Iako je nova Uredba Evropske unije o organskoj proizvodnji trebalo da stupi na snagu prvog dana 2021, taj rok je zbog pandemije prolongiran. Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rade na usaglašavanju nove regulative o toj oblasti, uz subvencije koje su za tu proizvodnju pet puta više nego za konvencionalnu.Pre sedam godina Lukovići su se odlučili za organsku proizvodnju malina. U godini pandemije upravo ovako uzgajeno voće bilo je izuzetno traženo."Početak je težak i početak je dosta skup, tako da tu treba istrajnosti i dosta proizvođača odustane u tom periodu. Tu treba i podrška ljudi koji se već bave tine, a i struke podrška i podrška naravno i države", kaže Radojko Luković iz Arilja.

Država je posebno zainteresovana za organsku proizvodnju u svim oblasima poljoprivede.

"Imamo pet puta veće subvencije u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Tako da je to jedna lepa stvar za početak da se bavite sa ovom vrstom proizvodnje. Takođe ćemo gledati da iduće godine napravimo jednu diversifikaciju, odnosno da ne budu ista ulaganja ako se bavite sejanjem pšenice ili nekim višegodišnjim zasadima", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede.

Edukacija može u velikoj meri unaprediti organsku proizvodnju, ali i udruživanje proizvođača. Međutim, potrebna je ozbiljna strategija i manje posrednika u lancu proizvodnje i prodaje - tvrde zadrugari.

"Ni u konvencionalnoj proizvodnji nismo adekvatno zastupljeni u nastupu na tržištu. I nismo prisutni u toj meri, ali u preradi, da li u proizvodnji, da li u plasiranju finalnog proizvoda nisu zadruge i udruženja i mali robni proizvođači adekvatno zastupljeni i naslonjeni na tržište, već imaju posrednike", kaže Božo Joković - direktor PSZZ "Naši voćari" Arilje.

Plasman sirovih organskih proizvoda donosi manju zaradu nego prodaja svežeg voća. Poslednjih godina, na svetskom tržištu je veoma tražena liofilizovana malina.

"Prepoznata je kod kupaca kao jedinstvena kao kvalitetan proizvod, koji je sačuvao dosta hranljivih materija i vitamina i minerala i kad još tome dodate da je organskog porekla, e onda to ima jednu potpunu priču", kaže Nemanja Bojičić iz Službe kvaliteta "Drenovac".

Organska proizvodnja je, za sada, uspostavljena na oko jedan odsto poljoprivrednih površina, ali bi se taj procenat konkretnom podrškom države i upoznavanjem proizvođača sa prednostima mogao povećati.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4210070/organska-proizvodnja.html

Procena je da će ove godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji iznositi oko milion i trista hiljada tona, a od te količine oko pola miliona tona je proizvodnja jabuke. 
Kako kažu upućeni ovo je dobra godina za sve voćne vrste i kada je reč o jabuci, pamtiće se po dobrim prinosima, ali i otkupnim cenama.Po rečima Miladina Blanuše, voćara iz Bačke Palanke, koji ima savremeni zasad jabuke na dva i po hektara, pod sortama Zlatni Delišes i Greni Smit, godina je bila dobra za proizvođače i kada je reč o rodu, ali i cenama. Posebno je kako ističe bilo važno pravovremeno primeniti sve pomotehničke mere u zasadima, kako bi se ostvario i zadovoljavajući ekonomski rezultat.

"Ovo je odlična godina, rodilo je, cenovno smo jabuke prodali po dobrim cenama i moglo je da se zaradi. Ova godina je bila ekstra za rad, koje imao zdravu jabuku prvu klasu, taj je sigurno zadovoljan i sigurno je u plusu", rekao je Blanuša.

Za profesora dr Nenada Magazina, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ova agronomska godina pamtiće se u voćarstvu kao godina dobrih prinosa, solidnog kvaliteta i dobrih cena kod gotovo svih voćnih vrsta.

"Ako posmatramo za Vojvodinu, najznačajniju voćnu vrstu, a to je jabuka, jedna vrlo vrlo dobra godina, što se tiče cena, prinosi su ponegde možda na srednjem nekom nivou ili malo podbacili zbog mrazeva, ali je cena to definitivno izvukla. Cena se ove godine kretala i do 80 evro centi za neke partije pojedinih sorti kao što je Gala i druge, upakovan proizvod u maloprodajnu ambalažu i to su cene koje su i do dva puta više nego prosečne cene unazad godinama. Možemo reći unazad 15 godina, što se tiče cena, ovo je najbolja godina", rekao je Magazin.

Naš sagovornik podseća na to da je u godini na izmaku počeo i izvoz jabuke u Indiju što smatra značajnim, jer je u voćarstvu bitna divezifikacija ne samo u proizvodnji voća već i u izvozu, čime se postiže sigurnost poslovanja domaćih proizvođača voća na različitim tržištima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/dobra-godina-za-vocarstvo_1190636.html

Najznačajniji srpski voćarski brend na svetskom tržištu ovih dana ima najvišu cenu za poslednjih 15 godina, prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača jagodičastog voća Dobrivoja Radovića hladnjačari "crveno zlato" izvoze po ceni od 3,5 evra za kilogram, ovaj iznos je za 70 odsto veći od onog plaćenog proizvođačima za rod iz letošnje berbe.
Razlozi za povećanu vrednost srpske maline su višestruki: pandemija korone povećala je tražnju za zdravom hranom, a berba u konkurentskim zemljama poput Čilea i Poljske je znatno podbacila. Tako je Srbija kao najveći svetski proizvođač, mogla delimično popuniti deficit na tržištu.

- Zalihe se brzo smanjuju, u vremenu pandemije hrana koja ima lekovita svojstva je na ceni, svetski proizvođači brzo su prodali svoje zalihe, a Srbija kao najveći među njima delimično može da nadomesti ovaj manjak - stav je agronoma Aleksandra Leposavića.Proizvođači očekuju da će novi ugovori za iduću berbu biti unosniji za poljoprivrednike.

- Hladnjačari su srpskom seljaku plaćali u proseku 215 dinara po kilogramu tokom poslednje berbe. Apelujemo na otkupljivače da deo zarade podele sa proizvođačima. Pored maline, u svetu raste i cena kupine, a ova proizvodnja je u Srbiji skoro u potpunosti uništena zbog niske otkupne cene.

Ne sme se dozvoliti da malina doživi ovakvu sudbinu - ističu u Asocijaciji proizvođača jagodičastog voća - Kupina u Srbiji praktično nije ni obrana, jer je otkupna cena bila od 20 do 60 dinara, a sada se prodaje za 120 do 150 dinara. Bilo bi pošteno da otkupljivači ponude seljacima makar dodatnih 20 dinara od ove zarade.

Ministarstvo poljoprivrede će subvencionisati obnovu malinjaka kvalitetnim sadnim materijalom, jer je sadašnja praksa upotrebe loših i nesertifikovanih sadnica znano umanjila prinose, što proizvodnju čini slabo isplativom.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/945155/srpska-malina-nikad-skuplja-pandemija-korone-povecala-cenu-zdrave-kvalitetne-hrane-svetskom-trzistu

Od početka novembra prodaja prepeličjih jaja je skočila za 300 odsto! Kupovina ove namirnice se povremeno i postepeno povećavala od pojave pandemije, a prava pomama zavladala je poslednjih mesec i po dana.
Proizvođači ne uspevaju da zadovolje ovakvu tražnju, pa se prave spiskovi i na isporuku se čeka i po deset dana. Prepeličja jaja, koja zovu i eliksir zdravlja, smatraju se dobrim saveznikom u borbi sa virusom korona i to je glavni razlog što ih potrošači poslednjih meseci kupuju u velikim količinama.

Trgovinski lanci, kako saznajemo, beleže manji skok tražnje nego proizvođači. U odnosu na prošlu godinu u njihovim marketima kupovina je povećana za 50 odsto. Oni poručuju da ove namirnice ima dovoljno i da nema bojazni od nestašice.

Milena Panić, mali proizvođač iz jednog beogradskog naselja, kaže nam da pojedini građani kupuju i po 300 jaja.

- Ljudi su se mnogo uplašili virusa, pa neki naručuju i po deset kutija, a u jednu pakujem 30 jaja - ističe Milena, za "Novosti". - Ja kažem - čekaj čoveče, šta će ti deset kutija. Oni objašnjavaju da im je to za više članova porodice.Potražnja za ovom zdravom hranom, kako navodi, postepeno je počela da raste od marta, od početka pandemije.

- Čim se pojavila korona, ljudi se setili prepeličjih jaja - kaže Panićeva. - Od marta je počela po malo da raste prodaja, krene, pa stane, a u poslednja dva meseca je baš drastično povećana.I Stefan Nešić, vlasnik farme iz Trstenika, potvrđuje da je od početka novembra potražnja neverovatna.

- Prodaja je skočila za 300 odsto - ističe, za naš list, Nešić. - Porudžbina ima toliko da moramo da pravimo spiskove, a ljudi čekaju i po deset dana. Ne uspevamo da proizvedemo jaja koliko ljudi traže.On prepeličjim jajima snabdeva i neke radnje u Nišu i Beogradu, a kupci ovu namirnicu pazare i direktno od njega. Obično, kako navodi, uzimaju mesečne količine, a to je za jednu osobu 150 komada. Potrošači uglavnom konzumiraju, odnosno piju po pet jaja dnevno u sirovom stanju na prazan stomak.U pojedinim trgovinskim lancima tražnja za ovom namirnicom nije tako drastično skočila kao kod proizvođača. Razlog za to je, verovatno, što je u megamarketima jedno prepeličje jaje skuplje od četiri do šest dinara nego na farmi.

- Prodaja se povećala za 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine - kažu nam u jednom trgovinskom lancu i dodaju da ih na stanju ima dovoljno i da nema bojazni od nestašice. Cena prepeličjih jaja se kreće od osam do 14 dinara po komadu. Proizvođači ih uglavnom prodaju od osam do deset dinara. U trgovinskim lancima su skuplja i mogu da se pazare za 13 do 14 dinara. Pakuju se u ambalaže različitih veličina, od 12 do 30 komada.

Kako nam nam otkriva Milena Panić, za vitaminsku "bombu" treba pomešati sok od pola pomorandže, kašičicu meda i pet jaja.

Odavno malina, bilo sveža ili smrzuta, nije bila traženija i skuplja na svetskom tržištu kao sada, zalihe ovog voća više da nema, a glavni razlog za porast potražnje na globalnom nivou su kultura ishrane i dokazana lekovita svojstva "crvenog zlata".

Ovo tvrdi dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti malinarstva koji kaže da ovakav trend, i po pitanju potrošnje i cene, nije imala od 2005. godine, a izazvala ga je situacija sa korona virusom.Kao primer navodi SAD koja je 30. septembra na zalihama imala 12 odsto manje maline nego u istom periodu prošle godine.

-Sa svim nepoznanicama i razvojem situacije sa koronom, brojne zemlje – proizvođači maline, imali su velikih problema oko proizvodnje, organizacije berbe i plasmana, jer kupci nisu imali dovoljno relevantnih informacija o tome da li se virus prenosi konzumiranjem jagodastog voća. Nekoliko laboratorija u svetu je potvrdilo da ne postoji apsolutno nikakva opasnost od prenošenja virusa, što je uz brojna ranija i inenzivirana nova istraživanja o hranidbenim i lekovitim istraživanjima dovelo do skokovitog rasta, - kaže za "Blic" dr Leposavić.

U rezultatima istraživanja, napominje on, posebno se itiče povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i B. Konzumiranje relativno malih količina maline, koja ima alkalizujuća svojstva i minerale kalcijuma i kalijum, doprinosi poboljšanju stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, zbog regulisanja sadržaja mokraćne kiseline. Pokazalo se da antioksidansi maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije.

-Po meni je ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije je što ona protivupalno deluje na brojne procese u oganizmu čoveka, - napominje ovaj stručnjak.

Povećana tražnja došla je u godini kada je rod maline podbacio u svim zemljama koje važe za najveće proizvođače svetu, na šta su prvenstveno uticale nepovoljne vremenske prilike. Posle berbe u aprilu, pojašnjava dr Leposavić, Čile je brzo prodao svojih 35.000 tona pre svega razvijenim državama koje su se potom okrenule evropskim proizvođačima.- To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom, samim tim i skok cene, a ne radne grupe, tela, nacionalni savet, malinarska udruženja, asocijacije, njihovi predstavnici. Srpski rolend je premašio tri evra i dalje raste, ali osim ugovorenih kolilčina više ga nema u hladnjačama. Sveukupna situacija opominje da se mora raditi na negovanju tržišta i nekim stvarima koje su kod nas zapostavljene i izložene negativnoj kampanji zarad nekih špekulativnih namera, kao štu su priče da je naša proizvodnja problematična, da je higijena na lošem nivou, da su hladnjače loše opremljene a standardi loši, - iznosi dr Leposavić.

Povoljna stvar za srpske malinare, nastavlja sagovornik "Blica" je što već sada, zbog stalnog rasta tražnje za ovim voćem, potpisuju mnogo unosnije ugovore sa otkupljivačima nego što je bio slučaj za ovogodišnji rod.

Trenutni deficit za malinom, potencira dr Aleksandar Leposavić, ne može značajnije da nadomesti nijedna zemlja u svetu što otvara veliku šansu domaćim proizvođačima.

-Ne bih savetovao da odmah podižu nove zasade bez dobro obezbeđenih uslova za ovu vrstu proizvodnje, jer malina traži odgovarajuće zemljište i kvalitetan sadni materijal koga nema dovoljno u svetu. Najpovoljnija mogućnost je da posvete veću pažnju postojećim zasadima i iz njih izvuku maksimum, - preporučuje stručnjak iz oblasti malinarstva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-je-korona-spasila-srpsku-malinu-sada-je-kilogram-3-evra-cena-i-dalje-raste-a-sve/592rcbm

Za dva meseca Srbija je izvezla oko 950.000 tona kukuruza, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima za ovu godinu. Zbog smanjenja roda kukuruza u Ukrajini i Rumuniji vlada veće interesovanje za srpskim kukuruzom. Ta dešavanja u crnomorskom regionu uticala su na znatno povećanje kupovine našeg kukuruza, izjavio je za „Politiku” Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”.

Kako napominje, kukuruz je u svetu 2020. rodio više nego prošle godine. Međunarodno veće za žitarice smatra da je reč o rastu od 23 miliona tona, dok američko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da će kukuruza na svetskom tržištu biti više za oko 27 miliona tona.

Prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Prema podacima „Žita Srbije”, koji će biti neznatno korigovani, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo jeste dobar rod, ali ne i apsolutni rekord, koji je ostvaren pre dve godine. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord. Čak i u nekim regionima koji su pre poznatiji po proizvodnji povrća, prinosi su dostizali i do 14 tona po hektaru – ističe naš sagovornik i dodaje da su vremenske prilike, u ovom delu zemlje, bile gotovo idealne za proizvodnju kukuruza, a došlo je i do ukrupnjavanja poseda, što podrazumeva bolju agrotehniku, pa samim tim i veće prinose.

Saković kaže da je cena kukuruza takođe bila dobra za proizvođače. Na početku žetve iznosila je nešto ispod 15 dinara po kilogramu, a ubrzo, zbog dešavanja na svetskom tržištu, kukuruz je dostigao cenu od oko 20 dinara.

– Kukuruz je berzanska roba i cena će se svakako menjati. On je sada na našem tržištu dosta tražena. Za dva meseca izvezli smo oko 950.000 tona, to je gotovo trećina od planiranog. Realno je očekivati da će Srbija izvesti oko 3,2 miliona tona da, uz to, naše tržište bude idealno snabdeveno sve do nove berbe – kaže Saković.

On je naglasio i da su strani kupci zadovoljni kvalitetom žitarica iz Srbije ove godine, ali da su „rezultati izvoza pšenice mnogo skromniji i da se kukuruz trenutno bolje prodaje”.

– Prvo, imamo ga više i proizvođači ga radije prodaju. Proizvođači žita očekuju bolju cenu, mada se mora priznati da je i ova dobra. Kao još jedan razlog usporenijeg izvoza pšenice jeste to što je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom tržištu. Ipak procene su da Srbija od ovogodišnje žetve možemo da izveze oko 1,3 miliona tona pšenice i brašna – izjavio je Vukosav Saković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468229/Znatno-bolji-izvoz-kukuruza-nego-psenice

Proizvodnja jagoda jedan je od isplativijih poslova u našoj zemlji, a kažu da se početna ulaganja vrate već od prve berbe. Dodatno, da bi rodila, jagoda zahteva konstantan rad i pažnju. To vrati cenom, a naročito ona sušena.

Kao relativno nov proizod sušena jagoda kod nas nije zastupljena u marketima, tačnije, trenutno je ima u jednom, dok odlično ide u izvozu.

Postoje dva načina sušenja ovog jagodičastog voća liofilizacija i postupak osmoze, za šta je potrebna veća količina sirovine, a i sam proces je veoma skup, pa i ne čudi što se cene kreću po kilogramu od 2.000 dinara pa do 30 ili 40 EUR.

U inostranstvu se može naći jeftinija, ali i na to utiče nekoliko faktora.

- Jagoda sušena procesom liofilizacije u izvozu ima cenu u rasponu od 30-40 evra po kilogramu. Kompanije koje se bave ovom proizvodnjom ističu da cena varira u zavisnosti od zahteva kupca koji se najčešće odnosi na kvalitet, pakovanja, količine i ostalo, te se prema svakom kupcu formira određena cena - objašnjavaju za Telegraf Biznis u Udruženju za biljnu proizvodnju pri Privrednoj Komori Srbije.

Kako nam navode, liofilizacija je veoma zahtevan proces sušenja voća kako po pitanju trajanja samog procesa tako i po pitanju upotrebe plodova visokog kvaliteta.

Ovim procesom dehidratacije voće gubi i do 90% vode. Proces je dugotrajan uz korišćenje visoko sofisticirane tehnologije što znatno poskupljuje cenu gotovog proizvoda.

- Voće se prvo zamrzava od -50°C do -60°C, a zatim se vrši uklanjanje vlage pomoću vakumskog sistema u komori. Proces traje i do 40 sati. U toku procesa led sublimacijom prelazi u vodenu paru - kaže Goran Đaković, koji se bavi proizvodnjom jagoda ali on ih ne izvozi sušene, jer, kako ističe, sve proda sveže.

Upravo je to bila i jedna od tema na jednoj Fejsbuk grupi koji okuplja građane poreklom sa ovih prostora, a koji sada žive u Dubaiju. Njih je interesovalo kako je tamo ta cena niža, i otkud baš jagode iz Srbije.

Činjenica je da je Srbija priličan izvoznik jagodičastog voća, a sa UAE imamo i sporazum o saradnji. Proizvođačima se, očigledno, isplati da izvoze na to tržište, a naše i ne plasiraju jer nema potražnje.

- Dobije se malo kilograma, a suši se iz zamrznute robe, ceo postupak je skup, i rezultat toga je visoka cena kod nas. Kupac verovatno misli na sušene jagode u postupku liofilizacije, i istina je toga i nema u našim prodavnicama - objašnjava nam Radmilo Jovanović iz kompanije TEMPO foods koji u svom asortimanu ima i sušene jagode i trenutno prodaje u jednom velikom trgovinskom lancu u zemlji.

Prednosti upotrebe liofilizovanog voća su u tome što se u potpunosti zadržava hemijski sastav voća, kontaminacija proizvoda je izbegnuta, takođe hranljiva svojstva, miris, aroma, ukus ostaju očuvani te se ovo voće smatra proizvodom visoke prehrambene vrednosti, ističu u Privrednoj Komori Srbije.

Jovanović nam objašnjava da je drugi postupak, postupak osmoze u tom smislu praktičniji i dostupniji.

- Voće se suši u voćnom sirupu, praktično voda se izvlači, molekuli se izvlače, a radi se ispod 150 stepeni. Svi minerali ali i vitamini se zadrže. Radi se u vakuumu, nema ništa od aditiva. Ne koriste se aditivi kao za konezervaciju - napominje i dodaje da je sve potpuno prirodno i zdravo.

Prema njegovim rečima, sušene jagode jesu skuplje ali su počele polako i da se kupuju, dok, konkretno za njegovim proizvodom vlada i nestašica u jednom gradu.

On i izvozi u Ameriku, na Bliski istok...

- I mi se srećemo sa problemom konkurencije. Na domaćem tržištu vladaju određeni tržišni uslovi, kakvi takvi, i svako se prilagođava. Spuštanje cene dovelo bi nas u sitaciju da ne možemo da obezbdimo sredstva za razvoj, za ulaganja... Kod stranog tržišta je drugačije, ulagvnom je reč o situaciji da veliki kupac okupi nekoliko nas manjih i prodaje proizvode. Takođe, ušeće na tržište imaju i potrošači - priča.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3094519/susene-jagode-iz-srbije-stizu-do-dubaija

Šajkaški rasadnik cveća Đurendić pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već 17 godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.

Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

- Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne - kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

Njan suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 m2.

- Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo - kaže Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

- Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne - ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

- Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. Ljudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama - objašnjava Duško.

- Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama - kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Кako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

- Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru - kažu Đurendići.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3089361/sajkas-odlicna-sredina-za-proizvodnju-cveca

U sezoni smo svinjokolja i proslava, pa je to i period kada su tovljenici i prasad traženi i na ceni, ali ova godina je drugačija. Proizvođači kažu mala je potražnja pre svega prasadi, ali i tovljenika, što je uticalo i na pad cene.
Na poljoprivrednom gazdinstvu Predraga Garajskog iz Gakova tovljenici su spremni za tržište, ali su kupci retki."Imao sam 30 komada tovljenika, pola je prodato, pola je još u oborima. Zbog korone prodaja je slaba. Ne traže se ni prasad ni tovljenici. Cena po kojoj prodajem tovljenike je 170, a državna je 150. Nije isplativa ni ova od 170, jer sve ispod 200, 220 dinara po kilogramu je gubitak", kaže Garajski.

"Kukuruz smo kupovali po ceni od 20 dinara i kako se onda sa ovom otkupnom cenom može isplatiti tov? Nikako", kaže Predragov sin Dejan.

U sličnoj situaciji su i proizvođači prasadi. Jovica Čule iz Prigrevice kaže da je cena prasadi 190 dinara, ili nešto iznad toga ukoliko se prodaju na komad.

"Otkupna cena prasadi, ovih naših seljačkih da kažem, je 190 dinara, drugu cenu imaju veliki proizvođači, ali ja govorim o nama malim proizvođačima. Za prodaju na komad - dva cena je 220 - 230 dinara. Potražnje nema jer nema slavlja, okupljanja. Na ceni prasadi od 190 dinara mi smo bukvalno na nuli. Soja je 50, kukuruz 20 dinara. Nije gubitak, ali zarade nemamo", kaže Čule i dodaje da će u februaru i martu potražnja biti još i manja, što će još dodatno oboriti cene.

Jovica Čule podseća na stare paritete koji su uvek važili u svinjarstvu. "Kilogram žive mere tovljenika vredi kao i 10 kilograma kukuruza. Ako je tako onda je zarada po tovljeniku od 10 do 15 evra. Danas je cena tovljenika 150 dinara, a 10 kilogram kukuruza 200 dinara. I sve sam rekao", kaže Čule.

Ovaj poljoprivrednik iz Prigrevice kaže da je u ovoj situaciji pomoć to što stočari dobijaju državnu zemlju po pravu prečeg zakupa. Pomoć su i subvencije za umatičene krmače od 15.000 dinara, ali kako kaže isplata kasni oko godinu dana.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/mala-potraznja-prasadi-i-tovljenika-i-pad-cene-muci-stocare_1182787.html

Pandemija kovida 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć JP koja upravljaju i održavaju pijace.Doduše, odlazak na pijacu nije više kao nekada, pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji, piše novosadski Dnevnik.

Direktor Poslovnog udruženja Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.Naime, ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu.

Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremeno naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima.

U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu dinara, što je u tekućim cenama 9,2 odsto više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statistika kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75 odsto, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrednih proizvoda plasirana na pijacama.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=21&nav_id=1764769

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31