Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja, njih 65, bili su u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti gde je postavka agrarne istorije, bili su i u nekadašnjem rudniku soli Wieliczka kod Krakowa, danas Muzeju koji poseti 1.700.000 turista! Svakako posebno interesantna je bila sagovornica – vlasnica imanja u Poljskoj Stefanija Stanišeska iz sela Radlovice nedaleko od Wroclawa koja je nasledila imanje od svoje majke. Suprug i ona obrađuju 275 hektara od čega je pod jagodama  20 hektra, a 28 hektara su šljive  dok su na ostataku imanja žitarice, ribizle i ogrozd.

Jagoda je kod Stefanije toliko tražena da se formiraju redovi kupaca na imanju kako noću tako i danju.  “U pitanju je sorta Kleri, gajimo je na tradicionalan način na zemljištu bez folije, a između redova stavljamo slamu. U našim uslovima berba je sredinom maja ili kasnije. Retke su godine kada krenemo da beremo ranije.  Cena za kilogram jagode je oko 1,5 evra  za kilogram kako kada. Kod nas se prodaju korpe od 2 kg i cena je oko 3 evra.”

Navodnjavanje jagoda je iz cisterne, nema sistema kap po kap već se voda dovozi cisternama iz bazena koji se nalazi blizu kuće i magacina. Šišanje jagode i međuredna obrada su mehanizovani tako da je smanjena i potreba za radnom snagom. Ovde radnici dolaze iz Ukrajine a ima i domaćih ali su oni u manjem broju. Stefanija nam se pohvalila da je čitav razred njenog sina bio ove godine da pomgne u berbi i da su radi da dođu i naredne godine. Zahvaljujući propisima i međudržavnim sporazumima Ukrajinci mogu doći da rade na sezonskim poslovima do tri meseca.

Kada je u pitanju sadni materijal radi se o uvoznom materijalu iz Nemačke, frigo živićima čija cena varira ali prosečno je 15-22 centa. Naša domaćica nam kaže da nije računala nikada koliko ima prinosa po hektaru ili biljci već to radi njen suprug i to na celoj površini od 20 hektara ali da bi mogla da kaže da ima prinos 500 grama kvalitetne jagode po živiću. Na naše pitanje zašto se formiraju redovi kupaca kod nje ona objašnjava da ima kvalitetnu jagodu koja se prska onoliko koliko je to nužno i da se berba radi u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Većina kupaca je iz okoline Wroclava i Olave – gradova koji su u njenoj blizini. Berače plaća po kilogramu ubranih jagoda tako da ozbiljan berač koji hoće da radii  zaradi dnevno oko 50 evra u proseku. To znači da jedan radnik treba da nabere preko 120 kilograma jagoda. Svaki radnik je uredno prijavljen i redovno joj dolazi kontrola iz inspekcije tako da sa time nema šale kaže ova vredna Poljakinja. Kada je u pitanju rad tokom godine kao što je plevljenje i zastiranje slamom plaća se oko 3 evra po satu. Jedan zasad bude u eksploataciji tri do četri godine.

“Kod nas se prodaju korpe sa dva kilograma plodova, red se formira obično oko 23 časa uveče. Naš najveći problem su jagode lošeg kvaliteta koje doteraju na pijacu u Wroclawu, ali ja svoju cenu ne spuštam jer znam da svaki kupac između te jagode i moje bira moju – ako ne danas doći će sutra da kupi”. Kako nam je sagovornica objasnila ovde su i  navike potrošača takve da se preko dana kupuje oko 100 do 200 korpi po 2 kilograma, a noću po 500 i više.

Kada je u pitanju sortiment odlučila se za Kleri jer je to tražena sorta pogodna za gajenje, dok je na primer Honny sorta loša jer pati  od truleži. Takođe, Kleri se bere svaki drugi dan i lakše je organizovati berbu u odnosu na Honny sortu.

Valjevski i vranjanski poljoprivrednici, njih 40, nalaze se u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti, gde je postavka agrarnog razvoja. Inače, danas u sektoru poljoprivrede u Mađarskoj je zaposleno 4,8 odsto stanovništva.

U Poljskoj ih je dočekao vlasnik jednog od najvećih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Vroclav. Jozef Bialka na 275 hektara gaji malinu, ribizlu, šljivu, kruške, jabuke. U sezoni zapošljava 70 radnika.

„Gazdinstavo koje smo posetili nije orijentisano samo na jednu voćnu kulturu što je slično kao kod nas. Naš domaćin proizvede velike količine voća i verovatno je tu veća zarada. U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati“, preneo nam je svoje utiske poljoprivrednik Aleksandar Vuković, koji je prvi put otišao na ovakvo jedno putovanje.

Posebna atrakcija bila je poseta rudniku soli iz 13. veka “Velička”, nedaleko od Krakova. Rudnik je zatvoren 1996. godine jer više nije bilo ekonomskog interesa za eksploataciju soli.

„Poljska je jedan od najvećih proizvođača bobičastog voća i to je bio jedan od razloga za posetu ovoj zemlji. Želeli smo da naši poljoprivrednici iz prve ruke od svojih kolega čuju kako uspevaju da budu konkurentni na tržištu i da uz to postignu dobru cenu za svoje proizvode. Pored informacija o podsticajima koje dobijaju tamošnji poljoprivrednici, našim proizvođačima bitno je da saznaju koje oni tehnologije koriste u proizvodnji“, kaže Bojan Bošković, direktor Javnog preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Ovo studijsko putovanje organizovao je grad Valjevo u okviru Programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji realizuje preduzeće “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Izvor:https://patak.co.rs/poljoprivrednici-u-poseti-madjarskoj-i-poljskoj/

Srbija godišnje proizvede oko 350.000 tona jabuka. Poslednjih godina beleži se i rast proizvodnje tog voća, najzastupljenijeg posle šljive i maline. Država pomaže podizanje novih zasada, kupovinu opreme, ali još ima prostora za modernizaciju, povećanje sortimenta i ulaganje u preradu tog voća. Iskustva Poljske mogu biti primer i proizvođačima i izvoznicima.

Kampanja "Jedite poljske jabuke" u medijima i na društvenim mrežama, pad cene, prerada i besplatna distribucija, spasili su proizvođače tog voća od ruskih sankcija na uvoz.

Dokaz je milion tona izvezenih jabuka prošle godine i zarada od 318 miliona evra.

Poljska godišnje proizvede oko četiri miliona tona jabuka. Do 2014. godine, čak polovinu su izvozili u Rusiju i Evropsku uniju. Od uvođenja ruskog embarga okrenuli su se novim tržištima - Kini i Indiji.

Državni sekretar u poljskom ministarstvu poljoprivrede Jacek Bogucki napominje da poljski proizvođači ne bi uspeli da nisu iskoristili sredstva iz evropskih fondova za modernizaciju proizvodnje i prerade jabuke.

Kompanije "Frut famili" i "Frut grup", najveće su i najmodernije u Poljskoj. Godišnje, pojedinačno, proizvedu do 80 000 tona jabuka.

"Svakodnevno možemo da preradimo 30 tona jabuka, a kapacitet hadnjače je 15 000 tona. Izvozimo u EU, Egipat, Indiju, Jordan. Drugu klasu prarđujemo u sok koji takođe izvozimo", kaže Monika Korbuski iz poljske kompanija „Frut femili".

Predsednik akcionarskog društva „Frut grup" Jan Kavenčinski ističe da ta kompanija ima 170 kooperanata.

"Udruženi lakše trgujemo i u zemlji i u inostranstvu. Nismo koristili sredstva iz evropskih fondova ali naši kooperanti jesu. Dobijali su do 50 odsto od Unije i 25 odsto od države", ukazuje Kavenčinski.

U Srbiji je pod jabukom 25.000 hektara. Đorđe Čupović je jedan od najvećih proizvođača u požeškom kraju. Jabuke gaji na tri hektara.

"Do sada smo prodavali za rusko tržište i nije bilo problema, uvek može da se plasira. Samo je problem u ceni. Možda bi trebala bolja organizacija - zadruge, hladnjače, neki izvoznici, neko okupljanje, udruživanje", ističe Čupović.

I kod nas veliki, udruženi proizvođači, mogu da se pohvale prinosima i do 120 tona po hektaru na modernim, gustim zasadima.

"Za jedan hektar modernog zasada jabuke treba od 30.000 do 35.000 evra, od početka pripreme zemljišta dok se ne stavi protivgradna mreža, podrazumeva kvalitetan sadni materijal, sisitem za navodnjavanje. Već od 3-4 godine on je vratio svoju investiciju, svoj uložen novac i posluje sa dobitkom", objašnjava Goran Zabrkić iz PIK „Južni Banat" iz Bele Crkve.

U Srbiji se, između ostalog, subvencionište podizanje novih zasada, izgradnja hladnjača, skladišta, kupovina sadnica. Izdvaja se i za preradu.

"Ono što je interesantno proizvođačima je kupovina nove opreme - povraćaj 50 do 65 odsto do tri miliona dinara - za protivgradne mreže, plasteničke konstrukcije", kaže Kolinda Hrehorović iz Grupa za voće, povrće i jaka alkoholna pića pri Ministartsvu poljoprivrede.

Lane smo izvezli 220.000 tona i zaradili 125 miliona dolara. Čak 95 odsto naših jabuka jede se u Rusiji, ostatak odlazi u Mađarsku, Italiju, Belorusiju.

 

Izvor: www.rts.rs

Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja.

Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika.

Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita.


Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

 

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu

Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpsanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnom svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećti domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine.

Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje - Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci.
Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju.

Britansiki seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije

Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti birokratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije.


Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31