Početkom oktobra na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu bilo je veoma živo, ne samo zbog početka nastave na Univerzitetu, već i zbog velikog broja
odbranjenih radova, kako diplomskih tako i master. Zbog pandemije nije moguće imati publiku, ali je moguće uživo, preko interneta prenositi ovakve događaje, što je naš sagovornik i uradio.
Mladen Petrović, završio je osnovne studije iz oblasti agroekonomije, i nastavio na master studijama u istoj oblasti. NJegovo istraživanje nam je privuklo pažnju, jer je obradio najznačajnije povrtarske kulture u smislu isplativosti. Dakle vrlo jednostavno pitanje za našeg sagovornika, do kakvih je rezultata
došao i koje kulture je istraživao?
Petrović za Agrobiznis magazin kaže da u strukturi poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, dominantno je učešće biljne proizvodnje, dok je učešće povrća u biljnoj proizvodnji na niskom nivou (oko 3,5%). Povrtarska proizvodnja je zastupljena na oko 130.000 hektara.  Porodična poljoprivredna gazdinstva predstavljaju nosioce poljoprivredne proizvodnje. Kod nas preovlađuju sitna gazdinstva, koja u proseku imaju 5,5 hektara zemlje, i po svojoj veličini znatno su manja u odnosu na gazdinstva u Evropskoj uniji.
Na ovakvim gazdinstvima u Srbiji zaposlen je najveći procenat, od ukupno zaposlenih u poljoprivrednoj delatnosti i ona ostvaruju najveći obim poljoprivredne proizvodnje. Kada je u pitanju proizvodnja povrća, ona je visoko intenzivna i isplativa grana poljoprivredne proizvodnje, pa može imati značajan uticaj na
razvoj poljoprivrednog sektora, ali ova proizvodnja značajno zavisi i od stepena ukupnog privrednog razvoja objašnjava Petrović i dodaje:
„Povrtarska proizvodnja zahteva značajno angažovanje radne snage. Povrtarstvo omogućava intenzivno korišćenje zemljišta i sistema za navodnjavanje, a u toku godine moguća je smena dve do tri vrste povrća. U radu su analizirani ekonomskofinansijski aspekti proizvodnje 5 najzastupljenijih povrtarskih kultura u Srbiji, i to krompir, paradajz, paprika, kupus i lubenica, na poljoprivrednim gazdinstvima u periodu 2015-2019. godine. Analiza je obavljena na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku, Ankete koju sprovodi Institut za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda (IPN) i naučne i stručne literature“ pojašnjava Petrović.
Kakvi su trendovi u povrtarstvu?
Krompir je povrće koje se u Republici Srbiji gaji na najvećim površinama u odnosu na ostale vrste povrća. Površine pod krompirom beleže opadajući trend. U 2015. godini krompir se gajio na 42.000 hektara, dok je u 2019. godini ta površina smanjena na 34.000 hektara. S obzirom da su se površine smanjivale, i
ukupna proizvodnja je po godinama bila manja, ali se prosečan prinos povećavao, pa je tako u 2019. godini prosečan prinos iznosio 20,60 t/ha, a ukupna proizvodnja je premašila nivo proizvodnje iz 2015. godine kada su zabeležene najveće površine pod ovim povrćem.
Paradajz se gaji u Srbiji na oko 8.000 hektara, sa manjim oscilacijama u površinama po pojedinim analiziranim godinama. U 2017. godini površine pod paradajzom su bile najveće (10.917 hektara), dok su u 2019. godini bile na nivou od 7.888 hektara. Prosečni prinos paradajza u 2019. godini iznosio je 14,20 t/ha, što je za oko 2,5 t/ha manje u odnosu na 2015. godinu, kada je ujedno zabeležen najveći prosečan prinos.
Posle krompira, povrće koje se najviše gaji kod nas je paprika. Paprika se gaji na oko 15.000 hektara, ali je u 2019. godini zabeležen veliki pad površina pod ovim povrćem, kada se paprika gajila na svega 10.097 hektara. Ukupna proizvodnja paprike pratila je trend kretanja površina i prinosa, pa je tako u 2016. godini proizvedeno najviše paprike (227.645 tona), kada su zabeležene i velike površine pod paprikom (16.977 hektara) i najveći prosečni prinos (13,40 t/ha). U narednim godinama beleži se smanjenje, kako površina, tako i prosečnog prinosa. Proizvodnja kupusa se obavlja na sličnim površinama kao i proizvodnja
paradajza (zajedno sa proizvodnjom kelja na oko 8.000 hektara). Površine pod kupusom i keljom takođe imaju opadajući trend, pa samim tim dolazi i
do pada ukupne proizvodnje.
Proizvodnja lubenica se obavlja u pojedinim godinama na manje, više, sličnim površinama (zajedno sa dinjama na oko 6.000 hektara), uz neznatne godišnje oscilacije. S druge strane, i pored stabilnih površina pod lubenicama i dinjama, primetno je da ukupna proizvodnja značajno varira iz godine u godinu usled
velikih promena prosečnog prinosa. Najveći prosečan prinos ostvaren je u 2015. godini (35,40 t/ha), a najmanji u 2019. godini (28,60 t/ha). Razlika u
prinosima od gotovo 7 t/ha ima značajan uticaj na ukupno proizvedene količine po pojedinim analiziranim godinama.
Na osnovu sveobuhvatne analize najzastupljenijih povrtarskih kultura u Srbiji, zaključeno je da se u proizvodnji paradajza i paprike ostvaruju najveći iznosi bruto marži, pa samim tim gazdinstva koja se bave ovim proizvodnjama ostvaruju veće poslovne rezultate. Kod analizirane povrtarske proizvodnje najmanje isplativa je proizvodnja krompira, kod koje je prosečna bruto marža iznosila oko 500.000 dinara po hektaru. Uprkos ovoj činjenici, krompir je najzastupljenija
povrtarska kultura koja se gaj, jer se najviše koristi u ishrani našeg stanovništva, pa su i potrebe za krompirom veće u odnosu na ostalo povrće. Pored toga, u odnosu na ostalo analizirano povrće, krompir se mnogo više koristi i u prerađivačkoj industriji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mnogi biljni patogeni mogu da prežive zimu u vrtovima, u zaraženom lišću, cveću, granama i voću. Međutim, lepa vest je da baštovani sami mogu da smanje rizik od biljnih bolesti za narednu godinu prateći ove korake temeljnog čišćenja vrta. U nastavku sledi nekoliko saveta Univerziteta u Minesoti kao sprečiti biljne bolesti: 
Drveće i grmlje

1) Osmotrite lišće dok je još na biljkama da biste primetili bolesti, poput pegavosti lista. Pege se javljaju u različitim bojama, nasumično raspoređene po površini lista, ali su više izražene na donjim i unutrašnjim listovima. Tu ćete ih najlakše prepoznati.

2) Ukoliko ste utvrdili da postoji bolest pegavost lista, lišće bi trebalo pograbiti kada opadne, ukloniti sa tog mesta i staviti u kantu.

3) Pogledajte grane sa uvenulim ili mrtvim lišćem. Prebojena, ispucala kora na ovim granama mogla bi da ukaže na prisustvo infekcije. Velike izrasline ukazuju na prisustvo raka. Označite granu trakom kako biste znali gde je prisutan problem. Međutim, nemojte da uklanjate tu granu da biste uklonili rak. Ukoliko drvo orežete pre nego što uđe u stanje mirovanja može da pusti mlade klice koje neće imati vremena da otvrdnu pre zime, te niske temperature mogu da ih ubiju. Najbolje vreme za orezivanje bolesnih grana je u januaru ili februaru, kada je temperatura stalno ispod nule.

Cvetne bašte

1) Pregledajte jednogodišnje i višegodišnje cvetnice da li imaju pege, trulež ili uvenule delove.

2) Označite biljke koje sada pokazuju simptome bolesti.

3) Nakon jakog mraza potpuno uklonite bolesne biljke koje pate od truljenja korena ili nadzemnog dela.

4) Višegodišnje biljke koje imaju bolesnu lisnu masu mogu da se orežu malo iznad nivoa tla.

5) Zaraženo lišće, stabljike i cveće treba ukloniti iz vrta.

Povrtnjaci

1) U bašti gde se uzgaja povrće najbolje je da se uklone sve biljke koje su imale simptome bolesti tokom vegetacije i da se bace u kantu ili spale.

2) Kod velikih bašta mnogi baštovani zaražene biljke zakopavaju u baštensku zemlju. U tom slučaju, baštovan koristi plodored i izbegava sadnju bilo koje biljke iz iste biljne porodice kao što je i bolesna kultura i to narednih 3-4 godine.

3) Zdravo lišće listopadnog drveća može da se postavi na zemlju povrtnjaka kako bi se sprečila erozija tla tokom zime i pružilo utočište domaćim oprašivačima.

Šta raditi sa bolesnim biljnim materijalom?

Sugestija je da se bolesni materijal ne kompostira.

Međutim, on zapravo može da se kompostira ukoliko ste zaista ovladali tehnikom kompostiranja, jer se kompostna gomila zagreva do 65 stepeni, što rezultira potpunim raspadom biljnog materijala. Ovo, takođe, ubija većinu patogena.

Ali, ako se vaš kompost ne zagreje dovoljno napraviće više štete nego koristi, te ako niste potpuno ovladali tehnikom kompostiranja, ipak je bolje da se ne eskperimentiše.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=11&dd=05&nav_id=1758270

Bezbednost hrane je pod posebnom lupom nakon širenja virusa SARS-CoV-2, a sve se više govori o samodovoljnosti u poljoprivrednim proizvodima što podstiče inovatore i ulagače na nova rešenja u proizvodnji. Bez obzira na koronu, popularnost vertikalnih farmi godinama raste, a verujemo da će se uzlazni trend nastaviti posebno nakon kritične 2020.

Dokaz tome je nemačka start-ap kompanija Infarm, koja se bavi urbanom poljoprivredom te je razvila tehnologiju vertikalne proizvodnje, a od investitora su prikupili 170 mil USD za dalji razvoj. Cilj im je u sledećih pet godina da prošire svoju mrežu uzgoja u Evropi, Severnoj Americi i Aziji i to za deset puta, navodi Reuters.Ova firma ima sedište u Berlinu, a osnovali su je 2013. godine Osnat Mikaeli i braća Erez i Gaj Galonska. Njihove modularne farme smeštene su na raznim lokacijama u gradu, a proizvodi se mogu naći u prodavnicama hranom, restoranima, trgovačkim centrima pa čak i školama - blizu samih potrošača čime smanjuju negativan uticaj na okolinu.

Povrće koje uzgajaju pakuju dok je sveže, zajedno sa korenom umočenim u rastvor koja ga održava u takvom stanju i na taj mu način produžuju vek trajanja. Ističu kako u proizvodnji ne koriste pesticide, a pored toga, upotrebljavaju 75% manje đubriva i 95% manje vode.

Negativan uticaj na životnu sredinu smanjili su i tako što su dizajnirali sistem upravljanja pa proizvodnju nadziru i kontrolišu iz clouda (oblaka), središnjeg centra Infarma, što ovu kompaniju bitno razlikuje od konkurencije.

Planiraju da prošire područje uzgoja na 465.000 m2 do 2025. godine, u odnosu na sadašnjih 46.500 m2. Trenutno proizvode u 10 zemalja, a bave se uzgojem gljiva, paradajza, jagoda, salate i začinskog bilja. Ova investicija pomoći će nam da napravimo globalni iskorak i na kraju promenimo način na koji se ljudi hrane i razmišljaju o hrani - rekao je Erez Galonska, suosnivač i izvršni direktor Infarma. Kazao je i da njegova firma planira da ostvari dobit do 2023. godine.

Iz Infarma su poručili da u ovom, već trećem krugu ulaganja, očekuju da će prikupiti 200 mil USD. Do sada su ukupno pribavili 300 mil USD.

Do sada su sklopili ugovore vredne ukupno 400 mil USD, a kako bi snabdeli hranom velike trgovce kao što su nemački Aldi Sued, Marks i Spencer MKS.L u Britaniji i Kroger KR.N u Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3028472/vertikalni-uzgoj-povrca-i-voca-privlaci-investitore-nemacki-startap-sklopio-ugovore-vredne

Pandemija virusa korona i vanredno stanje su na nesvakidašnji način brojne građane Srbije okrenule poljoprivredi. Umesto cveća u žardinjerama i saksijama, „nebu pod oblake“ posejali su lekovito bilje, začine, pa i povrće. Kako je godina blagorodna, ovo seme im se primilo, pa su sada u fazi berbe krastavaca, paradajza, peršuna, nane, papričica, cvekle, spanaća…

„Nedostaje mi bašta, miris leje, biljke. Nedostaje mi ponekad i da obrađujem zemlju. Kad je proglašena pandemija, moje saksije su bile moja bašta. U maju sam posejala bosiljak, pre toga lavandu, imam i ruzmarin. A onda padne mi na pamet da zasejem seme krastavca. I nikne. Sad imam desetak krastavca na vreži, pun je cveta. Prija mu 17. sprat solitera“. Stojanka ovim rečima počinje priču o baštovanstvu u jednom od najviših zemunskih solitera. To što su na 17. spratu, na visini od preko 50 metara, što je oko njih beton i staklo – biljkama ni malo ne smeta.

„Za baštovanstvo je potrebna žardinjera ili velika saksija i dobra zemlja – najbolje ako je pomešana ona iz prave bašte sa humusom. I ljubav“, priča Stojanka.U maju je posejala i seme krastavca, koji je za dva meseca napravio vrežu, na njemu sada desetak plodova. Izdigao se u visinu oko tri i po meta, zelene se listovi prošarani žutim cvetom i plodovima. Prija mu sunce i pažnja.

“Ranijih godina sam sejala i paradajz, i rađao je. Seme prvo u sobnim uslovima zasejem u martu i onda rasadim. Poslednjih godina međutim ‘spali’ ga plamenjača. Sada na terasi imam i lavandu i papričice koje ću da nanižem i osušim. Bosiljak poraste i do pola metra i imamo ga za osveštanje vodice za slavu Sveti Nikola kada dođe sveštenik”, kaže Stojanka.

Od rasada celera, koji kupuje na pijaci krajem maja i početkom juna a sadi ga na terasi, lepo rode i listovi, koje osuši i kasnije koristi kao začin.Na drugom kraju Beograda, njena sugrađanka Nataša uzgaja na terasi drugog sprata začinsko bilje. I njemu prija vračarsko sunce.

„Posejala sam bosiljak, nanu, peršun, ruzmarin, matičnjak, a bez lavande nisam nikada. Terasa je sunčana i biljke rastu, mada pažljivo biram stranu, gde šta stavljam. Jer, dva kraja terase, dve mikroklime“, ukazuje Nataša.

Uzgajanje joj ide od ruke. Bukvalno sve što poseje se primi u betonskim žardinjerama u koje staje 300 kilograma zemlje. Mada rađaju biljke i u manjim saksijama. Dokaz za to je – raskošni bršljan.Na poziv na društvenoj mreži Twitter da napišu svoje iskustvo o baštovanstvu na terasama, javio nam se i sugrađanin pod pseudonimom Aždajac. On je, kako je napisao, probao da uzgaja cveklu, spanać i rukolu.

„Od rukole nije bilo ništa al je zato listova cvekle i spanaća bilo za salatu. Početkom jula sam posejao. Raslo je do kraja avgusta. Sekao sam listove postepeno. Koristio sam tečno đubrivo, imao sam problema sa sitnim zelenim bubicama (možda biljne vaši?). Nisam uspeo da ih sredim mešavinom vode i duvana“, preneo je nesebično svoje iskustvo Aždajac i to dokumentovao fotografijama sa odličnim prinosom sa terase na drugom spratu zgrade u Jagodini.

Ilija Aralica primetio je da je korona ove godine mnoge sugrađane naterala da razmišljaju o svom parčetu zemlje.

“Osnovao sam grupu ‘Mala bašta u slami’ na Fejsbuku pre četiri godine, gde učimo ljude da gaje svoju hranu. Do danas nam je prišlo preko 13.000 Beograđana! Dođite i vi”, pozvao je preko svog Twitter naloga Ilija Aralica.

Izvor:https://bif.rs/2020/10/pandemija-pozitivno-utice-na-razvoj-urbane-poljoprivrede-u-srbiji/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=pandemija-pozitivno-utice-na-razvoj-urbane-poljoprivrede-u-srbiji

Usev koji koristi aeroponsku metodu oslanja se na maglu i vazduh, a ne na tlo.To je inventivan način da se izbegnu agregati koji su potrebni tradicionalnim poljoprivrednim metodama. Svaka biljka kroz špric prima vlagu bogatu hranjivim sastojcima, a specijalizovani raspršivači orošavaju koren biljke specijalnim tečnostima.

Seme biljke se stavlja u malene posude od stiropora, koje su izložene svetlosti i orošavanju i koje drže stabljiku i koren u jednom mestu, dok biljka raste. Ovakva praksa omogućava uzgajivačima da stvore fleksibilnu, pokretnu baštu gde god požele, piše Energetski portal.Aeroponika je tehnika koja služi kao metoda održivog uzgajanja sopstvene bašte, kako za poljoprivrednike tako i za baštovane, koji na ovaj način mogu lako da upravljaju svojim usevima. To je metoda koja daje zdravije, punije biljke za koje nije potrebno puno napora da se uberu. Takođe je efikasna alternativa za one koji žele da štede na vodi.

Aeroponika ne zahteva đubriva ili pesticide, tako da je korisnija za životnu sredinu i finansije.

Ona omogućava korenu svake biljke da ima dovoljno kiseonika i hranljivih sastojaka. Tradicionalna poljoprivredna metoda koristi zemlju za proizvodnju useva tokom dužeg perioda, pa iako mnoge biljke mogu preživeti na ovaj način, ipak je lakše kada imaju prostora za disanje.

Pored toga, hranu mogu primati direktno, a ne putem tla. Biljke brzo sazrevaju i postaju zdravije. Budući da aeroponika zahteva malo prostora, lakše je obrađivati nekoliko biljaka odjednom. Ova alternativna praksa dovodi do većih prinosa koji izgledaju sjajno i imaju dobar ukus.

Ovakav proces uzgajanja može povećati rast biljke i do 30 odsto u odnosu na tradicionalne metode.

Oni koji slede tradicionalne poljoprivredne metode moraju svako proleće obrađivati i saditi useve, što nije uvek lako. Mnogi farmeri se često suočavaju sa glavoboljama kada moraju da se izbore sa nepredviđenim okolnostimaa poput neodgovarajuće opreme ili lošeg vremena.

Teško je upravljati istim parcelama tokom svake sezone zbog različitih vremenskih uslova, pa na kraju zemljište može postati i neupotrebljivo.

Aeroponski uzgajivači nemaju mnogo muka, osim brige o svojim usevima. Po potrebi dovoljno je zameniti stare biljke novim – nema muka i razmišljanja o eventualnim problemima sa zemljištem. Jednostavno sakupljaju prinos i kad je potrebno, ponovo ga zasade. Na ovaj način moguće je održavati useve tokom svake sezone, a berba postaje manje komplikovana i pristupačnija.

Tradicionalne metode sadnje oslanjaju se na prekomernu upotrebu vode za tokom uzgoja i održavanje useva. Aeroponska postavka ne zahteva gotovo nikakvu potrošnju i može smanjiti upotrebu vode za 98 odsto kada se na odgovarajući način održava – to je zato što aeroponskim biljkama treba samo magla i vazduh da bi uspevale.

Pozitivan ishod je gotovo nepostojeći otpad koji se dobija od tečnosti.

Iako aeroponika stvara mnoge prednosti za poljoprivrednike, nije bez grešaka.

Pošto tradicionalne poljoprivredne metode postoje vekovima, uzgajivačima je postalo lakše da pronađu alternativne načine za sadnju i razvoj svojih useva.

Mana ove metode je da nema mnogo fleksibilnosti sa aeroponskim tehnikama. Neophodno je imati specijalizovanu i skupu postavku za održavanje pravilnog rasta biljaka. Ova metoda, takođe, zahteva konstantan nadzor.

Oni koji znaju mnogo o aeroponici možda će moći da naprave svoj sistem pomoću "uradi sam" metoda. Ovaj poduhvat vas ne bi koštao više od nekoliko stotina evra, ali nemoguće ga je osposobiti ukoliko niste dobro naoružani znanjem. Kao rezultat toga, uobičajeno je da početnici kupuju već gotove aeroponske postavke. Ta oprema bi, uz modifikacije, mogla na kraju koštati i više od 10.000 evra.

Iako je to manje nego što bi koštala kupovina i izgradnja farme, treba da se uzme u obzir da mnogi mali poljoprivrednici i baštovani nemaju tolika sredstva na raspolaganju.

Još jedna stvar koja je neophodna je i dovoljno unutrašnjeg prostora za smeštaj biljaka tokom cele godine. Aeroponski poljoprivrednik mora da obrati pažnju na sitne detalje. Iako ovaj proces automatski uzgaja biljke – tu se krije još mnogo toga. Morate konstantno da nadgledate i održavate pH vrednost svake biljke, da pazite na rast buđi i pojavu gljivica zbog stalne vlage.

U početku, može biti nezgodno shvatiti koliko biljaka hrane treba da primi, pa zbog toga stručnjaci preporučuju početnicima da se dobro informišu. U teoriji bi sve biljke mogle da se gaje ovom metodom ali su to najčešće začinske biljke, paradajz i zelena salata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=11&nav_id=1731401

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

Nova usluga Ministarstva poljoprivrede E-pijaca predstavlja dobar način da svi oni koji žive od poljoprivrede mogu na jednom mestu da ugovore prodaju u celoj zemlji. Kikindski poljoprivrednici u najvećoj meri prodaju med, rakiju i povrće, dok se u međuvremenu zabrana prodaje na zelenim pijacama koristi radno za zasnivanje nove proizvodnje u plastenicima.
Odmah nakon uvođenja vanredne situacije i zabrane rada na zelenim pijacama, videvši da će velike količine hrane ostati na njivama, kikindski poljoprivrednici organizovali su se preko društvenih mreža kako bi svoju robu uredno isporučili svima koji su bili zainteresovani za kupovinu. Nedugo zatim, Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je takozvanu E - pijacu, odnosno mogućnost da svi proizvodi budu dostupni na jednom mestu u celoj zemlji.'Drago mi je da je država uvidela da teba da se napravi nešto poput E - pijace. Svaki početak je težak i mislim da će tek kasnije pokazati rezultate, mada ova usluga daje dobre rezultate i sada'', kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Otvaranje elektronske pijace preko resornog ministarstva svakako je dobar način da se steknu novi kontakti, da se u momentima kada je prodaja na pijacama neizvodljiva nešto i zaradi, iako kikindski povrtari koriste ovo vreme kako bi započeli proizvodnju u plastenicima, dok prodaju stavljaju u drugi plan.

''Trenutno samo ulažemo u proizvodnju, počeo je rasad da pristiže od paradajza, krastavaca, tikvice, dok paprike ima u plastenicima. Sada čekamo svaki dan u nadi da će se vanredno stanje ukinuti što pre'', napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Imajući u vidu da su Kikinđani odmah po proglašenju vanredne situacije preko društvenih mreža započeli prodaju, nije im bilo strano prijavljivanje za E – pijacu, a prvi koji su ponudili svoje usluge su proizvođači meda, rakije i povrća.

''E - pijaca je počela da funkcioniše 10. aprila, a mi kao Poljoprivredna stručna služba smo dobili uputstva da pomažemo poljoprivrednicima da se povežu preko tog portala. Kontaktirali smo naše poljoprivrednike, ali moram da napomenem da Kikinda nema veliki broj povratara i voćara'', dodaje Jelena Kljajić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Prilikom prodaje robe preko E-pijace važno je da poljoprivrednici isplaniraju kako i kojim danima će dostavljati robu, na kojoj teritoriji, po kojoj ceni i da to jasno zabeleže tokom registracije na E-pijacu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/na-e-pijaci-najvise-se-prodaju-med-rakija-i-povrce_1114824.html

Opština Ruma je prva lokalna samouprava u Srbiji koja će od povrtara otkupiti višak proizvoda. Štab za vanredne situacije u toj sremskoj opštini doneo je odluku da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup salate, rotkvica, spanaća, tikvica i ostalog povrća koje ovih dana stiže iz plastenika. Povrće će biti ponuđeno sindikatima ili će biti podeljeno kao humanitarana pomoć. Otkup povrća počeće već od ponedeljka.

Povrtari sa područja rumske opštine mogu računati na pomoć lokalne samouprave kako bi što manje izgubili na ovogodišnjoj proizvodnji. Tri miliona dinara obezbeđeno je iz budžeta za otkup viška povrća od onih povrtara koji imaju prijavljenu tu vrstu proizvodnje.

- Ostali ulaze u sezonu, rade iako ima policijskog časa. Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud - ističe Mančić, dodaje da će oni tu robu platiti, ili je usmeriti sindikatima javnih preduzeća, koji mogu povrće da dobiju po sindikalnim cenama.

- Ako hoće, ako ne - mi smo spremni da tu robu delimo, kao što delimo humanitarne pakete, kao svežu robu, svakodnevno ako te proizvode budemo kupovali.
Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da će ova pomoć povrtarima svakako dobro doći. Ona podseća da je većina povrtara u proteklom periodu kontrolisala svoje proizvode i dobila sertifikate i oznaku "Rumski ceger" tako da se kvalitet proizvoda ne dovodi u pitanje.

- Pošto je u pitanju plastenička i proizvodnja u staklenicima, proizvođači su trebali da vode računa o tretmanima zaštite, kada je bio poslednji i da li je izašla karenca da bi imali kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod. Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu "Rumski ceger", što znači da su prepoznati na tržištu" - kaže Klještanovićeva i dodaje da pored sertifikovanih pomoć loklane samouprave imaju i ostali povrtari koji su takođe morali da vode računa o kvalitetu proizvoda i njihovoj zdravstvenoj bezbednosti.

Ovu meru podržavaju i rumski povrtari koji kažu da će spasiti bar deo svojih proizvoda koji uveliko stižu za prodaju. U Rumi ima i nekoliko piljarnica čiji vlasnici se i sami bave povrtarstvom. Ovih dana oni u nedostatku svoje robe, povrće otkupljuju od drugih povrtara, a počela je i dostava povrća na kućne adrese potrošača.

Rumski povrtari će svakako imati mogućnost da se reše viška svojih proizvoda, a njihov otkup trebalo bi da počne već početkom sledeće nedelje. U Rumi je oformljena i tročlana komisija koja će voditi računa da kompletan posao bude dobro urađen i da rumski povrtari iz ove situacije izađu sa što manje štete.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2849315/opstina-ruma-otkupljuje-povrce-i-plasira-sindikatima-ili-deli-kao-humanitarnu-pomoc

Posle zatvaranja pijaca povrtari iz Južnog Banata uspešno su se organizovali i isporučuju povrće koje prozvedu preko narudžbina sa Facebooke-a i telefona na kućne adrese, a planiraju da od sledeće nedelje svoju robu na takav način ponude i Beograđanima.

Predsednika Udruženja povrtara iz Glogonja, povrtarskog sela pored Pančeva, Danila Vučkovskog zatičemo kako isporučuje povrće u naselju Nova Misa.

- Ljudi su odlično reagovali, danas radimo drugu isporuku, za sada radimo sa dva vozila, a pošto je interesovanje sve veće, biće i više vozila - kaže on dok pod maskom sa rukavicama na rukama isporučuje bakaluk vredan oko 2,5 hiljada dinara.

Povrće, a od sutra će biti i jabuke u ponudi, sa teritorije su Južnog Banata, povrtari su iz Banatskog Brestovca, Skorenovca, Pančeva, Glogonja, Debeljače a voće će biti iz Opova, kaže on i dodaje da se ne prodaju nijedan artikal iz uvoza.

- Može se očekivati da od ponedeljka krenemo dostavu kuće adrese i za Beograd, za to nam je potrebno više logistike i bolja organizacija, ali radimo na tome ubzano - kaže on i dodaje da se trude da prošire asortiman a da sebe ne preopterete jer svako ima još poneki posao koji radi pored ovoga.

Agilnim povrtarima su se javili i trgovinski lanci koji žele da pomognu i da od svakog proizvođača poruče određenu količinu robe kako bi smanjili štetu koja je nastala zatvaranjem pijaca.

- Nama se već javljaju online pijace koje žele da nas besplatno registruju na njihovim sajtovima kako bismo mogli da primamo porudžbine a što se tiče najavljene virtuelne pijace preko ministastva poljoprivrede smatram da reaguju kasno jer je trebalo da je formiraju pre nego što su doneli odluku o zatvaranju pijaca - kaže on.

Na izjavu pristaje i maskirani mlađi Pančeva koji preuzima isporuku povrća i kaže da je sve počelo tako što je supruga videla ponudu na internet.

- Što da ne sve je zatvoreno, zelena pijaca ne radi, naručili povrće i uzeli smo ono što treba - kaže on.

U kući su tri porodice pa je količina malo veća, kaže on i dodaje da je to ono što je neophodno za supice i čorbice a povrće mu dobro izgleda.

- Snalazimo se u ova vremena, baku i deku čuvamo, puna je kuća dece, a mi zaposleni smo sad više kod kuće - pa upoznajemo svoju decu - kaže on.

Ovi povrtari Južnog Banata svoju ponudu i besplatnu dostavu postavili su na FB stranicu Dostava voća i povrća Pančevo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2842543/povrtari-juznog-banata-isporucuju-robu-na-kucnu-adresu-od-sledece-nedelje-dostave

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu."Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B", objašnjava Nedimović.

Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.

"Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore", ističe Nedimović.

Najavljuje da će elektronska pijaca pred kraj nedelje biti potpuno stavljena u funkciju.

"To će biti jedna osnovna verzija, dosta IT stručnjaka radi na ovome. Mi nismo izmišljali toplu vodu, takve platforme postoje", napominje ministar. Nedimović je istakao, što se tiče ponašanja poljoprivrednika tokom vanrednog stanja, da su oni ozbiljni heroji našeg vremena i da su dosta disciplinovani.

Istakao je da se poljoprivrednici mogu informisati na sajtu Ministarstva, kao i u kol-centru gde su ljudi dostupni 24 časa.Ministar Nedimović ističe značaj koji naučnoveterinarski instituti širom Srbije imaju u borbi protiv epidemije koronavirusa, pošto se u njima obavlja uzorkovanje.

Naveo je da u institutu u Batajnici može da se uradi do 800 do 1.000 uzoraka tokom dana, u Nišu 200, u Kraljevu između 180 i 210, u Novom Sadu 200, u Šapcu će moći 150.

Naučnoveterinarski institut u Šapcu bi trebalo da počne da radi sutra, najavio je ministar poljoprivrede.Nedimović je rekao da je u poslednjih 10 dana bilo 2,27 miliona ulaza na sajt Ministarstva poljoprivrede.

"Ako neko pita odakle nama toliko poljoprivrednika, očigledno je da je to bio pokušaj napada preko nekih mašina, a sajt je dva puta i padao", rekao je ministar.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3913067/pijace-elektronska-voce-povrce-poljoprivednici.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31