U Srbiji se beleži povećanje potrošnje svinjskog mesa koja u proseku godišnje iznosi oko 320.000 tona i premašuje nivo proizvodnje, a u Ministarstvu poljoprivrede kažu da se u poslednjih pet godina beleži porast proizvodnje svinjskog mesa.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih pet godina se beleži pad u broju svinja, međutim, u istom periodu je zabeležen porast proizvodnje svinjskog mesa, navode za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.Razlozi za to, objašnjavaju u Ministarstvu, pored povećanja potrošnje, mogu se naći i u povećanju mase zaklanih svinja, kao i u povećanju broja zaklanih svinja u klanicama.

U Ministarstvu poljoprivrede podsećaju da je od 16. decembra na celoj teritoriji Srbije prestala obaveza vakcinacije protiv klasične kuge svinja, a jedan od bitnih razloga za to je i dobijanje statusa zemlje slobodne od klasične kuge svinja koji bi omogućio neometan izvoz svinja i svinjskog mesa u EU i provoz kroz zemlje EU za izvoz u Rusku Federaciju, odnosno Carinski savez.

To bi otvorilo niz mogućnosti za ekonomsku korist i ulaganja i razvoj svinjarstva u Srbiji, a prestanak vakcinacije protiv klasične kuge svinja takođe će doneti značajne uštede, s obzirom da je Srbija godinama unazad izdvajala sredstva za nabavku vakcine, kažu u Ministarstvu.

U 2018. godini je za podsticaje za kvalitetne priplodne krmače i nerastove pristiglo 542 zahteva za koje je isplaćeno 236,4 miliona dinara, a u protekloj godini je na ime tova svinja isplaćeno 600,3 miliona dinara na osnovu 4.332 zahteva.Kako kažu u Ministarstvu, tokom 2019. godine su proizvođači u svinjarstvu imali pravo na podsticajna sredstva za kvalitetne priplodne krmače i neraste u iznosu od 15.000 dinara po grlu, što je 5.000 dinara po grlu više nego prethodne godine. Pored toga su mogli da koriste i podsticajna sredstva za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu.

U poslednjih pet godina broj svinja, koje se tradicionalno najviše gaje u regionu Vojvodine (44,3 odsto), opao je za oko 14,1 odsto, a u Privrednoj komori Srbije, na osnovu analize podataka Republičkog zavoda za statistiku, navode da je u 2018. u odnosu na situaciju u 2017. ukupan broj svinja bio manji za 4,1 procenta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/raste-potrosnja-svinjskog-mesa-u-srbiji-godisnje-jedemo-320000-tona-svinjetine/ewtb4vt

Svetski prvaci u ispijanju piva su Kinezi - logično s obzirom na broj stanovnika te zemlje. Međutim, najviše piva po glavi stanovnika i dalje se pije u evropskim zemljama.

Najnovija istraživanja pokazuju da Česi i uporno drže primat u ispijanju piva i to sa 143 litra godišnje po glavi stanovnika. Srbija se ne nalazi među najvećim pivopijama u Evropi, ali je po ispijanju piva "dobro" pozicionirana u regionu. U našoj zemlji mesečno se popije oko pet litara piva po glavi stanovnika što je godišnje 60 litara. Ispred nas je Hrvatska sa 83 litra godišnje. Prema podacima Udruženja pivara Srbije u našoj zemlji pivare godišnje proizvedu oko 5,5 miliona hektolitara piva, što je na mesečnom nivou oko 460.000 litara u proseku.Na listi najvećih pivopija u Evropi Nemci zauzimaju drugo mesto i ne zaostaju mnogo za Česima. U toj zemlji se po čoveku godišnje popije 110 litara, a godišnja potrošnja u celoj zemlji je čak devet milijardi litara. Interesantno je da se više od polovine te količine popije na čuvenom festivalu tog pića u Minhenu - Oktoberfestu.

U Srbiji postoji šest velikih pivara, međutim tri najveće od njih "drže" 94 odsto udela na tržištu. Pored toga, registrovano je još oko 20 mikro-pivara koje posluju na domaćem tržištu, ali se smatra da ih postoji još oko 40 koje nisu zvanično registrovane."Srbija po otvaranju pivara prati evropski trend, pa se tako male i mikro pivare otvaraju takoreći svakodnevno i u stvarnosti ih ima znatno više od zvanično registrovanih. Kraft pivare su na našem tržištu od 2012. godine kada su imale udeo nešto ispod jedan odsto, ali je trend rastući i za samo četiri godine su duplirale svoje tržišno učešće", kaže za "Blic Biznis" izvršna menadžerka Udruženje pivara Srbije Rebeka Božović.

Najzastupljenije pivo u Srbiji je lager svetlo pivo, koje naši potrošači najviše vole. Takođe, postoje piva u kojima se koristi pšenica, tzv. pšenična piva, piva sa kinoom, raži, kukuruznom krupicom i druga, sve u zavisnosti od ukusa potrošača.

Proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjić. Pivo se prvi put zvanično spominje u Srbiji u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.Za vreme austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje, a začetak modernog pivarstva u Srbiji datira od 1722. godine. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare. Sve velike pivare koje postoje i dan danas, imaju tradiciju skoro tri veka, budući da su izgrađene između 1730. i 1892. godine.Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki građanin Srbije stariji od 15 godina godišnje u proseku popije 9,1 litar alkohola.

Iza nas su građani Crne Gore, koji u proseku popiju po 6,6 litara alkohola. Na trećem mestu u regionu po konzumaciji alkohola je Albanija, čiji građani u proseku godišnje popiju 4,5 litara, dok je pola litra manja potrošnja u Bosni i Hercegovini. Najmanje u regionu piju Makedonci, koji godišnje konzumiraju 1,1 litar alkoholnog pića.

Konzumacija alkohola u Srbiji se smanjila, jer su tokom 2017. godine Srbi po glavi stanovnika godišnje pili 12,5 litara alkohola.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ziveli-srbi-godisnje-popiju-60-litara-piva-i-u-vrhu-su-po-ispijanju-u-regionu/kw0b8eq

Prosečan Bosanac i Hercegovac, godišnje potroši 50 evra na vino, a Bosna i Hercegovina se po ukupnoj konzumaciji vina u svetu nalazi na 51. mestu, sa 1.082 centilitara godišnje, stoji u najnovijem istraživanju Movehuba.

Na vrhu liste nalazi se Andora, sa potrošnjom od 4.626 centilitara godišnje, sledi Hrvatska (4.420), a treće mesto pripalo je Sloveniji (4.407).

Švicarci, svetski lideri na ovom polju, najmanje se ustežu kada je reč o ceni ovog alkoholnog pića - građani te zemlje godišnje u proseku potroše 604 evra na vino.

Kada su u pitanju zemlje iz regiona, Srbija se nalazi na 44. mestu, a prosečan građanin ove zemlje godišnje konzumira 1.443 centilitra.

Republički zavod za stitistiku saopštio je da su prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji, u novcu i naturi, u prvom kvartalu ove godine, iznosili 60.065 dinara, dok su prosečni izdaci iznosili 61.370 dinara.

Najveći izdaci u ličnoj potrošnji su za hranu i bezalkoholna pića (34,3 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (17,7 odsto). Slede izdaci za transport (devet odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (6 odsto), za odeću i obuću (5,4 odsto), za komunikacije (5,2 odsto), za rekreaciju i kulturu (4,5 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,4 odsto), za opremu za stan i tekuće održavanje ( 4,4 odsto), za zdravlje (4,4 odsto). Podaci o prosečnim mesečnim primanjima i izdacima dobijeni su na osnovu ankete 1.590 domaćinstva.

Kako smanjiti troškove za hranu i piće?

Planirajte kupovinu, tako što ćete napraviti plan pre nego što krenete. Dobro proučite šta već od potrebnih namirnica imate u kući. Iznenadili biste se, šta sve korisno može da se nađe na dnu zamrzivača ili u pozadini police u špajzu.

Kupujte na sniženju, tako što namirnicu koja vam je potrebna, možete da zamenite sa drugom koja je na sniženju.

Ne kupujte pakovane proizvode, pošto je dosta jeftinije ako se kupuje na komad ili kilogram.

Dobro proverite i uporedite razliku u ceni zapakovanih i nezapakovanih proizvoda, pa izaberite najpovoljnije.

Zaboravite na marke proizvoda koje samo povećavaju cenu, a kvalitet proizvoda ostaje isti. Odvikavanje od „boljih” namirnica je od velikog značaja za smanjenje troškova.

Nakon što obavite kupovinu za celu sedmicu, idite samo u sitnije dodatne kupovine. Najbolje je držati se pravila “pune korpe”. Ono govori da se zaustavite kada vidite da je korpa sa kojom ste krenuli u dodatnu kupovinu puna.

Sakupljajte kupone za popuste i dodatne nagrade. Izvadite kartice za popuste i koristite ih prilikom svake kupovine.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31