Skupština Grada Prokuplja donela je Odluku da se porez na imovinu za poljoprivredno zemljište u četvrtoj zoni drastično umanji kako bi se podstakla poljoprivredna proizvodnja.

Tako će poljoprivrednici porez na poljoprivredno i šumsko zemljište plaćati samo simbolično, odnosno za hektar zemljišta plaćaće samo 13 dinara godišnje, rečeno je danas u lokalnoj samoupravi.

U Lokalnoj poreskoj administraciji su rekli da će se ubuduće na osnovu odluke mesne skupštine, za građevinsko zemljište u četvrtoj prokupačkoj zoni umesto dosadašnjih 800 dinara plaćati 600, za poljoprivredno zemljište umesto 200, plaćaće se 90 dinara, a za šumsko zemljište umesto 150, plaćaće se 80 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2713579/porez-na-poljoprivredno-zemljiste-u-prokuplju-simbolicnih-13-dinara-godisnje-podsticaj-za

Udruženje kupinara istočne Srbije, ocenilo je da će Zakon o sezonskim radnicima, posmatrano iz ugla proizvođača, doneti samo još jedan namet više.

Udruženje se oglasilo, povodom najave da će uskoro biti usvojen Zakon o sezonskim radnicima, kojim će poslodavci biti obavezani da i tim radnicima, uplaćuju poreze i doprinose.

"Boljitak će doneti jedino državnoj kasi, koja samo traži način kako će se puniti, bez obzira da li su proizvođači u mogućnosti da to i ispune... Ako nosilac ili vlasnik poljoprivrednog gazdinstva od svog mukotrpnog rada ne može zaraditi, novac da plati penziono i zdravstveno osiguranje za sebe, kako i od čega da zaradi i da plati sezonske radnike?", navodeno je u saopštenju. 

U saopštenju koje je potpisao predsednik Udruženja kupinara istočne Srbije, Goran Stančić, navodi se da su proizvođači u više navrata od države tražili da im pomogn,e u formiranju zaštitnih cena za kupinu i malinu, i u uređenju tržišta, da bi proizvodnja bila profitabilna, ali da je država odgovorila da ne može da se meša, jer je reč o slobodnom i fer tržištu. 

"Ako ne možete i nećete, poštovana gospodo, da nam pomognete u formiranju zaštitnih cena za naše proizvode, i da stanete već jednom na stranu poljoprivrednih proizvođača, kako onda mislite da mi zaradimo taj nova,c koji od nas tražite, i da platimo sezonske radnike? Da li mislite da taj novac možemo brati, kao što beremo kupine i maline na 40 i više stepeni, pa da vam tako platimo još jedan namet koji ćete nam nabaciti na naša izrabljena, i savijena pleća, bez da ste nas nešto pitali, ili probali da se konsultujete sa nama, predstavnicima proizvođača", naveo je Stančić. 

On je dodao, da ministarstvo ne brine za sezonske radnike, već samo kako da napuni kasu, i dodao da su sezonski radnici uglavnom ljudi u radnom odnosu, poput prosvetnih radnika sa završenim fakultetima, a da rade na plantažama, jer im primanja nisu dovoljna da bi živeli normalno. 

"Ja kao njihov nazovi poslodavac pod navodnicima, smatram da su dnevnice ili zarade u poljoprivredi veoma male, ali iz razloga što su naši proizvodi bezvredni na tržištu, pa odatle ne možemo veći deo novca izdvojiti za sezonske radnike, i njihove zarade. Zato od vas tražim - izborite se za dostojnu i normalnu cenu naših proizvoda, sasecite monopol koji vlada na tržištu, pokažite da ste iskreno zainteresovani za razvoj poljoprivrede u Srbiji, i onda možemo da ozbiljno pričamo o svemu, što od nas tražite i budete tražili", dodao je Stančić.

Izvor: www.b92.net

Projektom "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika" koji je potpisan danas u Vladi, država planira da omogući angažovanje i mladih od 15 do 18 godina na sezonskim radovima u poljoprivredi bez obzira da li se nalaze na evidenciji NSZ, kao i da odredi iznos poreza za poslodavce koji ih angažuju.

Na ovaj način, rečeno je na današnjem potpisivanju Memoranduma između NALEDA, Nemačke razvojne agencije i resornih ministarstava, efekti ovog projekta biće vidljivi u narednom periodu.

Jedan od problema koji treba da se reši u narednom periodu je i pitanje naplate poreza za poslodavce koji angažuju sezonce.

Odgovarajući na pitanja novinara, koliko će iznositi porez za poslodavce koji prijave radnike sezonce, ministar poljoprivrede je objasnio da se još uvek razmatraju najbolje opcije i traži rešenje za to pitanje, te kako je kazao, očekuje da i to bude predmet razgovora na Vadi.

"Sve što bi prelazilo 20 odsto naknada mogli bi ponovo da vodi u sivu zonu", kazao je Nedimović i objasnio da je prosečna dnevna zarada sezonca oko 1.500 dinara , dok je kod berača malina to oko 2.200 do 2.500 dinara.

On je rekao da sve što prelazi namet od 200 ili 300 dinara na ovakav iznos dnevnice, niko ne bi hteo da plati te bi to ponovo vodilo u sivu zonu.

Zato, kaže, sa nadležnim ministarstvima, razgovaraće se o ceni koja bi bila prihvatljiva za poslodavce.

Jedna od prvih aktivnosti, rečeno je nakon potpisvanja Memoranduma o saradnji, biće izrada zakona i uspostavljanje mehanizma za pojednostavljeno zapošljavanje i lakšu uplatu poreza i doprinosa za sezonce.

Resorna ministarstva će po potrebi formirati Radnu grupu, koja će koordinirati aktivnosti institucija u primeni zakona.

Nemačka razvojna agencija (GIZ) i Naled, rečeno je u vladi, pružiće finansijsku i stručnu podršku izradi softverskog rešenja, za pojednostavljenu prijavu po uzoru na model, koji se koristi u Mađarskoj.

Plan GIZ i NALEDA je da naprave registar sezonskih radnika, u kojem će biti identifikovane veštine sezonskih radnika.

Izvor: www.naslovi.net

Cilj je da se i nadničari ubuduće revnosno prijavljuju, a da gazde za njih plaćaju poreze i doprinose.

Ministarstvo za rad zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj, radi na Nacrtu zakona o sezonskom radu u poljoprivredi.

Cilj je da se i nadničari ubuduće revnosno prijavljuju, a da gazde za njih plaćaju poreze i doprinose. Kolike – još se ne zna.

Procenjuje sa u Srbiji svake sezone na njivama radi od 80.000 do 100.000 ljudi. Podaci statistike su da je lane u Srbiji bilo čak 570.000 neformalno zaposlenih, od kojih su dve trećine angažovani u poljoprivredi. Većina od tog broja, ipak, su sami vlasnici poljoprivrednih gazdinstava i njihove porodice. Ostatak su sezonci koji radom pod vedrim nebom ne zarađuju za penziju i zadravstveno. Državu tišti što ni od njihovog rada ne prihoduje.

– Radna grupa je analizirala primere iz okruženja i uzela u obzir kako su sezonski rad u poljoprivredi rešili u Hrvatskoj i u Mađarskoj – objašnjava Ivan Radak iz NALED-a.

On podseća da se najpre razmišljalo o uvođenju vaučera, što je hrvatski model.

– Poljoprivrednik kupi od države vaučere, a svaki podrazumeva namirene poreze i doprinose za jednog radnika na jedan dan. Ukoliko mu treba deset radnika na pet dana, onda kupi 50 vaučera i lepi ih svakog dana u knjižicu. Sada smo bliži ideji  da se iskoristi to što imamo Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja i da se oni svakog dana elektronski prijavljuju. Tako je u Mađarskoj.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31