Sećate li se crvenih kioska na kojima su se nekada prodavale viršle? Bile su nezamenljiva užina za školarce, majke su bebama kao prvo meso davale viršle, a onda je usledila opšta „hajka“ na ovu mesnu prerađevinu. Već godinama se u javnosti vode polemike oko kvaliteta i bezbednosti mehanički separisanog mesa (MSM) u prerađevinama. Na lošem glasu posebno su viršle i paštete, a opet malo ko razmišlja o pljeskavicama koje se kupuju na mestima gde se prodaje brza
hrana. Svim ovim polemikama i poluistinama konačno je došao kraj usvajanjem novog Pravilnika kvalitetu usitnjenog mesa proizvoda i poluproizvoda od mesa.
Mehanički separisano meso u suštini je niže kategorije, ali ubuduće na deklaraciji će jasno morati da piše da je proizvod napravljen od mesa treće kategorije, a ne kao što do sada od buta, plećke… Da bi ta informacija kupcima bila jasna, proizvođači će ubuduće uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa" (MSM) ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa od kostiju, trupa ili delova trupa. Takođe, obaveza proizvođača biće i da navede od koje vrste životinja je MSM dobijen.
- Na ovaj način kupac će sam moći da bira stepen kvaliteta proizvoda u odnosu na cenu – kaže Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu. Kako ističe inicijativa za izradu novog pravilnika proizašla je na osnovu iskustava trogodišnje primene prethodnog, ali i zbog potrebe usaglašavanja sa novo donetim propisima.
- Ipak, najviše zbog inicijative naučne i stručne javnosti, kao i industrije hrane, s ciljem da se unapredi kvalitet proizvoda od mesa, zaštiti interes potrošača i jasnije definišu pojedine odredbe koje su kupce dovodile u zabludu – dodaje Emina.
Novim pravilnikom uspostavljen je i standard za proizvodnju viršle. Ovaj naziv, kako je istakla, do sada se u masovnoj potrošnji koristio za razne proizvode iz
iste grupe. To je davalo mogućnost proizvođačima da koriste sirovine izuzetno niskog kvaliteta s dodatkom aditiva, boja, soli, bez jasne zaštite kvaliteta proizvoda koji najviše konzumiraju upravo najosetljivije kategorije stanovništva kao što su deca i bolesni.
- Sada su parametri kvaliteta za zaštićen proizvod viršla izuzetno visoki. Od procenta zastupljenosti proteina mesa do ograničenja u dodavanju soli, boja i aditiva - objasnila je direktorka Uprave za veterinu.
Novim pravilnikom uvedena je kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja proizvod visokog kvaliteta od svinjskog mesa.
- Uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određenikvalitet. Neće biti dozvoljeno dodavanje
belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina – pojasnila je Milakara.
Poseban segment novog Pravilnika odnosi se na pljeskavice, ćevape i drugo roštiljsko meso. Direktorka Uprave za veterinu kaže da su potrošači bili suočeni, naročito na mestima za prodaju brze hrane, da se pod pojmom ćevapa i pljeskavica prodaju proizvodi koji nisu ni blizu tradicionalnog sastava i načina pripreme. I tome se stalo na put jasnim definisanjem kriterijuma za pljeskavice i ćevape koji će morati da budu poštovani ukoliko vlasnici objekata
za brzu hranu žele da prodaju meso pod tim imenom.
- S druge strane, postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa - dodaje direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Novim Pravilnikom nije dozvoljeno usitnjavanje mesa živine u prisustvu potrošača, jer
je ovaj postupak veoma rizičan za bezbednost hrane. Trgovci će morati da prodaju isključivo mleveno meso živine u originalnom pakovanju. Ostale izmene u pravilniku odnose se na usaglašavanje s novim propisima, usvajanje adekvatne terminologije i definicija i brisanja proizvoda koji po svojoj nameni nisu proizvod od mesa.
Šta kažu proizvođači?
Iako nova pravila stupaju na snagu 1. marta. 2020. kako bi proizvođači imali vremena da se usklade sa novim standardima, u razgovoru za Agrobiznis većina proizvođača mesnih prerađevina u Srbiji tvrdi da već rade po ovim pravilima.
- Kao lideru na tržištu mesnih proizvoda i
proizvođaču sa 60 godina tradicije i iskustva, kompaniji Carnex su kvalitet i bezbednost proizvoda uvek na prvom mestu. U našoj kompaniji postoje jasno definisani tehnološki postupci na koje primena novog propisa neće imati uticaja – kažu za Agrobiznis u Carnexu i ističu da zbog novih propisa neće morati da nabavljaju novu ili dodatnu opremu za svoje proizvodne pogone.
- Kvalitet je za nas imperativ, zato je najveći broj naših proizvoda već prilagođenzahtevima novog Pravilnika, i samo nekoliko proizvoda bi trpelo minimalne
izmene, da bi naši proizvodi bili inovativni i jedinstveni, što se od Carnexa kao lidera i očekuje. Usaglašavanja sa novim propisima neće imati značajnog uticaja na proizvodni proces u Carnexu, pa ni na cenu njihovih proizvoda što potrošače najviše i interesuje.
Slično kažu i u Neoplanti gde se u potpunosti poštuju važeći propise i pravilnici, a odgovorno će nastaviti da posluju i u budućnosti.
- Uzimajući u obzir najavljene izmene pravilnika, razmotrićemo i sprovesti potrebne promene i uskladiti deklaracije proizvoda sa novim zakonskim i podzakonskim aktima. Kvalitet sirovina i bezbednost namirnica je osnovni postulat našeg poslovanja. Koristimo MSM čija je upotreba vrlo jasno regulisana propisima. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla – kažu u Neoplanti i dodaju:
- Promene mogu da se dese samo na ambalaži, odnosno u delu deklaracije bez ikakve promene recepture. Svi naši proizvodi (kao i proizvodi konkurenata) imaju tabelarni prikaz nutritivnih vrednosti na ambalaži. Ispunjavamo zahteve svih standarda za kvalitet i bezbednost hrane, upravljanje procesima, zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, kao i standarda za zaštitu životne sredine. U ovoj kompaniji ističu da u ponudi imaju skoro sve kategorije mesnih prerađevina,
kao i mogućnost da adekvatno odgovore na izazove koje novi Pravilnik postavlja.
- Od 2012. godine Neoplanta je uložila više od 20 miliona evra u modernizaciju fabrike i proširenje kapaciteta, tako da ovaj Pravilnik nema uticaja na našu organizaciju, niti zahteva dodatna ulaganja u osnovna sredstva i mašine. Što se tiče eventualne korekcije cena to ne očekujemo bar ne zbog novog Pravilnika. Ali, treba napomenuti da postoje faktori koje diktira tržište (kao što je cena sirovina) i na koje ne možemo da utičemo. Ipak, trudimo se da zaštitimo naše potrošače, a istovremeno ostanemo konkurentni. Održati lidersku poziciju u industriji mesnih prerađevina nosi sa sobom ogromnu odgovornost, kako prema kupcima, tako i prema nama
samima – poručuju iz Neoplante.

Zlatiborac se zalaže za kvalitet
U Zlatiborcu se uveliko pripremaju za promene koje će doneti novi Pravilnik, njihovi tehnolozi prisustvuju stručnim seminarima, a jedan deo novih pravila već
uspešno primenjuju.
- Kada je reč o zahtevima koje će pred proizvođače mesnih prerađevina doneti novi Pravilnik, on će, kao i svaki drugi zakonski akt, dovesti do promena u našoj proizvodnji. Želimo da napomenemo da smo i mi kao proizvođači, pored zakonodavaca, inicirali promene koje nam dolaze s novim Pravilnikom i, u tom smislu, one za nas nisu nepoznanica, već su neke od njih došle kao posledica naše inicijative – kažu za Agrobiznis u Zlatiborcu i ističu da su već počeli sa implementacijom nekih od zahteva u procesu proizvodnje svojih proizvoda, dok će novo obeležavanje ambalaže uraditi kasnije a sve u skladu sa zakonskim rokovima.
- Ono što nam je omogućilo da već sada počnemo sa primenom novih pravila jeste činjenica da posedujemo opremu izuzetnog kvaliteta, koja odgovara zahtevima vodećih svetskih standarda u oblasti proizvodnje mesnih prerađevina i da promene Pravilnika od nas, u tom smislu, ne iziskuju nabavku nove opreme i mašina.
U Zlatiborcu podržavaju novi Pravilnik, jer kako kažu, kao kompanija teže da svojim potrošačima ponude proizvode vrhunskog kvaliteta i, u tom smislu, sva
pravila koja se odnose na unapređenje kvaliteta su nešto što će rado primenjivati.

- I do sada smo težili da pružimo proizvode koji se izdvajaju po svom kvalitetu. U prilog tome govori činjenica da smo članica Asocijacije za razvoj kvaliteta mesa i proizvoda od mesa, koja neguju visoki kvalitet i tradiciju ovih prostora kao imperativ svoje poslovne strategije i nastupa na tržištu. Jedna smo od retkih kompanija čiji su proizvodi u protekloj deceniji nagrađeni sa preko 100 medalja za kvalitet od strane Nemačkog poljoprivrednog društva i ocenjujemo da će novi Pravilnik doprineti podizanju stepena kvaliteta, koji je već prepoznat, kako od strane potrošača na 12 tržišta, tako i od strane referentnih međunarodnih institucija.
Šta kažu potrošači?
- Svašta sam čitala u štampi o viršlama, ali pravo da vam kažem ja u to ne verujem. Odrasla sam na viršlama koje jedem i danas, dajem ih svojoj deci i ništa im ne fali. Jedino vodim računa da kupujem kod proverenih proizvođača – kaže Gordana Stanković.
- Ja ne jedem mesne prerađevine već nekoliko godina, ali podržavam svaki zakon i pravilnik koji doprinosi poboljšanju kvaliteta namirnica koje jedemo – veli
Nemanja Pujić i ističe da se trudi da se hrani zdravo.
- Čuo sam za taj Pravilnik i posebno mi se sviđa što će konačno da se zavede red na mestima gde se prodaje brza hrana. Često kupujem na takvim mestima jer živim sam, a nisam baš spretan u kuhinji i, pravo da vam kažem, svašta sam video. Vala neka se konačno zna šta je pljeskavica i od kakvog je mesa – kaže Vladimir Pavčić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Umesto da nesavesne trgovce upute na sud, kao što je to regulisano aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača, tržišni inspektori će od naredne godine moći na licu mesta da im naplate novčanu kaznu.Ukoliko plate odmah, biće oslobođeni polovine kazne, baš kao što je to sada rešeno, na primer, u slučaju kazni za parkiranje u Beogradu. Uvođenje prekršajnog naloga jedna je od najvećih novina u novom zakonu o zaštiti potrošača koji se krčka, a koji bi trebalo, kako su najavili iz Ministarstva trgovine, trebalo da bude usvojen do kraja ove godine.

Osim ove, novina u zakonu biće i jačanje zaštite potrošača u elektronskoj trgovini, ali i uvođenje novih mehanizama zaštite u Nacionalnom registru potrošačkih prigovora. Iako je prekršajni nalog bio predlog potrošačkih organizacija Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže za Danas da se može postaviti i pitanje da li je ovakvo rešenje u stvari kazna ili investicija u slučaju trgovca.

– Uvođenje prekršajnog naloga je dobro za budžet, ali ako trgovac krši prava potrošača, da li će to što će platiti upola cene biti za njega kazna ili investicija? Platiće pola kazne, a sve što je protivpravno na primer stekao, zadržaće – napominje Perinčić. Jasno je, kako kaže, da je prekršajni nalog osmišljen ne bi li poboljšao sistem naplate i ne bi li se izbegli sudski sporovi. U novom zakonu, kako kaže Perinčić, pominje se prvi put i vansudsko poravnjanje, što je za njega nepotrebno jer već postoji Zakon o medijaciji koji to rešava.

– Bila je divna prilika da se zakon sredi, ali se to neće desiti. Ni odredba o nesaobraznosti nije uređena kako treba, odnosno i dalje ostaje nejasno šta je manja a šta veća šteta, ostavlja se trgovcima da to procenjuju. Nisu predviđene sankcije za zaštitu kolektivnog interesa, a u sektoru turizma još se ne primenjuje EU direktiva iz 2015 – napominje Perinčić.

Za njega je nesaobraznost i dalje jedan od većih nerešenih problema u zakonu.

– Ovaj pojam uveden je kako bi se potrošači zaštitili od nekvalitetne robe, a pod nesaobraznošću se ne računa samo to ako je roba neispravna, već i ako nema sva navedena svojstva. Ako je, na primer, rečeno da je mobilni telefon vodootporan, a ispostavi se da nije, onda potrošač ima pravo da vrati proizvod u roku od dve godine – ističe Perinčić.

On kaže da treba razlikovati pojam garancije gde je posledica uglavnom popravka proizvoda.

– Ideja saobraznosti nije popravka, već zamena proizvoda, što je u interesu svakog potrošača, međutim problem nastaje i to je ono što ni aktuelnim ni novim zakonom nije dobro rešeno – šta je neznatna šteta, a šta velika. Jer u slučaju neznatne štete na robi nema raskida ugovora, ako je šteta veća, onda proizvod može da se popravlja ili zameni – napominje naš sagovornik.

U praksi to izgleda ovako – ako se pokvari matična ploča na kompjuteru, ona može da se popravi, ali to nije baš neznatna šteta. U tom slučaju trgovac je dužan da pita potrošača da li želi popravku ili zamenu.

– Nažalost, to se ne poštuje, jer trgovci svaku nesaobraznost proglase za neznatnu. Osim toga, posle prve popravke, za svaku sledeću potrošač mora da da saglasnost. To takođe nije rešeno novim predlogom zakona – kaže Perinčić. On podseća i da je elektronska trgovina uređena još zakonom iz 2010. ali je problem to što je institucija e-inspektora zaživela tek prošle godine.

Iz Ministarstva trgovine su, najavljujući novi zakon, poručili da je u pripremi i nova strategija o zaštiti potrošača. Iako je zadatak strategije da napravi smernice, Perinčić kaže da je u svakoj od prethodnih država lutala i da su upravo te strategije glavni krivac zašto ovaj sektor nije bolje uređen jer zakonodavac ne može da se odluči da li je za to da se pravo potrošača štiti na sudu ili ne.Denis Perinčić kaže da i u sektoru turizma nije sve rešeno kako treba u novom zakonu i kao primer izdvaja pravo potrošača na raskid ugovora iz opravdanih razloga.

– Ako se desi da pet dana pred put slomite nogu, vama neće biti refundiran iznos koji ste uplatili za letovanje iako imate opravdan razlog. Ako se, s druge strane, desi da na primer agencija koja organizuje letovanje otkaže put zbog nedovoljnog broja putnika, ona za to nema penale. Iako je to u EU normalna stvar, kod nas nije – ističe Perinčić.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/prekrsajni-nalog-za-prodavce-kazna-ili-nagrada/

Prodaja vina u limenkama širom sveta pa i kod nas više je nego udvostručena. U 2015. godini dostigla je iznos 6,4 miliona dolara prodaje u SAD. Umesto super alkoholnih, punih, teških crvenih vina, vina u limenkama su lakša i nešto malo kiselija. Prave vinopije ne preferiraju vino iz limenke. Uglavnom je ovo vino namenjeno mlađim potrošačima.

Zanimljivo je da stručnjaci beleže rast tražnje vina u domaćinstvim,a a opada tražnja u restoranima – potrošnja vina u kafićima i restoranima. Prodaja je u 2016. godini opala 1,6% i dalje ima trend pada. Smatra se da je jedan od razloga to što su relativno visoke cene vina u restoranima i kafićima. Istovremeno potrošnja vina u okviru domaćinstava je u porastu. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, da uživaju u ukusima vina bez presije da ih neko gleda »sa strane«. Supstitucija u potrošnji vina – trend “alternativnih klasika” mogao bi da objasni veću prisutnost vina Game (rast od 44%) i Božolea na vinskim listama, kao i sve veću zastupljenost vina iz Nemačke. Ova vina popunjavaju prazninu nastalu zbog rasta cena tradicionalnih klasičnih vina, pre svega iz Francuske koja su zbog svojih visokih cena sve nedostupnijih širim potrošačima. Nemačka vrhunska vina bila su dosta zapostavljena, a danas predstavljaju “zapanjujuću vrednost za novac” jer još nisu doživela inflaciju zbog velike potražnje. Na primer pre 10 godina, cena božolea bila je na sličnom nivou kao i cena Pinot Noira iz Burgundije, oko 7-8 funti. Sada je cena Božoleao negde na 9 funti a Pinot Noir iz Burgundije minimalno 15 funti. To govori o porastu cena francuskih vina.

 

Promene u preferencijama potrošača – mlađi potrošači vino drugačije prihvataju od starijih potrošača. U čemu je razlika? Mlađi potrošači nemaju puno vremena da čitaju koliko je vina staro, međutim, oni će birati bocu sa police ako ima lep grafički logotip ili privlačan naziv. Oko 51% mlađih žena preferiraju biodinamička i organska vina. Svakih nekoliko godina menja se poredak vina koja se najviše konzumiraju u svetu. Posle Šardonea (Chardonnay) najtraženije vino zadnjih je nekoliko godina je Sovinjon blanc (Sauvignon Blanc). Međutim već je prešao vrhunac tražnje i počeo je polako da pada. Novi hitovi su lakša, aromatična vina koja dobro idu uz ribu i laganu hranu: Traminac, Graševina, Albarin, Picpoul, Cortese ili Verdej. Njihova prodaja raste od 16% do 35% posto godišnje u zavisnosti od vrste vinaovisno o vinu. Među zaokruženijim aromatičnim vinima dominiraju Viognier i Torrontes, zbog trenda začinjene brze hrane pune dimljenih aroma navode autori studije o savremenim trendovima na tržištu vina koje su  napisali prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar.

 

Kakvi su ukusi srspkih potrošača vina, ko pije više muškarac iči žena, možete pročitati na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3627-koliko-srbi-popiju-vina-kako-se-pije-vino-kod-nas-i-gde-pogledajte-u-podacima-koje-smo-analizirali 

 

Kako je objavljeno u najnovijem izdanju Instore magazine za maj 2017. godine, udeo moderne maloprodaje u istočnoj Evropi će 2021. godine dostići 73% ukupne prehrambene maloprodaje.

Razvoj maloprodaje u istočnoj Evropi uslovljena je nestabilnošću ekonomske situacije i promenama u navikama potrošača. Rezultati istraživanja Euromonitor International-a, maloprodajno tržište  je 2016. godine poraslo za 6%, najviše zahvaljujući razvoju modernih prehrambenih trgovina.

Udeo prehrambene trgovine u celokupnoj maloprodaji iznosi do 54%, a najviše se odnosi na razvoj modernih formata koji utiču na želje potrošača i strategije tržišnih učesnika. Udeo moderne maloprodaje porastao je sa 58% u 2011. godini na 69% u 2016. godini u istočnoj Evropi.

Moderna maloprodaja veoma teško prodire u mnogobrojne države istočne Evrope, što je rezultat malih ulaganja, nestabilne situacije u zemlji, kao i sklonosti prema pijacama, kioscima itd. 

Moderna maloprodaja teži da olakša proces kupovine i učini ga pogodnijim za kupce. Upravo ta pogodnost jedna je od glavnih pokretača razvoja modernog tržišta. Udeo samoposluga na tržištu rastao je sa 15% u 2011. godini na 18% u 2016. godini, dok su diskontni lanci imali znatan rast u proteklih pet godina. Kompanije diskontnih formata razvijaju se ulaskom na potpuno nova tržišta. Primer je ulazak Lidl-a na tržište Litvanije koji je potpuno preuzeo primat od maloprodajnih objekata. Takodje, Lidl planira otvaranje 20 trgovina na teritoriji Srbije u 2017. godini.

 

Online trgovina osvaja tržište

Sa sve urbanijim i bržim načinom života, razvija se i „online“ prodaja koja je sve popularnija. Najveći udeo medju proizvodima u internet trgovini imaju odeća i elektronski uredjaji sa 17% i 18%, a zatim i medijski proizvodi sa udelom od 10%. Rusija, Poljska i Češka su zemlje sa najdominantnijim „online“ tržištem u istočnoj Evropi, a mnoge države imaju vrlo dimaničan rast internet trgovine putem mobilnih telefona.

 

Spajanje i akvizicija

Sve su češći slučajevi spajanja dva ili više jakih tržišnih igrača. U Litvaniji, na primer, krajem 2016. godine najavljeno je spajanje dve jake maloprodajne kompanije – „Palink UAB“ i „Lietua UAB“ pod okriljem ICA Gruppen. Nakon spajanja oba trgovinska lance će biti pod vlasništvom ICA Gruppen i tako postati drugi najmoćniji igrač na litvanskom maloprodajnom tržištu.

Sledeći slučaj bio bio primer gde je Agencija za tržišnu konkurenciju Republike Hrvatske odobrila Sparu Austrija da preuzme supermarkete Bille. Tim spajanjem Spar će proširiti svoje poslovanje u Hrvatskoj. 

Prema predvidjanjima Euromonitor International-a, sa stabilnim, dvoprocentnim  rastom BDP-a u istočnoj Evropi, maloprodajno tržište će rasti u sledećih pet godina po stopi od 2%, isključujući inflaciju. Sve navedene tendecije ostaće glavni činilac razvoja tržišta, a kako je globalno stanovništvo jako povezano, život kupaca će sve više biti digitalizovan, pa će se samim tim intenzivno razvijati internet trgovina.

 

Novo istraživanje sa univerziteta Vanderbilt tvrdi da imamo potpuno pogrešnu percepciju o zdravoj hrani.
 
Nedavno objavljena studija u "Journal of Consumer Research" zaključuje da je među potrošačima zaista ustaljeno mišljenje  "zdravo je skupo" koja utiče na kupovinu, ali i na našu percepciju zdrave hrane.
 
Kako bi proverili svoje teorije, Keli Hovs i kolege sa univerziteta Vanderbilt sproveli su nekoliko ispitivanja, a u svakom je učestvovalo između 100 i 200 ispitanika. U prvom eksperimentu su jednoj grupi ispitanika rekli da im daju grickalice od granole koje su dobile ocenu A- na testu zdravlja, a drugoj grupi su dali identičan proizvod i rekli da je dobio ocenu C. Učesnici u prvoj grupi su izrazili uverenje da je proizvod skuplji, a oni u drugoj da je nešto jeftiniji.
 
U narednom eksperimentu su grupi ispitanika dali keks za doručak i rekli im da koštaju 25 centi, a drugoj da košta dva dolara. Ispostavilo se da ispitanici koji su mislili da jedu skuplji proizvod misle da je i zdraviji.
 
Zanimljivo je bilo i kad su istraživači proveravali kakav uticaj ima poznavanje određenih proizvoda. U tu svrhu su dve grupe ispitanika dobile vitamin A i rečeno im je da je bitan za zdravlje očiju, ali i da je različite cene. Te dve grupe su posle morale da odgovore šta misle koja mešavina vitamina je bolja za njihovo zdravlje, ali nije bilo razlike među grupama.
 
Kad su pod istim uslovima davali DHA, esencijalnu masnu kiselinu, ispostavilo se da grupa koja misli da dobijaju skuplji DHA misle da je on istovremeno i važniji za zdravlje. Drugim rečima, kad se potrošači prvi put susretnu s nekim nepoznatim sastojkom, zaključiće da je onaj skuplji zaista i zdraviji.
 
Naravno, istraživači su svesni da potrošači koriste cenu kao pomoć pri odlučivanju između relativno sličnih proizvoda. Svi znaju da je salata zdravija od sladoleda i cena tu nema nikakav uticaj. S druge strane, kad se nađu suočeni s odlukom koju moraju brzo da donesu posegnuće za skupljim proizvodom i živeti u uverenju da je zdraviji.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31