Prodaja vina u limenkama širom sveta pa i kod nas više je nego udvostručena. U 2015. godini dostigla je iznos 6,4 miliona dolara prodaje u SAD. Umesto super alkoholnih, punih, teških crvenih vina, vina u limenkama su lakša i nešto malo kiselija. Prave vinopije ne preferiraju vino iz limenke. Uglavnom je ovo vino namenjeno mlađim potrošačima.

Zanimljivo je da stručnjaci beleže rast tražnje vina u domaćinstvim,a a opada tražnja u restoranima – potrošnja vina u kafićima i restoranima. Prodaja je u 2016. godini opala 1,6% i dalje ima trend pada. Smatra se da je jedan od razloga to što su relativno visoke cene vina u restoranima i kafićima. Istovremeno potrošnja vina u okviru domaćinstava je u porastu. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, da uživaju u ukusima vina bez presije da ih neko gleda »sa strane«. Supstitucija u potrošnji vina – trend “alternativnih klasika” mogao bi da objasni veću prisutnost vina Game (rast od 44%) i Božolea na vinskim listama, kao i sve veću zastupljenost vina iz Nemačke. Ova vina popunjavaju prazninu nastalu zbog rasta cena tradicionalnih klasičnih vina, pre svega iz Francuske koja su zbog svojih visokih cena sve nedostupnijih širim potrošačima. Nemačka vrhunska vina bila su dosta zapostavljena, a danas predstavljaju “zapanjujuću vrednost za novac” jer još nisu doživela inflaciju zbog velike potražnje. Na primer pre 10 godina, cena božolea bila je na sličnom nivou kao i cena Pinot Noira iz Burgundije, oko 7-8 funti. Sada je cena Božoleao negde na 9 funti a Pinot Noir iz Burgundije minimalno 15 funti. To govori o porastu cena francuskih vina.

 

Promene u preferencijama potrošača – mlađi potrošači vino drugačije prihvataju od starijih potrošača. U čemu je razlika? Mlađi potrošači nemaju puno vremena da čitaju koliko je vina staro, međutim, oni će birati bocu sa police ako ima lep grafički logotip ili privlačan naziv. Oko 51% mlađih žena preferiraju biodinamička i organska vina. Svakih nekoliko godina menja se poredak vina koja se najviše konzumiraju u svetu. Posle Šardonea (Chardonnay) najtraženije vino zadnjih je nekoliko godina je Sovinjon blanc (Sauvignon Blanc). Međutim već je prešao vrhunac tražnje i počeo je polako da pada. Novi hitovi su lakša, aromatična vina koja dobro idu uz ribu i laganu hranu: Traminac, Graševina, Albarin, Picpoul, Cortese ili Verdej. Njihova prodaja raste od 16% do 35% posto godišnje u zavisnosti od vrste vinaovisno o vinu. Među zaokruženijim aromatičnim vinima dominiraju Viognier i Torrontes, zbog trenda začinjene brze hrane pune dimljenih aroma navode autori studije o savremenim trendovima na tržištu vina koje su  napisali prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar.

 

Kakvi su ukusi srspkih potrošača vina, ko pije više muškarac iči žena, možete pročitati na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3627-koliko-srbi-popiju-vina-kako-se-pije-vino-kod-nas-i-gde-pogledajte-u-podacima-koje-smo-analizirali 

 

Kako je objavljeno u najnovijem izdanju Instore magazine za maj 2017. godine, udeo moderne maloprodaje u istočnoj Evropi će 2021. godine dostići 73% ukupne prehrambene maloprodaje.

Razvoj maloprodaje u istočnoj Evropi uslovljena je nestabilnošću ekonomske situacije i promenama u navikama potrošača. Rezultati istraživanja Euromonitor International-a, maloprodajno tržište  je 2016. godine poraslo za 6%, najviše zahvaljujući razvoju modernih prehrambenih trgovina.

Udeo prehrambene trgovine u celokupnoj maloprodaji iznosi do 54%, a najviše se odnosi na razvoj modernih formata koji utiču na želje potrošača i strategije tržišnih učesnika. Udeo moderne maloprodaje porastao je sa 58% u 2011. godini na 69% u 2016. godini u istočnoj Evropi.

Moderna maloprodaja veoma teško prodire u mnogobrojne države istočne Evrope, što je rezultat malih ulaganja, nestabilne situacije u zemlji, kao i sklonosti prema pijacama, kioscima itd. 

Moderna maloprodaja teži da olakša proces kupovine i učini ga pogodnijim za kupce. Upravo ta pogodnost jedna je od glavnih pokretača razvoja modernog tržišta. Udeo samoposluga na tržištu rastao je sa 15% u 2011. godini na 18% u 2016. godini, dok su diskontni lanci imali znatan rast u proteklih pet godina. Kompanije diskontnih formata razvijaju se ulaskom na potpuno nova tržišta. Primer je ulazak Lidl-a na tržište Litvanije koji je potpuno preuzeo primat od maloprodajnih objekata. Takodje, Lidl planira otvaranje 20 trgovina na teritoriji Srbije u 2017. godini.

 

Online trgovina osvaja tržište

Sa sve urbanijim i bržim načinom života, razvija se i „online“ prodaja koja je sve popularnija. Najveći udeo medju proizvodima u internet trgovini imaju odeća i elektronski uredjaji sa 17% i 18%, a zatim i medijski proizvodi sa udelom od 10%. Rusija, Poljska i Češka su zemlje sa najdominantnijim „online“ tržištem u istočnoj Evropi, a mnoge države imaju vrlo dimaničan rast internet trgovine putem mobilnih telefona.

 

Spajanje i akvizicija

Sve su češći slučajevi spajanja dva ili više jakih tržišnih igrača. U Litvaniji, na primer, krajem 2016. godine najavljeno je spajanje dve jake maloprodajne kompanije – „Palink UAB“ i „Lietua UAB“ pod okriljem ICA Gruppen. Nakon spajanja oba trgovinska lance će biti pod vlasništvom ICA Gruppen i tako postati drugi najmoćniji igrač na litvanskom maloprodajnom tržištu.

Sledeći slučaj bio bio primer gde je Agencija za tržišnu konkurenciju Republike Hrvatske odobrila Sparu Austrija da preuzme supermarkete Bille. Tim spajanjem Spar će proširiti svoje poslovanje u Hrvatskoj. 

Prema predvidjanjima Euromonitor International-a, sa stabilnim, dvoprocentnim  rastom BDP-a u istočnoj Evropi, maloprodajno tržište će rasti u sledećih pet godina po stopi od 2%, isključujući inflaciju. Sve navedene tendecije ostaće glavni činilac razvoja tržišta, a kako je globalno stanovništvo jako povezano, život kupaca će sve više biti digitalizovan, pa će se samim tim intenzivno razvijati internet trgovina.

 

Novo istraživanje sa univerziteta Vanderbilt tvrdi da imamo potpuno pogrešnu percepciju o zdravoj hrani.
 
Nedavno objavljena studija u "Journal of Consumer Research" zaključuje da je među potrošačima zaista ustaljeno mišljenje  "zdravo je skupo" koja utiče na kupovinu, ali i na našu percepciju zdrave hrane.
 
Kako bi proverili svoje teorije, Keli Hovs i kolege sa univerziteta Vanderbilt sproveli su nekoliko ispitivanja, a u svakom je učestvovalo između 100 i 200 ispitanika. U prvom eksperimentu su jednoj grupi ispitanika rekli da im daju grickalice od granole koje su dobile ocenu A- na testu zdravlja, a drugoj grupi su dali identičan proizvod i rekli da je dobio ocenu C. Učesnici u prvoj grupi su izrazili uverenje da je proizvod skuplji, a oni u drugoj da je nešto jeftiniji.
 
U narednom eksperimentu su grupi ispitanika dali keks za doručak i rekli im da koštaju 25 centi, a drugoj da košta dva dolara. Ispostavilo se da ispitanici koji su mislili da jedu skuplji proizvod misle da je i zdraviji.
 
Zanimljivo je bilo i kad su istraživači proveravali kakav uticaj ima poznavanje određenih proizvoda. U tu svrhu su dve grupe ispitanika dobile vitamin A i rečeno im je da je bitan za zdravlje očiju, ali i da je različite cene. Te dve grupe su posle morale da odgovore šta misle koja mešavina vitamina je bolja za njihovo zdravlje, ali nije bilo razlike među grupama.
 
Kad su pod istim uslovima davali DHA, esencijalnu masnu kiselinu, ispostavilo se da grupa koja misli da dobijaju skuplji DHA misle da je on istovremeno i važniji za zdravlje. Drugim rečima, kad se potrošači prvi put susretnu s nekim nepoznatim sastojkom, zaključiće da je onaj skuplji zaista i zdraviji.
 
Naravno, istraživači su svesni da potrošači koriste cenu kao pomoć pri odlučivanju između relativno sličnih proizvoda. Svi znaju da je salata zdravija od sladoleda i cena tu nema nikakav uticaj. S druge strane, kad se nađu suočeni s odlukom koju moraju brzo da donesu posegnuće za skupljim proizvodom i živeti u uverenju da je zdraviji.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30