinim godinama na manje, više, sličnim površinama (zajedno sa dinjama na oko 6.000 hektara), uz neznatne godišnje oscilacije. S druge strane, i pored stabilnih površina pod lubenicama i dinjama, primetno je da ukupna proizvodnja značajno varira iz godine u godinu usled
velikih promena prosečnog prinosa. Najveći prosečan prinos ostvaren je u 2015. godini (35,40 t/ha), a najmanji u 2019. godini (28,60 t/ha). Razlika u
prinosima od gotovo 7 t/ha ima značajan uticaj na ukupno proizvedene količine po pojedinim analiziranim godinama.
Na osnovu sveobuhvatne analize najzastupljenijih povrtarskih kultura u Srbiji, zaključeno je da se u proizvodnji paradajza i paprike ostvaruju najveći iznosi bruto marži, pa samim tim gazdinstva koja se bave ovim proizvodnjama ostvaruju veće poslovne rezultate. Kod analizirane povrtarske proizvodnje najmanje isplativa je proizvodnja krompira, kod koje je prosečna bruto marža iznosila oko 500.000 dinara po hektaru. Uprkos ovoj činjenici, krompir je najzastupljenija
povrtarska kultura koja se gaj, jer se najviše koristi u ishrani našeg stanovništva, pa su i potrebe za krompirom veće u odnosu na ostalo povrće. Pored toga, u odnosu na ostalo analizirano povrće, krompir se mnogo više koristi i u prerađivačkoj industriji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mnogi biljni patogeni mogu da prežive zimu u vrtovima, u zaraženom lišću, cveću, granama i voću. Međutim, lepa vest je da baštovani sami mogu da smanje rizik od biljnih bolesti za narednu godinu prateći ove korake temeljnog čišćenja vrta. U nastavku sledi nekoliko saveta Univerziteta u Minesoti kao sprečiti biljne bolesti: 
Drveće i grmlje

1) Osmotrite lišće dok je još na biljkama da biste primetili bolesti, poput pegavosti lista. Pege se javljaju u različitim bojama, nasumično raspoređene po površini lista, ali su više izražene na donjim i unutrašnjim listovima. Tu ćete ih najlakše prepoznati.

2) Ukoliko ste utvrdili da postoji bolest pegavost lista, lišće bi trebalo pograbiti kada opadne, ukloniti sa tog mesta i staviti u kantu.

3) Pogledajte grane sa uvenulim ili mrtvim lišćem. Prebojena, ispucala kora na ovim granama mogla bi da ukaže na prisustvo infekcije. Velike izrasline ukazuju na prisustvo raka. Označite granu trakom kako biste znali gde je prisutan problem. Međutim, nemojte da uklanjate tu granu da biste uklonili rak. Ukoliko drvo orežete pre nego što uđe u stanje mirovanja može da pusti mlade klice koje neće imati vremena da otvrdnu pre zime, te niske temperature mogu da ih ubiju. Najbolje vreme za orezivanje bolesnih grana je u januaru ili februaru, kada je temperatura stalno ispod nule.

Cvetne bašte

1) Pregledajte jednogodišnje i višegodišnje cvetnice da li imaju pege, trulež ili uvenule delove.

2) Označite biljke koje sada pokazuju simptome bolesti.

3) Nakon jakog mraza potpuno uklonite bolesne biljke koje pate od truljenja korena ili nadzemnog dela.

4) Višegodišnje biljke koje imaju bolesnu lisnu masu mogu da se orežu malo iznad nivoa tla.

5) Zaraženo lišće, stabljike i cveće treba ukloniti iz vrta.

Povrtnjaci

1) U bašti gde se uzgaja povrće najbolje je da se uklone sve biljke koje su imale simptome bolesti tokom vegetacije i da se bace u kantu ili spale.

2) Kod velikih bašta mnogi baštovani zaražene biljke zakopavaju u baštensku zemlju. U tom slučaju, baštovan koristi plodored i izbegava sadnju bilo koje biljke iz iste biljne porodice kao što je i bolesna kultura i to narednih 3-4 godine.

3) Zdravo lišće listopadnog drveća može da se postavi na zemlju povrtnjaka kako bi se sprečila erozija tla tokom zime i pružilo utočište domaćim oprašivačima.

Šta raditi sa bolesnim biljnim materijalom?

Sugestija je da se bolesni materijal ne kompostira.

Međutim, on zapravo može da se kompostira ukoliko ste zaista ovladali tehnikom kompostiranja, jer se kompostna gomila zagreva do 65 stepeni, što rezultira potpunim raspadom biljnog materijala. Ovo, takođe, ubija većinu patogena.

Ali, ako se vaš kompost ne zagreje dovoljno napraviće više štete nego koristi, te ako niste potpuno ovladali tehnikom kompostiranja, ipak je bolje da se ne eskperimentiše.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=11&dd=05&nav_id=1758270

Bezbednost hrane je pod posebnom lupom nakon širenja virusa SARS-CoV-2, a sve se više govori o samodovoljnosti u poljoprivrednim proizvodima što podstiče inovatore i ulagače na nova rešenja u proizvodnji. Bez obzira na koronu, popularnost vertikalnih farmi godinama raste, a verujemo da će se uzlazni trend nastaviti posebno nakon kritične 2020.

Dokaz tome je nemačka start-ap kompanija Infarm, koja se bavi urbanom poljoprivredom te je razvila tehnologiju vertikalne proizvodnje, a od investitora su prikupili 170 mil USD za dalji razvoj. Cilj im je u sledećih pet godina da prošire svoju mrežu uzgoja u Evropi, Severnoj Americi i Aziji i to za deset puta, navodi Reuters.Ova firma ima sedište u Berlinu, a osnovali su je 2013. godine Osnat Mikaeli i braća Erez i Gaj Galonska. Njihove modularne farme smeštene su na raznim lokacijama u gradu, a proizvodi se mogu naći u prodavnicama hranom, restoranima, trgovačkim centrima pa čak i školama - blizu samih potrošača čime smanjuju negativan uticaj na okolinu.

Povrće koje uzgajaju pakuju dok je sveže, zajedno sa korenom umočenim u rastvor koja ga održava u takvom stanju i na taj mu način produžuju vek trajanja. Ističu kako u proizvodnji ne koriste pesticide, a pored toga, upotrebljavaju 75% manje đubriva i 95% manje vode.

Negativan uticaj na životnu sredinu smanjili su i tako što su dizajnirali sistem upravljanja pa proizvodnju nadziru i kontrolišu iz clouda (oblaka), središnjeg centra Infarma, što ovu kompaniju bitno razlikuje od konkurencije.

Planiraju da prošire područje uzgoja na 465.000 m2 do 2025. godine, u odnosu na sadašnjih 46.500 m2. Trenutno proizvode u 10 zemalja, a bave se uzgojem gljiva, paradajza, jagoda, salate i začinskog bilja. Ova investicija pomoći će nam da napravimo globalni iskorak i na kraju promenimo način na koji se ljudi hrane i razmišljaju o hrani - rekao je Erez Galonska, suosnivač i izvršni direktor Infarma. Kazao je i da njegova firma planira da ostvari dobit do 2023. godine.

Iz Infarma su poručili da u ovom, već trećem krugu ulaganja, očekuju da će prikupiti 200 mil USD. Do sada su ukupno pribavili 300 mil USD.

Do sada su sklopili ugovore vredne ukupno 400 mil USD, a kako bi snabdeli hranom velike trgovce kao što su nemački Aldi Sued, Marks i Spencer MKS.L u Britaniji i Kroger KR.N u Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3028472/vertikalni-uzgoj-povrca-i-voca-privlaci-investitore-nemacki-startap-sklopio-ugovore-vredne

Pandemija virusa korona i vanredno stanje su na nesvakidašnji način brojne građane Srbije okrenule poljoprivredi. Umesto cveća u žardinjerama i saksijama, „nebu pod oblake“ posejali su lekovito bilje, začine, pa i povrće. Kako je godina blagorodna, ovo seme im se primilo, pa su sada u fazi berbe krastavaca, paradajza, peršuna, nane, papričica, cvekle, spanaća…

„Nedostaje mi bašta, miris leje, biljke. Nedostaje mi ponekad i da obrađujem zemlju. Kad je proglašena pandemija, moje saksije su bile moja bašta. U maju sam posejala bosiljak, pre toga lavandu, imam i ruzmarin. A onda padne mi na pamet da zasejem seme krastavca. I nikne. Sad imam desetak krastavca na vreži, pun je cveta. Prija mu 17. sprat solitera“. Stojanka ovim rečima počinje priču o baštovanstvu u jednom od najviših zemunskih solitera. To što su na 17. spratu, na visini od preko 50 metara, što je oko njih beton i staklo – biljkama ni malo ne smeta.

„Za baštovanstvo je potrebna žardinjera ili velika saksija i dobra zemlja – najbolje ako je pomešana ona iz prave bašte sa humusom. I ljubav“, priča Stojanka.U maju je posejala i seme krastavca, koji je za dva meseca napravio vrežu, na njemu sada desetak plodova. Izdigao se u visinu oko tri i po meta, zelene se listovi prošarani žutim cvetom i plodovima. Prija mu sunce i pažnja.

“Ranijih godina sam sejala i paradajz, i rađao je. Seme prvo u sobnim uslovima zasejem u martu i onda rasadim. Poslednjih godina međutim ‘spali’ ga plamenjača. Sada na terasi imam i lavandu i papričice koje ću da nanižem i osušim. Bosiljak poraste i do pola metra i imamo ga za osveštanje vodice za slavu Sveti Nikola kada dođe sveštenik”, kaže Stojanka.

Od rasada celera, koji kupuje na pijaci krajem maja i početkom juna a sadi ga na terasi, lepo rode i listovi, koje osuši i kasnije koristi kao začin.Na drugom kraju Beograda, njena sugrađanka Nataša uzgaja na terasi drugog sprata začinsko bilje. I njemu prija vračarsko sunce.

„Posejala sam bosiljak, nanu, peršun, ruzmarin, matičnjak, a bez lavande nisam nikada. Terasa je sunčana i biljke rastu, mada pažljivo biram stranu, gde šta stavljam. Jer, dva kraja terase, dve mikroklime“, ukazuje Nataša.

Uzgajanje joj ide od ruke. Bukvalno sve što poseje se primi u betonskim žardinjerama u koje staje 300 kilograma zemlje. Mada rađaju biljke i u manjim saksijama. Dokaz za to je – raskošni bršljan.Na poziv na društvenoj mreži Twitter da napišu svoje iskustvo o baštovanstvu na terasama, javio nam se i sugrađanin pod pseudonimom Aždajac. On je, kako je napisao, probao da uzgaja cveklu, spanać i rukolu.

„Od rukole nije bilo ništa al je zato listova cvekle i spanaća bilo za salatu. Početkom jula sam posejao. Raslo je do kraja avgusta. Sekao sam listove postepeno. Koristio sam tečno đubrivo, imao sam problema sa sitnim zelenim bubicama (možda biljne vaši?). Nisam uspeo da ih sredim mešavinom vode i duvana“, preneo je nesebično svoje iskustvo Aždajac i to dokumentovao fotografijama sa odličnim prinosom sa terase na drugom spratu zgrade u Jagodini.

Ilija Aralica primetio je da je korona ove godine mnoge sugrađane naterala da razmišljaju o svom parčetu zemlje.

“Osnovao sam grupu ‘Mala bašta u slami’ na Fejsbuku pre četiri godine, gde učimo ljude da gaje svoju hranu. Do danas nam je prišlo preko 13.000 Beograđana! Dođite i vi”, pozvao je preko svog Twitter naloga Ilija Aralica.

Izvor:https://bif.rs/2020/10/pandemija-pozitivno-utice-na-razvoj-urbane-poljoprivrede-u-srbiji/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=pandemija-pozitivno-utice-na-razvoj-urbane-poljoprivrede-u-srbiji

Usev koji koristi aeroponsku metodu oslanja se na maglu i vazduh, a ne na tlo.To je inventivan način da se izbegnu agregati koji su potrebni tradicionalnim poljoprivrednim metodama. Svaka biljka kroz špric prima vlagu bogatu hranjivim sastojcima, a specijalizovani raspršivači orošavaju koren biljke specijalnim tečnostima.

Seme biljke se stavlja u malene posude od stiropora, koje su izložene svetlosti i orošavanju i koje drže stabljiku i koren u jednom mestu, dok biljka raste. Ovakva praksa omogućava uzgajivačima da stvore fleksibilnu, pokretnu baštu gde god požele, piše Energetski portal.Aeroponika je tehnika koja služi kao metoda održivog uzgajanja sopstvene bašte, kako za poljoprivrednike tako i za baštovane, koji na ovaj način mogu lako da upravljaju svojim usevima. To je metoda koja daje zdravije, punije biljke za koje nije potrebno puno napora da se uberu. Takođe je efikasna alternativa za one koji žele da štede na vodi.

Aeroponika ne zahteva đubriva ili pesticide, tako da je korisnija za životnu sredinu i finansije.

Ona omogućava korenu svake biljke da ima dovoljno kiseonika i hranljivih sastojaka. Tradicionalna poljoprivredna metoda koristi zemlju za proizvodnju useva tokom dužeg perioda, pa iako mnoge biljke mogu preživeti na ovaj način, ipak je lakše kada imaju prostora za disanje.

Pored toga, hranu mogu primati direktno, a ne putem tla. Biljke brzo sazrevaju i postaju zdravije. Budući da aeroponika zahteva malo prostora, lakše je obrađivati nekoliko biljaka odjednom. Ova alternativna praksa dovodi do većih prinosa koji izgledaju sjajno i imaju dobar ukus.

Ovakav proces uzgajanja može povećati rast biljke i do 30 odsto u odnosu na tradicionalne metode.

Oni koji slede tradicionalne poljoprivredne metode moraju svako proleće obrađivati i saditi useve, što nije uvek lako. Mnogi farmeri se često suočavaju sa glavoboljama kada moraju da se izbore sa nepredviđenim okolnostimaa poput neodgovarajuće opreme ili lošeg vremena.

Teško je upravljati istim parcelama tokom svake sezone zbog različitih vremenskih uslova, pa na kraju zemljište može postati i neupotrebljivo.

Aeroponski uzgajivači nemaju mnogo muka, osim brige o svojim usevima. Po potrebi dovoljno je zameniti stare biljke novim – nema muka i razmišljanja o eventualnim problemima sa zemljištem. Jednostavno sakupljaju prinos i kad je potrebno, ponovo ga zasade. Na ovaj način moguće je održavati useve tokom svake sezone, a berba postaje manje komplikovana i pristupačnija.

Tradicionalne metode sadnje oslanjaju se na prekomernu upotrebu vode za tokom uzgoja i održavanje useva. Aeroponska postavka ne zahteva gotovo nikakvu potrošnju i može smanjiti upotrebu vode za 98 odsto kada se na odgovarajući način održava – to je zato što aeroponskim biljkama treba samo magla i vazduh da bi uspevale.

Pozitivan ishod je gotovo nepostojeći otpad koji se dobija od tečnosti.

Iako aeroponika stvara mnoge prednosti za poljoprivrednike, nije bez grešaka.

Pošto tradicionalne poljoprivredne metode postoje vekovima, uzgajivačima je postalo lakše da pronađu alternativne načine za sadnju i razvoj svojih useva.

Mana ove metode je da nema mnogo fleksibilnosti sa aeroponskim tehnikama. Neophodno je imati specijalizovanu i skupu postavku za održavanje pravilnog rasta biljaka. Ova metoda, takođe, zahteva konstantan nadzor.

Oni koji znaju mnogo o aeroponici možda će moći da naprave svoj sistem pomoću "uradi sam" metoda. Ovaj poduhvat vas ne bi koštao više od nekoliko stotina evra, ali nemoguće ga je osposobiti ukoliko niste dobro naoružani znanjem. Kao rezultat toga, uobičajeno je da početnici kupuju već gotove aeroponske postavke. Ta oprema bi, uz modifikacije, mogla na kraju koštati i više od 10.000 evra.

Iako je to manje nego što bi koštala kupovina i izgradnja farme, treba da se uzme u obzir da mnogi mali poljoprivrednici i baštovani nemaju tolika sredstva na raspolaganju.

Još jedna stvar koja je neophodna je i dovoljno unutrašnjeg prostora za smeštaj biljaka tokom cele godine. Aeroponski poljoprivrednik mora da obrati pažnju na sitne detalje. Iako ovaj proces automatski uzgaja biljke – tu se krije još mnogo toga. Morate konstantno da nadgledate i održavate pH vrednost svake biljke, da pazite na rast buđi i pojavu gljivica zbog stalne vlage.

U početku, može biti nezgodno shvatiti koliko biljaka hrane treba da primi, pa zbog toga stručnjaci preporučuju početnicima da se dobro informišu. U teoriji bi sve biljke mogle da se gaje ovom metodom ali su to najčešće začinske biljke, paradajz i zelena salata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=11&nav_id=1731401

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28