Kilogram meda na beogradskom tržištu već je 800 dinara, a u sezoni najveće potražnje, na jesen i zimu, cena će probiti i svih 1.000 dinara jer je proizvodnja meda u Srbiji ove sezone na minimumu.

Srbija, zavisno od pašne sezone, godišnje proizvede od 6.000 do 12.000 tona meda, najviše bagremovog, koji je i najtraženiji. Iako preciznih podataka nema, taj prinos ove godine daleko je manji, do te mere da pojedini pčelari nisu iscedili nijedan kilogram bagremovog meda. Uzrok ogromnom deficitu meda, kako objašnjavaju, jesu krajnje nepovoljni vremenski uslovi, ali i nekoliko masovnih trovanja pčela u različitim krajevima Srbije.

"Najpre nas je zadesilo dosta kiše, i to na prve udarne paše, zbog čega je ovogodišnja i najznačajnija bagremova paša potpuno podbacila u prinosima. Dani nakon kiše su bili toliko hladni da pčele prosto nisu izletele iz košnica, a i kada izađu, to je bilo tek oko podneva, ali ne toliko intenzivno. Dešavalo se da i ranijih godina bude dosta kiše i da one donesu izvesnu količinu meda, ali se nije kao ove godine dogodilo da podbace sve paše. Sva jaka društva ove godine su se rojila, što je zbog vremenskih prilika nemoguće bilo sprečiti", priča Milorad Evtić, predsednik Asocijacije pčelarskih organizacija Kolubarskog, Mačvanskog i Sremskog okruga.

Uz loše vreme, pčelare su ove godine zadesili masovni pomori pčela. Razlog je upotreba zakonom zabranjenog prskanja voća insekticidima, i to baš u vreme cvetanja. Tako je najpre uništeno čak 600 pčelinjih zajednica na području Sivca, 400 ih je stradalo na području Valjeva, u okolini Kovačice uginula je populacija 130 košnica, a nekoliko desetina je otrovano na području Aleksinca i Barajeva. Minimalna trovanja prinos bagremovog meda smanjila su za trećinu, a tamo gde su pomori bili veći šteta je bila stopostotna."Zbog svega većina pčelara bagremov med uopšte nije cedila. Nakon toga, ko je selio košnice na lipu bilo je određenih količina, oko desetak kilograma po košnici, i to kod društava koja se nisu izrojila u vreme bagrema. Suncokret je ranijih godina donosio prosečan prinos oko 20 kilograma, a ove godine jedva do 10 po košnici", navodi Evtić i dodaje da će se sve to odraziti na cenu meda u narednom periodu.

Kilogram bagremovog meda, i to lanjskih zaliha, može se u unutrašnjosti Srbije još uvek kupiti za 700 dinara, ali je njegova cena na beogradskom tržištu već 800 ili više od 800 dinara. Zbog deficita meda, kako procenjuju pčelari, tokom jeseni i zime kada je najveća potrošnja ovog proizvoda, bagremov, lipov i livadski med neće biti ispod 1.000 dinara za kilogram.Iz Srbije je u 2018. godini izvezeno 2.744 tone meda, što neće biti ove godine kako procenjuju trgovci. Bruto cena postignuta za tu količinu meda iznosi 12.369.800 dolara. To je nešto veća količina izvezenog meda nego prethodne 2017. godine, kad je izvezeno 2.538.140 kg, ali je cena bila daleko manja - 9.776.312,72 dolara. Najviše je izvezeno u Norvešku, i to 620 tona. Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2017. godini u Srbiji je bilo 849.000 košnica, što je 43 odsto više nego u 2011. godini. Rekordna proizvodnja od 9.500 tona bila je 2013, a i izvoz je bio rekordan, od 4.500 tona u vrednosti od 14 miliona dolara.

Trenutne otkupne cene

1 kg bagremovog 5-8 €

1 kg livadskog 3,5-4,5 €

1 kg suncokretovog 2,5-2,8 €

1 kg cvetni 3,3-3 €

1 kg šumski 3,7-5 €

Kao da smo zemlja Afrike, u Srbiji je ovih dana cena crnog luka prestigla cenu banana! Proizvođači i trgovci objašnjavaju da je ipak reč o privremenom kretanju cena na tržištu, da se trenutno prodaje uvozni luk, a cena će početi da pada kada stigne domaći.

Cena crnog luka u Srbiji varira tokom cele godine, kreće od 120 do čak 150 dinara za kilogram, dok je, na primer, cena kilogram banana od 100 do 140 dinara. Trgovci trenutno najveće količine crnog luka uvoze iz nekoliko zemalja bivšeg SSSR-a, kao što su Ukrajina i Belorusija, ali i iz Albanije, dok manje količine stižu iz zemalja centralne Evrope, pogovoto Holandije koja je najveći proizvođač crnog luka, ali su zbog prethodnih ekstremnih suša prinosi u toj zemlji bili bitno manji, što se odrazilo i na količinu za izvoz.- Ovo je samo trenutni skok cene, koji je diktiran upravo smanjenim količinama uvezenog crnog luka sa područja centralne Evrope. Cena će, međutim, početi da pada čim na tržište stignu dovoljne količine domaćeg crnog luka, takozvane šutke koja je tek počela da se pojavljuje. Kao što je to bio slučaj i ranije, kada imamo dovoljne količine domaćeg luka, njegova cena sedmicu za sedmicom pada u proseku za pet dinara, tako da već za nekoliko nedelja cena neće biti preko 90 dinara u maloprodaji – objašnjavaju za "Blic" domaći trgovci iz nekoliko veleprodaja.Srbija se, kako se navodi u studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta GIZ, nalazi na 62. mestu po proizvodnji i 54. po izvozu crnog luka u svetu. Po procenama stručnjaka, u našoj zemlji se crni luk gaji na oko 5.000 hektara, gde skoro 2.000 hektara otpada na Vojvodinu. U zavisnosti od sezone, u Srbiji se godišnje proizvede između 30.000 i 50.000 tona luka, što su sasvim dovoljne količine, kako procenjuju poljoprivredni stručnjaci, da se podmire sve domaće potrebe. Tokom dobrog dela godine, međutim, Srbija ovaj luk uvozi.

- Jedan od razloga je potpuno destimulativna cena crnog luka za domaće proizvođače, koja je niska i u otkupu i u prodaji. Poslednja otkupna cena se kretala od pet do osam dinara po kilogramu kod većine manjih proizvođača, a samo veoma mali broj profesionalnih povrtara ostvario je od 12 do 15 dinara po kilogramu. Kada se odbiju troškovi, dogodilo se da je lane dobar deo proizvođača odustao od proizvodnje – pričaju vojvođanski proizvođači.

Sledeći problem jeste da se ozbiljne količine praktično bace, zbog truljenja tokom vađenja. Procena je da čak do jedne petine godišnje proizvodnje luka u Srbiji tako propadne.

Cena crnog luka od početka 2019.

januar 80-130 dinara

februar 80-120 dinara

mart 80-120 dinara

april 100-120 dinara

maj 110-150 dinara

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-je-crni-luk-postao-skuplji-od-banane-i-kada-ce-cena-drasticno-da-padne/st8kpp0

Svinjetina bi ovog leta u Evropi, ali i Srbiji, mogla da poskupi od 10% do 20%. To znači da bi sa sadašnjih 400 do 480 dinara po kilogramu mogla da "skoči" na 480, pa čak i 570 dinara. Kako pišu Večernje novosti, poskupljenje je posledica ogromnih narudžbina kineskih trgovaca, koji uvoze svinjetinu iz Evrope, u nedostatku domaće proizvodnje.

Ova zemlja je ostala bez mesa, jer je kod skoro milion svinja otkrivena svinjska kuga.

- Nemamo mi kapacitete da zadovoljimo potrebe jednog tržišta kao što je kinesko, sa milijardu potrošača. Problem je što smo mi postali uvozna zemlja, kada je svinjsko meso u pitanju, i sada nam je ono u vrhu uvoznih proizvoda. Prošle godine nam je uvoz ovog mesa bio vredan čak 71 milion dinara. Najviše smo uvozili iz Španije, Holandije, Danske i Nemačke - rekao je agroekonomista Milan Prostran.

Dodaje da su evropski klaničari proteklih godina imali prilično niske cene, jer su izgubili rusko tržište. Smatra i da će doći do rasta cene žive vage, pa tako i mesa, ali da će kupovna moć diktirati koliko će poskupljenje biti.

Sa druge strane, pojedini proizvođači kažu da su najave rasta cena pljačka potrošača, koju organizuje uvoznički lobi.

- Sadašnje cene su kod nas formirane kao da je kilogram tovljenika žive vage 200 dinara, a seljaku se plaća 130 dinara. Kilogram ih sa porezom košta do 150 dinara. Nikakvog osnova za poskupljenje mesa nema - navodi Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednih proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2522636/svinjetina-bi-mogla-da-poskupi-od-10-do-20

Promenljivo vreme s dosta kiše izuzetno je loše uticalo na prve udarne paše, ističu za RTV pčelari sa severa Bačke, a slična je situacija i u ostalim krajevima zemlje.Pčele su nektar prikupljale između dve kiše, a hladni talas je prekinuo cvetanje bagrema, te se ove godine očekuje izuzetno smanjen prinos meda sa ovih pčelinjih paša, ali i veća cena u prodaji.

Udarna bagremova paša je jedna od najlošijih u proteklih nekoliko godina ocenjuju pčelari ističući da će ovog meda po košnici biti oko pet kilograma. Uljana repica, koja je prethodila bagremu, dala je duplo veći prinos, ali daleko ispod očekivanja.

Za nas je ova situacija katastrofalna, jer nam je bagrem glavna paša i od njega imamo najveći prihod. Cena meda u maloprodaji biće oko 1.000 dinara i to će se prodavati uglavnom zalihe od prošle godine, koje su male, rekao je za RTV Rade Stevanović, pčelar i predsednik "DP Dunav Apatin".

Kako je za RTV kazao pčelar Đuro Kovačić, loše vremenske prilike uzrokovale su i jako loše medenje uljane repice, prve pčelinje paše, koju većina pčelara koristi za razvoj pčelinjih društava za glavnu pašu – bagrem.

Ne možemo da se toliko požalimo, jer smo ipak uspeli vrcati 10 kilograma po pčelinjem društvu, kazao je Kovačić.

Pčelari su očajni jer s takvom računicom nisu ni na pozitivnoj nuli. Suncokretova paša i medljika, uzdaju se pčelari, će popraviti katastrofalno stanje.

Prva ozbiljnija paša je suncokret, koja je i završna paša. Možemo očekivati nešto livade ili šume, ali to je sve nešto što je minimalno i što služi za održavanje pčelinjih društava, dodao je za RTV Kovačić.

U društvu pčelara "Dunav" Apatin ističu da je uz nedostatak nektara, veliki problem je korišćenje pesticida. Udruženje broji 190 pčelara koji raspolažu s preko 10.000 košnica.

Poslovanje je otežano, pa će oni pčelari s manje društava imati prilične gubitke, dok će pak oni sa preko 100 košnica izvući bar neku računicu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kisa-obrala-bagrem-hiladarka-za-kilogram-meda-iz-rezervi-28-05-2019

Cena hleba u Srbiji, poslednjih nekoliko meseci, porasla je od 10 do 20 odsto. Bela vekna, koja je u Srbiji i dalje najtraženija, uglavnom je skuplja za nekoliko dinara.

Najveće iznenađenje za potrošače su takozvane specijalne vrste hlebova napravljene od mešavine različitog brašna. Iako se uglavnom prodaju u pakovanju od 300 do 500 grama, kada se preračuna po kilogramu, cena ovog hleba pojedinih proizvođača (od 350 do 500 dinara) dostiže cenu svinjskog mesa.

Šta je dovelo do ovakve neuobičajene pojave na domaćem tržištu?

– Uzrok poskupljenja osnovne vrste hleba od belog brašna, takozvanog „sava”, može biti aktuelna cena pšenice. U julu prošle godine bila je 17,5 dinara po kilogramu a sada je i to već dugo 23 dinara. Takođe i ponuda pšenice je mala a kvalitet problematičan – kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije” i dodaje da je normalno da se takva situacija na tržištu žitarica odražava i na cenu brašna koja je (u poslednjih desetak meseci) povećana oko 30 odsto, za brašno „Tip-500”. Objašnjava da brašno prati cenu pšenice ali da ono ima relativno mali udeo, svega trećinu u ceni hleba.

– To bi značilo da je prihvatljivo da vekna poskupi pet do šest odsto. Kod specijalnih vrsta hlebova postoji suverenitet potrošača. Imamo one koji mogu ili ne mogu da plate hleb napravljen od mešavine brašna, produžene svežine i uz to isečen, spakovan u celofan. Svakako monopol u ovom sektoru ne postoji jer imamo oko 3.000 pekara pa će tržište regulisati cenu – ističe naš sagovornik i naglašava da ne veruje da je proizvođačka cena vekne veća od 30 dinara, kod većine proizvođača, što znači da bi preostalo mogla da bude trgovinska marža.

Podsećamo, prve naznake o poskupljenju hleba krenule su u februaru ove godine kada je država, posle devet godina, ukinula Uredbu o takozvanom socijalnom hlebu. Maloprodajna cena belog hleba sve to vreme bila je ograničena na 46 dinara što je dovelo do stagnacije cena. Zbog velike konkurencije mnoge pekare u Srbiji prodavale su veknu i znatno jeftinije od toga, što je ugrožavalo celokupan sektor. Trgovinske marže su, takođe, uredbom bile propisane na 8,2 odsto (za beli hleb) ali ni ova granica više nije na snazi. Sa trgovinskim sistemima uglavnom rade veće industrije hleba, koje mahom proizvode specijalne vrste hlebova. Da li ukidanje ove uredbe i rast marži može biti uzrok poskupljenja ovih proizvoda?

Zoran Pralica, iz Unije pekara, smatra da ukidanje uredbe nema nikakve veze sa cenom specijalnih vrsta hlebova jer je ona i ranije bila slobodna. Kako objašnjava, u međuvremenu je uveden pravilnik po kome za te vrste vekni ne mogu da se koriste smeše koje u osnovi najvećim delom imaju pšenično brašno.

– To brašno, koje sada treba da bude dominantno, poput raži, heljde, spelte, ječma… jeste skuplje. I sam proces proizvodnje je skuplji a došlo je i do rasta cena drugih inputa poput energenata – objašnjava moguće razloge poskupljenja Zoran Pralica iz Unije pekara. Na pitanje da li je bilo rasta trgovačkih marži on kaže da u većim industrijama najčešće nerado govore o ovoj temi jer je smatraju poslovnom tajnom.

– Ono što mogu da kažem jeste da su previsoke trgovinske marže bile glavni povod kada smo 2009. godine inicirali uvođenje uredbe o hlebu. Tada je proizvođač zarađivao dinar do dva po vekni a trgovci od 14 do 17 dinara. Da bi cena hleba bila niža tada smo morali da sputamo trgovce – kaže Pralica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430600/Kilogram-hleba-kao-kilogram-mesa

Iz dana u dan specijalne vrste hleba u srpskim pekarama su sve skuplje. Uz vekne, polako rastu i cene peciva. U odnosu na početak godine, pojedine vrste hleba su poskupele za najmanje 20 odsto. Novu računicu proizvođači pravdaju poskupljenjem pšenice, brašna, ali i većim troškovima koje imaju za gorivo, vodu, struju...

Poskupljenje se najviše odrazilo na hlebove pripremljene od brašna različitih žitarica i uljarica, koji su obogaćeni raznim sastojcima kao što su celo semenje, mekinje, pahuljice, klice žitarica, začini... Najjeftinije pakovanje ovakog hleba od 300 grama doskoro je koštalo 100 dinara, a sada je cena minimum 120. Za isto pakovanje obogaćenih vrsta hleba sada se u pojedinim pekarama traži i do 300 dinara.Prema rečima Zorana Pralice, predsednika Unije pekara Srbije, poskupljenja su posledica rasta cena pšenice na berzi. Hlebno zrno je, kako kaže, sa 16 dinara poskupeo na 23 dinara.

"Tako da je moguće da je kod nekih proizvođača došlo do korekcije", ističe Pralica.

"Pšenica je berzanska roba prema kojoj se moramo upravljati. Rast od 40 odsto cene pšenice od žetve je značajan rast, a imamo i druga poskupljenja. Porasle su i cene goriva, veći su nam računi za vodu, struju, gas. To mora da se odrazi i na naš proizvod."

On kaže da uprkos svemu Srbija ima najjeftiniji hleb u regionu.

"Bela vekna hleba od 500 grama, poznatijeg kao "sava", kod srpskih proizvođača košta prosečno 35 dinara. U Bosni hleb košta 70 dinara, a plate su tamo niže nego u Srbiji. Hleb je toliko jeftin u Srbiji da je postao zabava za političare. Čak i kada bi poskupela vekna za 20 dinara, to bi se na potrošačku korpu odrazilo tri do četiri evra. Naše cene belog hleba su daleko od tržišne, koja bi trenutno iznosila oko 70 dinara", kaže Pralica.

Otkako je ukinuta uredba o ceni belog hleba "sava" kojom je država kontrolisala ne samo cenu, već i količine vekni, deluje kao da je na rafovima manje ovog jeftinog hleba. Pekari su imali obavezu da 40 odsto asortimana čini "sava". Sada ovog hleba ima samo u jutarnjim satima.

"Pekari mese po potrebama tržišta. Koliki su zahtevi, tolike su i količine. Činjenica je da je potražnja za belim veknama manja nego ranijih godina. Svi se trude da se hrane zdravije, jer lekari stalno apeluju da se izbegava belo brašno-"kaže Pralica.

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vesti/cene-u-pekarama-sve-vece-hleb-i-peciva-skuplji-za-20-odsto/d8924n8

Cene povrća u aprilu bile su za 37,5 odsto veće u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveće poskupljenje ne samo kada se radi o hrani, već uopšte. S druge strane, za tih godinu dana voće je zabeležilo najveće pojeftinjenje od nekih sedam odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Neznatno jeftiniji ovog proleća su i kafa, čaj, ulje, mast, mleko, sir i jaja.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za Danas da je više razloga zbog kog je povrće sve skuplje.

– Sve manje se poljoprivrednici odlučuju na proizvodnju povrća jer nema ko da radi. Veliki je nedostatak radne snage samim tim se i manje seje. Konkretno, najviše se to oseća na crnom luku i krompiru. Na primer, ja sam sejao crni luk i cena mu je prošle godine bila duplo manja nego pretprošle – kaže Jakšić i naglašava da nije zanemarljiv ni uticaj uvozno-izvozničkih lobija.

Cena za kilogram belog krompira je u prodavnicama u Srbiji od 70 do 80 dinara, crveni krompir košta od 80 do 180 dinara, dok je kilogram crnog luka od 115 do 140 dinara.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da je povrće jedna od poljoprivrednih kultura koja ima najkraći tržišni lanac i da se tu može pronaći razlog ovakvom poskupljenju.

– Naše povrće najčešće završi na pijaci, tek manji deo u hipermarketima, koji su uglavnom rezervisani za povrće koje uzgajaju veliki proizvođači i za ono koje dolazi iz inostranstva. S obzirom na to da ima kratak vek, odnosno kratko se zadržava na tržištu, svaki podbačaj prinosa najviše se oseti upravo na ceni – napominje Galetin.

On kaže da veruje da je poljoprivednicima postalo nerentabilno da uzgajaju pojedine vrste povrća jer, pogotovo oni koji rade na manjim parcelama, nemaju dovoljno radne snage.

Veliki troškovi proizvodnje su i za predsednika Republičke unije potrošača Denisa Perinčića jedan od glavnih razloga zbog kog je povrće poskupelo.

– Troškovi proizvodnje su porasli, cena goriva takođe, pesticidi za održavanje, onda i nedostatak regresa za poljoprivrednike, sve to utiče. Osim toga, ne smemo zaboraviti i na konkurenciju, a to su proizvodi koji dolaze iz inostranstva, koji su skuplji – ističe Perinčić.

Prema podacima RZS, hrana i bezalkoholna pića poskupela su za godinu dana 5,5 odsto, a osim povrća za nijansu skuplji nego prošlog aprila su hleb, meso i bezalkoholna pića, voda i sokovi. U zdravstvu, ali i kategoriji nameštaja, kao i telefonskih i poštanskih usluga nije bilo većih oscilacija cena. Zato su, na primer, novine i časopisi kao i turistički paket aranžmani od aprila prošle do aprila ove godine poskupeli za 12,5 odsto.Potrošačke cene su u aprilu 2019. bile za 3,1 odsto veće nego u aprilu 2018, dok je povećanje u aprilu u odnosu na prethodni mesec 0,7 odsto. Republički zavod za statistiku objavio je i podatke o cenama ugostiteljskih usluga, hrana i piće su u restoranima i kafićima u Srbiji za godinu dana poskupeli za dva, najviše tri odsto, a jedino što je pojeftinilo i to za nekih šest odsto su prenoćišta.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/hrana-poskupela-55-procenata-povrce-cak-za-37-odsto/

Klanice u Vojvodini kao da su se dogovorile o većim cenama svinjskog mesa, čiji je kilogram od pre dva-tri dana skuplji od pet do deset odsto.U novosadskim mesarama juče je kilogram svinjskog buta koštao između 420 i 430 dinara, kilogram krmenadle od 360 do 399, a kilogram svinjskog vrata od 400 pa do 420.

Vlasnik Industrije mesa „Matijević” Petar Matijević potvrdio je za „Dnevnik” da je došlo do poskupljenja svinjskog mesa, dodajući da je ono ipak niže od poskupljenja žive vage tovljenika.

„Svinjsko meso poskupelo je i kod nas, ali i u Evropi“, rekao je Matijević, dodajući da su na tržištu više i cene prasetine.

„Trenutno je cena žive vage kod nas 145-150 dinara kilogramu. Cena žive vage viša je 15 odsto, dok je cena svežeg mesa u mesarama povećana pet odsto.“

Tokom prošle nedelje cena žive vage tovljenika u Vojvodini imala je cenu između 120 i 130 dinara, a ovih dana, kako je za „Dnevnik” kazao stočar iz Kuzmina, član Udruženja odgajivača svinja Boško Danilović, ona se kreće između 140 i 160 dinara kilogram. Najveći problem je u tome, kako kaže, što je ponuda mala.

„Trenutno tovljenika na tržištu nema pa je ponuda slaba“, kazao je Danilović.

„Taj problem je prisutan već dugo. Jeste ovih dana došlo do povećanja cene žive vage svinja, no, one su pre samo nekoliko meseci bile niže i 30 odnosno 50 dinara po kilogramu nego sada, ali se cene svežeg svinjskog mesa u mesarama i prodavnicama nisu znatno menjale. Zbog toga kupci treba da znaju da cena žive vage svinja malo utiče na trošak koji oni imaju u mesarama i prodavnicama i da nisu stočari ti koji utiču da one budu veće pa tako ni na ovo poslednje povećanje.“

On je dodao da u Evropi cena svinjskog mesa nikada nije ni bila mala, ali zato evropski stočari imaju posebne podsticaje koji im omogućavaju da proizvode više tovljenika.Naš sagovornik ukazuje na to da su već tri godine prasići skupi i da se trenutno cena kilograma žive vage kreće između 250 i 300 dinara. Ni njih, kao ni tovljenika, nema dovoljno u ponudi.

Tokom prošle nedelje na stočnim pijacama u Novom Sadu cena prasića bila je 240 dinara kilogram žive vage. Toliko je iznosila i cena u Pančevu, dok je Somboru bila 220, a u Sremskoj Mitrovici 230. Ovih dana i na tim stočnim pijacama došlo je do povećanja cena prasića, što se vezuje za predstojeće praznike – Uskrs i 1. maj.

U isto vreme, klanice u Vojvodini su prošle nedelje za tovljenika od 80 do 120 kilograma plaćale između 120 i 135 dinara po kilogramu žive vage, dok se cena prasadi kretala između 220 i 230 dinara.

Kako su „Dnevniku” najavili u novosadskim mesarama i prodavnicama, očekuje se da pred promajske praznike bude akcijske prodaje, odnosno da cene svinjskog mesa koje su sada porasle budu desetak i više dinara niže da bi se povećala prodaja. Izvesno je da će cene svinjskog mesa i narednih nekoliko dana lagano rasti, a za utehu je to što se njihov pad očekuje već polovinom narednog meseca. No, čak i kada se smanje, ukoliko do toga dođe, one će ostatiti na nivou koji su imale prošlog meseca i početkom ovog. Stočar Boško Danilović iz Kuzmina na pitanje da li je trenutna cena kilograma žive vage tovljenika od 140 do 160 dinara dovoljna da se pokriju troškovi tova, odgovara da svako ima svoju računicu i kalkulaciju i da je teško dati jednostavan odgovor.

„Poljoprivredni stručnjaci izračunavaju cenu stočne hrane, množe s ovim i onim i na kraju zaključuju kolika ona treba da bude da bi stočari pokrili troškove. U praksi to nije tako prosta računica jer svaki stočar mora, ukoliko želi da mu se tov isplati, da ima svoju hranu, a da bi je obezbedio on treba da od prodaje tovljenika ima dovoljno novca za seme, đubre, herbicide i sve drugo što je bitno. Onda je računica sasvim drugačija“, ističe Danilović, dodajući da sremski stočari nastoje da budu u „trendu” s evropskim farmerima, što takođe košta i traži velika ulaganja.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/u-mesarama-pretpraznicna-poskuplena-svinski-dogurao-do-430-dinara-vrat-do-420-11

Zbog niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva, a posle visokih letnjih temperatura mnogo je lošiji rod voća. Zbog izmrzavanja resa i muških pupoljaka, gotovo je izvesno da će ovo voće da poskupi, mada u trgovinskim lancima još nisu dobili takve najave od dobavljača.

Kao i prošle godine, zbog oštrih slana koje su u maju pogodile dosta regiona Evrope i Turske, očekuje se dosta manji rod oraha. Ove godine smo kao udruženje proizvođača imali zahteve za izvoz preko 4.000 tona oraha u januaru-martu, ali ga već krajem decembra nije bilo ni kod krupnih proizvođača, ni kod nakupaca - kaže aša Lukić, predsednik Saveza uzgajivača oraha Srbije.

Kako kaže Lukić, cenu na tržištu oraha u Srbiji ne formira pijaca, jer su u pitanju mizerne količine. Ne formiraju je krupni uzgajivači, jer je ta grana voćarstva i dalje u začetku zbog pogrešne tehnologije uzgoja i neproduktivnih tradicionalnih sorti.

Na plantažama ekstenzivnog tipa (nema obrade, samo ubiranje roda) se proizvede svega oko 500-700 tona kvalitetnog kalemljenog oraha godišnje, dok oko 95 odsto količine oraha u Srbiji nakupci otkupe od seljaka, a cene variraju i do dva puta od juga ka severu zemlje.

Reč je o samoniklom orahu neujednačenog kvaliteta, boje i ukusa, koji se prodaje isključivo kao očišćeni. Ove godine nakupci su plaćali 400-750 din/kg na veliko, dok je cena na malo na pijacama išla 500-1000 din/kg. Otkupljeni orah ide u, kako kaže Lukić, lance zdrave hrane, markete ili u izvoz.

- Ove jeseni očekujemo rast cena za oko 15-20% u odnosu na prošlu godinu u jeku sezone, zbog druge uzastopne loše berbe. Verujem da će orah na pijacama oko novogodišnjih praznika da pređe 1000-1200 din/kg - upozorava Lukić.

Prema podacima sa terena kojima raspolaže Privredna komora Srbije zasadi oraha su pretrpeli štete kako od prolećnih mrazeva, tako i od visokih temperatura tokom poslednjih meseci, što će se svakako, smatraju, odraziti na ovogodišnji rod, ali ne mora da znači, i na cenu.

- Stanje zasada po regionima je vrlo neujednačeno, od onih gde će rod biti veći nego prethodne godine, do onih gde su oštećenja i do 50%. Krajem septembra se očekuju preciznije procene roda na nivou cele Srbije i formiranje otkupne cene oraha - smatra samostalni savetnik Milada Lukešević u Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Agroekonomista Branislav Gulan je, ipak, ubeđen da će do poskupljenja doći.

Zakon ekonomije je takav da kad nečega nema, da će da poskupi. U ovom slučaju će cena da se formira prema našim platežnim mogućnostima. Video sam da je na pijacama trenutna cena oko 800, 900 dinara za kilogram, pa očekujem rast od 20 do 50 odsto - prognozira Gulan.

Poznati trgovinski lanac koji tokom cele godine u ponudi ima domaće orahe u pakovanju od 200 grama, nema najava od dobavljača da će njihova cena, kao ni sitnih kolača koji se od njega prave, da poskupe u narednih 30 dana.

Videćemo šta će biti posle. a sezona slava se primiče...

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30