Usled nemogućnosti prelaska u druge države i rada u inostranstvu, mnogi sezonci ove godine posao će potražiti kod domaćih poslodavaca. Najviše posla u Kikindi i okolini ima u poljoprivredi, a uglavnom ga traže stariji građani. Radovi iz oblasti poljoprivrede pružaju kikindskim sezoncima da ove godine dobro zarade jer najviše posla ima upravo u agraru. Mnogi koji su već iskusni u voćarstvu već godinama rade po voćnjacima u kojima su angažovani na duži period.''Nekada su teži radovi, nekada lakši, ali posao jeste zahtevan. Kada se radi u jeku sezone i kada nas angažuju, tada radimo mnogo'' – kaže Marijan Petrić, iz Banatskog Velikog Sela.Berba jabuka trebalo bi uskoro da počne, a u jednom od najvećih voćnjaka u Kikindi polako se pripremaju za predstojeću sezonu. Biće potreban veliki broj sezonskih radnika, koji će biti angažovani u narednih nekoliko meseci.

''Oni će u voćnjaku biti potrebni već početkom sledeće nedelje, pa u naredna tri meseca. Kasnije će biti potreban manji broj radnika kada se bude skidala protivgradna zaštita i ostali dodatni poslovi'' – ističe Slavko Pavlović, suvlasnik voćnjaka u Nakovu.

Posla ima i kod povrtara koji trenutno nude branje krastavaca. Posao nije lak, zahteva dosta napora, ali uprkos tome, najveći broj onih koji se prijavljuju za posao su penzioneri, poput Rozalije Mesaroš iz Kikinde.

''Idem tamo gde treba, tamo gde me zovu. Moramo da radimo, jer ako plaćam račune, onda nemam dovoljno za život, a ako želim da bolje živim, onda nemam za račune, tako da moramo da se snađemo'' – dodaje Rozalija.

Branje krastavaca započinje se u ranim jutarnjim satima kako bi do podneva sve bilo završeno, imajući u vidu da se radi o starijim ljudima.

''Radimo oko pet sati dnevno i to je maksimum. Imajući u vidu vremenske uslove, mi smo već stariji i ne možemo da podnesemo više jer su uglavnom sezonci penzioneri'' – napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Veliki broj sezonaca ove godine, usled aktuelne epidemiološke situacije, posao nije potražio u drugim državama. Kikinđani su radili na plantažama u Rumuniji, dok će sada biti na raspolaganju domaćim poslodavcima.

''Velike plantaže kajsija su totalno uništene, breskve su isto slabije rodile, proizvođači krušaka su takođe u problemu, tako da svi oni kojima su potrebni radnici, mislim da ove sezone neće imati problema da ih pronađu'' – smatra Dragoljub Repac, član Saveta preduzetnika Srbije.

S obzirom na epidemiološku situaciju, svi poslodavci već uveliko sprovode mere zaštite, koje podrazumevaju i merenje telesne temperature pre ulaska na posed. Takođe, strogo se vodi računa i o svim pravima koja pripadaju sezonskim radnicima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/ima-li-posla-za-sezonce-u-kikindi_1146952.html

Srbija ima više od 32.000 nezaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera, govore podaci iz januara 2018. godine.

- Ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera polјoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 USD, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 mlrd USD kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih lјudi - kaže Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije, publicista i analitičar.

Dodaje da bi bilo drugačije da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, kao i da se limitira veličina gazdinstva, tj. broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili u nekim drugim zemlјama.

- Povratak zadrugarstvu predstavlјa i najbrži put za ujednačen regionalni razvoj u Srbiji. Mali polјoprivrednici u Srbiji, ukoliko se ne udruže ne da će propasti, nego će nestati. Jedini put za udruživanje i opstanak su zadruge - smatra Gulan.

Smatra i da je potrebno doneti deklaraciju Narodne skupštine Srbije o radikalnom zaokretu ka ra­zvoju sela i polјoprivrede, kao i strateška dokumenta na lokalnom nivou. Takođe, potrebna je snažna materijalna podrška na svim nivoima nadle­žnih in­stitucija, kao i postojanje agrarne banke.

- Potrebno je analizirati stanje prirodnih i lјudskih resursa u selima po opšti­nama, odnosno obaviti mapiranje. Izabrati proizvodne programe prilagođene prirodnim uslo­vima i tradiciji proizvođača, koji su tržišno i izvozno orijentisani. Takođe, važno je intevizirati saradnju sa dijasporom, a predlažemo i formiranje razvojne banke dijaspore - rekao je Gulan.

Dodaje i da je važno besplatno davati građevinsko zemlјište, ili uz što je moguće nižu cenu za ot­po­či­njanje preduzetničkog poduhvata. Naglašava i da bi trebalo podsticati zasnivanje brakova i rađanje de­ce. Osvrnuo se i na iznos subvencija:

- Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 EUR. U Srbiji one su oko 36 EUR. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto su oni konkurentni, a mi nismo.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2571802/gulan-srbija-ne-koristi-15-mlrd-usd-kapitala-ulozenog-u-skolovanje-poljoprivrednih

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30