Država će nakon dobijanja preciznih podataka o šteti nastaloj usled poplava raditi evaluaciju i izaći sa konkretnim merama podrške.To je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, dodajući da je u toku dezinfekcija poplavljenih područja. "Održan je operativni sastanak na kojem su predstavnici ugroženih opština dobili instrukcije kako da prijave štetu da bi im država pomogla u saniranju", rekao je ministar poljoprivrede tokom gostovanja na RTS-u.

Komisije za procenu štete lokalnih samouprava proceniće štetu, a nakon dobijanja preciznih podataka država će raditi evaluaciju i izaći s konkretnim merama podrške. "Što se tiče stambenih objekata do utorka ćemo imati tačan broj koliko je objekata ošštećeno. Što se tiče poljoprivrednog zemljiššta, imamo delove tog zemljiššta koje je promenilo svoju strukturu, od nanosa mulja i blata tu višše nemate obradive površšine", kazao je ministar.

Dodao je da poljoprivrednici koji su osigurani imaju način da kompenzuju štetu, a onima koji nisu bili osigurani, pomoći će država. "Naći ćemo način za to", kazao je ministar Nedimović.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/216207/Nedimovic-Drzava-ce-pomoci-i-poljoprivrednicima-koji-nisu-bili-osigurani-tokom-poplava.html

Direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević izjavio je danas da je gruba procena štete nakon poplava 25 miliona evra i dodao da će danas biti održan sastanak sa predsednicima svih opština koje su pogođene poplavama, kako bi se utvrdilo kolika je pričinjena šteta.

„Opštine imaju svoju ulogu, zakonom propisanu, da izvrše procenu štete, što je nama neophodno kako bismo znali kojim porodicama je neophodno pružiti pomoć. Oni treba da sprovedu postupak kojim se utvrđuje pravo na pomoć i visina te pomoći”, rekao je Blagojević za TV Prva.

On je naglasio da će svaka porodica, čiji je stambeni objekat oštećen, dobiti zakonom propisanu pomoć podsetivši da su 2014. godine pomogli 21.000 porodica, a da je pomoć pružena i 2016, 2017. i 2018. godine.

Blagojević je rekao da je jučerašnja odluka Vlade Srbije o proglašenju elementarne nepogode u 22 opštine prvi korak za aktiviranje mahanizma Kancelarije za javna ulaganja, koja sprovodi proces obnove, obavlja isplatu novčane pomoći građanima, finansira projekte obnove infrastrukture i javnih objekata.

„To je prvi korak. Paralelno sa tim, komisije koje opštine imenuju rade procenu štete”, rekao je Blagojević dodajući da građani kojima su objekti oštećeni treba da prijave štetu opštini, posle čega će uslediti odgovarajući procesi i isplate pomoći, prenosi Tanjug.

Blagojević je naglasio da je ključno izvršiti procenu potreba.

Prema njegovim rečima, gruba procena pričinjene štete je 25 miliona evra, a detaljna i precizna procena će tek biti određena.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja rekao je da očekuje da na sastanku sa predsednicima opština čuje kolika je pričinjena šteta, „šta je od infrastrukture oštećeno”.

„Utvrđujemo potrebe, koji su mostovi srušeni, gde je i na kojim mostovima potrebna obnova, koje mostove je potrebno dići iz početka, u kojoj meri su oštećeni javni objekti, koje radove je neophodno izvesti”, rekao je Blagojević.

Potom će, kako je naveo, uslediti izveštaj, verifikacija na terenu i utvrđivanje potreba, a onda planiranje budžeta i realizacija.

Direktor Kancelarije za javna ulaganja istakao je i da je na raspolaganju novac Svetske banke, koji je opredeljen upravo za ovakve slučajeve.

„Na dohvat ruke nam je kada nam je to potrebno. Taj novac smo koristili prošle godine posle poplava iz maja, juna i avgusta 2018. godine. Možemo da koristimo budžetska sredstva, obično kombinujemo više izvora. Dogovorićemo se o tome kada budemo napravili procenu koliko nam novca treba. Novca ima, svaki projekat koji potrebno uraditi biće urađen”, rekao je Blagojević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/431325/Blagojevic-Steta-posle-poplava-25-miliona-evra

Male zanatske pivare u Vojvodini imaće mogućnost da poboljšaju kvalitet piva i još više razviju proizvodnu industriju, zahvaljujući subvencijama koje će dobiti od države. Ovo se moglo čuti na forumu Budućnost pivarstva u Vojvodini 2019.

Pokrajina već nekoliko godina unazad pomaže razvoj proizvodnje zanatskog piva kroz različite vrste subvencija. Kako je rekao pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković, taj razvoj uticao je na to da pivarstvo, pored vinarstva, predstavlja novi turistički resurs koji brendira Vojvodinu kao turstičku destinaciju, navodi se u saopštenju Privredne komore Vojvodine.

- Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam već tri godine zaredom dodeljuje subvencije za mašine i opremu za proizvodnu industriju uključujući vinarije i zanatske pivare. U nekoliko kontingenata pomogli smo male proizvođače piva kroz mašine, opremu, sirovine i ambalažu - dodao je Đoković.

Forum Budućnost pivarstva u Vojvodini 2019 bio je fokusiran na proizvodnju zanatskog piva i razvoj pivarske industrije u Vojvodini koja je, kako je zaključio predsednik Privredne komore Vojvodine (PVK) Boško Vučurević, znatno uznapredovala u poslednjih nekoliko godina:

- Izbor domaćih piva daleko je veći. Povećao se broj malih zanatskih pivara iz kojih se na tržištu pojavljuju piva sa različitim ukusima. Posebno nam je bitna činjenica da se velike količine zanatskog piva izvezu iz naše zemlje. Sama činjenica da se u Srbiji i Vojvodini u kontinuitetu registruju nove male pivare govori o atraktivnosti i perspektivi ovog biznisa.

Na Forumu je najavljeno da će Pokrajina izdvojiti novac i otvoriti konkurs za preradu hmelja.

- Taj konkurs će biti otvoren tokom letnjih meseci ili u septembru, kada budemo konkretno razvili tu konkursnu liniju i približili je našim prerađivačima hmelja, odnosno proizvođačima piva - najavio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Mladen Petković.

Forum je organizovan sa privrednom delegacijom iz Češke, čije su kompanije svoje iskustvo u proizvodnji piva podelile sa domaćim proizvođačima. Generalni sekretar Asocijacije proizvođača hmelja u Češkoj Mihail Kovarik naglasio je da je Češka na trećem mestu po proizvodnji hmelja u svetu, ističući da ta država proizvodi u proseku oko 4.200 tona hmelja na 5.000 hektara. Kovarik je rekao i da je broj pivara u Češkoj veći od 500 i da su od toga 450 njih zanatske pivare.

Na skupu je potpisan i Sporazum o saradnji između PKV i Agrarne komore Češke.

Forum je organizovala Privredna komora Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim sekreterijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ambasadom Češke u Srbiji i Agrarnom komorom Češke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2530002/vojvodina-izdvaja-novac-za-preradu-hmelja-konkurs-za-male-pivare-najkasnije-u

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije u AP Vojvodini u 2019. godini.Cilj konkursa je dodela novca za ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Za njegovu realizaciju predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara. Bespovratna podrška investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.

Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene, bespovratna podrška investicija utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara, odnosno 2.200.000 dinara za preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000 dinara ili veća od toga.Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može naložiti Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu, odnosno obavi takozvanu nultu kontrolu. Nultom kontrolom smatra se utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole neće se prihvatiti.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno s 30. majem 2019. godine.Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za nabavku opreme za primarnu preradu grožđa, fermentaciju za bela i crvena vina, za čuvanje i negovanje vina, za punjenje vina, za rakiju.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu, koja se može odnositi na više sektora, kao i za više namena u okviru istog sektora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvodacima-vina-i-rakije-50-miliona-dinara-11-05-2019

U selima na Staroj planini zima je posebno težak period. Kad je usred mećave ostao bez hrane za stado i jagnjad, Danilo Krstić iz Štitarca zatražio je pomoć od Ministarstva poljoprivrede. Za dva dana, pred kuću je stigla hrana, koja će potrajati do proleća.Tročlana porodica Krstić, živi od tri stotine stabala šljiva, petnaest ari bašte i stada od dvadeset ovaca. Nemaju mehanizaciju, pa težim putem obrađuju zemlju i skupljaju letinu.Ova porodica je jedna od 25 koliko ih je ostalo u Štitarcu, selu u podnožju Stare planine. U sred januara ponestalo je hrane za ovce, pa je Danilo, ne videći drugi izlaz, zašražio pomoć od Ministarstva poljoprivrede.

Za samo dva dana pred kuću mu je stiglo 370 bala sena, 50 bala specijalne deteline za jagnjad i deset džakova kukuruza.

„Biće hrane do ispaše, biće hrane, sad je spaseno i stado, mnogo mi je olakšalo. Možda bih odustao, mnogo je teško ovde jer ja sam sam”, kaže Danilo Krstić.

Odustajanje bi značilo da se proda stado. Ovce za ovu porodicu, kako kažu, više su od opstanka, jer izuzetno vole svoje životinje.

„Puno mu hvala, mogu da mu zahvalim, ne malo nego sto puta više”, naglašava Zorica Krstić, Danilova majka, „ne bih mogla da podnesem da ih neko proda.”

Stado se sada skoro dupliralo, gotovo sve ovce su se ojagnjile. Nije uvek lako najmanju jagnjad sačuvati od studeni.

Na Svetog Savu, kad je došao na svet bilo je jako hladno i morali su da ga stave ovde u kuhinju pored „smederevca”. Ovde mu je toplo i uživa u svojoj korpi.

Renata ide u drugi razred tehničke škole, jedna od troje dece koliko ih je ostalo u selu i svakoga dana ovako putuje u Knjaževac. Za sva sela, ukupno ih je 84 u opštini Knjaževac, prevoz je besplatan. Štitarac je od nedavno dobio internet a čim grane proleće, dobiće i vodovod.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3404311/efikasna-pomoc-stocaru-na-staroj-planini.html

Poljoprivrednim proizvođačima sa teritorije opštine Gornji Milanovac, na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije, dodeljena je bespovratna pomoć u mineralnom đubrivu KAN 27% N u količini od 162.500 kilograma.

Šef kancelarije za poljoprivredu Milka Nedeljković izjavila je da će veštačko đubrivo biti podeljeno poljoprivrednicima, prvenstveno voćarima, koji su se prijavili na osnovu javnog poziva koji je raspisala opština Gornji Milanovac.

„Preporuka Vlade Republike Srbije bila je da se na osnovu Javnog poziva poljoprivrednim proizvođačima dodeli maksimalno 500 kilograma po hektaru površina zasađenim pod voćem. Voćarske kulture su morale biti prijavljene u biljnoj strukturi tokom 2018. godine i evidentirane u Upravi za trezor“, izjavila je ona.

Nedeljković je dodala da su se poljoprivrednici javljali na osnovu Javnog poziva, da je odrađena selekcija i da su svi poljoprivredni proizvođači koji su se u roku od sedam dana prijavili dobili besplatno veštačko đubrivo za svoje voćnjake.„Distribucija je krenula i u toku je isporuka druge ture đubriva koje stiže iz Pančevačke azotare i taj proces ide ustaljenom dinamikom. Lokacije na kojima je planirano da se distribuira đubrivo za voćare jeste na teritoriji cele opštine Gornji Milanovac. Ova tura sada je za okolna sela, raspoređena u okolini Milanovca. Lokacije na kojima će još biti raspoređeno veštačko đubrivo jesu u pranjanskom kraju, Teočinu, u Rudniku, Trudelju, Dragolju i u gružanskom kraju“, navodi Nedeljković.

Prema njenim rečima opština Gornji Milanovac i ove godine, kao i prethodne izdvvojila je 50 miliona dinara za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje. Pored mera namenjenih direktnim korisnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za davanja u poljoprivredi, opština Gornji Milanovac je i ove godine za potrebe kalcifikacije i popravku hemijskog sastava zemljišta poljoprivrednim proizvođačima uspešno isporučila i 430 tona krečnog materijala.
„U toku je isporuka poslednje ture krečnog materijala koji su poljoprivredni proizvođači ove jeseni na vreme mogli da dobiju“, zaključila je šef Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac Milka Nedeljković.

Dejan Aleksić iz Šilopaja gaji malinu i šljivu i kako kaže ovaj vid pomoći mu dosta znači.

„Sin mi studira Poljoprivredni fakultet pa nam je ovo dodatni podsticaj. Ovom raspodelom dobio sam četrnaest džakova po dvadeset i pet kilograma“, kaže Aleksić.

I Tulović Aco iz Grabovice, koji se bavi uzgajanjem šljive i jabuke, ovom raspodelom je dobio 280 kilograma veštačkog đubriva i rekao je da je jako zadovoljan i da mu ova bespovratna pomoć veoma znači.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest584959.html

Udruženje ENECA, u okviru projekta „Pomoć za trgovinu – podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta agro-industrijskog sektora u Republici Srbiji“ koji finansira Vlada Ruske Federacije, a implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), raspisuje konkurs za 10 agro-industrijskih biznisa, pre svega iz sektora prerade voća, povrća, šumskih plodova, mleka i mesa, koji će uzeti učešće u aktivnostima prilagođenim individualnim potrebama svakog korisnika.

Deset malih i srednjih preduzeća iz sektora prerade poljoprivrednih proizvoda do kraja avgusta mogu da se prijave na konkurs koji je raspisalo udruženje ENECA, uz finansijsku pomoć Vlade Ruske Federacije i podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Konkurs je raspisan u okviru projekta „Pomoć za trgovinu – podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta agro-industrijskog sektora u Republici Srbiji“. Preduzeća koja ispune uslove dobiće pomoć u unapređenju proizvodnje i izvoza i jačanju pozicija na domaćem i stranim tržištima.
U organizaciji ENECA naglašavaju da je cilj projekta da osnaži podržane biznise kroz širenje i rast poslovanja, poboljšanje konkurentnosti i pozicioniranja na tržištu, diverzifikaciju postojećeg asortimana
baziranog na potrebama tržišta, stvaranje dodate vrednosti, procesa sertifikacije, promocije izvoza i pristupa novim tržištima.
Konkursom će biti odabrano 10 agro-industrijskih biznisa, pre svega iz sektora prerade voća, povrća, šumskih plodova, mleka i mesa, koji će uzeti učešće u aktivnostima prilagođenim individualnim
potrebama svakog korisnika. Odabranim korisnicima biće pružena podrška u vidu biznis treninga, mentorske podrške, učešća na odabranom regionalnom sajmu hrane i pića, promotivno-prodajnim
aktivnostima, dok će za pet biznisa koji imaju najveći potencijal za pristup novim tržištima, biti obezbeđena sertifikacija (HACCP, ISO 22000, ISO 14001, itd.). Takođe, najmanje pet odabranih firmi će imati prilike da učestvuje u aktivnostima koje imaju za cilj promociju izvoza i pristup novim tržištima, uključujući poslovne sastanke sa ruskim firmama koji će se organizovati u Ruskoj Federaciji.

Da biste konkurisali obratite se na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na brojeve telefona 018/528-228 ili 018/240-306, kako bismo vam poslali konkursnu dokumentaciju.

Popunjene prijavne formulare treba poslati do 31. avgusta 2018.godine na el. adresu:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

(U subject-u mejla navesti Prijavni formular – Naziv pravnog lica)

Ili poštom na:
ENECA
Poštanski fah 85
18106Niš

Poslate prijave se ne vraćaju. Za sve dodatne informacije možete kontaktirati udruženje ENECA na
brojeve telefona 018/528-228, 018/240-306 ili mailom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor:ENECA

U istočnoj Srbiji po izdvajanjima za poljoprivredu prednjači Negotin. Sa 27 miliona dinara, Opština pomaže gajenje svih poljoprivrednih kultura, a za sadnju autohtonih sorti grožđa pokriva sve troškove. Hoće da vrate staru slavu vina sa geografskom oznakom "Negotinska Krajina".

Porodica Stanković iz Negotina kupila je imanje u selu Dušanovac, pre svega da bi napravili vinariju. Sin Aleksandar posle srednje škole, koju je završio u Novom Sadu, rešio je da se pridruži roditeljima u porodičnom poslu.

"Rešio sam da ostanem na imanju, da radimo vinograd, pravimo vino i rakiju, i svešto se radi oko poljoprivrede", kaže Aleksandar.

Domaćinstvo je prilično zahtevno, vrednih ruku nikad dovoljno, a za planiranje zadužena je mama.

"Stignemo sve, naravno uz dobru ekipu i dobru organizaciju, dogovor", ističe Nada Stanković.

Stankovići imaju vinograde na nekoliko lokacija i samo jedan podmlađeni sa starinskim sortama. Oni planiraju i nove zasade, tim pre jer mogu dobiti i subvencije.

"Subvencionišemo sto odsto zasada autohtonih vrsta vinove loze, gde su se mladi ljudi našli i krenuli da razvijaju taj deo poljoprivrede. Mi smo tu da pomognemo maksimalno i želimo da mlade ljude zadržimo ovde", napominje Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.

Vinari su se udružili i sada vino sa ovog područja plasiraju na tržištu sa oznakom geografskog porekla. Pre četiri godine obnovili su udruženje koje sada okuplja petnaest vinarija.

"Imamo internacionalne sorte u samim tipovima vina, ali takođe i bagrinu i crnu tamjaniku i game, koji jeste francuska sorta, semijon takođe, on je u kupaži sa sovinjon blanom i to su one sorte koje će biti ono najbolje iz Negotina", kaže potpredsednik Udruženja vinara "Negotinska Krajina" Vladimir Frunzurelović.

Posle komasacije zemljišta, koja će biti okončana u naredne tri godine, očekuje se da u opštini Negotin bude više od 3.000 hektara ukrupnjenih mladih vinograda, većinom sa autohtonim sortama – bagrina, začinak i crna tamjanika.

Ovaj kraj poznat je po blizu tri stotine sunčanih dana godišnje, što izuzetno pogoduje uzgoju vinove loze.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3203538/negotinska-krajina-na-putu-stare-vinogradarske-slave.html

Država će pomoći poljoprivrednicima pred jesenju setvu, i u toku su dve mere koje se odnose na nabavku semena.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, još dve će biti dostupne u narednim nedeljama.

Nedimović je precizirao da država pomaže poljoprivrednicima za nabavku semena, kao i subvencionisanim kratkoročnim kreditima za jesenju setvu. 

Te dve mere su u toku od prošle nedelje, a još dve mere biće im na raspolaganju u narednim nedeljama, pa će država pomoći u nabavci goriva i repromaterijala

"Kad je reč o naknadama za odvodnjavanje, dogovorili smo se kako to treba da izgleda, ostaje da nađemo tehničke alate sa Ministarstvom finansija, zbog različitih sistema finansiranja vodoprivrede u Vojvodini i centralnoj Srbiji", rekao je Nedimović, odgovarajući na pitanja novinara nakon zajedničke sednice vlada Srbije i Vojvodine.

 

Pomoć poljoprivrednicima za predstojeću setvu

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3133-pomoc-poljoprivrednicima-za-predstojecu-setvu

 

Zajedničke mere pokrajinske i republičke vlade za pomoć poljoprivrednicima, koji su pretrpeli štetu zbog suše, biće poznate u petak. Kako je rečeno u za RTV u emisiji "Sučeljavanje", neke od mera moći će da se primene već od naredne sedmice.

Kako je rekao ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, predviđeno je usvajanje šest do sedam mera. Odnose se na na olakšice u vezi sa plaćanjem odvodnjavanja, pomoć kad je reč troškovima za gorivo, seme i tako dalje.

"Deo koji se tiče naknade za odvodnjavanje biće apsolutno regulisan, u skladu sa zahtevima poljoprivrednih organizacija, i mislim da će one biti vrlo zadovoljne onim sa čime ćemo izaći. Ići ćemo još nekoliko koraka dalje koji su vezani za kompenzovanje troškova koji nastaju na osnovu nevraćanja dela, ili potpunog iznosa akcize na dizel gorivo. Ići ćemo i na semensku robu, produžićmo rok za subvencionisane kredite i povećaćemo iznos sredstava za te kredite, kako bi smo regulisali proizvodnju za jesenju i prolećnu setvu", rekao je Nedimović.

Mere koje treba da budu usvojene su dogovarane sa poljoprivrednicima, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. Odgovarajući na pitanje zašto mere nisu usvojene ranije, rekao je da je želja bila da se mere usvoje na osnovu egzaktnih podataka, a ne procena.

"S jedne strane je nezahvalno, ali sa druge strane i neozbiljno i neodgovorno pričati o krajnjim rezultatima ovogodišnje žetve, dok se ona ne završi", rekao je Radojević, dodajući da su rezultati sa terena različiti.

Izvor: www.rtv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30