U gradskoj kasi Loznica je ove godine za program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne i politike ruralnog razvoja odvojila 20,2 miliona za direktne subvencije.

Uz saglasnost resornog ministarstva usvojen je program poljoprivredne politike na nivu grada, a od danas (10.6) su raspisana tri konkursa, koji traju do utroška predviđenog novca, ili do prvog decembra.Objavljeni su konkursi za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, nabavku priključnih poljoprivrednih mašina, staklenika, plastenika, sadnica voća, protivgradnih i mreža za senčenje, opreme u pčelarstvu kao i sistema za navodnjavanje, drugi je dodela podsticajnih sredstava za veštačko osemenjavanje životinja, a treći je za osiguranje useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja.

 Najveće interesovanje je svake godine za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, za koju je lani bilo izdvojeno 15, a ove 16,8 miliona dinara, dok su dva miliona dinara namenjena za osiguranje, a ostatak za osemenjavanje. Za osobe mlađe od 40 godina i žene kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava od ove godine će refundacija na osnovicu biti 60 odsto, deset odsto više nego za ostale zahteve.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva na području Loznice, a jedan od osnovnih uslova je i da su platili porez na imovinu. Prema podacima Odeljenja za privredu ove godine je iz budžeta za ove konkurse izdvojeno oko 15 odsto više novca nego prošle, a poslednjih nekoliko godina traje taj trend povećanja.

 Očekuje se da ove godine bude više od 400 podnetih zahteva. Prošle godine ih je ukupno odobreno 409, 20 više nego prethodne. Inače, Loznica je za ovu godinu odvojila i 3,8 miliona dinara za nabavku 95 protivgradnih raketa.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3266007/podrska-loznickim-poljoprivrednicima-iz-gradske-kase-oko-20-miliona-dinara

Do 1. septembra biće osnovan Agroindustrijski centar na Zlatiboru u koji će biti učlanjeni poljoprivredni proizvođači da bi lakše plasirali robu, zaštitili brend i geografsko poreklo mesnih prerađevina, sira, meda i drugih proizvoda tog kraja, najavio je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) predsednik Opštine Čajetina, Milan Stamatović.

On je na Zlatiboru na regionalnoj konferenciji "Agroindustrijski centar - temelj privrede Zlatiborskog okruga" novinarima rekao da su pionirski koraci napravljeni 2017. godine osnivanjem firme Ekoagrar, što je dalo dobre rezultate.

- Pored turizma sada želimo da razvijamo i poljoprivredu i proizvodnju organske hrane - rekao je Stamatović i dodao da Opština Čajetina uz stručnu pomoć Švedske na mestu gde "proizvodi i nastaju", osniva Agroindustrijski centar kao deoničarsko društvo.

Proizvođači će od Opštine dobiti podršku kroz obezbeđenu infastrukturu i neophodne subvencije, a imaće i siguran plasman robe i zaštitu od monopolista, rekao je Stamatović.

U osnivanju centra već su napravljeni prvi koraci jer je u Krivoj Reci izgrađena mlekara i sušara, a u planu je izgradnja i hladnjače.

Stamatović je rekao da proizvođači na Zlatiboru nemaju problem sa plasmanom robe, ali da će učlanjenjem u Agroindustrijski centar smanjiti troškove proizvodnje.

- Vlada Srbije propagira da privreda može da se zasniva na malim i srednjim preduzećima, to je utopija jer mali ne mogu da ispune standarde zaštite životne sredine pošto bi svako morao da gradi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jeftinije je ako se udruže i grade zajedno - rekao je Stamatović.

On je kazao da će se poljoprivredni proizvodi sa Zlatibora prodavati pre svega hotelima na tom području, jer je cilj da se za nekoliko godina privuče milion turista, ali i da se izvozi u Grčku, Švedsku, Švajcarsku, Norvešku i na Kipar.

Najavio je da će Agroindustrijski centar biti otvoren za udruživanje i proizvođača iz drugih regiona, a da će advokatska kancelarija uskoro napraviti platformu za formiranje tog centra.

Švedski ambasador u Srbiji Jan Lundin rekao je da je "ključno pitanje kako zaštititi mlade proizvođače da opstanu na tržištu gde dominiraju veliki".

Švedska i Srbija već sarađuju kroz program" Hrana sutrašnjice".

- U poljoprivredi se krije veliki potencijal koji miruje a treba naći način za veću proizvodnju i izvoz - rekao je Lundin.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zorica Vasiljević je podsetila da su posedi u Srbiji mali, u proseku oko pet hetara, i da zbog toga ne mogu da budu konkurentni.

"Proizvođači udruživanjem postaju jači na tržištu i dobijaju neophodnu edukaciju", rekla je Vasiljević.

Proizvođač sira "Zlatne Rudine" iz sela Rudine Radivoje Mišović rekao je da je proizvodnjom planinskog punomasnog sira po uzoru na alpske zemlje počeo da se bavi pre tri godine.

- Osnivanje Agroindustrijskog centra daje novu nadu jer očekujemo da udruženi postanemo snažniji i konkurentniji i na stranom tžištu i obezbedimo neophodan marketing - rekao je Mišović.

Prema rečima Mitra Marića iz sela Mačkat koji proizvodi suhomesnate proizvode, malim proizvođačima će dosta značiti ako "opština stane uz njih".

- Proizvođači su pojedinačno mali, lakše će biti da se radi uz podršku - rekao je Marić koji godišnje proizvede deset tona suhomesnatih proizvoda i sve proda turistički centrima u Srbiji.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526153/do-1-septembra-2019-osnivanje-agroindustrijskog-centra-na-zlatiboru-manji-troskovi-proizvodnje

Poreska uprava Srbije saopštila je danas da je u toku uručenje rešenja za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje poljoprivrednika za 2019. godinu, za osiguranike kojima se obaveza utvrđuje rešenjem poreskog organa.
Uručenje rešenja vrši se shodno Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Napominje se da se rešenje smatra dostavljenim po isteku roka od 15 dana od dana predaje rešenja pošti, a na rešenju je naznačen datum predaje.Na osnovu člana 27. stav 3. i člana 38. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje utvrđena je mesečna osnovica doprinosa u iznosu od 23.921 dinara i godišnja u iznosu od 287.052 dinara.

Stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 26 odsto.

Takođe, stopa doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje propisana je članom 44. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i iznosi 10,3 odsto.

Godišnji iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2019. godinu obveznik plaća u jednakim tromesečnim ratama u roku od 45 dana od dana početka tromesečja (15.02, 15.05, 15.08, i 15.11.2019.) na propisane račune koji su naznačeni u rešenju, sa pozivom na broj u čijoj je strukturi broj odobrenja za plaćanje (BOP).

Privremene tromesečne akontacije u 2020. godini, počev od prve koja dospeva 15. februara 2020. godine, uplaćuju se sa pozivom na broj u čijoj je strukturi BOP, opredeljen za uplatu obaveza za 2020. godinu, koji je prikazan u samom rešenju.

Prilikom uplata poreskih obaveza za 2019. odnosno za 2020. godinu, potrebno je da poreski obveznici postupaju u skladu sa navedenim kako bi uplate bile ispravno proknjižene, navela je Poreska uprava.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/urucenje-resenja-o-uplati-socijalnog-osiguranja-za-poljoprivrednike_1015056.html

Prvog radnog dana posle praznika, poljoprivrednici će moći da konkurišu za kredite za koje država plaća deo kamate. Tako umesto komercijalnih kredita na koje je kamata od pet do osam odsto, zajam mogu dobiti uz tri odsto kamate. Za žene nosioce gazdinstava i mlađe od 40 godina, kamata je jedan odsto. Mladim poljoprivrednicima koji bi da kupe zemljište, od sredine juna na raspolaganju će biti i povoljni državni krediti, najavljuju u Ministarstvu poljoprivrede.Čovek koji na srpskom selu živi i proizvodi u proseku ima 62 godine. Tek svaki 14 nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina. Nasuprot uvreženom mišljenju, najveći deo njih je digitalno i ekonomski pismen. Ono što im nedostaje nije radna etika, već dovoljno zemljišta."Država bi nam pomogla na taj način što bi nam omogućila da pod povoljnim uslovima kupimo državno poljoprivredno zemljište sa nekim rokom otplate od sedam do 10 godina. U suprotnom, mi smo prinuđeni da uz ove male količine zemljišta koje imamo u posedu da ih prodamo velikim igračima i da svoju budućnost potražimo negde na Zapadu", upozorava Stefan Negić, poljoprivrednik iz Bavaništa.

Kako bi ih zadržala na selu, država će sredinom juna mlađima od 40 godina, preko Poštanske štedionice ponuditi kredite za kupovinu oranica - na 20 godina uz kamatu od 1,9 odsto, i bez učešća. Garancija je hipoteka na kupljenu parcelu.

"Ako uspemo da dođemo do 1.000 mladih gazdinstava, koji su kupili svoju zemlju na ovakav način, napravili smo veliki posao. Ovo je jako važna stvar da neko može da kupi svoju imovinu, da ne mora da zalaže tatinu kuću, da ne mora da zalaže neku tatinu zemlju, bilo šta, nego jednostavno da ima volje da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i ovo nije kraj", objašnjava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Iako za njih vlada najveće interesovanje, država, makar za sada, nije ponudila svoje oranice. Drugih ograničenja nema – mladim poljoprivrednicima na raspolaganju je sve što se nalazi na tržištu.

"Imajući u vidu da u našim seoskim sredinama imamo dosta tih staračkih domaćinstava koja se sve manje bave poljoprivrednom proizvodnjom i nisu komercijalna, mislim da ima uslova da se nađe dobro i kvalitetno poljoprivredno zemljište", kaže Jonel Subić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Posle praznika kreću i subvencionisani krediti za poljoprivrednike za nabavku repromaterijala, opreme, stoke i hrane za životinje.

Za to je izdvojeno 600 miliona dinara, 50 miliona manje nego 2018. Ali, prebacivanjem novca iz drugih mera, iz Ministarstva obećavaju da će za dotiranje kamata dati milijardu dinara i tako u poljoprivredu ubrizgati 10 puta više novca.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3505776/poljoprivrednicima-povoljni-krediti-uz-dotacije-drzave.html

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Vlada Srbije u četvrtak doneti odluku o vraćanju subvencija na gorivo za poljoprivrednike. On je rekao da je odlučeno da se vrati mera subvencionisanja prilikom kupovine goriva za poljoprivrednike i da će tu odluku usvojiti Vlada Srbije u četvrtak. Predsednik je, obraćajući se građanima Vršca, obećao da će država u narednom periodu još više podržavati sektor agrara i ulaganje u poljoprivredu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vlada-vraca-subvencije-na-gorivo-za-poljoprivrednike_990829.html

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević izjavio je da će u 2019. godini agrarni budžet Vojvodine doneti više novca poljoprivrednicima, biti "najefikasniji i najefektivniji", a iznosiće 6,3 milijarde dinara.
Radojević je na konferenciji za novinare u Novom Sadu najavio i da će rebalansi budžeta, koji se očekuju tokom godine, značiti i dodatna sredstva za poljoprivredu Vojvodine.

On je rekao da budžet za poljoprivredu u 2019. godini "jeste nominalno nešto manji", ali da je koncipiran "nejefektivnije do sada kada su u pitanju tekuća davanja tokom budžetske godine".

Dodao je da je obezbeđeno više sredstava za registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Kazao je i da su realizovane sve preuzete obaveze kroz budžete u 2017. i 2018. godini, te da se u 2019. godinu ulazi "sa 96 posto operativnim agrarnim budžetom".

"Dakle, realizovali smo sve započete projekte iz prethodnog perioda i sveli smo na minimum sve preuzete obaveze iz 2018. godine", istakao je Radojević.

Кada je reč o programu za zemljište, za ove namene planirana su sredstva u visini 1,5 milijardi dinara, u okviru kojih je 77 miliona dinara preuzetih obaveza, tako da će Sekretarijat nastaviti sa svim merama iz prethodne godine, a to su izdvajanja za registrovana poljoprivredna gazdinstva i lokalne samouprave.

Nova mera u okviru programa za zemljište odnosiće se na finansiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava, za čega je planirano 40 miliona dinara za nabavku nove opreme i novih vatrogasnih vozila.

Za program za razvoja sela u narednoj godini planirano je 668 miliona dinara ili 35 odsto više sredstva nego 2018. godine, a za podršku mladim poljoprivrednicima do 40 godina izdvojeno je 250 miliona dinara, odnosno 25 posto više za startap programe nego prethodne godine, rekao je Radojević.

Sekretarijat će, kako je rekao, nastaviti i ulaganja u visokoobrazovne institucije i srednje poljoprivredne škole u cilju unapređivanja obrazovanja i podizanja kvaliteta dualne nastave.

Budžetski fond za vode je planiran na nivou 3,7 milijardi dinara, čiji se deo odnosi za konkurse namenjene lokalnim samoupravama za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže, a deo na poslovanje JVP Vode Vojvodine.

U okviru programa za šume, biće nastavljene podsticajne mere iz 2017, i to za izgradnju i rekonstrukciju šumskih puteva, pošumljavanje i unapređivanja rasadničke proizvodnje.

Radojević je naveo da je za program u oblasti lovstva izdvojeno nešto više sredstava nego 2018, i da će biti nastavljena podrška nabavci terenskih vozila za rad lovačkih udruženja.

On je pozvao vojvođanske poljoprivrednike da konkurišu za sredstva Sekretarijata za poljoprivredu, koja će im biti na raspolaganju već krajem januara.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/ekonomija/pokrajinski-sekretar-najavio-efikasniji-agrarni-budzet-vojvodine

 

Pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević, sa saradnicima, posetio je domaćinstva u Prilepcu i Stajkovcu, u vlasotinačkoj opštini.

On je o problemima ruralnog razvoja razgovarao i sa predsednikom opštine Zoranom Todorovićem, stručnim saradnikom u opštinskom Odseku za poljoprivredu Milošem Radosavljevićem, a skupu su prisustvovali i predstavnici Poljoprivredne stručne službe i Poljoprivredne škole u Leskovcu.

„Cilj nam je da popišemo probleme sa kojima se srećete na terenu. Čujem da je najviše pritužbi na Upravu za agrarna plaćanja i neke zahteve koji stoje od prošle godine. Veći je problem manjak ljudi na tim poslovima nego nedostatak novca. Takođe, zanima nas i u kojoj meri su lokalne samouprave uključenje u reševanje problema u poljoprivredi“, istakao je Bogićević.

Predsednik opštine Vlasotince Zoran Todorović istakao je da ljudi mogu i treba da se bave poljoprivredom, ali da im je pre svega potrebna komunalna infrastruktura.

„I trudimo se da u tom domenu što više pomognemo. Sva sela dobijaju LED rasvetu, radimo na prevenciji štete od poplava, Stajkovcu smo obećali vodu iz gradskog vodovoda i doveli smo je, sada moraju sa „Vodovodom“ da reše odnos. Zakon ne sagledava adekvatno zdravstvenu zaštitu u razuđenim područjima, tako da opština ulaže godišnje 30 miliona dinara kako bi naši lekari stigli do svakog pacijenta kome treba ukazati pomoć. Sve je to deo ruralnog razvoja“, rekao je Todorović.

Poljoprivredni proizvođači su iznosili probleme sa carinom i izvozom u Rusiju, konstatovali su da poljoprivrednicima na jugu ne idu u prilog propisane površine kao uslov za subvencije s obzirom na to da je prosek koji obrađuju od jedan i po do dva hektara. Predložili su da se po pitanju obradivih površina po gazdinstvu napravi razlika između Vojvodine i juga Srbije, a ukazali su i na odredbe pravilnika koje im otežavaju posao, kako su rekli. Poljoprivrednici su pohvalili saradnju sa Poljoprivrednom stručnom službom.

Predstavnici ministratsva rekli su da se priprema analiza funkcionisanja sistema osiguranja u poljoprivredi i da će tu biti doneti određeni pravilnici.

Predstavnici Poljoprivredne škole u Leskovcu naglasili su da ministartsva poljoprivrede i obrazovanja moraju da rade zajedno i planski na oživljavaju ovih stručnih škola jer se u praksi ne vidi dovoljno ono što se u medijima potencira, a to je da je poljoprivreda velika razvojna šansa Srbije.

 

IZVOR:http://jugmedia.rs/poljoprivrednici-sa-juga-traze-drugacije-uslove-za-subvencionisanje-od-onih-iz-vojvodine/

Opština Niš povećala je ovogodišnje subvencije poljoprivrednicima i to duplo. Sredstva su sa prošlogodišnjih 12 povećana na 25,5 miliona dinara.

Podsetimo, pravo na ovu vrstu pomoći su imala sva registrovana gazdinstva sa teritorije grada Niša pod uslovom da se proizvodnjom bave na ovom terenu i da ispunjavaju dodatne kriterijume koji su prilagođeni svakoj grani poljoprivrede.

Subvencije iznose 60 odsto od vrednosti investicije i ne mogu biti veće od 600.000 dinara po gazdinstvu.

- Posebno je značajno to što je dvostruko više proizvođača nego lane osiguralo zasade i objekte, što pokazuje da je povećana svest o tome da ne postoji sigurnija zaštita od nepogoda, bez obzira na to koliko lokalna samouprava bude ulagala u uređenje rečnih korita, nabavku protivgradnih raketa, naknade strelcima... Zato pozivam sve domaćine da se još aktivnije prijavljuju za naše podsticaje - kaže niški gradonačelnik Darko Bulatović koji je poljoprivrednicima uručio ugovore.

A, oni su ove godine potpisani sa 160 poljoprivrednika, s tim što prvi čovek Niša ističe da je sada uvedena i nova mera nazvana "Podrška mladima u ruralnim područjima", sa subvencijom od 75 odsto planiranog ulaganja pri početku proizvodnje i maksimalnim iznosom po korisniku od 500.000 dinara.

- Konkurs za ovu meru je još otvoren, pa apelujem na poljoprivrednike mlađe od 40 godina da se jave i predstave svoje projekte - zaključuje Bulatović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:740342-Subvencije-dvaput-vece

Iako je cena mineralnih đubriva na prošlogodišnjem nivou, poljoprivrednici kažu da će ovogodišnja prolećna setva biti skuplja zbog većih cena semena i činjenice da smo jedina zemlja u regionu koja još uvek nema model regresiranog dizel goriva za poljoprivredu. Tome bi trebalo dodati i činjenicu da su ratari zbog prošlogodišnje suše i niskih prinosa u velikoj besparici, kao i da mimo njihovih očekivanja, cene ratarskih kultura na Produktnoj berzi, ne rastu. ...
Gostujući u emisiji Brazde, poljoprivrednici su uoči prolećne setve ukazali na svoje kalkulacije i razloge zašto će i ove godine najvažniji posao u polju za njih biti skuplji.

Kao najveći trošak u zasnivanju prolećnih useva poljoprivrednici navode skupo dizel gorivo koje je u odnosu na prošlu godinu skuplje za nekoliko dinara a još uvek država nema rešenje oko modela regresiranja tog inputa. Takođe je važno da do optimalnih setvenih agrorokova gorivo bude kod poljoprivrednika.

Da bi se ispoštovala tehnologija gajenja ratarskih kultura, od setve do žetve, poljoprivrednici kažu da je potrebno da država regresira dizel gorivo u količini od 60 do 70 litara po hektaru.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, razgovarali su danas sa predstavnicima proizvođača malina i predstavniicma hladnjačara i posredovali u pokušaju uspostavljanja dogovora o prihvatljivoj ceni otkupa malina.

Na sastanku je dogovoreno da se formira Radno telo, koje će činiti predstavnici Vlade Srbije, predstavnici proizvođača malina i hladnjačara, koje će pratiti formiranje cena na domaćem i konkurentnim tržištima kako bi se napravio dogovor prihvatljiv za sve.


Kako prenosi Agencija BETA predsednik Upravnog odbora Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović izjavio je danas da su malinari zadovoljni razgovorom sa premijerkom Anom Brnabić i da očekuje da će do četvrtka sledeće nedelje imati i konkretne rezultate o ceni malina.

On je agenciji Beta rekao da će biti formirana radna grupa sa ciljem da u narednih nedelju dana ispita kako se formira cena maline u evropskim zemljama.

Radović je dodao da će radna grupa ispitati koja je cena maline u Poljskoj i da će u tu zemlju za dva do tri dana otputovati predstavnici vlade, hladnjačara i malinara.

"Nakon toga ponovo ćemo se sastati sledećeg četvrtka i tada bi trebalo da utvrdimo cenu. Najvažnije je da bude formirana akontna cena maline na teritoriji cele Srbije", rekao je Radović.

Radović je rekao da je to udruženje tražilo da prosečna cena bude 1,83 evra ili 200 dinara za kilogram malina. Sada je cena od 100 do 125 dinara, ponegde do 150 dinara.

Podsećanja radi, malinari su prošle nedelje zatražili da se do 7. jula sastanu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, inače će radikalizovati protest.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30