Od 1. jula ove godine svi koji rade u seoskom turizmu moraće da plaćaju porez na prihod koji ostvare od pružanja ugostiteljskih usluga, saznaje "Blic biznis". Obveznici poreza na dohodak postaće svi oni koji se bave seoskim turizmom u objektima domaće radinosti, što se odnosi na salaše, etno-sela, vajate i slične turističke kapacitete.
 
Novi oblik poreskog tretmana uveden je Izmenama zakona o porezu na dohodak građana koji je nedavno usvojen. Tako će se od jula ove godine prihodima od ugostiteljskih usluga smatrati prihodi koje fizičko lice ostvari od pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljkom objektu domaće radinosti i objektu seoskog turističkog domaćinstva, i to u periodu do 30 dana.
 
- Poreska prijava podnosiće se u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u određenu kategoriju. Pri tome, oni koji pružaju navedene usluge pre početka primene ovih normi dužni su da u periodu od 1. maja do 30. juna 2019. godine podnesu poresku prijavu nadležnom poreskom organu - kaže za "Blic biznis" izvor iz Vlade Srbije.
 
Takođe, propisano je da ovaj prihod predstavlja predmet oporezivanja i godišnjim porezom na dohodak građana, a bliže uslove za oporezivanje navedenog prihoda urediće ministri nadležni za poslove finansija i turizma.
 
Kako saznaje Blic biznis, tzv. porez na prihode od seoskog turizma iznosiće 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u prethodnoj godini, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta. U planu je da se prihod oporezuje godišnje, dok će rešenje donositi poreznici, a plaćaće se kvartalno.
 
S obzirom na to da se turistička mesta svrstavaju u četiri kategorije, koeficijent za prvu iznosi jedan, za drugu 0,8, za treću kategoriju 0,7, a za četvrtu 0,5, a koeficijent za nekategorisana mesta je 0,4. Kada se sračuna, ispada da će seoska turistička domaćinstva koja se nalaze u turističkim mestima koja nisu kategorisana plaćati po jednom ležaju između 2.000 i 2.500 dinara poreza godišnje.
 
- Ovakav način oporezivanja već postoji u zemljama u okruženju i dao je odlične rezultate. Mera je stimulativna i ima za cilj suzbijanje nelegalnog rada u seoskom turizmu. Nema razloga za bojazan, u smislu da se uvode novi nameti - navodi sagovornik "Blic biznisa".
 
Inače, u Srbiji ima nešto više od 1.000 registrovanih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom. Boravak u seoskim domaćinstvima povećava se iz godine u godinu, pa se tako u 2017. broj stranih gostiju udvostručio. Neka domaćinstva imaju i po više desetina kreveta, a kod mnogih je godišnji broj posetilaca veći od 1.500.
 
Svi koji žele da se bave seoskim turizmom moraju prvo da registruju poljoprivredno gazdinstvo, zatim da urade kategorizaciju objekta za izdavanje. Pre toga moraju da se prikupe izjave o ispunjenosti standarda, minimalnih tehničkih uslova i sanitarno-higijenskih uslova.
 
Da bi jedno domaćinstvo koje u proseku ima od osam do 12 ležajeva moglo da se bavi seoskim turizmom, procena je da je potrebno da se u startu uloži od 10.000 do 15.000 EUR kako bi se sve adaptiralo za goste. To podrazumeva izgradnju savremene kuhinje, rekonstrukciju soba i ugradnju kupatila, kao i sistema za grejanje. Investicija se isplati tek nakon treće godine, pa tako i zarada.
 
Srpski seoski turizam, osim domaćih turista koji su svakako najbrojniji, sve više privlači i turiste iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme dolazi i veliki broj turista iz Kine.
 
Kada je mogućnost uvođenja ovog poreza najavljeno prošle jeseni, ugostiteljima se nije dopala ideja da se odreknu dela prihoda.
 
- Smatram da je to udar na domaću radinost i verujem da je trebalo prvo propisati uslove i standarde u oblasti ugostiteljstva, pa ih tek onda oporezovati - rekao je tada Jovan Beara, predsednik poslovnog udruženja Uvra.
 
Izvor: www.ekapija.com

Višestruko uvećana poreska rešenja dobilo je oko 6.000 ljudi u selima oko Niša. I baš ih je iznenadilo kada su u rešenjima pročitali da su njihove njive pretvorene u građevinsko zemljište.

Stanovnke sela Donje Međurovo kod Niša, koji se uglavnom bave poljoprivredom, ove godine pogodili su suša, nikakvi prinosi, pa su očekivali pomoć države. Kažu – po logici stvaru, bar da im rešenja za porez budu manja.

"Prošle godine sam platio porez oko 4.000 dinara, a ove godine mi je došlo 155.000 dinara", kaže poljoprivrednik Miroslav Stamenković.

Skoro četrdeset puta više, a imovinu nije uvećao. I dalje su to njive.

Gradsko građevinsko zemljište, podrazumeva svu prateću infrastrukturu. Da su njive bez ikakve infrastrukture ,po odluci Grada, sada postale gradsko građevinsko zemljište, saznao je tek kada je dobio rešenje za porez.

U selu Donje Međurovo su računali - po rešenjima za porez vrednost jednog ara, njihovih njiva je 2.750 evra. A realna cena po kojoj mogu da prodaju njive je 50 do 80 evra po aru.

Ova i prethodna gradska vlast međusobno se optužuju ko je do ovakve situacije doveo. Aktuelna tvrdi da je 2011. promenjen Generalni urbanistički plan i poljoprivredno zemljište postalo je gađevinsko, a prethodna vlast da je nova uvećala poreske stope.

"Imam saznanja da ovo nije ni prošlo Skupštinu grada, znači da je nekom palo na pamet, pa hajde da vidimo kako će ljudi da reaguju. Ljudi su ogorčeni, svakodnevno se okupljamo, dovijamo se na razne načine kako da rešimo, izađemo iz ove situacije", kaže predsednik Mesne zajednice Donje Međurovo Dragan Ranđelović.

Izjavu nadležnih nismo dobili, grešku niko ne priznaje, ali nezvanično u Gradu najavljuju da će biti ispravljena na narednoj sednici skupštine, pa bi u sela oko Niša mogla da stignu, i nova rešenja za porez.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30