Angažovanje sezonskih radnika kao novi oblik radnog angažovanja u poljoprivredi uveden od ove godine već daje rezultate, a u NALED-u smatraju da bi taj sistem mogao da se proširi i na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i kućne poslove. Objašnjavaju da je sama digitalizacija procesa prijave radnika koja je sada sprovedena u sezonskim poslovima nešto što bi moglo da se primeni i na druge oblasti koje danas predstavljaju generator sive ekonomije.

Primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima znatno je smanjena administracija za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi u odnosu na prethodni sistem gde su sezonski radnici bili angažovani po ugovori o privremenim i povremenim poslovima jer, kažu u NALED-u, više nema ugovora na papiru i postoji fiksni iznos poreza koji se plaća po danu.Više od 95 odsto sezonsko zaposlenih radnika u poljoprivredi je 2017. godine bilo potpuno neprijavljeno i nije imalo bilo kakav formalan status u svom radu, a Marko Milanković iz NALED-a kaže za Tanjug da ono što se pokazalo kao sjajno je da je danas pet puta više prijavljenih ljudi u seozonskim poslovima.

To je, navodi, direktno doprinelo sa nekih 30 miliona dinara poreskih i skoro 80 miliona dinara u drugim obavezama koje poslodavci plaćaju državi.

"Možda još važnija stvar jeste da su sezonski radnici na ovaj način prijavljivanjem i ostvarivanjem svojih prava stekli i nekakvu sigurnost, stekli mogućnost da imaju osiguranje kao i svaki drugi zaposleni danas u Srbiji, na taj način mogu i ostvarivaće svoja osnovna prava", kaže Milanković.

Suština celog ovog procesa je, naglašava, digitalizacija, a sistem koji je uspostavljen i koji bi trebalo da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiju mogao bi vrlo jednostavno da se primeni i na druge poslovne sisteme."To su pre svega građevinarstvo, zatim ugostiteljstvo i turizam i svi poslovni ekosistemi kojima bi danas digitalizacija zapravo donela bolje formulisanje radnih odnosa i omogućila da se na pravi način prilagode i tehnološkim i drugim naprecima koji se danas dešavaju u poslovnom svetu", smatra Milanković.

Moderno vreme donosi i nove oblike zapošljavanja, a Milanković kaže da je ono što je NALED identifikovao kao najakutnije su situacije u kojima je tehnologija dovela do nekih novih radnih mesta i načina poslovanja koja država nije uspela da na pravi način isprati.

"Pre svega, mislim tu na IT tehnologije i činjenicu da danas imate puno ljudi koji rade kao takozvani frilenseri i koji rade za neke strane firme. Međutim, njihovi statusi i njihove pozicije danas nisu takve, jer ne mogu na pravi način da odgovore aktuelnom poreskom sistemu", kaže Milanković.

Postoje, dodaje, i dalje neke stvari koje bi država mogla da uradi kako bi olakšala i pojednostavila neke procese koji nisu u direktnoj vezi samo sa prijavama, već se odnose na visinu poreza koji se plaća po zaposlenom. To je, dodaje, zapošljavanje na nepuno radno vreme.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/digitalizacija-olaksala-prijavu-radnika-angazovanje-sezonaca-moguce-i-u-gradevini/l01x6r9

Istina je da je reč o privatnoj svojini, ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan, kaže Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. Dok mediji prenose kako u Republici Srpskoj, zbog rasta uvoza hrane, poljoprivrednici dižu ruke od posla kao i da je polovina zemljišta zarasla u korov, u Srbiji je, tvrde nadležni, situacija potpuno drugačija kada je reč o državnim oranicama.

– Državno zemljište se sve više traži, ne samo za ekstezivnu proizvodnju već i za podizanje voćnjaka. Recimo, u Novoj Varoši nedavno je izdato oko 200 hektara i to na 10 godina. To je značajna površina za taj kraj gde ne postoji kvalitetno zemljište. Pre tri godine tamo smo izdavali svega devet hektara. Sličnu situaciju imamo i u Sjenici. Jedan od razloga je i to što država sada ima preciznije podatke o raspoloživim parcelama i transparentnu ponudu sa dužim rokom zakupa – izjavio je za „Politiku” Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

U Vojvodini se svaki pedalj plodne zemlje obrađuje, cena hektara vrtoglavo raste a predmet zakupa su, u poslednje vreme, zapuštene parcele koje poljoprivrednici krče. Zapuštena i neobrađena zemlja uglavnom se vezuje za pojedine opštine u planinskim predelima.

Ipak statistika pokazuje da nešto manje od polovine državnih oranica nema zakupce. Srbija raspolaže sa oko 515.000 hektara državne zemlje, a prema poslednjim podacima ne izdaje se oko 235.000 hektara. Lakić ističe da su to uglavnom pašnjaci, livade i močvare koje se takođe tretiraju kao poljoprivredno zemljište i koji se na licitacijama nude u zakup u dva, tri kruga ali se na ove pozive niko ne javlja.

– Cilj nam je da kroz izmene zakona, koje su u toku ovakvo stanje promenimo i što više zemljišta stavimo u funkciju – kaže naš sagovornik. Do oktobra bi, dodaje, trebale da budu završene izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Cilj predloga, koje priprema Ministarstvo poljoprivrede, jeste upravo da se napušteno zemljište, voćnjaci i livade stave u funkciju poljoprivredne proizvodnje. Ali, isto tako i poveća obradivost parcela u privatnoj svojini. Država trenutno, zbog nepostojanja normativnih okvira, ne raspolaže podacima o stanju zemlje u privatnoj svojini.

Lakić kaže da zato i postoji ideja da se propisi menjaju, tako da će obaveza privatnih vlasnika biti da prijave Ministarstvu poljoprivrede zemljište koje se ne obrađuje. U svakom slučaju, naglašava, postojaće i neki vid sankcije za one koji je ne obrađuju ili je ne nude u zakup.

– Istina je da je reč o privatnoj svojini ali ona je ipak ograničena društvenim interesom, a opšti, društveni interes je da poljoprivredno zemljište služi za proizvodnju hrane. To je prioritet broj jedan – kaže Branko Lakić. U mnogim državama EU primenjuju se sankcije za vlasnike zapuštenih parcela od, kako ističe, fiksnih novčanih kazni do uvećanih iznosa poreza na imovinu.

– Mislim da će Srbija biti bliža tom modelu da se zajedno sa poreskim organima, na transparentan način, može utvrditi veća poreska obaveza za one koji ne obrađuju poljoprivredno zemljište – najavljuje naš sagovornik.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433995/Veci-porez-za-vlasnike-zapustenih-njiva

 

Od 1. jula ove godine svi koji rade u seoskom turizmu moraće da plaćaju porez na prihod koji ostvare od pružanja ugostiteljskih usluga, saznaje "Blic biznis". Obveznici poreza na dohodak postaće svi oni koji se bave seoskim turizmom u objektima domaće radinosti, što se odnosi na salaše, etno-sela, vajate i slične turističke kapacitete.
 
Novi oblik poreskog tretmana uveden je Izmenama zakona o porezu na dohodak građana koji je nedavno usvojen. Tako će se od jula ove godine prihodima od ugostiteljskih usluga smatrati prihodi koje fizičko lice ostvari od pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljkom objektu domaće radinosti i objektu seoskog turističkog domaćinstva, i to u periodu do 30 dana.
 
- Poreska prijava podnosiće se u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u određenu kategoriju. Pri tome, oni koji pružaju navedene usluge pre početka primene ovih normi dužni su da u periodu od 1. maja do 30. juna 2019. godine podnesu poresku prijavu nadležnom poreskom organu - kaže za "Blic biznis" izvor iz Vlade Srbije.
 
Takođe, propisano je da ovaj prihod predstavlja predmet oporezivanja i godišnjim porezom na dohodak građana, a bliže uslove za oporezivanje navedenog prihoda urediće ministri nadležni za poslove finansija i turizma.
 
Kako saznaje Blic biznis, tzv. porez na prihode od seoskog turizma iznosiće 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u prethodnoj godini, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta. U planu je da se prihod oporezuje godišnje, dok će rešenje donositi poreznici, a plaćaće se kvartalno.
 
S obzirom na to da se turistička mesta svrstavaju u četiri kategorije, koeficijent za prvu iznosi jedan, za drugu 0,8, za treću kategoriju 0,7, a za četvrtu 0,5, a koeficijent za nekategorisana mesta je 0,4. Kada se sračuna, ispada da će seoska turistička domaćinstva koja se nalaze u turističkim mestima koja nisu kategorisana plaćati po jednom ležaju između 2.000 i 2.500 dinara poreza godišnje.
 
- Ovakav način oporezivanja već postoji u zemljama u okruženju i dao je odlične rezultate. Mera je stimulativna i ima za cilj suzbijanje nelegalnog rada u seoskom turizmu. Nema razloga za bojazan, u smislu da se uvode novi nameti - navodi sagovornik "Blic biznisa".
 
Inače, u Srbiji ima nešto više od 1.000 registrovanih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom. Boravak u seoskim domaćinstvima povećava se iz godine u godinu, pa se tako u 2017. broj stranih gostiju udvostručio. Neka domaćinstva imaju i po više desetina kreveta, a kod mnogih je godišnji broj posetilaca veći od 1.500.
 
Svi koji žele da se bave seoskim turizmom moraju prvo da registruju poljoprivredno gazdinstvo, zatim da urade kategorizaciju objekta za izdavanje. Pre toga moraju da se prikupe izjave o ispunjenosti standarda, minimalnih tehničkih uslova i sanitarno-higijenskih uslova.
 
Da bi jedno domaćinstvo koje u proseku ima od osam do 12 ležajeva moglo da se bavi seoskim turizmom, procena je da je potrebno da se u startu uloži od 10.000 do 15.000 EUR kako bi se sve adaptiralo za goste. To podrazumeva izgradnju savremene kuhinje, rekonstrukciju soba i ugradnju kupatila, kao i sistema za grejanje. Investicija se isplati tek nakon treće godine, pa tako i zarada.
 
Srpski seoski turizam, osim domaćih turista koji su svakako najbrojniji, sve više privlači i turiste iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme dolazi i veliki broj turista iz Kine.
 
Kada je mogućnost uvođenja ovog poreza najavljeno prošle jeseni, ugostiteljima se nije dopala ideja da se odreknu dela prihoda.
 
- Smatram da je to udar na domaću radinost i verujem da je trebalo prvo propisati uslove i standarde u oblasti ugostiteljstva, pa ih tek onda oporezovati - rekao je tada Jovan Beara, predsednik poslovnog udruženja Uvra.
 
Izvor: www.ekapija.com

Višestruko uvećana poreska rešenja dobilo je oko 6.000 ljudi u selima oko Niša. I baš ih je iznenadilo kada su u rešenjima pročitali da su njihove njive pretvorene u građevinsko zemljište.

Stanovnke sela Donje Međurovo kod Niša, koji se uglavnom bave poljoprivredom, ove godine pogodili su suša, nikakvi prinosi, pa su očekivali pomoć države. Kažu – po logici stvaru, bar da im rešenja za porez budu manja.

"Prošle godine sam platio porez oko 4.000 dinara, a ove godine mi je došlo 155.000 dinara", kaže poljoprivrednik Miroslav Stamenković.

Skoro četrdeset puta više, a imovinu nije uvećao. I dalje su to njive.

Gradsko građevinsko zemljište, podrazumeva svu prateću infrastrukturu. Da su njive bez ikakve infrastrukture ,po odluci Grada, sada postale gradsko građevinsko zemljište, saznao je tek kada je dobio rešenje za porez.

U selu Donje Međurovo su računali - po rešenjima za porez vrednost jednog ara, njihovih njiva je 2.750 evra. A realna cena po kojoj mogu da prodaju njive je 50 do 80 evra po aru.

Ova i prethodna gradska vlast međusobno se optužuju ko je do ovakve situacije doveo. Aktuelna tvrdi da je 2011. promenjen Generalni urbanistički plan i poljoprivredno zemljište postalo je gađevinsko, a prethodna vlast da je nova uvećala poreske stope.

"Imam saznanja da ovo nije ni prošlo Skupštinu grada, znači da je nekom palo na pamet, pa hajde da vidimo kako će ljudi da reaguju. Ljudi su ogorčeni, svakodnevno se okupljamo, dovijamo se na razne načine kako da rešimo, izađemo iz ove situacije", kaže predsednik Mesne zajednice Donje Međurovo Dragan Ranđelović.

Izjavu nadležnih nismo dobili, grešku niko ne priznaje, ali nezvanično u Gradu najavljuju da će biti ispravljena na narednoj sednici skupštine, pa bi u sela oko Niša mogla da stignu, i nova rešenja za porez.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31