Korisnici socijalnih programa i teže zapošljive osobe iz Šumadijskog okruga mogu se prijaviti za besplatnu obuku za pokretanje posla u poljoprivredi.

Prezentacija ovog projekta, koji realuzuje Udruženje „Fenomena“ iz Kraljeva, održana je danas u prostorijama Centra za socijalni rad u Kragujevcu.

Korisnici novčanih socijalnih davanja i teže zapošljive osobe imaju priliku da, nakon besplatne obuke, pokrenu sopstveni posao u poljoprivredi.

Obuka se organizuje u okviru projekta pod nazivom „Socijalna inkluzija kroz DAFF agrobiznis model“, koji realizuje Udruženje „Fenomena“ iz Kraljeva.

Cilj projekta je osnaživanje teško zapošljivih grupa ljudi, kroz obuku i motivaciju, za rad u poljoprivredi.

Centar za socijalni rad u Kragujevcu podržao je ovaj projekat kao jedan od načina za poboljšanje položaja teže zapošljivih grupa ljudi.

U planu je uključivanje najmanje 10 korisnika socijalnih davanja koji će nakon obuke biti u prilici da naprave svoj biznis plan i konkurišu za sredstva.

Za obuku se mogu prijaviti korisnici socijalnih programa, osobe nižeg obrazovnog nivoa, nezaposleni duže od godinu dana, pripadnici romske i drugih manjinskih zajednica, samohrane majke, žene koje su pretrpele nasilje, kao i mladi iz ovih grupa.

Prijavljivanje će trajati do 15. marta.

Izvor:http://rtk.co.rs/pokretanje-posla-u-poljoprivredi-za-korisnike-socijalnih-programa/

 

Često se srećemo sa terminom EC, EC vode za navodnjavanje,  kažu nam stručnjaci da treba proveriti pored PH  i EC vode za navodnjavanje. Neko nam kaže da je to ustvari bitnija stavka u analizi vode od PH dok neko tvrdi da je potpuno  nebitna.

EC –Električni Konduktivitet, predstavlja meru elektro-provodljivosti rastvora i izražava se u jedinicama   µS/cm – mikro simens po centimetru,  mS/cm – mili simens po centimetru, dS/m – deci simens po metru. To je ustvari brojno izražena sposobnost ispitivanog uzorka  vode da provodi struju.

1 dS/m = 1 mS/cm = 1000 µS/cm  odnosno 1 µS/cm = 0,001 mS/cm

Kada je voda čista bez ikakvih rastvorenih supatanci prirodno provodi stuju, apsolutna čista voda ima provodljivost 0,055 µS/cm

Elektro-provodljivost vode potiče od rastvorenih soli i direktno zavisi od količine reastvorenih jona u njoj. Na primer djubrivo amonijum-nitrat ukoliko ga dodamo vodi,

 NH4NO3 čvrsto + H2O →( NH4+)  + (NO3-)

 u vodi sada imamo amonijum jone koji su pozitivno naelektrisani  i nitratne jone koji su negativno naelelktrisani, a kada imamo naelektrisane supsatance eto nam provodnika za struju. Što više naelektrisanih supstanci bolji provodnik.

Većina biljnih hraniva su u obliku soli koja je dodata u vodi. EC nam može dati orijentacionu sliku o opštem sadržaju jonskih hraniva u vodi za zalivanje. Što je više jona , jednog ili više različitih jedinjenja, prisutno u vodi to je veća vrednost EC. Ali isto tako nam može dati lažno povoljan ili nepovoljan rezultat, na primeru morske vode usled prisustva veće količine NaCl – natrijum hlorida,

NaCl + H2O →(Na+) +(Cl-)

odnosno kuhinjske soli, EC može biti i milion puta veća od čiste dejonizovane ili destilovane vode. I ovde imamo jone natrijuma koji su pozitivno naelektrisani i jone hlora koji su negativno naelektrisani i opet što više naelektrisanja veća provodljivost struje. Odnosno bolje poredjenje bi bilo ukoliko u čašu destilovane vode dodamo kašičicu kuhinjske soli EC će znatno biti povećan , ali to ne znači da je ta voda izuzetno bogata hranljivim materijama za biljku, već je toksična za biljku.

Razmotrićemo još jedan drastičan primer . Ukoliko u destilovanoj vodi rastvorimo so uranijum – hlorida do prihvatljive vrednosti  EC, odnosno imamo destilovanu vodu i dodamo malo uranijum hlorida i damo nekom da nam proveri vrednost EC i on nam kaže da je na osnovu tog parametra  voda izuzetno dobra za zalivanje.

Znači EC nam daje podatak o prisutnosti jonskih jedinjenja, on ne razlikuje toksično od korisno.

Različite biljke u različitom uzrastu i fazama razvoja različito podnose EC vrednosti. Tako prema nekim stranim autorima za mladje tek posadjene biljke i sadnice ne bi trebala vrednost EC da prelazi 0,75 dS/m, dok za starije useve može ići do 1,5 dS/m.

 Bez obzira što se radi o hranljivim supstanacama, ne treba ići u krajnosti i preterivati sa djubrivima u sistemima za zalivanje, bolje je češće po malo nego odjednom veća količina, bolje veća količina blažeg hranljivog rastvora koji se lagano pušta u zalivni sistem i razredjuje sa tekućom vodom nego manja količina koncentrovanijeg hranljivog rastvora koji se brzo propusti kroz zalivni sistem i prilikom mešanja sa tekućom vodom daje veće vrednosti EC.

Prilikom uporedjivanja podataka datih u različitim analizama treba obratiti pažnju na jedinice, veoma često na različitim forumima i savetovanjima se govori o vrednostima EC bez navodjena jedinica, tako da se na nekim sajtovima nalazi podatak da je najbolja vrednost EC 0,5 ali nije navedeno čega odnosno da li je to izraženo u  µS/cm, mS/cm ili dS/m, pa je teško uporedjivati podatke.

Tipični merač za EC se satoji od dve elektrode koje se uranjaju u uzorkovanu vodu. Merači za EC su jednostavni i danas se mogu kupiti u svim bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama, prodavnicama hidroponske opreme, prodavnicama baštovanske opreme.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i naadležnog veterinarskog inspektora.

Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine.

Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.

U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine.

Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: http://uap.gov.rs/

Poljoprivrednicima u Srbiji ove godine obezbeđeno je dodatnih 3,3 miliona evra, u okviru IPARD programa. Naime, ovaj novac moći će da se investira u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za preradu i marketing.

Takođe, poljoprivrednicima su na raspolaganju i nove mogućnosti za ulaganje i lakše ispunjavanje određenih uslova u sektoru voća, povrća i mesa.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, u sektoru voća i povrća, na malim poljoprivrednim gazdinstvima, do 15 hektara, ubuduće će se proveravati standardi samo u sektoru investicije, na koji se zahtev odnosi, a ne na celom poljoprivrednom gazdinstvu.

Drvo jabuke Foto: Profimedia
- Uslovi za poljoprivredna gazdinstva, sa minimum dva i maksimum 20 hektara jagodičastog voća i od dva do 100 hektara drugog voća, proveravaće se na kraju investicije, osim u slučaju skladišnih objekata, gde uslovi treba da budu zadovoljeni na početku investicije - kažu u resornom ministarstvu.

SKOČILA VREDNOST: Oranice u Vojvodini skuplje i do 20 odsto!

- Poljoprivrednici će dobiti i novac za podizanje i obnavljanje zasada voća, kupovinu višegodišnjeg sadnog materijala, uključujući pripremu zemljišta, što do sada nije bio slučaj. Sadnice su mogle da se nabave samo kroz nacionalne mere.

I u povrtarstvu će biti povećana gornja granica. Tako je novi maksimum 100 hektara otvorenog prostora za proizvodnju povrća, na kraju investicije, umesto 50 hektara, koliko je do sada bila.

- Kod proizvodnje mesa, dodata je nova kategorija i to kada je reč o tovu teškog tipa, u živinarstvu, a uslov je upisani objekat za proizvodnju jata kokošaka roditeljskog tipa - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

Konačno je poznat datum: Počinje izgradnja gasovoda kroz Srbiju!

Postupak za ostvarivanje prava na IPARD podršku koji se vodi pred Upravom za agrarna plaćanja, različit je od zahteva za subvencije iz nacionalnog budžeta, prvenstveno zbog broja terenskih kontrola koje se obavezno sprovode. Kako ukazuju u Upravi, postupak se sastoji od dve faze - odobravanja projekta i zahteva za isplatu.

Poljoprivreda Foto: Profimedia
- U prvoj fazi podnosilac je dužan da uz zahtev za odobrenje projekta dostavi svu potrebnu dokumentaciju, kako bi uopšte ušao u proces - ističu u Upravi za agrarna plaćanja.

- Pošto se projekat odobri, korisnik može da započne investiciju i završi je u roku koji mu je rešenjem o odobravanju projekata naložen. Nakon toga korisnik podnosi zahtev za odobravanje plaćanja. U rešenju o isplati IPARD podsticaja su navedena sva prava i obaveze koje korisnik mora da ispoštuje u narednih pet godina, od momenta isplate.

VELIKO INTERESOVANjE
Prema najavama iz resornog ministarstva, ove godine trebalo bi da bude raspisano sedam konkursa za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za ruralni razvoj u Srbiji - takozvani IPARD program.

Za nabavku traktora preko ovog programa lane je bilo dva puta više podnetih zahteva nego raspoloživog novca.

TRŽIŠTE NEKRETNINA U PORASTU: Stambenih kredita duplo više

Iz pretpristupnog fonda za ruralni razvoj, srpski poljoprivrednici do 2020. godine mogu da dobiju ukupno 175 miliona evra.

Izvor: https://www.srbijadanas.com 

Vlada Srbije usvojila je niz uredbi o podsticajima i podršci u poljoprivredi, preduzetništvu i poslovnoj infrastrukturi. Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2019. godinu utvrdjene su mere ruralnog razvoja i preraspodele podsticaja, obim sredstava za kreditnu podršku i posebni podsticaji u poljoprivredi. Utvrdjen je i obim sredstava za IPARD. Na taj način je nastavljena postepena transformacija u tim oblastima, kao deo procesa pristupanja Evropskoj uniji. Vlada je usvojila Uredbu o utvrdjivanju programa podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2019. godini, kako bi bile podstaknute investicije mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika u širenju proizvodnje i jačanju konkurentnosti, sa ciljem otvaranja novih radnih mesta. Kako se dodaje, mikro, malim i srednjim privrednim subjektima, preduzetnicima i zadrugama kroz razvojne projekte biće raspodeljeno 500 miliona dinara. (Beta)

Sve promene koje su nastale na gazdinstvu potrebno je prijaviti i to posebno ako je reč o novim poljoprivrednim kulturama na zemljištu, promenama u broju domaćih životinja, zakupu, ali i proširenju zemljišnih poseda. Od prvog marta do 30. aprila vršiće se registrovanje.

"Što se tiče proizvođača koji u svom posedu imaju višegodišnje zasade u obavezi su da svake godine vrše prijavu svojih zasada na datim parcelama i sve promene koje su u međuvremenu došle, a što se tiče proizvođača koji se bave ratarskom proizvodnjom, zbog same proizvodnje koja traje kraće u odnosu na višegodišnje zasade, svake godine su u obavezi da na parcelama na kojima će se vršiti zasejavanje svojih useva prijave tačno određeni usev koji će biti u 2019. godini", kazala je Lidija Vulović, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Kada je reč o stočarskoj proizvodnji mora se tačno prijaviti vrsta domaćih životinja, brojno stanje, a do prvog maja nosioci poljoprivrednih gazdinstava imaće prilike i da prijave promenu na svom imanju ukoliko se desila nakon registracije. Na osnovu tog broja dobijaće i subvencije.

"Treba obratiti pažnju da se nešto ne promaši, treba da se kaže pravo stanje, vrsta stoke, domaćih životinja i broja jer ako se nešto pogreši i ako se utvrdi greška a poljoprivrednik dobija subvencije recimo za pet krava po 25 000 dinara i ako inspekcija utvrdi da je to manji broj krava on može da dobije pasivni status imanja. Onda to donosi sledeće, da naredne tri godine ne može da koristi subvencije , bilo koje vrste ne samo za stoku već i za sve i onda je to muka posle vratiti u aktivni status", saopštio je Goran Joksić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u registar vodi se kao aktivno ali ukoliko se ne izvrši obnova registracije, ako se ne ispune ugovorne obaveze kada je reč o kreditima i ako se daju netačni podaci može da pređe u pasivan status.

"Poljoprivredna gazdinstva koje se nalaze u pasivnom statusu neće moći da koriste podsticaje iz oblasti poljoprivrede a zemljišni fond koji poseduje neće moći da budu predmet upisa drugog poljoprivrednog proizvođača, odnosno gazdinstava. U slučaju kada se ne prijave sve katastarske parcele ili kada se daju neistiniti podaci pasivni status traje tri godine i kada se ne poštuju propisi koji su navedeni onda pasivni status može trajati od tri do pet godina", rekla je Marija Ivanović, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu.

Olakšavajuća okolnost kada je reč o dobijanje dužeg pasivnog statusa koje može da traje od tri do pet godina je ta da se na polovini isteka može poslati zahtev za prestanak pasivnog statusa uz navođenje svih ispunjenih obaveza i mera. Izvor www.ikragujevac.com 

Razvojni fond Autonomne pokrajine Vojvodine raspisao Konkurs za dugoročne kredite za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije s ciljem obezbeđenja finansijskih sredstava radi podrške razvoju i unapređenju poljoprivrede povećanjem nivoa tehničke opremljenosti. Pravo učešća na konkursu imaju fizička lica - nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva na teritoriji AP Vojvodine, koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom i ima izmirene naknade za odvodnjavanje. Krediti će se dodeljivati za finansiranje nabavke nove poljoprivredne pogonske i priključne mehanizacije. Iznos kredita može biti od 100.000 do 5.000.000 dinara. Kamatna stopa iznosi 1,5% na godišnjem nivou. Sopstveno učešće poljoprivrednika je najmanje 20% predračunske vrednosti u slučaju finansiranja pogonskih mašina, a bez učešća u slučaju finansiranja priključnih mašina. Rok vraćanja kredita je do pet godina u okviru kojih je obuhvaćen grejs period do 6 meseci. Tokom ovog perioda obračunava se i plaća interkalarna kamata mesečno, tromesečno ili šestomesečno u visini ugovorene kamatne stope. Anuiteti se obračunavaju i plaćaju mesečno, tromesečno ili šestomesečno. Naknada za korišćenje usluga Kreditnog biroa za korisnika kredita iznosi 246,00 dinara. Konkurs je otvoren do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju ili do donošenja odluke nadležnog organa o zatvaranju Konkursa. Zahtev za kredit sa kompletnom dokumentacijom se podnosi u prostorijama Fonda u Novom Sadu, Bulevar cara Lazara 7a, u Sektoru za kredite, ili se dostavlja poštom na istu adresu.

U jeku pripreme prolećne setve, poljoprivrednici uveliko računaju kako najjeftinije da nabave seme i repromaterijal. Plaćanje rodom nakon žetve se ne isplati. Zato mnogi rešenje vide u zaduživanju. Od 27 banaka, 12 ima ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede o subvencijama za kredite poljoprivredi, a svega njih sedam daje zajmove za agrar.

Prilikom nabavke repromaterijala, sa kešom u rukama, može da se dobije dobar rabat i druge pogodnosti, pa poljoprivrednici koji nemaju svoja sredstva uzimaju kredite iako su kamate od četiri do šest odsto.

"Da bi napredovali, neophodan je novac za ulaganja u dugoročna investiranja tako i u kratkoročna, gde banke izlaze u susret", kaže poljoprivrednik Vukašin Ristić.

"Gazdinstvo sa tim kreditom ne ide u neizvesnost ranijih modaliteta sklapanja ugovora na zeleno, gde se čekala cena u oktobru, gde je bila velika neizvesnost i obično je to išlo sve na njegovu štetu", kaže Nenad Grgić iz OTP banke. 

Kamate na kredite koje država subvencioniše jesu od jedan do tri odsto. Budući da su sredstva ograničena i da su poljoprivrednicima na raspolaganju samo šest meseci, dve trećine agrarnih kredita su komercijalni. Na njih su kamate daleko više, ali ne mogu svi da ih dobiju.

"Veliki broj učesnika u Srbiji – malih poljoprivrednika, koji često nemaju uknjižene ni sve nekretnine, ne mogu da stave hipoteku, ne mogu da daju neke garancije, zatim naša porodična gazdinstva ne vode knjigovodstvo", kaže Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Minimalni uslov za kredit je da gazdinstvo ima makar jednu proizvodnu sezonu, kako bi banke znale s kim posluju i u odnosu na rizik odredile cenu novca koji pozajmljuju. Koliko god da je taj novac skup, modernoj poljoprivredi je neophodan.

"Vrlo je jasna težnja da stalno investiraju, dakle gde god da se pojavi zemlja koja je na prodaju, oni pokušaju da dođu do nje, takođe vrlo su voljni da obnavljaju mehanizaciju", kaže Zoran Ristić iz Unikredit banke.

"Primetno je da se kod mnogih beleži rast, da su njihove proizvodnje sada i raznovrsnije i više okrenute ka izvozu", Đorđe Radulović iz Banke Inteza.

Na zajam za investiranje u agraru banke naplaćuju kamatu od tri do četiri i po procenta godišnje.

Poljoprivrednici su veoma poželjni klijenti, kažu bankari. Dugove vraćaju na vreme, a često i pre isteka roka, kreditnu sposobnost nikada ne koriste do kraja. Zadužuju se samo onoliko koliko je neophodno. 

Izvor: RTS

Autor: Marija Miladinović Lisov 

Razvojem modernih tehnologija i interneta mnoge stvari postale su dostupnije. Danas iz topline svog doma možete naručiti i kupiti bilo šta. Isto važi i za poljoprivrednike koji sada mogu da kupe seme iz Brazila, ili lukovicu holandske lale direktno iz Amsterdama. Plačanje karticama olakšalo je ne samo kupovinu putem interneta već i u inostranstvu. Dovoljno je da sa sobom ponesete to "dragoceno parče plastike" i bilo gde možete kupiti bilo šta od traktora do priključnih mašina, naravno pod uslovom da na računu imate dovoljno novca. Međutim, kako i kod svake kupovine treba biti oprezan posebno preko interneta.

Koje kartice mogu da koriste poljoprivrednici i pod kojim uslovima? Kako bezbedno kupovati na internetu? Koji su saveti bankara? Odgovor na ova i sva druga pitanja dobili smo iz prve ruke od Biljane M. Petrović, direktorke odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu u NLB Banci u kojoj su posebno ponosni na uspešnu saradnju sa poljoprivrednicima.

Opširnije u Agrobiznis magazinu.

 

Izvor:Agrobiznis magazin  

Grad Valjevo i pet opština Kolubarskog okruga za poljoprivredu i ruralni razvoj u 2019. godine opredelili su ukupno 99,7 miliona dinara. Najviše novca za agrar iz gradske kase izdvojio je grad Valjevo, a najmanje opština Ub. Valjevsko preduzeće ”Agrorazvoj – valjevske doline” u raspodeli budžetskih sredstava dobilo je na raspolaganje 54,5 miliona dinara od čega je 40 miliona namenjeno za subvencije. Za rad JP ”Agrorazvoj – valjevske doline” izdvojeno je osam miliona, sa tri miliona biće nabavljene protivgradne rakete, 2,5 miliona za nadoknadu strelcima, dok će milion dinara biti usmereno na promociju voćarsta u valjevskom kraju.

Prema rečima Nikole Radojičića, pomoćnika gradonačelnika Valjevo, i ove godine nastaviće sa merama podrške kod nabavke poljoprivredne mehanizacije, protivgradne zaštite, staklenika, deo sredstava biće usmeren na finansiranje veštačkog osemenjavanja krava i sinhronizaciju estrusa kod ovaca. O trošku grada vlasnici poljoprivrednih gazdinstava moći će da provere hemijski sastav zemljišta. Subvensionisaće i kamate na poljoprivredne kredite a na osnovu karte reonizacije i nabavku voćnih sadnica. Jedan deo novca biće usmeren na projekate od kojih su pojedini već u realizaciji pre svega za organsku proizvodnju.

”Novina od ove godine je mera popravke kvaliteta obradivog zemljišta. U planu je nabavka krečnog materijala koji će poljoprivrednicima biti besplatno podeljen. U planu je da bude obuhvaćeno preko 500 hektara obradivog zemljišta, a prema planu Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo. Deo novca biće izdvojen i za pošumljavanje”, rekao je Radojičić.

Po izdvajanjima za poljoprivredu i ruralni razovj posle Valjeva je Lajkovac. Ova opština je za poljoprivredni sektor opredelila 18,2 miliona. Od deset miliona dinara, koliko iznosi mionički agrarni budzet, tri miliona biće uloženo u zaštitu od elementarnih nepogoda, 2,5 miliona za sajmove, izložbe i stručno osposobljavanje. Dva miliona namenjeno je za podizanje voćnih zasada, dok će dva i po miliona biti upotrebljeno za subvencije i kupovinu priplodnih grla stoke.

Agrarni budžet opštine Osečina iznosi 9,5 miliona dinara neznatno je uvećan u odnosu na prošlogodišnji. Od toga 6,2 miliona biće usmereno za podsticaje pri kupovini nove poljoprivredne mehanizacije, kao i za subvencije za umatičena grla stoke, za šta, kako kažu u ovoj lokalnoj samoupravi, vlade najveće intersovanje poljoprivrednika.

Peta po izdvajanju za poljoprivredu u našem okrugu je opština Ljig sa 5,6 miliona dinara. Sa 4,1 milion finansiraće nabavku priplodnih junica i ovaca, podizanje novih i obnavljanje postojećih zasada voća i veštačko osemenjavanje priplodnih grla stoke..

Najmanje novca ove godine za poljoprivredu namenila je opština Ub, svega dva miliona, kao i 2018. godine.

Izvor: https://patak.co.rs/za-poljoprivredu-skoro-100-miliona-dinara/

Ministarstvo poljoprivrede je danas u saradnji sa NALED-om predstavilo elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi odnosno portal www.sezonskiradnici.gov.rs, koji će obezbediti radnicima da imaju sva prava. Portal je predstavljen u prisustvu premijerke Ane Brnabić na konferenciji u okviru projekta "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi", a prisustvovali su i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević, ambasador Nemačke Tomas Šib i direktorka Poreske uprave Dragana Marković.

Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili na mesec dana. Svi radnici prijavljeni preko tog portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu. O prednostima onlajn prijavljivanja sezonaca Brnabić je ocenila da će prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi preko onlajn platforme da im omogući sva prava, ali i da obezbedi u narednih pet godina dodatni prihod za budžet od 15 miliona evra. Izrazila je očekivanje da će od februara prijava sezonskih radnika u poljoprivredi moći da se obavi i putem mobilnog telefona. "Ovo je potvrda onoga što smo radili od 2014, a to je odgovorno vođenje budžeta i finansija", rekla je Brnabić i istakla da bi do kraja 2019. godine taj način prijave trebalo da se proširi i na radnike u sektoru građevine i turizma. "Procenjujemo da će u narednih pet godina ovo značiti dodatnih 15 miliona evra prihoda za državu i budžet, a sa druge strane jednu veću sigurnost i za poljoprivrednike i za ljude koji rade kao sezonski radnici u poljoprivredi. Navela je da je to pokazatelj i dalje posvećenosti vlade digitalizaciji uprave.

Ministar Nedimović je rekao da je prošle godine bilo angažovano zakonski svega 3.585 ljudi u poljoprivredi iako znamo da imamo bar 350.000 poljoprivrednih gazdinstava koja se svakodnevno bave poljoprivredom. Rekao je da su pre tri godine poljoprivredni proizvođači došli kod njega kao gradonačelnika i rekli za taj problem. "Imali smo nezadovoljne berače u poljoprivredi, nisu imali nikakva prava, osim prava na naknadu, ali da se nešto desi neka povreda sve je u crnoj zoni, a u poljoprivredi se povrede dešavaju skoro svaki dan". Naveo je da poslodavci ne shvataju da se tu ne obavlja svaki dan rad zbog vremenskih uslova, pa su morali ako je lep dan da prijave sve radnika, a kada je kiša da ih odjave. To je bila neizdrživa situacija", istakao je ministar. Nedimović kaže da je poljoprivreda fabrika pod otvorenim nebom i da nije čudo što je siva ekonomija u poljoprivredi bila tolika. Kaže i da to ministarstvo sprema i set propisa da se definiše šta je poljoprivrede, jer ne može PDV da bude veći odnosno povrat od onog što se uplaćuje.

Ministar Đorđević je rekao da je to što je urađeno plod i rezultat cele vlade koja želi da se izbori protiv sive ekonomije. "Želja vlade je da suzbije rad na crno,da pruži mogućnost  svakome da ostvari prava koja zakoni omogućavaju, da svima pružimo sve ono sto njima pripada. Radnici koji su do juče radili u sezonskim uslovima najčešće su dobijali samo nadnicu,nisu imali pravo na zdravstveno  osiguranje i bili su prepušteni sami  sebi", naveo je on. Kako kaže, vlada čini dosta u svim sferama u kojima je situacija bila zapuštena. "Zahvaljujući premijerki i NALED-u smo ovo izgurali", kazao je Đorđević i dodao da će sada mobilnim telefonom moći da se prijave sezonski radnici. "Vodili smo računa o tim radnicima da ne izgube ono čega su se bojili,ako su na listi NSZ da ne izgube taj status i naknade koje su imali, da ne izgube socijalnu pomoć, gledali smo da im pružimo mogućnost da ostvare prava, da imaju pravo na penziju.” U cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede vlada je u saradnji sa NALED-om i uz podršku GIZ-a 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog  zakona čija je primena počela u januaru 2019. i izradu on lajn platforme za pojednostavljenu registraciju radnika. Prema podacima Poreske uprave u 2017. po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi. Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi na crno bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povreda na radu. Skupština je polovinom prošle godine usvojila Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Izvor: Tanjug

Digitalizacijom u poljoprivredi svaka parcela postaje vidljiva što državi daje mogućnost boljeg upravljanja poljoprivrednim površinama, ali i mogućnost kontrole trošenja podsticaja, rekao je za Radio Novi Sad ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je istakao da je zahvaljujući novoj platformi, u Vojvodini otkriveno 6.000 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta koje do sada uopšte nije bilo evidentirano u sistemu. "Već 12 godina egzistira Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Sve je postojalo na papiru i do sada niko nije ništa učinio da sve to bude evidentirano, ažurirano i vidljivo u elektronskoj formi. Sada je platforma Geo Srbija dala mogućnost, pošto postoje preklopljeni orto-foto snimci sa katastarskim podlogama, da se utvrdi koliko je državnog poljoprivrednog zemljišta i za svaku parcelu u državnoj svojini zna da li je obradiva ili ne i ko je njen zakupac, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za Radio Novi Sad. "Bilo je dosta različitih podataka o tome koliko je poljoprivrednog zemljišta. Neki ministri su izlazili sa ciframa da je i do 900.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, što nije tačno. Stvarna cifra je da ima 595.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, s tim da je od toga 80 hiljada hektara pašnjaka i utrina, a 515.000 hektara ima obradive poljoprivredne površine. I tu ima mesta za "čišćenje" podataka jer postoje poljoprivredna zemljišta koja su na papiru obradiva, a u naravi to su trstici i neobrađeno zemljište, čak ima i šuma koje se vode kao obradivo poljoprivredno zemljište", kaže Nedimović i dodaje da je osnovna ideja ministarstva koje vodi da svaki zainteresovan pojedinac može na portalu Geo Srbija u svakom trenutku može da pogleda svaku državnu parcelu poljoprivrednog zemljišta. "Na portalu će se nalaziti podaci o površini i zakupcu i visini zakupa. Dalja ideja je da na bazi toga napravimo "knjigu polja" parcela u državnoj svojini kako se zemljište više ne bi devastiralo i kako bi se napravio plodored. Ono što se radi poslednjih desetak godina je bilo arčenje državnog poljoprivrednog zemljišta i arčenje državne svojine", ističe ministar Nedimović. On u izjavi za Radio Novi Sad kao benefite ovog poduhvata na prvo mesto stavlja mogućnost da država sada ima priliku da racionalno planira. "Drugo, pomogli smo poljoprivrednicima da mogu da znaju gde se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, a pod tri, sve će služiti i za kontrolu jer sigurno ima nekih površina koje do sada nisu bile evidentirane. Na kraju, to su i naše međunarodne obaveze evidentiranja državne svojine koje smo mi preuzeli prema međunarodnim institucijama, kako finansijskim, tako i političkim poput Evropske unije i to je naša obaveza", podseća Nedimović i najavljuje uvođenje mogućnosti da zainteresovani ljudi dobijaju u višegodišnji zakup zemljište koje očiste i privedu nameni. "U ovom trenutku mi ćemo imati oko 300.000 hektara izdate zemlje u zakup. Razlika koja se pojavljuje do ukupnih površina državnog zemljišta su atarski putevi, kanali, trstici i zaraslo zamljište. Sada ćemo uvesti model da može i to da se čisti i da poljoprivrednici od toga imaju koristi. Država neće imati troška, a poljoprivrednici će imati obavezu da ulažu u nove zasade ili navodnjavanje. Digitalizacija će pomoći i da se lakše kontroliše oblast davanja subvencije jer se sada i bukvalno u svakom trenutku zna gde se šta radi na parcelama. Korak dalje je to što za svaku parcelu znamo njenu nadmorsku visinu i naspram toga će se određivti subvencije. Ranije je postojao pravilnik koji je nabrajao sela iznad 500 metara nadmorske visine koja dobijaju veće subvencije iako su parcele na različitim nadmorskim visinama. Bilo je slučajeva da je centar sela na 600 metara, a parcele na nižoj visini, ali su dobijali podsticaje iako to nije bila pravedna dodela subvencija. Sada će se i to ispraviti ", kaže Branislav Nedimović. Korist od digitalizacije imaće i poljoprivrednici jer će za svaku državnu parcelu u svakom trenutku znati da li je zakupljena i njenu namenu, da li je za ratarstvo, voćarstvo ili infrastrukturu. Pored toga, sada će na jednom mestu biti vidljivo tržište poljoprivrednog zemljišta sa aspekta zakupa. "Već na ovoj platformi imamo jednu od opcija da se vidi tržište prodaje. Bukvalno, na jednom mestu su uvezani i podaci od notara, ali i, na primer, vodoprivredni podaci gde se vidi geomorfologija za svaku parcelu, gde se nalaze vode na tom području", podseća Nedimović. "Ko bude hteo da koristi ove podatke, sada ima izuzetan alat, a lično ne verujem u priče da poljoprivrednici to ne znaju da koriste jer je već sada u svakom traktoru bar i jedan pametni telefon". Po rečima ministra Nedimovića, revnosnim ažuriranjem za nekoliko meseci Srbija će imati prikaz zemljišta kakav niko nema u Evropi. "Ovo je zalog za budućnost i više niko neće moći da ga skloni. Naša ideja je da sve bude transparentno i da se razveje mit o tome da postoje hiljade hektara koje neko krade i arči, mada je bilo i takvih slučajeva. Mi smo čak ovom platformom otkrili 6.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini koje nije bilo u sistemu, a obradivo je. Postoje i finansijski benefiti za državu. Sada u sistemu imamo tih 6.000 "novih" hektara. Nije to mala cifra ni kada bi se ovo zemljište davalo u zakup samo po minimalnoj ceni koja važi za stočare", kaže Nedimović. On ističe da primena nauke u praksi pomaže i u kontroli korišćenja sredstava datih poljoprivrednicima. Na primer, nedavno je u Arilju izvršena kontrola jednog proizvođača koji je konkurisao za sredstva u okviru IPARD programa i prijavio da ima tri hektara krompira. Kako se sada sve kontroliše putem GPS uređaja, utvrđeno je da ima 1,7 hektara krompira i 1,3 hektara šume! Njegovo objašnjenje da je šuma skoro nikla, kao da šuma može da izraste za šest meseci, delovalo je smešno, pa je lako utvrđeno da je prijavio skoro duplo veću površinu krompira od one koju stvarno ima.

https://geosrbija.rs/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30