Organska poljoprivreda je budućnost srpske poljoprivrede i zato će država sledeće godine nekoliko puta povećati subvencije za proizvodnju organske hrane, rekao je ministar poljoprivrede na proslavi desetogodišnjice Asocijacije "Serbia organika". Najavio je otvaranje tržišta za zdravu hranu iz Srbije u skandinavskim zemljama, na Bliskom i Dalekom istoku.Muke i radosti organske poljoprivrede te 2009. godine delilo je 108 proizvođača. Danas su površine pod organskom hranom deset puta veće. Šest hiljada farmi se bavi tom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji.Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije.

"Postojimo već 12 godina i kako smo rasli tako se i posao širio. Mislim da je mnogo teže poslovati kada ste veliki, jer imate mnogo više problema", kaže Gordana Šokšić, poljoprivrednica iz Taraša.

Za organske proizvođače kažu da su ljudi više svesti i savesti. Čuvaju životnu sredinu i zdravlje potrošača. Važe za branšu u kojoj nema sujete i saplitanja.

"Čini mi se najvažniji rezultat u ovoj deceniji jeste ta baza podataka proizvođača gde smo mi na neki način počeli da povezujemo ljude elektronskim putem, gde smo imali pregleda naše baze iz više od sto zemalja", navodi prof. dr Snežana Oljača, iz "Serbia organike".

Mnogi su tako došli i do kupaca iz inostranstva iako su cene organske hrane i na domaćem tržištu stimulativne i mogu da budu i tri puta veće od cena konvencionalne hrane. Osim što značajno utiče na povećanje vrednosti izvoza srpske poljoprivrede, organska proizvodnja je malim proizvođačima najbolja šansa da bolje zarade.

"Meni je ideja da nekoliko puta, dobro ste čuli nekoliko puta povećamo subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju iz prostog razloga moramo što više ljudi da uključimo u ovo, jer ne postoji bolja priča da se napravi veća dodata vrednost", ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Za deset godina "Serbia organike" u poljoprivredne škole i na fakultete je uveden predmet organska proizvodnja, privredna komora i Ministarstvo su formirali savete za organsku proizvodnju, otvorena je i organska pijaca.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3672728/organska-hrana-sansa-za-male-proizvodjace.html

Ukupni promet na Produktnoj berzi za ovu nedelju je iznosio 50 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 1,6 miliona dinara, navodi se u izveštaju berze.U izveštaju se dodaje da je količinski promet bio manji za više od 98 procenata, a finansijski 97 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Kako se navodi, neuobičajeno slab promet je obeležio proteklu sedmicu."Žetva suncokreta i soje koja se obavlja gotovo istovremeno na terenu zadaje probleme proizvođačima sa manjkom skladišnog prostora", saopšteno je iz Produktne berze, a dodaje da su slab izvoz i slaba tražnja mlinara rezultirali slabom potražnjom za pšenicom.

"Na međunarodnim tržištima takođe je slaba tražnja za ovom žitaricom, jer kupci ne žure koristeći trend snižavanja cena koji i dalje traje", navodi se u saopštenju.

Kukuruz je ove nedelje nuđen po cenama od 14,5 do 14,7 dinara po kilogramu a tražnja je bila po ceni od 14 dinara pa berzanskih ugovora nije bilo.

"Cenovni raspon, očekivanje žetve, očekivani rekordni prinosi na domaćem tržištu, a i u Ukrajini, ukazuju na negativne trendove cene žutog zrna", saopštila je Produktna berza.

Soja se zadržala na prošlonedeljnom cenovnom nivou kako starog roda 2018. tako i novog roda 2019. godine, a suncokret je trgovan po jedinstvenoj ceni od 30,80 din/kg bez PDV-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=06&nav_id=1587504

Osim toga što je zdrav, praziluk je i veoma lak za gajenje. Može da se gaji na dva načina: direktnom setvom semena na stalno mesto i proizvodnjom iz rasada.

Kod nas se najviše gaji praziluk iz rasada za zimsku potrošnju, pri čemu se prvo proizvede rasad u otvorenoj leji. Setva se obavlja u maju i junu, a norma setve treba da bude 8-10 grama semena na m2. Rasađivanje rasada na stalno mesto obavlja se u julu ili avgustu, tačnije kada rasad ima tri do četiri lista i dostigne visinu od 15 do 20 cm.

Pre setve semena izvuku se redovi u leji na razmak od 10 cm (red od reda), a seme se rasporedi na razmak od tri do četiri centimetra unutar reda. Po setvi leju treba povaljati i obaviti zalivanje fungicidom i insekticidom (3-5 litara rastvora na m2).

Rasad se u narednom periodu, odnosno do prenošenja na njivu na konačan razmak, štiti od bolesti i insekata. Pre prenošenja rasada na parcelu potrebno je uraditi analizu zemljišta da se utvrdi pH zemljišta, sadržaj humusa, P i K. Optimalna pH (H2O) zemljišta za uzgoj praziluka je 6 do 7.

Razmak redova na parceli treba da bude 30-40 cm, a unutar reda 15 cm, dok dubina sadnje treba da iznosi 10-15 cm, zavisno od zemljišta. Nega presađenog praziluka u narednom periodu se ogleda u sledećem: međuredna obrada i nagrtanje zemlje uz biljke da se dobije duže belo lažno stablo, zaštita od bolesti i insekata i prihrana i navodnjavanje.

Tržište zahteva dužu i deblju stabljiku, debljina lažnog stabla treba da bude najmanje 10 mm. Praziluk sađen na njivu krajem juna i početkom jula vadi se od oktobra, pa do kraja aprila, zavisno od mesta uzgoja i potrebe tržišta. Kod nas su male parcele gde se uzgaja praziluk, pa se vadi ručno ili kopačem krompira.

Prinos praziluka se kreće zavisno od sorte i kvaliteta zemljišta između 30-50 t/ha. Praziluk se u skladištu čuva na 0C do -10C, a vlažnost treba da iznosi 80-85%. Za ishranu kod praziluka se koriste listovi i lažna lukovica.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2510330/prinos-praziluka-zavisi-od-sorte-trziste-trazi-duzu-i-deblju-stabljiku

I u svetu i kod nas raste tražnja organske hrane. Uprkos tome, površine pod takvom proizvodnjom u Srbiji se smanjuju - za godinu dana za oko hiljadu hektara. Proizvođači kažu da ni znatno viša cena ne može da pokrije skupu proizvodnju i da im nedostaju radnici.Ilija Travar proizvodi organske začine u Vrmdži kod Soko Banje. Koristi lekovito bilje, gljive i povrće iz organske proizvodnje. Prošle godine proizveo je oko 150 kilograma bilja. Proširio bi proizvodnju, ali nema radnika."U organskoj je sve fizičko. Ima mehanizacije u smislu oranja, pripreme zemlje. Posle ide samo motika. Naši seljaci su se malo odvikli te motike", rekao je Ilija Travar.

Iste muke i kod Stojadinovića u selu Grgure kod Blaca. Organski proizvode voće na pet hektara i stočnu hranu za 30 grla simentalskih krava, koje dnevno daju oko 400 litara mleka.

"Trudimo se da samim kvalitetom obrade i proizvodnje hrane utičemo i na što veću mlečnost. To nije ista mlečnost kao u konvencionalnoj proizvodnji – za nijansu je niža – ali radimo na kvalitetu", kaže diplomirani ekonomista Marija Stojadinović.

Stručnjaci smatraju da je budućnost organskog stočarstva udruživanje malih stočarskih gazdinstava sa većim, kakvo imaju Stojadinovići.

"Oni kao odgajivačka stanica mogu da budu jedan od centara okupljanja malih stočara gde se te životinje sertifikuju. Toplica je 'bogom dan' kraj za organsku proizvodnju, ne samo za voće, već i za stočarstvo", ističe stručnjak za organsku proizvodnju Snežana Oljača.

Uz ukrupnjavanje, put do izvoza skraćuje i grupna certifikacija. Firma za preradu organske hrane okupila je 480 kooperanata iz okoline Blaca i Brusa, i prošle godine izvezla 300 tona prerađenog voća.

"Mi planiramo da se širimo u dubinu, a ne u širinu. To podrazumeva da iskoristimo ovo što sada imamo i da idemo u veći stepen prerade i dobijamo drugačije proizvode", navodi Života Janićijević ispred preduzeća "Midi organik".

Popularnost organske hrane je sve veća i u svetu i kod nas, zbog čega su cene više 20 do 50 odsto u odnosu na cene konvencionalne hrane. Osim toga, dodatni motiv za organsku proizvodnju jesu i subvencije države od 11.500 dinara po hektaru.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3503775/organska-hrana-sve-popularnija-ali-proizvodnja-sve-teza.html

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/gazde-nude-za-nadnicu-oko-2500-dinara-i-pride-06-04-2019

Industrijska konoplja je jedna od najstarijih poznatih biljaka koje je čovek gajio. Ovo je i biljka sa bogatom istorijom na našim prostorima. Nekada je bivša Jugoslavija proizvodila 25 odsto evropske proizvodnje industrijske konoplje i berza u Odžacima je diktirala cenu konoplje i proizvoda od konoplje u Evropi. Nekada se u bivšoj Jugoslaviji gajila na 50.000 hektara, od toga 80 posto je bilo u Vojvodini. Osnivanjem Udruženja "Konoplja", a potom i Poljoprivredne zadruge interesovanje za gajenje ove biljke je poraslo i prema podacima iz 2017. gaji se na 380 hektara. 

Odavno je ova biljka izgubila značaj koji je imala polovinom prošlog veka, međutim potražnja za industrijskom konopljom u svetu značajno raste iz godine u godinu. Isto tako i broj proizvoda koji se danas proizvode od konoplje premašuje 20.000 proizvoda. Zato ne čudi što je u svim zemljama Evrope i sveta zabeležen neverovatan rast u proizvodnji konoplje.

Sve o uzgoju ove biljke možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

 

Zemlju nije dovoljno samo imati, zemlju treba i čuvati. Pojedina istraživanja pokazuju da je ekološka poljoprivreda mnogo efikasnija, jer ne samo da zadržava ugljenike u zemljištu, već smanjuje rizike natapanja istog raznim preparatima i pesticidima koje nosi konvencionalna proizvodnja. Polako se budi svest o ekološkoj poljoprivredi, eko supstratima, ali i organskim proizvodima, koji su sve više traženi na domaćem i stranom tržištu.

Aleksandar Carić, tridesetpetogodišnji proizvođač ekoloških oplemenjivača zemljišta i humusa iz Apatina kaže da je pre pet godina počeo da se bavi ovim poslom u svom gazdinstvu, jer upravo u ekološkoj proizvodnji vidi budućnost, pa se bazirao i na biorazgradiv pejper pot za reznice u cvećartsvu i rasad u povrtarstvu. Kako se ova grana tek kod nas razvija, tržište je otovreno, jer je konkurencija mala.

“Poljoprivredni proizvođači još uvek stidljivo probaju, jer nisu edukovani i očekuju da ih struka u to uputi. Puno se ovome priča, ali se malo na tome radi. Ekološka đubriva se najviše koriste za proizvodnju rasada pri proizvodnji povrća, za rasad i u plasteničkoj proizvodnji. U Srbiji, više nego u Vojvodin, takve susptrate koriste voćari i povrtari“, rekao je Aleksandar Carić, proizvođač organskog đubriva i supstrata.

O izvozu razmišlja, ali pre toga Carić ističe da se treba pozicionirati na domaćem tržištu.

“Za sada se razvijamo, a kada se dovoljno pozicioniramo na domaćem tržištu razmišljaće se o izvozu. Verujem da će se uz malo više edukacije naši proizvođači okrenuti ekološkim oplemenjivačima zemljišta koji se dobijaju od humusa glistenjaka", dodao je Carić.

U Poljoprivrednosj stručnoj službi Sombor ističu da se organska proizvodnja i upotreba takvih đubriva tek razvija.

"Organska proizvodnja nije kod nas zaživela u širem obimu, ali nije ni u svetu toliko raširena, jer još uvek konvencionalna proizvodnja prednjači. I ako država daje subvencije nije zaživelo, ali nadajmo se da hoće. To pokazuju primeri nekoliko ozbiljnih sertifikovanih proizvođača koji svoje proizvode i izvoze", rekao je Zoran Boca, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor.

Bolji rast i razvoj biljaka ili veća otpornost na sušu samo su neka od svojstava od ekoloških oplemenjivača zemljišta i supstrata, koje se se više upotrebljavaju u cvećarstvu i drugim granama poljoprivrede. Međutim, tržište će za nekoliko godina ipak reći u kojem procentu su kod ovdašnjih proizvočaa zastupljeni ovakvi načini oplemenjivanja zemljišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/budi-se-svest-o-ekoloskoj-poljoprivredi_968194.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31