Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predstavnici 12 gradova i opština u Srbiji potpisali su ugovore o dodeli 40 miliona dinara iz Zelenog fonda za pošumljavanje. Na Konkurs Ministarstva prijavljeno je 14 projekata lokalnih samouprava, a sredstva su dodeljena opštinama Požega, Bela Crkva, Doljevac, Golubac, Kučevo, Raška, Stara Pazova, Pirot, Šabac, Kikinda, Kraljevo i beogradskoj opštini Palilula.
Sredstva su planirana za nabavku sadnica i izvođenje radova za pošumljavanje zemljišta autohtonim vrstama drveća i žbunja na zemljištu u nadležnosti lokalnih samouprava.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan istakao je da je pošumljavanje jedan od glavnih stubova politike koju vodi resorno ministarstvo i jedan od načina ublažavanja klimatskih promena.
Trivan je naveo da je ove godine za pošumljavanje opredeljeno ukupno 70 miliona dinara od čega je 40 miliona dinara dodeljeno lokalnim samoupravama čiji su projekti ispunili uslove na javnom konkursu.

''Ovo je prilika da nam životna sredina bude bolja i da lokalne samouprave pametno utroše 40 miliona dinara, uz stručni nadzor fakulteta i instituta koji se bave time. Nema važnijeg posla od pošumljavanja za budućnost naše dece i mi nećemo stati na ovome, tek započinjemo ovu priču'', naglasio je Trivan.

Ministar je dodao da je oko 40 odsto centralne Srbije pod šumom, a da najmanje šuma ima u Vojvodini - svega sedam odsto.
Trivan je pozvao sve gradove i opštine u Srbiji da pripreme projekte za pošumljavanje i da se jave na sledeći konkurs koji će Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako kaže, raspisati na proleće.

Predsednik beogradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić zahvalio je u ime lokalnih samouprava na dodeljenim sredstvima Zelenog fonda i istakao da ta opština ima izuzetnu saradnju sa Ministarstvom.
''Vrata ministra Trivana su uvek otvorena za sve naše ideje, a uvereni smo da zajedničkim snagama i delovanjem možemo mnogo toga da uradimo u oblasti zaštite životne sredine'', naveo je Jovičić.
Kako je rekao, planirano je da se na opštini Palilula pošumi nekoliko lokacija među kojima je Ada Huja koja, ističe Jovičić, ima potencijal da postane nova zelena oaza Beograda.

Dodao je i da treba ozeleneti oko 300 kvadratnih kilometara na levoj obali Dunava.
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić istakao je da za taj grad važna svaka akcija u oblasti ekologije, te da će dobijenih četiri miliona dinara grad utrošiti da sa 800 sadnica obnovi i proširi drvored u centru Pirota, kao i da se na 32 hektara zasadi oko 25.000 sadnica.
Prema rečima predsednika opštine Raška Ignjata Rakitića ta opština je dobila 7,5 miliona dinara koji će biti iskorišteni za ozelenjavanje oko 40 hektara goleti oko Raške.

''Opština Raška se trudi da vodi računa o očuvanju životne sredine, a za sve što radimo u poslednje vreme imamo veliku pomoć i podršku ministra Trivana'', naglasio je Rakitić.
Predsednik opštine Doljevac Goran LJubić zahvalio je Ministarstvu na dodeljenim sredstvima i rekao da je to ''lepa stvar'' za tu opštinu na čijoj teritoriji, kaže, više od 30 godina nije zasađeno nijedno drvo.
''Mnogo šuma nestalo je zbog nesavisnih ljudi, a zahvaljujem svima koji su nam omogućili da se to promeni i da zasadimo stabla'', rekao je Ljubić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/trivan-novac-za-posumlavane-za-12-gradova-i-opstina-22-10-2018

Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan, mesecima najavljuje opsežne akcije pošumljavanja, dok se u nekim delovima Srbije šume nemilosrdno seku. Problem nije samo ilegalna seča i krađa drveta, već i katastrofalno upravljanje šumama, čak i u zaštićenim područjima.  

Najnovije pustošenje šuma zabeleženo je na području Nacionalnog parka „Kopaonik“, odnosno unutar prvog stepena zaštite gde je bilo kakva privredna delatnost zakonom zabranjena. Slučajni posetioci Jankovih bara ostali su šokirani prizorom ogoljenog zemljišta i stotina panjeva, trupaca i razbacanih grana na mestu gde je rasla stoletna četinarska šuma.  

Prema nezvaničnim informacijama poslednjih meseci na više lokaliteta u nacionalnom parku „Kopaonik“ posečeno je preko 3.000 metara kubnih drveta i to od strane onih koji bi trebali park da čuvaju – Javnog preduzeća „Nacionalni park Kopaonik“.

Stare i biološki najvrednije šume ubrzano nestaju širom Srbije. Do sada su na udaru drvoseča bile uglavnom šume u privatnoj svojini, no poslednjih godina sve učestalija su pustošenja u zaštićenim područjima – rezervatima prirode i nacionalnim parkovima. 

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije oštro osuđuju ovakvo grubo kršenje propisa od strane rukovodstva Nacionalnog parka. „Nacionalni park „Kopaonik“ je zarad brze materijalne koristi odlučio da poseče šume koje sa razlogom nisu eksploatisane decenijama. Vlada Republike Srbije je to nacionalno blago uredbom zaštitila kao strogi rezervat u kome osim turističkih poseta i naučnoistraživačkog rada nisu dozvoljene druge radnje“, kaže Milan Ružić predsednik Društva.  

Prema rečima stručnjaka iz Društva na ovaj način su nestale populacije mnogih strogo zaštićenih i ugroženih vrsta poput puha lešnikara, crne žune, gaćaste kukumavke i dugorepe sove. Ovakvo vandalsko uništavanje šuma, osim osiromašenja biološke raznolikosti, doprinosi eroziji, novim poplavama i gubitku pijaće vode. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uputilo je protest nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i rukovodstvu Nacionalnog parka „Kopaonik“ sa zahtevom da im se hitno dostave informacije o ovom događaju.

 

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

 

Zbog čokolade nestaju šume

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/3023-zbog-cokolade-nestaju-sume

 

Godina nije kao ona 2014. kada smo dnevno mogli da skupimo i skoro tri vagona, znači 29,5 hiljada. Ipak, ovo je dobra pilika da se popravi kućni budžet - kaže Stevica Dabić, referent uzgoja, nege i zaštite šuma u Višnjićevu.

selu Višnjićevo u blizini Šida, u punom jeku je sakupljanje žireva, koji se otkupljuje za potrebe pošumljavanja. Oni koji se bave sakupljanjem na laki lep način, uživajući u prirodi mogu da zarade.

Kilogram je 60 dinara. Dobijemo potvrdu od lugara, onda idemo i skupljamo. Malo je rodio. Da je bar malo više, kao ranijih godina kada se moglo nakupiti po 50, 60 kila. Ali, opet sam zadovoljna sa 20, 30 kila dnevno - kaže za RTV Slavica Ljubičić.

Plaća se samo zdrav žir i nosi Šumskoj upravi svakog radnog dana. Meštani su za četiri dana sakupili oko 7.000 kilograma zdravog žira.

- Situacija nije sjajna, ali očekujemo da zadovoljimo potrebe za Šumsku upravu Višnjićevo. Planirano je se pošumi oko 41,5 hektar, pa nam treba otprilike 21 tona zdravog žira. Godina nije kao ona 2014. kada smo dnevno mogli da skupimo i skoro tri vagona, znači 29,5 hiljada. Ipak, ovo je dobra pilika da se popravi kućni budžet - kaže Stevica Dabić, referent uzgoja, nege i zaštite šuma u Višnjićevu.

Prinosi treba da budu oko 150.000 kilograma po godini da bi žir mogao da se zasadi na površinama od 200 do 250 hektara.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Dodatna zarada od orašastog ploda

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/item/3150-dodatna-zarada-od-orasastog-ploda

 

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan najavio je da će glavne oblasti delovanja novoformiranog ministarstva biti rad na rešavanju pitanja otpada, otpadnih voda, remedijacije zemljišta, pošumljavanja i preventive bujičnih poplava i erozije.

Na današnjoj sednici Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Republike Srbije, ministar Trivan je podvukao da ni jedan problem u zaštiti životne sredine niko ne može da reši sam i da će zato glavni mehanizmi delovanja ministarstva biti tesna saradnja sa svim relevantnim činiocima – od Narodne Skupštine, preko lokalnih samouprava, Privredne komore Srbije, nadležnih institucija, nevladinog sektora, do medija.

„Moramo svi zajedno da radimo na pitanjima zaštite životne sredine i da ujedinimo znanja i sposobnosti koje naša zemlja ima. Ovo je veoma kompleksna oblast, koja prvo iziskuje ozbiljnu i sveobuhvatnu analizu stanja, a zatim i ogromna novčana sredstva. Srbija nema novca i zato je potrebno da osmišljavamo projekte koje možemo da realizujemo uz pomoć fondova Evropske unije“, naglasio je ministar Trivan.

On je ponovo upozorio da rokovi za primenu ekoloških standarda Evropske unije u Srbiji moraju biti realni i dostižni. „U suprotnom, nećemo ni zemlju dovesti u red, ni ispuniti obaveze koje smo preuzeli i može se dogoditi da plaćamo penale zbog toga“, rekao je ministar Trivan.

Ministar Trivan i narodni poslanici članovi Odbora za zaštitu životne sredine Narodne Skupštine Republike Srbije na današnjoj sednici dogovorili su se o načinima saradnje ministarstva i odbora. Zajednički su ocenili da su pitanja zaštite životne sredine jedan od najvažnijih prioriteta Republike Srbije. Na sednici, koja je održana u veoma pozitivnoj atmosferi, poslanici su izrazili zadovoljstvo zbog toga što je formirano posebno ministarstvo, koje će se baviti zaštitom životne sredine.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30