Srpski dani osiguranja treću godinu zaredom biće održani u Aranđelovcu, od 27. do 29. novembra, a tokom tri dana će predstavnici osiguravajućih kuća, visoki državni zvaničnici kao i domaći, regionalni i stručnjaci iz inostranstva, razmatrati različite teme iz oblasti osiguranja.

Na najvećem regionalnom skupu na temu osiguranja, koji organizuje Udruženje osiguravača Srbije (UOS), posebna pažnja biće usmerena na katastrofalne štete i pronalaženju odgovora na pitanja da li je zadatak države da isplaćuje naknadu štete nakon elementarne nepogode, na koji način može da se deluje preventivno, kako motivisati građane da rizik prebace na osiguravajuće društvo, ali i da li bi problem bio rešen da je osiguranje od elementarnih nepogoda obavezno.

- Skoro petina Srbije izložena je poplavama, a od 2005. godine gotovo svake godine zemlju zadese poplave koje se svrstavaju u grupu prirodnih katastrofa. Uz to, manje od 10% građana osigurava imovinu, a samo 3% poljoprivrednih proizvođača osigurava useve od rizika poplave ili požara - istaknuto je u saopštenju UOS-a.

- Svake godine je sve veće interesovanje za Srpske dane osiguranja, što pokazuje koliko je važno da se okupimo, razgovaramo, razmenjujemo iskustvo i pronalazimo rešenja koja su u interesu svih, a ponajviše građana. Želimo da naša konferencija doprinese da svi počnemo da razmišljamo da li nam i koja ponuda na tržištu odgovara, a ne da li nam je uopšte potrebna polisa osigiranja. Tako ćemo stvari pokrenuti na bolje - kaže Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Na trećim Srpskim danima osiguranja govoriće se i o mogućnostima za uvođenje novih vrsta obaveznog osiguranja, o digitalizaciji, ali i o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, primeni veštačke inteligencije u osiguranju.

U Aranđelovcu će biti obeleženo i 180 godina od prodaje prve polise imovine u Srbiji. Sudija Lazar Zuban je davne 1839. godine osigurao kuću koja je izgorela posle nekoliko dana, ali je šteta u potpunosti isplaćena.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2698569/srpski-dani-osiguranja-u-arandjelovcu-od-27-do-29-novembra

Nekoliko kompanija iz Srbije u oblasti prerade vode, mašinogradnje, poljoprivrede, solarne energije i informacionih tehnologija pregovara sa predstavnicima slobodnih zona Dubaija i Abu Dabija o početku poslovanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a otvaranje prvih regionalnih centara može se očekivati do kraja godine, najavio je danas Privredna komora Srbije (PKS).
Nedavnim sporazumima između PKS i slobodnih zona Emirata, kompanijama i poslovnim ljudima iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana omogućeno je da pod povoljnim uslovima samostalno osnivaju ogranke firmi u slobodnim zonama.

Obezbeđene su im ubrzane procedure za otvaranje firmi, uz minimalne i značajno smanjene troškove, kao i podrška poslovnih banaka i kompletna logistička i ekspertska podrška za što efikasnije pokretanje biznisa.

"Emiratski partneri prepoznaju potencijal Srbije koju vide kao strateškog partnera i lidera ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana", ocenio je rukovodilac Кancelarije PKS u Dubaiju Marko Selaković.

Кancelarija PKS u Dubaiju, otvorena pre dva meseca, privrednicima nudi mogućnost direktnog povezivanja sa konkretnim poslovnim partnerima, podršku u upoznavanju tržišta i uslova poslovanja u Emiratima, kao i u plasmanu proizvoda i usluga na tom ali i tržištima Bliskog Istoka, Afrike i Indije.

Ujedinjeni Arapski Emirati su, kako je podsetio Selaković, globalni poslovni i logistički centar koji omogućuje olakšano poslovanje na tržištima koja obuhvataju više do 4,5 milijardi potrošača.

"Posebno je značajno što će kompanije imati podršku slobodnih zona za brzu realizaciju kargo i logističkih procedura. Uz to, kompanije mogu postati deo specijalizovanih klastera, ili koristiti usluge inkubator i razvojnih centara koji postoje pri slobodnim zonama, sa kojima su potpisani sporazumi. Neki od ovih centara, posebno u oblastima informacione tehnologije, avijacije i proizvodnje i prerade hrane su među vodećima u svetu", objasnio je Selaković.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/vesti/pks-do-kraja-godine-prvi-regionalni-centri-srpskih-kompanija-u-uae

Međunarodni poljoprivredni sajam, 14. po redu, održaće se od 2. do 3. novembra u Stopanji. Do sada je sajam posetilo preko 100.000 ljudi i promovisalo se oko 1.000 brendova, koji su u direktnoj vezi sa agrarnim sektorom. Kao takav, Sajam predstavlja jedan od najznačajnijih agrarnih događaja u Republici Srbiji.

Na ovogodišnjem 14. sajmu predstaviće se preko 150 izlagača iz zemlje i inostranstva na površini od 4.000 m2.
Ideja Poljoprivrednog sajma je da privuče što veći broj zainteresovanih strana i postane servis onima koji žele na ozbiljan način da se bave agrarnom delatnošću, navodi se u saopštenju.

Pored vodećih domaćih i svetskih kompanija predstavnika semenskih kuća, zaštite i prehrane bilja, navodnjavanja, ambalažnog programa, na Sajmu se mogu videti traktori i mehanizacija, noviteti opreme za uzgoj životinja, kao i noviteti u agro tehnologijama. Ovogodišnji Sajam obeležiće i prisustvo većine banaka (koje imaju agro program) sa specijalnim sajamskim ponudama poljoprivrednicima.

U okviru sajma organizuju se i stručna predavanja o savremenom uzgoju povrća na otvorenom i u plasteničkim uslovima, kao i konferencija o Zadrugarstvu.

Sajam se organizuje u partnerstvu sa Opštinom Trstenik, Privrednom komorom Srbije Rasinskog upravnog okruga i Zadružnim savezom Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2674536/medjunarodni-poljoprivredni-sajam-u-stopanji-od-2-do-3-novembra

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović otvorio je danas 45. međunarodni sajam pčelarstva u parku Tašmajdan. U narednih pet dana, do 6. oktobra, sugrađanima će svoje proizvode predstaviti 145 izlagača pčelinjih proizvoda, kao i 105 izlagača pčelarske opreme. Otvaranju sajma prisustvovali su i gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, podsekretar ovog sekretarijata Radenko Durković i predstavnici pčelarskih organizacija Srbije.

Otvarajući Sajam pčelarstva, pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović ukazao je da je pčelarstvo veoma značajno za eko sistem Beograda, zdrav život i ambijent u kome živimo, prenosi Beoinfo.

– Društvo pčelara postoji veoma dugo i jedno je od prvih udruženja koja su formirana u Beogradu, na šta smo veoma ponosni. U narednom periodu nastavićemo da zajednički unapređujemo funkcionisanje i rad pčelara, a dokaz je to što se svake godine za tu delatnost povećavaju sredstva. Nekada je ta pomoć iznosila dva miliona dinara a danas 35, što jasno govori da se radi o velikom pomaku i razumevanju. Pčelare posmatramo kao partnere i nadam se da će sajam svake godine imati sve više učesnika. Važno nam je i da se veliki broj mladih uključio u ovaj posao, za šta su zaslužne starije kolege pčelari. Nadamo se da će i druge lokalne samouprave u Srbiji razumeti kolika je važnost pčelarstava i da će sa svoje strane pomoći, baš kao što to radimo i mi u Beogradu. Naša uloga i jeste da damo primer i zato pozivam predstavnike opština u Srbiji da posete ovaj sajam i u svojim budžetima planiraju sredstva i za ovu namenu – kazao je Andreja Mladenović.

Gradski sekretar za privredu Milinko Veličković je izrazio zadovoljstvo masovnošću sajma i istakao da Sekretarijat za privredu želi da što više pomogne razvoj pčelarstva na teritoriji Beograda.

– Sekretarijat za privredu 2013. godine imao je 20 miliona dinara za podsticaje poljoprivredi, a ove godine iz gradske kase opredeljeno je 200 miliona dinara. Prvi put smo podsticaje za pčelarstvo uveli 2015. godine i svake godine izdvaja se sve više da bi ove godine suma dostigla 35 miliona dinara, jer je interesovanje za pčelarstvo i nabavku opreme veliko. Na teritoriji grada živi 751 registrovani pčelar, a mi smo subvencionisali njih više od trećine. Mogu da obećam da iduće godine ove subvencije neće biti manje, a potrudićemo se da budu i veće – kazao je Veličković.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izrazio je poštovanje za činjenicu da se beogradski sajam pčelarstva održava 45. godina bez ikakvih prekida.

– Ova manifestacija je još jedan simbol glavnog grada, a podrška Grada Beograda koja je sve veća iz godine u godinu je za svaku pohvalu. Podsetiću da smo prošle godine na ovom mestu pričali o početku gradnje pogona za plasman meda svih pčelara Srbije, a danas vas obaveštavam da je pogon građevinski završen i da je u postupku kupovina opreme. Tako ćemo biti u mogućnosti da započnemo sa plasmanom na veliko, a nadamo se da ćemo uskoro krenuti i sa plasmanom na malo. Otvaranje pogona će biti u februaru i svi ste dobrodošli – kazao je Živadinović.

Direktor Tašmajdanskog sajma i predsednik Društva pčelara Beograd Slobodan Čumić istakao je da je svaka prva nedelja u oktobru smotra svih pčelara Srbije, kao i da je svake godine sve veći broj učesnika iz zemalja regiona, Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Slovenije i drugih zemalja. On je istakao da je u pčelarskom svetu ovaj sajam je najveći u Evropi, a tokom njegovog trajanja održaće se predavanja za pčelare, građane i učenike, a sutra u okviru Dana evropske baštine biće održano predavanje na temu "Gde su pčele tu je i zdravlje".

Prema najavama organizatora, u narednih pet dana očekuje se da sajam obiđe 150.000 posetilaca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2646600/otvoren-45-medjunarodni-sajam-pcelarstva-na-tasmajdanu-250-izlagaca-do-6-oktobra

Sajam poljoprivrede u Kragujevcu, najvećaje i najznačajnija smotra agrara južno od Save i Dunava. Sve ono najlepše, čime Srbija ovih dana obilato rađa, ovde predstavlja oko dve stotine izlagača iz zemlje i gosti iz Turske i Belorusije, pa Sajam ima međunarodni karakter.Najvažniji poslovi u poljoprivredi su završeni, pšenica požnjevena, ubrano voće i povrće, tako da je ovo prilika i da proizvođači predahnu, da sumiraju postignute rezultate, ali i da saznaju šta je to novo u agrarnoj politici.Mirisno grožđe, jabuke i šljive iz Topolskog kraja, med sa Rudničkih planina, ovce i konji sa šumadijskih pašnjaka - na već tradicionalnom okupljanju nauke i prakse u Kragujevcu. Dobar recept za opstanak na tržištu - udruživanje i zajednički nastup na štandu "Zlatne ruke Šumadije".

"Da li je u pitanju prerada voća i povrća, da li su ručni radovi, da li su stari zanati... apsolutno sve što se proizvodi na selu", ističe dr Zorica Jestrović, direktorka Centra za ruralni razvoj.

Violeta Lazarević kaže da je došla da pogleda narodnu nošnju i poljoprivredne mašine.

"Neki poljoprivedni proizvod da može da se proda, pa da računaš na to da se razdužiš", kaže Borivoje Brković iz Vrnjačke Banje. "Al’ nema sile da može da se na poljoprivredi zaradi, da može da kupi mašinu. To je vrlo teško."

Da bi se to promenilo, iz državne kase za subvencije i podsticaje u poljoprivredi, izdvojeno je 37 milijardi dinara. I grad Kragujevac, povećao je agrarni budžet sa prošlogodišnjih 12 na 20 miliona dinara.

Subvencionišu se mnogobrojni programi, koji daju rezultate. Šumadija i Pomoravlje u oblasti agrara, zabeležili su spoljniotrgovinski suficit veći od 20 miliona evra.

"Priključna mehanizacija na 50 posto sufinansiranja, kupovina nove priključne opreme, tu su voćarska proizvodnja, voćarski zasad , osigaranje za koje takodje vraćamo doprinose do 50 posto sufinansiranja i vraćamo sufinansiranje kamata za kratkoročne i dugoročne kredite", rekao je Nikola Paunović, iz Odeljenja za poljoprivredu Kragujevca.

"Beležimo takođe i povećanje izvoza u određenim segmentima kao što su mlečni proizvodi, kao što su mesne prerađevine za preko 50 procenata u odnosu na prethodni period i kada govorimo o izvozu vina", ističe Predrag Lučić, direktor RPK Kragujevac.

Rešenjem ministarstva poljoprivrede, rakija "šumadijska šljivovica", dobila je oznaku geografsog porekla, što je preduslov za povećanje proizvodnje, izvoza i brendiranja Šumadije.

Oko 20 odsto stanovnika Srbije živi od poljoprivrede, najviše u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Značajan deo bruto društvenog proizvoda upravo potiče iz agrara. Za pojedine opštine, kao što su recimo, Topola ili Rekovac, od izvoza voća, ostvari se 80 do 85 odsto ukupnih prihoda.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3652026/najlepse-iz-srbije-na-kragujevackom-sajmu.html

Ima jedan divna pesma Tanje Banjanin - Pokaži mi gde Dunav ljubi nebo. Ova izvrsna umetnica se ne bi ljutila ukoliko bi naslov promenili u Pokaži mi gde Rudno ljubi nebo, istog trenutka kada bi posetila rudnjansku visoravan. Naime, sa pojedinih kota poput Srnjače zaista imate utisak da možete dohvatiti nebo i zvezde. Ovde priroda nije štedela na svojim lepotam, ali ni domaćini kada vas ugoste u svojim objektima domaće radinosti. Zahvaljujući nekolicini pionira u turističkom posl, danas ubiraju plodove rada i priznanja. Iz tog razloga i sa velikim ponosom i ove godine po treći put bili su domaćini Sajma seoskog turizma.Mirisi i ukusi Srbije na jednom mestu, u selu Rudno, koje je bilo domaćin trećeg Sajma seoskog turizma. Preko 100 gradova i opština predstavilo je svoje potencijale za seoski turizam kao i gastronomsku ponudu svog kraja. Smešteno na obroncima planine Radočelo, na nadmorskoj visini od oko 1.100 metara u prirodnom parku i rezervatu biosfere Golija-Studenica, selo Rudno osim po nadaleko čuvenom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i
domaćoj rakiji, poslednjih godina postaje prepoznatljivo i po liderskoj poziciji u razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. Zbog toga je valjda ova destinacija i izabrana za lokaciju događaja. Kada vidite dokle pogled puca, jasno vam je i zašto. Kada se tome pridoda gastronomska
ponuda i brojne manifestacije nije teško boraviti ovde. Istina najveći broj gostiju su oni koji vole šetnju, mir, prirodu. Treći po redu dvodnevni „Sajam seoskog turizma“osim kraljevačkih, okupio i turističke poslenike i iz znatnog broja gradova i opština Srbije.

„Možemo reći da je cilj ove manifestacije promocija turističkog potencijala kraljevačkog kraja, pre svega seoskog turizma koji poslednjih godina beleži trend
ubrzanog razvoja. Osim brojnih prezentacija, u sklopu Sajma održana su stručna predavanja i panel diskusije, uz neizostavni bogat kulturno-umetnički program. U ovom poslu smo imali više nego odličnu podršku Poljoprivredno savetodavnih stručnih službi, Ministrstva poljoprivrede i Ministrstva turizma. Napredovali smo u svakom smislu, te sa ponosom možemo reći da je u srcu Biosfere Golija prisutno 100 izlagača iz cele Srbije“ – istakla je Ana
Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo.
,,Sada se možemo pohvaliti i brojem noćenja na Rudnu, gde ima 72 registrovana gazdinstva koja se bave ovim poslom. Preko 900 vaučera koje je Ministrstvo trgovine omogućilo i ove godine ostvareni su upravo na ovoj destinaciji. Naš zadatak je da ih što više promovišemo, i mislim da na taj način zajednićki dolazimo do dobrog rezulata – istakla je Ana Mirosavljević.
Da broj turista koji odmor žele da provedu na selu bude veći, iz godine u godinu doprineli su i vaučeri kojima država pomaže domaći turizam. Sto hiljada vaučera koje je namenila za ovu godinu već su iskorišćeni. U srcu Rezervata biosfere Golija-Studenica poljoprivredni savetodavci, predstavnici turističkih organizacija i domaćini okupili su se da promovišu svoja sela, znamenitosti i gastronomiju. Lepa ova naša Srbija odakle god da kreneš i dokle
god da stigneš. Mešaju se kulture, predeli, mirisi i ukusi.
,,Kad sve vidiš, prođeš, nadišeš se vazduha, saznaš ono što nisi znao, a pravo da ti kažem nismo baš naklonjeni svojoj istoriji, malo toga znamo, moraš i da ogladniš. Kod nas se tradicija kulinarstva prenosi generacijski, baš kao i sve drugo vezano za običaje i kulturu. Svoju sofru Milija Milić sa Kosova i Metohije bogato je opremio svim jelima ispod sača. Najviše pažnje privlači rednica, flija, redalja, koju više malo ko priprema imajući u vidu da je za preteču slanih palačinki neiphodno 4 sata dobrog rada.“
„Nama je prvenstveno prioritet gradski turizam, ali eto, već par godina u okolini, u selima sve je više zainteresovanih seoskih domaćina koji bi da se bave turizmom. Mi smo zato i došli ovade da vidimo kako to radi neko ko možda to bolje radi od nas“, kaže Vladimir Jovanović iz Turističke organizacije Niš.
Zorica Jovanović, vlasnica seoskog domaćinstva, kaže da u Rogljevu kod Negotina imaju pivnice:

„Tamo su kameni vinski podrumi još iz 19. veka. Mi smo neke podrume preuredili da možemo da primimo goste za degustacije, za ručkove. Osim dobrog vina u ponudi su naše ramice u listu od vinove loze. Sa ovčijim kiselim mlekom uz koje se sarmice obično serviraju možemo i pred cara.“
Na pitanje da li se u ovom istočnom kraju još bele na poljima stada ovaca, sagovornica dodaje da ima nije kao nekada ali poljoprivreda je još uvek delatnost od koje mnogi žive. Kikinda je predstavila odlične sireve iz Mokrina, iz Ruskog Sela, proizvode od bundeve, ulja, likere.
,,Kikinda je prvenstveno prepoznatljiva po našoj manifestaciji Dani ludaje, gde su uključena sva sela kikindske opštine. Bundeva je negde naš zaštitni znak. Salaši su već deceniju omiljeno svratište za slučajne ali i namerne putnike. Učini brz tempo života da ljudi potraže mir i uživanje, svakako da naša ravnica sa mnoštvo događaja može pružiti savršen odmor uz savršen banatski frutštuk“ -ističe Jasmina Milankov, iz Kancelarije za turizam Kikinde.
Poljoprivredna stručna služba iz Jagodine je primereno donela a šta drugo no pravu lepo pečenu ćurku. Zaštitni znak Jagodinaca koji je najbolje opisao Branislav Nušić, no nećemo dana o tome. Ova služba pokriva i opštine Paraćin, Rekovac i Ćupriju.
- Poljoprivreda je i dalje jedna od najvažnijih grana privrede u svim pomenutim opštinama. Ima izuzetnih domaćina od proizvođača grožđa i vina, do voćara,
povrtara, ali i stočara. U Jagodini još uvek postoji najveća farma ćuraka u Srbiji. Kada je turizam u pitanju sve više je seoskih domaćina koji žele da ugoste domaće i strane posetioce.,Po gastronomiji sigurno da je Srbija u celosti dobro pozicionirana, moramo samo više predstaviti lepote koje imamo, uzmalo reklame i malo infrastrukture mislim da bi ovaj posao cvetao - kaže Jasmina Filipović, direktorka PSSS Jagodina.
Kod Užičana situacija čini se najnaprednija. Tome je sigurno doprinelo davnih godina Sirogojno, Zlatibor, Čajetina i selo Mačkat. Ovaj kraj su turisti upoznali
davnih godina. Sada je primat samo uz niz manifestacija, kojih ima prilično ponuditi gostu i modernije saržaje. Poljoprivreda i dalje ima veliki procenat u učešću ekonomije, jer su malina, suvomesnati proizvodi, pa i šljiva vodeći na listi. Dejan Stanković iz PSS Užice tvrdi skromno:
„Što se tiče seoskog i planiskog turizma mi smo prepoznatljivi, kako na prostorima Srbije tako i šire. U segmentu poljoprivrede takođe imamo vrsne poljoprivredne proizvođače, koji su uspeli da svoje proizvode plasiraju van Srbije. Na vaše pitanje o malini moram reći da je nažalost ona sve više devastirama, prvenstveno zbog cene poslednjih godina. Kada malinari nisu cenovno motivisani, svakako da cena povlaći za sobom i druge probleme, manje
ulaganja, manji rod, slabiji kvalitet.
Zrenanjinci će vas pozvati da obiđete njihov kraj ali da nikako ne zapostavite dane piva, dok Kruševac i Kragujevac, nude neke druge sadržaje, kako za mlade tako i poklonike prirode i verskih obeležja. Novi Pazar je i ovoga puta plenio kako rukotvorima tako i čuvenim mantijama i piticama. Nažalost komisija je bila uskraćena za degustaciju istih jer su tepsije očas posla bile prazne! Potencijale grada domaćina, koji treću godinu za redom organizuje Sajam seoskog
turizma, predstavila su gazdinstva iz Rudna i Lopatnice. Zorica Zdravković iz PSSS Kraljevo uverena je da je ovakav vid promocije, zajedništva struke, prakse i dobrih domaćina pravi način da selo, poljoprivreda i turizam postanu naš profitabailan proizvod van granica.
– Zaista želim da istaknem da u ovakvoj priči savetodavne službe nemaju samo ulogu razvoja poljoprivrede, niti da je selo samo poljoprivreda.Moramo selo posmatrati na jedan dugoročniji niz, jer selo jeste čuvar tradicije, običaja, kulturne baštine od njive do trpeze. Nadgradnja proizvoda sa sela, podrazumeva ozbiljnu delatnost bez obzira da li ga nudimo gostu na tanjiru ili za poneti kao souvenir poklon, hranu u prerađenim proizvodima. Na tome možemo svi da doprinesemo na svoj način.
,,Zadatak PSSS na sajamskoj manifestaciji bio je da pripreme izložbu tradicionalnih jela, predmeta domaće radinosti i drugih suvenira kojim će predstaviti potencijale.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31