Institut za krmno bilje Kruševac, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, realizuje projekat melioracije livada i pašnjaka na teritoriji Stare planine koji obuhvata Pirot, Dimitrovgrad i Knjaževac.

Dr Zoran Lugić, direktor Instituta za krmno bilje Kruševac, kaže da se projekat odnosi na proučavanje zemljišta sa ciljem očuvanja i efikasnijeg korišćenja, odnosno poboljšanja kvaliteta stočne hrane i unapređenja poljoprivredne proizvodnje.U saradnji sa Poljoprivrednom savetodavnom stručnom službom u Pirotu u projekat su uključena 33 poljoprivredna proizvođača kojima je ovom prilikom podeljen repromaterijal.

Dr Lugić ističe da im, u zavisnosti od parcela, dodeljuju odgovarajuće seme, fosforna mineralna đubriva i sredstva za smanjenje kiselosti zemljišta, odnosno kreč. Mimica Kostić Đorđević iz Poljoprivredne službe u Pirotu kaže da je projekat u saradnji sa Institutom u Kruševcu realizovan i pre dve godine. Ovoga puta uključena su 33 proizvođača, a planira se i nastavak ovog projekta.Prema rečima Mimice Kostić Đorđević pirotski kraj je odlično područje za poljoprivredu i stočarstvo i nastoje da zajedničkim stagama daju poljoprivrednicima svesrdnu pomoć i znanje koje im je potrebno.

Vrednost projekta je oko četiri miliona dinara i traje do kraja godine.

Izvor:http://www.plusonline.rs/pirotskim-poljoprivrednicima-pomoc-u-repromaterijalu-za-unapredenje-proizvodnje/

Valjevski i vranjanski poljoprivrednici, njih 40, nalaze se u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti, gde je postavka agrarnog razvoja. Inače, danas u sektoru poljoprivrede u Mađarskoj je zaposleno 4,8 odsto stanovništva.

U Poljskoj ih je dočekao vlasnik jednog od najvećih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji grada Vroclav. Jozef Bialka na 275 hektara gaji malinu, ribizlu, šljivu, kruške, jabuke. U sezoni zapošljava 70 radnika.

„Gazdinstavo koje smo posetili nije orijentisano samo na jednu voćnu kulturu što je slično kao kod nas. Naš domaćin proizvede velike količine voća i verovatno je tu veća zarada. U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati“, preneo nam je svoje utiske poljoprivrednik Aleksandar Vuković, koji je prvi put otišao na ovakvo jedno putovanje.

Posebna atrakcija bila je poseta rudniku soli iz 13. veka “Velička”, nedaleko od Krakova. Rudnik je zatvoren 1996. godine jer više nije bilo ekonomskog interesa za eksploataciju soli.

„Poljska je jedan od najvećih proizvođača bobičastog voća i to je bio jedan od razloga za posetu ovoj zemlji. Želeli smo da naši poljoprivrednici iz prve ruke od svojih kolega čuju kako uspevaju da budu konkurentni na tržištu i da uz to postignu dobru cenu za svoje proizvode. Pored informacija o podsticajima koje dobijaju tamošnji poljoprivrednici, našim proizvođačima bitno je da saznaju koje oni tehnologije koriste u proizvodnji“, kaže Bojan Bošković, direktor Javnog preduzeća “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Ovo studijsko putovanje organizovao je grad Valjevo u okviru Programa podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji realizuje preduzeće “Agrorazvoj – valjevske doline”.

Izvor:https://patak.co.rs/poljoprivrednici-u-poseti-madjarskoj-i-poljskoj/

ručenjem još 100 ugovora, okončana je ovogodišnja podela podsticajnih sredstava za poljoprivrednike u opštini Medveđa, za šta je izdvojeno 15 miliona dinara, 5 više nego prošle godine, saopšteno je iz kabineta predsednika lokalne samouprave.

Podsticajna sredstva dodelejena su za kupvinu mehanizacije i opreme za poljoprivredu, a ugovori potpisani sali Skupštine opštine Medveđa, gde je predsednik Nebojša Arsić kazao da su programom definisana prioritetna područja delovanja i teritorijalne specifičnosti i potrebe.„Vodili smo računa o pravilnoj raspodeli sredstava u čemu smo i prilično uspeli, što se i vidi kroz broj podnetih zahteva za podsticaje. Isplata sredstava vrši se po redosledu podnošenja zahteva tako da je sada treća, poslednja tranša isplate za meru investicije u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinstva u iznosu od 3.334.150 dinara, odnosno, za vas 100. od ukupno 244. korisnika-domaćinstva, koja su podnela zahtev za podsticaje. Potrudićemo se da i naredne godine, isplate i potpisivanje ugovora budu isplaćena u što kraćem periodu i nadam se u većem iznosu podsticaja po korisniku”, istakao je predsednik Arsić.On je istovremeno pozvao sve građane da uzmu učešće u kreiranju budžeta za 2020. godinu, čime bi se realnije sagledale potrebe svih meštana opštine Medveđa.

Izvor:https://jugmedia.rs/poljoprivrednici-u-medvedji-dobili-15-miliona-od-opstine/

Ove godine opština Priboj obezbedila je 62 km creva za navodnjavanje a za tu namenu izdvojila je iz budžeta dva miliona dinara. Na ovaj način pomoćiće svojim građanima kojima je poljoprivreda glavno ili dopunsko zanimanje. Pošto gotovo ni jedna grana poljoprivrede ne može bez vode, pogotovu voćarstva i povrtarstva, lokalna samouprava ovim gestom nastoji da bar delom pomogne rešavanje potrebe za vodom kada je navodnjavanje u pitanju.Tako već petu godinu za redom opština Priboj obezbeđuje besplatnu količinu creva za vodu shodno finansijskim mogućnostima i planskim aktima i srazmerno iskazanim potrebama građana kako bi se mogli zadovoljiti interesi sve većeg broja žitelja pribojskih sela. Naravno opština ne može obezbediti svu potrebnu dužinu creva kada su pitanju duži vodovi, ali onda se tu građani udružuju i na taj način rešavaju i svoj i problem svojih komšija.

„Od ukupne količine nabavljenih creva, 30 km je od tri četvrti i 20 km od col i po a preostalih 12 km je od jednog cola. Građani treba da budu zadovoljni jer ovo samo naša opština deli, da bi svi dobili stići će još jedna tura. Imao zahteve od 2017. po njima ćemo deliti, oni koji su već dobijali njih ćemo ostaviti za kraj ako ostane. Svi oni koji creva ne budu koristili u prave svrhe, imaće obavezu da ih vrate i biće kažnjeni za to”, rekao je Sveto Vilotić, koordinator za program podele creva za navodnjavanje.Građanima ovo dobro dođe, jer su creva najčešće najveća investicija, a njima preostaje iskopavanje kanala, pravljenje rezervoara ili vodozahvata. Meštani su prezadovoljni nastavkom ove akcije, koja je spletom okolnosti imala pauzu od dve godine.

„Znači mi dosta, dobijam crevo besplatno, imam malinu koju obrađujem i dosta će mi značiti. Iako je kasnilo dve godine opštini se zahvaljujem jer nam je omogućila da ih ipak dobijemo”, kazao je Akif Šuman selo Zabrnjica.Istog mišljenja je i Mileta Janjušević iz sela Plašče koji treba da dovede vodu i za malinu i za stoku i za vrt.

„Hvala im, mi u brdima smo slabi sa vodom a za sve nam treba”, rekao je Mileta.

Inače,u protekle četiri godine kroz ovaj program podeljeno je oko 250 km najkvalitetnijih creva za navodnjavanje.

Izvor:https://ppmedia.rs/pribojski-poljoprivrednici-besplatno-dobili-creva-za-navodnjavanje/

Skoro celokupnu voćarsku proizvodnju osiguravam već, devet godina i budući da od toga živim osiguranje mi je važno da ne bih rizikovao i mogao mirno da spavam, kaže, Vladimir Vuković, iz sela Miličinica kod Valjeva koji se bavi voćarstvom.
Njemu je važno da svoj trud osigura, a nova iskustva mogao je da podeli i nove informacije dobije na radionici u selu Prićević kod Valjeva u organizaciji "Dunav osiguranja" i "Agropresa" .
Vuković je istakao da je voćarsku proizvodnju počeo da osigurava kod Dunav osiguranja pre devet godina, i da je zadovoljan, kao i da, na sreću, do sada nije imao velikih šteta.
Naime, on se bavi proizvodnjom šljive koju suši, a osigurava starije zasade i to, kako kaže, delom na kvalitet, a deo na klasično osiguranje.
Prošle godine, kaže, uspeo je da osuši šest tona šljive i bila je to za njega solidna godina, što se tiče kvaliteta i prinosa.
Ovom prilikom je istako da su od velikog značaja i subvencije koje daje država za osiguranje poljoprivredne proizvodnje.
Koordinator za osiguranje poljoprivrede za region Zapadne Srbije u "Dunav osiguranju" Aleksandar Dragojlović, rekao je da je potrebno sistematičnije raditi na jačanju svesti proizvođača i vlasnika životinja u tom delu Srbije, buduću da je osigurano svega 10 odsto obradivih površina.
Dragojlović je važnom merom ocenio subvencije države za osiguranje 70 odsto proizvodnje u Zlatiborskom, Kolubarskom i Moravičkom okrugu, zahvaljujuchi čemu je, dodaje, ostvareno povećanje osiguranja useva voća, najviše maline, od više od 25 odsto.
U Pričevićima, održava jedna je od najvećih manifestacija, "Ovčarska izložba ", to je bila prilika, dodaje, da Dunav osiguranje podeli više informacija sa svim zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima i prestavi im zašto je važno da osiguraju proizvodnju.
Ukazujući i na to da osiguranje nije velika stavka, on je kao primer naveo da bi za osiguranje 10 ili 11 krava godišnja premija sa dodatnim rizicima iznosila od 1.500 do 2.000 dinara po grlu.
"Ovakve manifetacije, dobra su prilika da se poljoprivrednici o tome infromišu i sa agentima o prodaji osiguranja dogovore najbolji model", rekao je Dragojlović.
Direktor Javnog preduzeća "Agrorazvoj - valjevske doline" Bojan Bošković, rekao je da su na današnjoj manifestaciji predstavljena samo najboja grla iz Kolubarskog okruga.
Govoreći o značaju subvencija, on je rekao da je to veoma velika pomoć za stočare i podsetio da se u tri okruga u Srbiji daju subvencije i do 70 odsto.
Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenovič, rekao je da je taj kraj Srbije poznat po stočarstvu, prevashodno gajenje ovaca i dodao da ova manifetacija prerasta u ozbiljnu i tradicionalnu.
Podsetio je da je Grad Valjevo od 2016. šest puta povećao subvencije za poljoprivredu, kako za stočarstvo, tako i za ostale grane, a da ima i dosta startapova u toj oblasti.
"Naša želja je da svim seoskim sredinama doprinesemo da poljoprivrednici imaju što bolje uslove i da se poboljša kvalitet njihovog života", rekao je gradonačelnik.
Kaže da se nada da će za 2020. godinu subvencije za poljoprivredu premašiti 60 miliona dinara.

Izvor: Agrobiznis magazin

Hoćemo da se poljoprivredni proizvođači više ne nazivaju „seljacima“. Strašno mi smeta kada neki kažu „seljaci“. Poljoprivredni proizvođač je „gospodin poljoprivrednik“. Ako sačuvamo selo sačuvaćemo i grad i one koji žive u gradu. I da ne koristimo selo samo kada je teško, da se onda selo pita, već uvek da se pita“, izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma, koji je danas obišao radove na putevima pored njiva u najvećem jagodinskom selu Ribaru, gde se postavljaju i toaleti i kupatila sa tuševima pored njiva.

„Nismo došli u najveće jagodinsko selo Ribare da otvaramo toalete i kupatila pored njiva, nego da obiđemo i da vidimo kako su urađeni putevi do njiva i da li su radovi izvršeni kako smo se dogovorili. Toaleti sa kupatilima biće postavljeni na svakih 300 metara pored njiva u svim jagodinskim selima, a ima ih 52. Hoćemo kada gospodin poljoprivrednik dolazi u njivu, kada su vrućine, da može da se istušira. Nasipamo puteve kamenom do svake njive takođe u sva 52 sela i to u prvoj fazi 120 kilometara puteva, odnosno kao od Jagodine do Beograda. Širina puta je 3 metra, sa debljinom od 20 centimetara i sve to finansira grad Jagodina. Ja se nadam da ćemo za godinu i po dana nasipati kamenom sve puteve do njiva na teritoriji grada Jagodine. Bez poljoprivrednika nema života i moramo da vodimo računa o poljoprivrednim proizvođačima“, rekao je Marković.

„Posebno mi je drago kada vidim da se prvi put dešava da poljoprivredni proizvođač dolazi do njive putničkim automobilom. Nekada se nije moglo ni traktorom doći do njive zbog loših puteva. Ovo, najveće jagodinsko selo Ribare, ima gas, vodu, novoizgrađeni dom kulture, osnovnu školu na evropskom nivou, tri terena za male sportove, jedan sportski teren sa veštačkom travom u školskom dvorištu, penzionerski klub, svi se na teritoriji grada Jagodine voze besplatno autobuskim prevozom i naš cilj je da se uslovi života na selu ne razlikuje od onih u gradu. Takođe, poljoprivredni proizvođači u Jagodini imaju besplatne tezge na pijaci, ne plaćaju porez na poljoprivredno zemljište, a grad Jagodina je plaćao kamate za kredite poljoprivrednicima i prvrednicima“, kaže Marković.

„Nikada nisam hteo da prihvatim kada me zovu neki „stručnjaci“ i pitaju da li mogu da okupim poljoprivrednike da im održe predavanje. Ja ih pitam „imate li vi neka sredstva, neke pare da date poljoprivrednim prozivođačima, a ne da im pričate koliko đurbiva ide na hektar zemlje i koliko im nafte treba da bi se obradio jedan hektar. U oktobru idemo u uzvratnu posetu Egiptu, bili su nam ovde političari iz Indije i Nigerije i to su velika tržišta i mi moramo da iskoristimo te nekada prijateljske zemlje, kako bi plasirali naše poljoprivredne proizvode u Afriku i Aziju. Borimo se da se ne uvoze poljoprivredni proizvodi iz država gde su velike subvencije, jer kada na primer uvozimo neki poljoprivredni proizvod iz Holandije gde su velike subvencije, taj proizvod je jeftiniji od našeg domaćeg i tako se pravi direktna konkurencija našim poljoprivrednim proizvođačima. Međutim i država Srbije je počela da daje subvencije svojim poljoprivrednicima i siguran sam da dolaze bolji dani i za poljoprivrednog proizvođača u Srbiji“ , izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodine.

„Privatni automobil sa kojim je ovde došao i koji uvek koristi gradonačelnik Jagodine Ratko Stevanović se po kvalitetu, starosti i ceni ne razlikuje od vaših automobila poljoprivrednih proizvođača. Ja sam došao džipom, ali ja džipove vozim od 1990. godine i nisam prvo postao političar, pa onda kupio automobil i to vi svi znate i u selu Ribaru i u mom Končarevu i svuda u Srbiji. „Ja se zahvaljujem koalicionim partnerima, SPS – u i SNS – u, jer sve odluke donosimo jednoglasno i sve što smo do sada radili bilo je u interesu svih naših građana i tako će biti i u narednom periodu“, istakao je Marković.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/politika/palma-otisao-sa-poljoprivrednicima-u-polje-a-tamo-zatekao-toalet-i-tuseve-sve-je-objasnjeno-jednom-recenicom/253395/vest

U Srbiji se poljoporivredom bave uglavnom stariji od 65 godina kojih je 42,5 odsto, dok je u starosnoj dobi 35 do 44 godine tek 8,7 odsto poljoprivrednika.Anketa Republičkog zavoda za statistiku o strukturi poljoprivrednih domaćinstava je urađena na uzorku od 120.000 domaćinstava u oktobru i novembru prošle godine, sredstvima iz predpristupnih fondova EU i nacionalnog budžeta.

Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava od oko 564.500 porodičnih je približno 563.000, a najviše njih je u Zlatiborskoj oblasti, oko 44.000, a najmanje u Pirotskoj oblasti, oko 8.700. Korisno poljoprivredno zemljište koje se obrađuje iznosi 3.458.000 hektara.Anketa je pokazala da u gazdinstvima ima oko 88.200 goveda, 3.266.000 svinja, 1.800.000 ovaca, 218.000 koza, a najviše je živine - oko 23.000.000 komada, i oko 914.000 košnica.

Radnu snagu gazdinstava čini oko 1.337.000 ljudi, a u mašinskom parku je oko 452.000 traktora i 86 odsto je u upotrebi više od 20 godina. Prosečna parcela po domaćinstvu iznosi 12,7 hektara, a od voćarstva je najviše zastupljena šljiva koja zauzima 40 odsto površina pod voćem.

Prošle godine je 33 odsto gazdinstava navodnjavalo ukupno 4,6 odsto površina, a najviše u Bosilegradu - 97 odsto, Majdanpeku 84 odsto i Surdulici 83 odsto, a voda potiče od podzemnih izvora na gazdinstvu, površinskih i iz vodovoda.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=16&nav_id=1591960

Predstavnici grada Čačka uručili su danas 160 ugovora poljoprivrendicima koji su konkurisali za sredstva kako bi nabavili neohodnu opremu za dalji i lakši rad.Zamenica gradonačelnika Čačka Milica Dačić rekla je da će ovog puta biti utrošeno više od 28 miliona dinara, od ukupno 42 miliona koliko je opredeljeno za podstivajna sredstva u poljoprivredi.

– Sada se sredstva dodeljuju poljoprivrednicima koji su zahteve podneli u maju, a ugovori za zahteve koji su predati u junu, njih 94, naknadno će biti potpisati. Time bi bila iscrpljena sredstva što se tiče podsticaja – objasnila je Dačić.

Prema njenim rečima, ove godine su uručene subvencije za 13 traktora u iznosu od po 500.000 dinara.

– To je mera koju prošle godine nismo imali, a sada smo se ponovo vratili. Zaključeno je i pet ugovora za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, a moram istaći da se radi o dva mlada poljoprivrednika. Dodeli smo po četiri ugovora za protivgradnu mrežu i opremu u hladnjačama – navela je ona.

Budžet za poljoprivredu u ovoj godini je veći od 60 miliona dinara.Dragana Rajić iz Ježevice dobila je sredstva za nabavku protivgradne mreže, kako bi zaštitipla plantažu jabuka.

– Ova sredstva su od velikog značaja, reč je oko 500.000 dinara povratnih sredstava. Ovo je drugi put da konkurišemo, prošle godine smo dobili sredstva za sadnice – rekla je Rajić.

Bojan Niketić iz Kukića konkurisao je za sredstva kako bi kupio traktor.

– Bavim se proizvodnjom povrća, kupusa, krompira, kao i detelije i zbog toga je potrebna nova mehanizacija – istakao je Niketić.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/08/ugovori-o-subvencijama-za-160-cacanskih-poljoprivrednika/

Količina sredstava za zaštitu bilja koja se koristi na našoj teritoriji varira od godine do godine i prvenstveno zavisi od klimatskih uslova, kao i pojave pojedinih
bolesti i štetočina. U godini kao što je ova, sa visokim temperaturama i velikim količinama padavina, očekuje se veća upotreba sredstava za zaštitu bilja u odnosu na prethodne godine.
Od sredstava za zaštitu bilja koja se koriste najveća je upotreba herbicida, pogotovo u ratarskim kulturama, tako da je najveći uvoz i proizvodnja sredstava za suzbijanje korova. Kontrolu prometa i primene sredstava za zaštitu bilja u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja sprovodi fitosanitarna
inspekcija, granična pri uvozu, i unutrašnja u domaćem prometu. Sem kontrole prometa i primene, fitosanitarna inspekcija vrši i uzorkovanje bilja i
biljnih proizvoda za ishranu ljudi i životinja na ostatke sredstava za zaštitu bilja, kao i ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina uzoraka registrovanih sredstava za
zaštitu bilja u okviru postupka postregistracione kontrole.
U skladu sa zakonom svake godine se donosi godišnji program postregistracione kontrole, koji sadrži plan uzimanja uzoraka, vrstu i broj uzoraka, kao i mera
koje se preduzimaju kada se utvrdi da su ostaci sredstava za zaštitu bilja veći od propisanih maksimalno dozvoljenih količina ostataka ili kada se utvrdi da hemijske i fizičke osobine nisu u saglasnosti sa izdatim rešenjima o registraciji. Kontrola ostataka sredstava za zaštitu bilja direktno ukazuje na pravilnu, tj. nepravilnu primenu sredstava za zaštitu bilja ukoliko se u bilju i biljnim proizvodima pronađe količina ostataka veća od dozvoljene.
Fitosanitarna inspekcija na osnovu godišnjeg plana službenih kontrola kontroliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača. Ove
kontrole se rade periodično u zavisnosti od fenofaze vegetacije. Pored kontrola kod poljoprivrednih proizvođača u toku vegetacije vrše se kontrole i vođenja evidencija o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. Na ovaj način, fitosanitarna inspekcijska vrši službene kontrole provere sledljivosti kroz koje se može utvrditi odgovornost u slučaju nastanka problema vezanog za povećani sadržaja ostataka sredstava za zaštitu bilja kod primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kod proizvođača voća, povrća i ratarskih kultura, fitosanitarna inspekcija kontroliše knjige korišćenja pesticida iz koje se može utvrditi koji je pesticid korišćen,
način upotrebe kao i da li je ispoštovana karenca, to jest vreme od momenta tretiranja pesticidom pa do ubiranja ploda.
Ukoliko se prilikom laboratorijskih analiza utvrdi da primarni poljoprivredni proizvodi sadrže veću količinu ostataka pesticida od propisanog onda se zabranjuje njihov promet, zatečena količina proizvoda se povlači iz prometa i uništava se na bezbedan način, dok se dalje nastavlja kontrola kod proizvođača poljoprivrednih proizvoda kod kojih je utvrđen povećan sadržaj sredstava za zaštitu bilja-pesticida. Fitosanitarna inspekcija vrši i kontrolu prometa pesticida u poljoprivrednim apotekama. U toku sezone prometa pesticida vrše se kontrole deklaracije, roka upotrebe pesticida, zatim da li pesticid poseduje
važeću dozvolu za stavljanje u promet, da li se prilikom prometa pesticida daje uputstvo za upotrebu u skladu sa registracijom pesticida kao i da li na prometu pesticida radi odgovarajuće stručno lice.Na osnovu izvršene kontrole, fitosanitarni inspektor preduzima odgovarajuće mere u smislu zabrane prometa pesticida subjektima koji ne ispunjavaju minimalnotehničke uslove, zabrane prometa pesticida koji su zatečeni u prometu nakon isteka deklarisanog roka upotrebe ili za koje je istekla dozvola za stavljanje u promet, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti podnosi određene prijave u skladu sa važećom Zakonskom regulativom.
Da bi neko sredstvo za zaštitu bilja bilo registrovano osnovni je uslov da se aktivna supstanca koju sredstvo za zaštitu bilja sadrži nalazi na Listi odobrenih supstanci.
Naša nacionalna Lista odobrenih supstanci usklađena je sa Listom EU i ažurira se na godišnjem nivou. Sa ukidanjem aktivnih supstanci na nivou EU, ukinute supstance se brišu i sa nacionalne Liste odobrenih supstanci, a samim tim se stavljaju van prometa, tj. zabranjuje ili ograničava upotreba sredstava za zaštitu bilja koja ih sadrži. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja za sve neregularnosti i kršenja propisa nadležna je fitosanitarna inspekcija.

Izvor: Agrobiznis magazin

U gradskoj kasi Loznica je ove godine za program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja odvojila 20,2 miliona za direktne subvencije.

Uz saglasnost resornog ministarstva usvojen je program poljoprivredne politike na nivu grada, a od danas (10.6) su raspisana tri konkursa, koji traju do utroška predviđenog novca, ili do prvog decembra.Objavljeni su konkursi za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, nabavku priključnih poljoprivrednih mašina, staklenika, plastenika, sadnica voća, protivgradnih i mreža za senčenje, opreme u pčelarstvu kao i sistema za navodnjavanje, drugi je dodela podsticajnih sredstava za veštačko osemenjavanje životinja, a treći je za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.

 Najveće interesovanje je svake godine za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za koju je lani bilo izdvojeno 15, a ove 16,8 miliona dinara, dok su dva miliona dinara namenjena za osiguranje, a ostatak za osemenjavanje. Za osobe mlađe od 40 godina i žene kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava od ove godine će refundacija na osnovicu biti 60 odsto, deset odsto više nego za ostale zahteve.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva na području Loznice, a jedan od osnovnih uslova je i da su platili porez na imovinu. Prema podacima Odeljenja za privredu ove godine je iz budžeta za ove konkurse izdvojeno oko 15 odsto više novca nego prošle, a poslednjih nekoliko godina traje taj trend povećanja.

 Očekuje se da ove godine bude više od 400 podnetih zahteva. Prošle godine ih je ukupno odobreno 409, 20 više nego prethodne. Inače, Loznica je za ovu godinu odvojila i 3,8 miliona dinara za nabavku 95 protivgradnih raketa.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3266007/podrska-loznickim-poljoprivrednicima-iz-gradske-kase-oko-20-miliona-dinara

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30