Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević izjavio je da će u 2019. godini agrarni budžet Vojvodine doneti više novca poljoprivrednicima, biti "najefikasniji i najefektivniji", a iznosiće 6,3 milijarde dinara.
Radojević je na konferenciji za novinare u Novom Sadu najavio i da će rebalansi budžeta, koji se očekuju tokom godine, značiti i dodatna sredstva za poljoprivredu Vojvodine.

On je rekao da budžet za poljoprivredu u 2019. godini "jeste nominalno nešto manji", ali da je koncipiran "nejefektivnije do sada kada su u pitanju tekuća davanja tokom budžetske godine".

Dodao je da je obezbeđeno više sredstava za registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Kazao je i da su realizovane sve preuzete obaveze kroz budžete u 2017. i 2018. godini, te da se u 2019. godinu ulazi "sa 96 posto operativnim agrarnim budžetom".

"Dakle, realizovali smo sve započete projekte iz prethodnog perioda i sveli smo na minimum sve preuzete obaveze iz 2018. godine", istakao je Radojević.

Кada je reč o programu za zemljište, za ove namene planirana su sredstva u visini 1,5 milijardi dinara, u okviru kojih je 77 miliona dinara preuzetih obaveza, tako da će Sekretarijat nastaviti sa svim merama iz prethodne godine, a to su izdvajanja za registrovana poljoprivredna gazdinstva i lokalne samouprave.

Nova mera u okviru programa za zemljište odnosiće se na finansiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava, za čega je planirano 40 miliona dinara za nabavku nove opreme i novih vatrogasnih vozila.

Za program za razvoja sela u narednoj godini planirano je 668 miliona dinara ili 35 odsto više sredstva nego 2018. godine, a za podršku mladim poljoprivrednicima do 40 godina izdvojeno je 250 miliona dinara, odnosno 25 posto više za startap programe nego prethodne godine, rekao je Radojević.

Sekretarijat će, kako je rekao, nastaviti i ulaganja u visokoobrazovne institucije i srednje poljoprivredne škole u cilju unapređivanja obrazovanja i podizanja kvaliteta dualne nastave.

Budžetski fond za vode je planiran na nivou 3,7 milijardi dinara, čiji se deo odnosi za konkurse namenjene lokalnim samoupravama za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, a deo na poslovanje JVP Vode Vojvodine.

U okviru programa za šume, biće nastavljene podsticajne mere iz 2017, i to za izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva, pošumljavanje i unapređivanja rasadničke proizvodnje.

Radojević je naveo da je za program u oblasti lovstva izdvojeno nešto više sredstava nego 2018, i da će biti nastavljena podrška nabavci terenskih vozila za rad lovačkih udruženja.

On je pozvao vojvođanske poljoprivrednike da konkurišu za sredstva Sekretarijata za poljoprivredu, koja će im biti na raspolaganju već krajem januara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/pokrajinski-sekretar-najavio-efikasniji-agrarni-budzet-vojvodine

 

Pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, sa saradnicima, posetio je domaćinstva u Prilepcu i Stajkovcu, u vlasotinačkoj opštini.

On je o problemima ruralnog razvoja razgovarao i sa predsednikom opštine Zoranom Todorovićem, stručnim saradnikom u opštinskom Odseku za poljoprivredu Milošem Radosavljevićem, a skupu su prisustvovali i predstavnici Poljoprivredne stručne službe i Poljoprivredne škole u Leskovcu.

„Cilj nam je da popišemo probleme sa kojima se srećete na terenu. Čujem da je najviše pritužbi na Upravu za agrarna plaćanja i neke zahteve koji stoje od prošle godine. Veći je problem manjak ljudi na tim poslovima nego nedostatak novca. Takođe, zanima nas i u kojoj meri su lokalne samouprave uključenje u reševanje problema u poljoprivredi“, istakao je Bogićević.

Predsednik opštine Vlasotince Zoran Todorović istakao je da ljudi mogu i treba da se bave poljoprivredom, ali da im je pre svega potrebna komunalna infrastruktura.

„I trudimo se da u tom domenu što više pomognemo. Sva sela dobijaju LED rasvetu, radimo na prevenciji štete od poplava, Stajkovcu smo obećali vodu iz gradskog vodovoda i doveli smo je, sada moraju sa „Vodovodom“ da reše odnos. Zakon ne sagledava adekvatno zdravstvenu zaštitu u razuđenim područjima, tako da opština ulaže godišnje 30 miliona dinara kako bi naši lekari stigli do svakog pacijenta kome treba ukazati pomoć. Sve je to deo ruralnog razvoja“, rekao je Todorović.

Poljoprivredni proizvođači su iznosili probleme sa carinom i izvozom u Rusiju, konstatovali su da poljoprivrednicima na jugu ne idu u prilog propisane površine kao uslov za subvencije s obzirom na to da je prosek koji obrađuju od jedan i po do dva hektara. Predložili su da se po pitanju obradivih površina po gazdinstvu napravi razlika između Vojvodine i juga Srbije, a ukazali su i na odredbe pravilnika koje im otežavaju posao, kako su rekli. Poljoprivrednici su pohvalili saradnju sa Poljoprivrednom stručnom službom.

Predstavnici ministratsva rekli su da se priprema analiza funkcionisanja sistema osiguranja u poljoprivredi i da će tu biti doneti određeni pravilnici.

Predstavnici Poljoprivredne škole u Leskovcu naglasili su da ministartsva poljoprivrede i obrazovanja moraju da rade zajedno i planski na oživljavaju ovih stručnih škola jer se u praksi ne vidi dovoljno ono što se u medijima potencira, a to je da je poljoprivreda velika razvojna šansa Srbije.

 

IZVOR:http://jugmedia.rs/poljoprivrednici-sa-juga-traze-drugacije-uslove-za-subvencionisanje-od-onih-iz-vojvodine/

Opština Niš povećala je ovogodišnje subvencije poljoprivrednicima i to duplo. Sredstva su sa prošlogodišnjih 12 povećana na 25,5 miliona dinara.

Podsetimo, pravo na ovu vrstu pomoći su imala sva registrovana gazdinstva sa teritorije grada Niša pod uslovom da se proizvodnjom bave na ovom terenu i da ispunjavaju dodatne kriterijume koji su prilagođeni svakoj grani poljoprivrede.

Subvencije iznose 60 odsto od vrednosti investicije i ne mogu biti veće od 600.000 dinara po gazdinstvu.

- Posebno je značajno to što je dvostruko više proizvođača nego lane osiguralo zasade i objekte, što pokazuje da je povećana svest o tome da ne postoji sigurnija zaštita od nepogoda, bez obzira na to koliko lokalna samouprava bude ulagala u uređenje rečnih korita, nabavku protivgradnih raketa, naknade strelcima... Zato pozivam sve domaćine da se još aktivnije prijavljuju za naše podsticaje - kaže niški gradonačelnik Darko Bulatović koji je poljoprivrednicima uručio ugovore.

A, oni su ove godine potpisani sa 160 poljoprivrednika, s tim što prvi čovek Niša ističe da je sada uvedena i nova mera nazvana "Podrška mladima u ruralnim područjima", sa subvencijom od 75 odsto planiranog ulaganja pri početku proizvodnje i maksimalnim iznosom po korisniku od 500.000 dinara.

- Konkurs za ovu meru je još otvoren, pa apelujem na poljoprivrednike mlađe od 40 godina da se jave i predstave svoje projekte - zaključuje Bulatović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:740342-Subvencije-dvaput-vece

Iako je cena mineralnih đubriva na prošlogodišnjem nivou, poljoprivrednici kažu da će ovogodišnja prolećna setva biti skuplja zbog većih cena semena i činjenice da smo jedina zemlja u regionu koja još uvek nema model regresiranog dizel goriva za poljoprivredu. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da su ratari zbog prošlogodišnje suše i niskih prinosa u velikoj besparici, kao i da mimo njihovih očekivanja, cene ratarskih kultura na Produktnoj berzi, ne rastu. ...
Gostujući u emisiji Brazde, poljoprivrednici su uoči prolećne setve ukazali na svoje kalkulacije i razloge zašto će i ove godine najvažniji posao u polju za njih biti skuplji.

Kao najveći trošak u zasnivanju prolećnih useva poljoprivrednici navode skupo dizel gorivo koje je u odnosu na prošlu godinu skuplje za nekoliko dinara a još uvek država nema rešenje oko modela regresiranja tog inputa. Takođe je važno da do optimalnih setvenih agrorokova gorivo bude kod poljoprivrednika.

Da bi se ispoštovala tehnologija gajenja ratarskih kultura, od setve do žetve, poljoprivrednici kažu da je potrebno da država regresira dizel gorivo u količini od 60 do 70 litara po hektaru.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, razgovarali su danas sa predstavnicima proizvođača malina i predstavniicma hladnjačara i posredovali u pokušaju uspostavljanja dogovora o prihvatljivoj ceni otkupa malina.

Na sastanku je dogovoreno da se formira Radno telo, koje će činiti predstavnici Vlade Srbije, predstavnici proizvođača malina i hladnjačara, koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve.


Kako prenosi Agencija BETA predsednik Upravnog odbora Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je danas da su malinari zadovoljni razgovorom sa premijerkom Anom Brnabić i da očekuje da će do četvrtka sledeće nedelje imati i konkretne rezultate o ceni malina.

On je agenciji Beta rekao da će biti formirana radna grupa sa ciljem da u narednih nedelju dana ispita kako se formira cena maline u evropskim zemljama.

Radović je dodao da će radna grupa ispitati koja je cena maline u Poljskoj i da će u tu zemlju za dva do tri dana otputovati predstavnici vlade, hladnjačara i malinara.

"Nakon toga ponovo ćemo se sastati sledećeg četvrtka i tada bi trebalo da utvrdimo cenu. Najvažnije je da bude formirana akontna cena maline na teritoriji cele Srbije", rekao je Radović.

Radović je rekao da je to udruženje tražilo da prosečna cena bude 1,83 evra ili 200 dinara za kilogram malina. Sada je cena od 100 do 125 dinara, ponegde do 150 dinara.

Podsećanja radi, malinari su prošle nedelje zatražili da se do 7. jula sastanu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, inače će radikalizovati protest.

 

Banca Intesa počela je da prima zahteve za kredite za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju u okviru ovogodišnjeg programa subvencionisanog kreditiranja sektora agrara koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine.


Ponuda uključuje kratkoročne i dugoročne dinarske kredite za ulaganja u stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, kredite sa još povoljnijim kamatnim uslovima za mlade i žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava, kao i specijalni dugoročni dinarski kredit za nabavku mehanizacije.


„Kao dugogodišnji partner Vlade Republike Srbije u podsticanju razvoja poljoprivrede i jedna od vodećih banaka na tržištu na planu podrške sektoru agrara, Banca Intesa je tradicionalno jedan od najaktivnijih učesnika u sprovođenju državnog programa suvencionisanog kreditiranja poljoprivrede, što potvrđuje podatak da smo prethodne godine registrovana poljoprivredna gazdinstva podržali sa više od 800 miliona dinara subvencionisanih plasmana. Veliku pažnju poklanjamo ekonomskoj integraciji žena kroz ponudu specijalnih kredita za preduzetnice, zbog čega name je posebno drago što ovogodišnji program subvencionisanih kredita donosi značajne pogodnosti za mlade i žene u poljoprivredi“, izjavio je Predrag Milenović, direktor Sektora za poslovanje sa malim biznisom.


Subvencionisani krediti imaju fiksnu kamatnu stopu od 3 odsto na godišnjem nivou i dostupni su u iznosu do 6 miliona dinara nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, odnosno do 18 miliona dinara zadrugama, uz period otplate do tri godine i mogućnost korišćenja grejs perioda do godinu dana. Za poljoprivrednike mlađe od 40 godina i žene nosioce poljoprivrednih gazdinstava, kao i za gazdinstva sa područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, predviđena je kamatna stopa od 1 odsto na godišnjem nivou, dok se krediti za investicije u određene vrste mehanizacije odobravaju sa rokom otplate do pet godina.


Krediti se mogu koristiti za investicije u obrtna i osnovna sredstva, odnosno kupovinu repromaterijala, stočnog fonda, poljoprivredne mehanizacije i opreme, kao i nabavku stočne hrane, a namenjeni su nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, zemljoradničkim zadrugama i pravnim licima registrovanim kao poljoprivredna gazdinstva, bez obzira da li su klijenti Banca Intesa ili ne.


Tokom 2016. godine, Banca Intesa je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima odobrila oko 8.000 kredita u ukupnoj vrednosti koja nadmašuje 35,4 miliona evra. Dobri rezultati poslovanja nastavljeni su tokom prvih šest meseci 2017. godine, kada je realizovano oko 4.750 kredita u kumulativnom iznosu od preko 20,5 miliona evra, uz rast iznosa plasmana od oko 10 odsto u poređenju sa istim periodom 2016.

Poljoprivrednici i predstavnici industrije poljoprivrednih mašina u EU upozoravaju da je plan Evropske komisije da traktori budu opremljeni sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS) zasnovan na netačnim analizama i nepotrebno skup za proizvođače. Oni kažu da Komisija traktore tretira kao automobile i ukazuju na potencijalne rizike ako ABS postane obavezan i u traktorima manje brzine, kao i na visoku cenu za obnavljanje voznog parka u uslovima krize u poljoprivrednom sektoru.

U Evropskoj uniji "brzi" traktori koji razvijaju brzinu veću od 60 kilometara na sat od 2016. moraju da imaju instaliran ABS sistem.

Sada Komisija treba da odluči da li ABS tehnologija treba da bude obavezna i za traktore koji razvijaju brzinu od 40 do 60 kilometara na sat od 2021. godine.

Komisija je poručila analize troškova i koristi od predložene mere na kojima će početi da se radi u novembru. Na osnovu rezultata analiza, Komisija će sredinom 2017. odlučiti da li da amandmanima izmeni uredbu o kočnicama iz 2015.

Evropsko udruženje proizvođača poljoprivrednih mašina (CEMA) smatra da Komisija pogrešno tretira traktore kao automobile.

Industrija poljoprivrednih mašina mišljenja je da bi obavezno uvođenje ABS ili neke druge tehnologije moglo da se opravda jedino ako bi postojali obilje dokaza o opasnosti i jasni dokazi da tehnologija o kojoj je reč može da pomogne da se ta opasnost izbegne.

Nema koristi

CEMA tvrdi da ABS tehnologija neće doprineti unapređenju bezbednosti na putevima na statistički značajan način.

"Zapravo, sa prosečnom stopom obnavljanja voznog parka od 1,7% ukupne prodaje traktora u 28 članica EU, biće potrebno više od 20 godina pre nego što bi se mogla izbeći, statistički gledano, prva fatalna nesreća", istakao je generalni sekretar CEMA Ulrih Adam (Ulrich).

"S druge strane, unapređenjem, npr. signalizacije i osvetljenja svih evropskih traktora moglo bi da se spreči do 70 nesreća sa fatalnim ishodom svake godine", kazao je za EurActiv.com Adam.

"Postoji prirodni komercijalni interes proizvođača ABS sistema kočenja da njihova tehnologija bude obavezna, međutim, takav potez se ne može opravdati ako su dokazi (da su neophodni) slabi ili ne postoje", dodao je Adam ističući da je njegov argument u skladu da principima uredbe EU.

Udruženje je ukazalo na potencijalne tehničke rizike ako ABS postane obavezan. Kako navode, s obzirom da su traktori prvenstveno vozila koja se ne voze po drumu, uvođenje tehnologije za vožnju drumovima, poput ABS, može da ima suprotne efekte i kreira nove opasne situacije.

"ABS tehnologija na uskom seoskom putu može da dovede do novih, možda još opasnijih situacija", kaže Adam i dodaje da vozač može da zaboravi da svaki put kada ulazi ili izlazi s puta uključi ili isključi ABS, posebno kada u jednom danu više puta ide sa farme u polje.

Visoka cena i manjak dokaza

Ono što zabrinjava je i visoka cena za obnavljanje voznog parka.

"Cena traktora sa ABS sistemom bila bi viša od 2,5 do 10% i ta poljoprivredna mašina mogla bi da košta do 5.000 evra više", rekao je čelnik CEMA.

Kako je dodao, takav trošak bi za već optrećene farmere bio "neprihvatljiv, posebno u svetlu krize u poljoprivrednom sektoru i s obzirom na činjenicu da već postoje bolja, dokazana i mnogo jevtinija rešenja".

Udruženje poljoprivrednika EU Copa-Cogeca takođe je skeptično oko efikasnosti uvođenja ABS kočionog sistema za traktore.

"Ne mislimo da u ovom trenutku postoje dokazi da se podrži takva politika", kazao je savetnik u Copa-Cogeca Danijel Azevedo (Daniel) dodajući da treba razmotriti i dodatne troškove ABS sistema za poljoprivrednike, kao i da za traktore već postoji ograničenje brzine.

"Svakodnevno se uglavnom koriste na poljima i idu malom briznom. Dakle, moramo da vidimo dokaze da je ABS pogodan za traktore kada se koriste na taj način i da je koristan za bezbednost", rekao je Azevedo i zatražio od Evropske komisije da predstavi prave analize cene i koristi fokusirane na specifične potrebe poljoprivrede.

"Važno je znati da li potencijalna veća bezbednost na putu preteže nad potencijalnim novim opasnim situacijama na putu ali i na poljima", istakao je Azevedo i pozvao Komisiju da na pitanju ABS tehnologije radi sa onima koji koriste poljoprivredne mašine.

Preciznost i fleksibilnost

Kontroverze oko ABS tehnologije javile su se u sklopu šire debate o ravnoteži između inovativne Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) i strogog zakonskog okvira.

Poljoprivrednici u EU i poljoprivredno-prehrambena industrija uviđaju vrednosti digitalnog doba za poljoprivredni sektor ali upozoravaju da se moraju razmotriti i troškovi.

Žan-Pol Bins (Jean-Paul Beens) iz kompanije Jara (Yara) koja proizvodi đubrivo smatra da poljoprivrednike treba ohrabriti da koriste tehnološke inovacije.

"Poljoprivrednike ne treba gušiti dodatnim propisima već podstaći da, uz maksimalnu fleksibilnost, istraže taj potencijal nove tehnologije", kazao je Bins za EurActiv.com.

I u udruženju Copa-Cogeca smatraju da poljoprivrednici u EU moraju da imaju pristup najnovijoj tehnologiji kako bi mogli da konkurišu na svetskom tržištu.

"Zabrinutost koju delimo sa proizvođačima je da se sredstva za istraživanje troše na usklađivanje sa regulativom umesto da se finansiraju inovacije", kazao je Azevedo.

"Tako kod 'pametnih' mašina moramo da se uskladimo sa regulativom i ispunimo ambiciozne ekološke ciljeve", rekao je Azevedo i dodao da to zahteva izmene na mašinama koje utiču na rad na farmama.

"Poljoprivredne mašine su kapitalno intenzivno investiciono dobro za poljoprivrednike koje treba da im donesu povraćaj. Zato je važno osigurati da sva neophodna tehnička oprema bude na raspolaganju ubuduće kako bi se odgovorilo na specifične potrebe poljoprivrede po razumnoj ceni", zaključio je Azevedo.

 

Izvor: EurActiv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31