Stručnjaci iz različitih branši okupili su se u Šapcu gde je organizovana 10. jubilarna konferencija Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, posvećena inovacijama u poljoprivredi. Bilo je njih koji su eksperti za organsku poljoprivredu, zadruge, investicije ali i za robotiku.

Goran Đaković, predsednik AGROPRESS-a u uvodom izlaganju je rekao da Srbija upravo zahvaljujući digitalizaciji i modernim tehnologijama može da ubrzano nadoknadi propušteno vreme i da ponudu vrhunski kvalitet svoji hproizvoda na mnogim tržištoima. „Indija, Egipat i brojne druge zemlje na kojima nismo radili decenijama upravo sada žele naše proizvode. Ne prođe dan a da nisam odbio upit iz tih zemalja ta neki od naših proizvoda poput jabuke, kruške, pšenice, smrnutog voća“.

Senad Mahmutović, državni sekretar u ministrastvu poljoprivrede predstavljao je resorno ministarstvo i rekao ,, Ministarstvo poljoprivrede pomaže poljoprivrednicima što se tiče subvencija, tako da je ove godine, izdvojeno 8 milijardi dinara, više nego u predhodnoj godini, najveći deo je usmeren na direktna plaćanja. Izdvojen je novac za tovno govedarstvo, regresiranje osiguranja i dizel goriva, istakao je Senad Mahmutović i dodao: Subvencije su najvažnije za naše poljoprivrednike, ali ozbiljnei razvijene poljoprivrede nema i  bez proširenja unapređenja kapaciteta mehanizacije i svega ostalog. Naši poljoprivrednici se teže odlučuju za neki drugi izvor finansiranja. Naši poljoprivrednici su podneli veliki teret u poslednjih nekoliko godina. Sada postoje i IPARD fondovi, interesovanje je veliko i Ministarstvo radi na tome da sve uslove tog finansiranja približi poljoprivrednicama.

Na skupu su govorili i Vladimir Čapljić, izvršni direktor sektora za upravljanje  prodajom NLB banke, Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, prof.dr Snežana Oljaća, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Rodić, šef laboratorije za robotiku i Zoran Radovanović, iz firme Floriva koja je prva obezbedila sadnice bezvirusnog sadnog materijala crnog odnosno amercikog vilameta.

Vladimir Čapljić, izvršni direktor sektora za upravljanje  prodajom NLB banke  smatra da su Komercijalni krediti  jako bitni, i poslednjih godina je došlo do smanjenja kamatne stope, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede zaključio je u svom izlaganju i rekao: ,,NLB Banka Beograd, kao finansijska institucija kojoj je podrška razvoju poljoprivrede jedan od strateških prioriteta u poslovanju, prepoznaje značaj povoljnog finansiranja agrara i uključuje se u sve programe Ministarstva namenjene poljoprivrednicima.

,,Veliki broj poljoprivrednika se odlučilo da sarađuje sa NLB bankom.  NLB Banka, je fokusirana na Srbiju. Prošle godine smo isplatili 50 miliona za poljoprivredu, 37 ljudi radi na terenu, i prošle godine smo bili banka broj 1 u programu subvencionisanja kredita, istakao je Vladimir Čapljić. Poljoprivreda raste i najbolji dokaz je što imamo 11.000 poljoprivrednih klijenata. Po njegovim rečima u njihovom agro timu su ljudi koji potiču iz porodica koje se bave poljoprivredom ili imaju obrazovanje iz te oblasti, pa dobro poznaju specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, što je  sve doprinelo da njihov koncept NLB NA POLJU, da odlične rezultate.

Prof. dr Snežana Oljača je istakla da je skoro posetila MEĐUNARODNOM SAJMU ORGANSKE HRANE „BIOFACH“ u Nemačkoj, i svetski trendovi su pozitivni. Organske površine u svetu rastu i u 2017. godine je rast površina je bio 20 odsto. Po njenim rečima 70 miliona ha ima pod organskim površinama.

,,Organska proizvodnja ima perspektivu, i broj  proizvođača se stalno povećava.  Perspektiva je udruživanje malih proizvođača, zbog smanjenja troškova sertifikata i svega ostalog. Dodatna stimulacija je i da su podsticaji za organsku mnogo veći nego za konvencionalnu proizvodnju, istakla je Oljača.

Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, organska proizvodnja u 2017. godini odvijala se na ukupnoj površini od 13.423 ha, bilo da se radi o već sertifikovanoj proizvodnji ili o procesu konverzije tj. procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod. Obradive površine uključene u organsku proizvodnju su u 2017. godini iznosile 11.874,8 ha.

Zadruge su nekada bile transfer znanja, pa su jedno vreme stagnirane, sada su krenule uzlaznom putanjom. U 2017. je  formirano 185 novih  zadruga, u 2018. Vlada Republike Srbije je četiri puta  više sredstava 825 milioni a i formirano je  154, Od Nove godine 25 novih zadruga, i postoji veliko interesovanje. Otvoriće se i novi konkurs Vlade Srbije, za jedno mesec i po dana i za osnivanje zadruga izdvojeno je 725 milona dinara, istakao je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog Saveza.

Svi koji su zainteresovani mogu da se jave Zadružnom savezu, kao bi došli do pravih informacija.

 

Institut Pupin primenio robotiku u navodnjavanju

Zahvaljujući angažovanju prof. dr  Aleksandra Rodića sa saradnicima i Instituta za ekonomiku poljoprivrede konstruisan je pokretni solarni sistem za kontrolu navodnjavanja, prihrane i zaštite. Ovaj sistem je potpuno kontrolisan pomoću računara i program koji su kreirali domaći stručnjaci. zahvaljujući solarnim panelima ima sopstveno napajanje enrgijom i moguće ga j eprimeniti  i u najtežim uslovima rada u poljoprivredi kakvi su udaljeni krajevi u brdsko-planinski, područjima ili njivama bez dovoda elekrtične energije.

Zoran Radovanović iz firme Floriva koja se bavi proizvodnjom bezvirusnog sadnog materijala, saopštio je da su oni prva firma u Srbiji koja poseduje bezvirusni sadni materijal sorte Vilamet. Ovaj materijal je je dobijen iz osnovnog sadnog materijala starog skoro 40 godina. Postupak za dobijanje ovakvog sadnog materijala traži izuzetno veliki trud i ulaganje, ali i vreme. Postupak koji je započet 2012. godine završen je prošle godine i rezultati su odlični. "Sa oglednog zasada imali smo prinos 18 tona malina čistog Vilameta čiji su plodovi bili zdravi, konusnog oblika" naglasio je Radovanović. 

 

Sajam poljoprivrede u Šapcu – regionalna smotra koja okuplja mačvane

Nacionalna konferencija AGROPRESS-a održana je istovremeno sa Sajmom poljoprivrede u Šapcu koji je ove godine  održan je  po jedanaesti put  u hali Zorka. Organizatori sajma bili su  Odeljenje za poljoprivredu grada Šapca i Radio - televizija As, a pokrovitelj je Grad Šabac. Na Sajmu je učestvovalo  oko 130 izlagača, od semenskog materijala, sredstava za zaštitu bilja, stočne hrane, do mehanizacije. U hali su bili smešteni štandovi , dok je  poljoprivredna mehanizacija izložena na otvorenom delu.

U Šapcu od  poljoprivrede živi više od 60. 000 ljudi i šabački kraj je poznat po poljoprivredi  i njenim potencijalima. Za poljoprivredu iz gradskog budžeta za agrarni budžet je ove   godine izdvojeno   5 odsto.

 

Foto: Aleksandar Mijatović

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mart 2019. godine

 

 

 

 

Na osnovu slika početnici bi zaključili da judino uvo (Auricularia Auricula-Judae) i nije gljiva. Međutim, ovo je samo dokaz raznorodnosti sveta gljiva. Postoji veliki broj pihtijastih vrsta od kojih neke žive na zemljia, a neke, kao ovde opisana, na otpalim granama i grančicama.

Opis gljive veoma odudara od standardnog.

Gljiva nema ni šešira ni stručka, već jedinstveno plodno telo nepravilnog oblika, koji, najčešće, podseća na uvo. Nepravilni nabori su uočljivi i spolja i unutar „uva“.

Boja plodnog tela kreće se od maslinasto smeđe do ljubičasto sive, na mestima koja su prosušena boja može biti i antracit crna.

Meso gljive je elastično, kod mladih primeraka želatinozno pihtijasto, meko, kod starijih i prosušenih žilavo i tvrdo. Prosušeni primerci, kada se nakvase, vrate pihtijastu konzistenciju.

Ukus i miris nisu izraženi. Boja spora je bela.

Ova gljiva može se naći u proleće na granama i grančicama raznog belogoričnog drveća, najčešće zove, drveta o koje se, po predanju, obesio Juda, pa je po tome i ova gljiva dobila ime.

Gljiva je jestiva ali bez osobitog mirisa i ukusa, a kako nema opasnih dvojnica slobodno je berite i jedite.

U literaturi sam pronašao da se ova gljiva, u istočnim zemljama, smatra za specijalitet, pa i da joj se pripisuju određena lekovita svojstva.

 

GLJIVE NAŠIH KRAJEVA

Piše Vladimir Janjić

Agrobiznis magzin, mart 2019.

Šume u okolini Topole, 28.02.2019  ‒ Na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole Kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženja novinara „Agropres“ danas su održale radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Glišić je sa Kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja, u vrednosti oko 300.000 dinara, kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h.

Direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima rekao da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava.

„Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguranja, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao primarnu zaštitnu meru.  Opština Topola ima više od  3.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što je najveći broj gazdinstava  na opštini u odnosu na broj stanovnika u zemlji, a osigurano je tek 9 do 12 odsto. Najrasprostranjenije i za razvoj ovog kraja najvažnije kulture su voće: pre svih šljive,  potom slede višnje, jabuke, kruške, breskve, trešnje, kajsije i nektarine, rekao je Milosavljević.

Još jedna od pogodnosti je i ta što poljoprivrednici ne moraju odmah da plate ceo iznos premije, pojasnio je Milosavljević, već samo pet odsto poreza na premiju, dok ostatak mogu isplatiti kada oberu i prodaju svoje proizvode.

Proizvodnja voća  sigurna samo kad je osigurana

Osiguranje ne može da spreči da se dese  vremenske nepogode, ali obezbeđuje  ekonomsku stabilnost, tj. adekvatnu naknadu štete.

Ozbiljna proizvodnja, zahteva i sigurnost i zaštitu. To su glavni razlozi zasto smo danas osigurali proizvodnju voća na otvorenom na površini od 2 ha u najvećoj osiguravajućoj Kompaniji u Srbiji, u “Dunav osiguranju”. Imamo poverenja u ovu kuću, dostupni su nam  i verujemo da će se saradnja razvijati  na obostrano zadovoljstvo. Najveći rizik za poljoprivredu su vremenske neprilike. Poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštiti i upravo je to razlog zašto smo dabnas zaključili polisu, ističe Aleksandar Glišić.

Porodica Glišić iz sela Šume kod Topole se nekoliko generacija unazad bavi voćarstvom. Ima zasade pod različitim vrstama voća na otvorenom. Oko tri hektara je pod zasadom nekiliko sorti  jabuke,šljive i ostalih vrsta voća .U svom gazdinstvu poseduju i hladnjaču za čuvanje jabuka .Takođe, napravili su i  sistem za navodnjavanje, raspolažu mehanizacijom i priključnim  mašinama kako bi održavanje zasada brže i efikasnije obavljali.

Gratis polisa „čuvar kuće“  za osiguranje imovine

 „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje  poklonilo polisu  „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

Najstariji član ove porodice, osamdesetrtrogodišnji Tomislav Glišić kaže da je ponosan na “punu kuću” koju ima. “Ja sam svom unuku dao imanje, video sam da je sposoban da rukuje zemljom i zato sam preveo zemlju na njega”, kaže pradeka Tomislav.  Pored potpisivanja polise sa porodicom Glišić, komšije i rodjaci ove porodice danas su prisustvovali radionici na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat radionice je stavljen na osiguranje mladjih poljoprivrednih proizvodjača i nosilaca gazdinstava.

Komšija Milovan Glišić na današnjoj radionici imao je priliku da čuje nešto više o osiguranju poljoprivrede u ‘Dunavu’ i kaže da planira uskoro da osiigura bar jedan deo zemlje koju poseduje.

“Mi gajimo jagodu na dva i po hetara zemlje, pored toga gajimo i jabuke i šljive i planiram u ovoj godini da bar deo zemljišta da osiguram”, kaže Milovan.

„Dunav“ spona sa registrovanim poljoprivrednim proizvođačima

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje osiguranja useva i plodova već duži niz godina za registrovanja poljoprivrdena gazadinstva.  Na ovom području subvencioniše se (regresira) 40% iznosa od ukupno plaćene premije osiguranja umanjene za iznos poreza.

-Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je „Dunav osiguranje“ na neki način spona i veza sa osiguranicima kroz ovakav vid edukacije i direktnih susreta sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

Topola klasifikovana u najviši razred opasnopsti od grada

Područje oštine Topla  spada u najviši razred opasnosti . Grad pada skoro svake godine i karakterističan je za letnje mesece; najčešće je veličine lešnika i često je praćen nevremenom, nanosi veće štete,  posebno na usevima i voću.

Prošle godine gradom je pogođeno 6.500 h pod voćem što je 85 % ukupne površine voćnjaka. Raspolažemo podatkom da je veoma mali broj zasada na ovom području osigurano. To je glavni razlog da se stalno srećemo s osiguranicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, da razgovaramo na temu osiguranja, da ih edukujemo. Ove radionice su po našem mišljenju jako važne za razmenu iskustava i prezentovanje prednosti i benefita koje osiguranje i polisa osiguranja donosi ”, istakao Miloš Milosavljević direktor GF „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Radionica u Orašcu bila je prilika i za predstavljanje usluga životnih osiguranja Kompanije „Dunav osiguranje“ .  Iz godine u godinu portfelj životnih osiguranja kontinuirano raste, i u ovom momentu Kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima, sa više od pola miliona osiguranika što kroz vidove ličnih individualnih i kolektivnih osiguranja.

-Vrlo čest smo spremni da svoj novac uložimo u neke druge vrednosti, ili njihovu zaštitu, a zaštita ljudskog života je neprikosnovena i treba uvek da bude na prvom mestu. Upravo osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i prema svojoj porodici rađa i potrebu da preduzmemo sve potrebne korake kako bi smo se zaštitili od nepredviđenih a mogućih događaja, da stvorimo lične fondove koji će omogućiti našem potomstvu da donese vrlo značajne životne odluke ili nama da stvorimo osećaj finansijske sigurnosti, istakla je u predstavljanju ove vrste osiguranja učesnicima radionice Slavica Ostojić, šef  Službe za prodaju životnih osiguranja u GFO Kragujevac.

 

Životno osiguranje može da ponudi izuzetno kvalitetne proizvoda sa ciljem da pomogne kad je najpotrebnije. U ponudi Kompanije je nekoliko usluga:  osiguranje Moj život, koje je  najčešći vid osiguranja, stipendijsko  osiguranje kojim možemo omogućiti našoj deci adekvatno školovanje, riziko osiguranje života -posebno osiguranje koje pokriva samo rizik smrti, kolektivno osiguranje penzionera gde obezbeđujemo visok nivo zaštite i finansijskog pokrića uz nisku premiju osiguranja, kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj smrti koje je namenjeno poslodavcima koji ozbiljno i odgovorno razmišljaju o neprijatnim posledicama koje mogu zadesiti porodicu zaposlenog u slučaju njegove smrti.

Osiguranici su često u zabludi da je za  polisa ŽO potrebno mnogo novca i ne razmišljajući o posledicama koje takvo odlaganje može da donese. U momentu kada možemo sebi da priuštimo osiguranje možda su nastupile okolnosti kada sklapanje polise ŽO više nije izvodljivo, ili barem nije više tako povoljno, a novac je sigurno potrošen na manje značajne stvari. Zato ne treba odlagati donošenje tako važne odluke jer zaključenjem ŽO dobijamo mnogo više od samog osiguranja – ulažemo u budućnos, štedimo za sebe i nama drage osobe. Svaka polisa je jedinstvena, kreirana na osnovu osiguranikovih  želja, potreba i mogućnosti. Svojim osiguranicima naši profesionalci uvek stoje na raspolaganju, u svakom momentu mogu da se obrate kompaniji „Dunav osiguranje“ u svim gradovima jer smo prisutni i zastupljeni u celoj zemlji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U Vojvodini je potrebno podići 170.000 hektara novih zasada, kako bi pošumljenost bila u skladu sa standardima razvijenih zemalja. Nedostatak šumskih pojaseva čini poljoprivredi velike štete, a svest o značaju ovih pojaseva je niska.

Po zvaničnim podacima, koji se mogu naći na sajtu JP "Vojvodinašume", u AP Vojvodini je pod šumama oko 140.000 hektara, ili oko 6,4% teritorije Pokrajine. Tu su uračunate i površine značajnih šumskih kompleksa na Fruškoj gori, Vršačkim planinama, u Deliblatskoj peščari, zatim sremsko-bosutske šume i Gornje Podunavlje. Ne računajući ove velike komplekse, najveći broj opština i gradova u AP Vojvodini je potpuno ogoljeno, sa tek par promila površine pod šumama i šumskim pojasevima.

Šume bi u Vojvodini trebalo da zauzimaju 308.000 hektara

U skladu sa standardima razvijenih zemalja, optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima je 0,16 hektara po stanovniku. Prema ovom standardu, šume bi u AP Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od oko 308.000 hektara, od toga oko 193.000 pod šumom i oko 84.000 zaštitnih zasada u poljoprivredi.

To znači da trenutno Vojvodini nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada. To je kao pojas širok 17 kilometara i dug 100 kilometara - od Novog Sada do Subotice. Za podizanje 1.000 hektara šuma, za sadni materijal, sađenje i kasniju negu, potrebno je od 2,5 do 3 miliona evra.

Šume čuvaju useve i podižu prinos

Čedomir Karović, inženjer šumarstva iz Vršca i ekološki aktivista, kaže da zaštitni zasadi ublažavaju mikroklimatske ekstreme, menjaju način strujanja vazduha i smanjuju brzinu vetra i do 50%, čime smanjuju raznošenje zemljišta i eolsku eroziju, a sprečavaju nanošenje peska na njive.

"Čine da temperatura bude ugodnija za ratarske kulture i sprečavaju isparavanje vode iz zemljišta. Time utiču na povećanje prinosa i do 50%, a u sušnim godinama i do 4 puta. Povećavaju preživljavanje useva do 60%. Olovo i druge zagađujuće materije daleko više se vezuju za drveće, nego za useve, što povoljno utiče na kvalitet hrane. U zavisnosti od vrste drveća koje grade pojas, mogu biti pogodno područje za pčelarstvo, ili izvor jestivih šumskih plodova", kaže Karović.

Čedomir Karović kaže da samo podizanje zaštitnih zasada nije dovoljno. Potrebno je sprovesti i mere nege, kao što je uklanjanje korova ili zalivanje, barem pet godina nakon sadnje.

"Nažalost, ove mere se vrlo retko sprovode u potrebnom obimu. Kako bi smanjili troškove, korisnici šuma skraćuju negu na tri ili na dve godine, pa čak je i potpuno izostavljaju. Zatim, zemljoradnici se žale da im zaštitni pojasevi ograničavaju prilaz njivama i kretanje mehanizacije. Česta je i uzurpacija zemljišta u putnom pojasu, kada korisnici bespravno proširuju površinu zemljišta koju obrađuju i nisu raspoloženi da se tu podignu zaštitni pojasevi", kaže Čedomir Karović.

Kako dalje objašnjava često se tek podignuti pojasevi preoru, ili izgore nakon paljenja strnjišta i žetvenih ostataka.

Šumarci, vetrozaštitni pojasevi, visoka stabla u atarima, prirodna su staništa ovih ptica. U prethodnim decenijama skoro sve to je posečeno, uglavnom nelegalno. Tako su gačci ostali bez prirodnog prostora za gnežđenje i saterani su u gradove. Jedino još u parkovima postoje visoka stabla koja im odgovaraju. Zato sada svaki grad ima problem, jer su se tu koncentrisali svi gačci iz atara, tako da su ljudi stekli pogrešan utisak o naglom porastu brojnosti njihove populacije.

Koliko će naša poljoprivreda biti razvijena, efikasna i konkurentna, zavisi i od postojanja dovoljnih površina pod šumama i zaštitnim šumskim pojasevima.

Izvor: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/vojvodini-nedostaje-oko-170000-hektara-%C5%A1uma

Venturijeva cev se koristi za merenje protoka tečnosti, brzine strujanja gasova, merenje brzine kretanja letećih objekata, kao vakum pumpa i dozator hranljivog rastvora kod doziranja đubriva kroz sistem za zalivanje.

Pojednostavljeni princip rada je sledeći: prilikom ulaska tečnosti u cev pritiska P1 i brzine V1  (žuta boja)  tečnost nailazi na suženje gde dolazi do povećanja brzine V2 i pada pritiska u usisnom delu (crvena boja) hranljivi rastvor ulazi u cev i meša se sa vodom , iz cevi izlazi mešavina vode i đubriva (narandžasta boja) manjeg pritiska tečnost P2 i manje brzine V3 (slika broj 1).

Kvalitet rada venturijeve cevi  direktno zavisi od radnog pritiska u zalivnom sistemu, pri većem radnom pritisku veći je proticaj vode pa je i usisna moć venturijeve cevi veća.

Šema ugradnje venturijeve cevi u sistem za zalivanje prikazana je na slici broj 2.

Brzina crpljenja hranljivog rastvora zavisi od količine vode koja protekne kroz venturijevu cev, a to se reguliše glavnim ventilom regulatora protoka vode (slika broj 2). Što je ventil zatvoreniji ide više hranljivog rastvora. Kada je ventil potpuno otvoren venturijeva cev prestaje sa radom.   Kako bi mogli da vizualno kontrolišemo brzinu usisavanja venturi cevi, a samim tim i da je prilagodimo projektovanim normama đubrenja,  neophodno je ugraditi manometre pre i posle venturi  jer je jačina usisavanja rastvora direktno zavisna od razlike priitiska pre i posle venturi (slika broj 2). Navešćemo primer venturi cevi sa ulazno izlaznim otvorom za vodu od ¾ cola. Tako ukoliko je ulazni pritisak 0,7 bara, a izlazni pritisak 0,4 bara, koji je jednak pritisku u zalivnom sistemu posle venturi cevi,  brzina usisavanja rastvora sa djubrivom je 50 l/h, litara na čas. Ovde imamo razliku u pritisku od 0,7-0,4=0,3 bara, ukoliko bi izlazni pritisak bio pak 0,5 bara, u tom slučaju pri razlici pritiska od 0,7-0,5=0,2 bara nećemo imati usisavanje rastvora sa đubrivom, naša venturijeva cev neće raditi.  Ukoliko bi ulazni pritisak bio 1 bar, a izlazni pritisak 0,4 bara, tada bi pri razlici pritiska od 0,6 bara brzina usisavanja hranljivog rastvora iznosila 68 l/h.

U redosledu sklapanja zalivnog sistema venturi cev dolazi posle filtera za vodu,a pre razvodne grane ostaje na glavnom cevovodu.

U zavisnosti od tipa sistema za navodnjavanje koji posedujete, venturijeva cev može biti namontirana na crevo koje vodi iz bunara, a posle nje može,  ali i ne mora biti račište kako biste navodnjavali recimo dve površine. Ukoliko imate slučaj da vam se izvor za snabdevanje vodom nalazi u donjem delu parcele, venturijevu cev takođe montirate pre račvanja. Za pravilan rad i upotrebu prihrane ili fungicida i insekticida neophodno je da imate bure u kojem ćete pripremiti rastvor prema uputstvu proizvođača. Držite se strogo propisanih normi odnosno nemojte dodavati više ili manje od onog što piše na upustvu. Pre puštanja sredstva kroz sistem pustite vodu da napuni cevovod za šta vam je najbolje da proverite da li poslednja od sistema za navodnjavanje u redu funkcioniše. Nakon toga pustite u rad venturijevu cev, po mogućstvu tako da što manje tečnosti iz bureta odlazi u sistem. Ovako treba raditi jer na taj način postižete ravnomerno raspoređivanje sredstva koje koristite na celoj površini. Ukoliko se radi  o praškastim sredstvima potrudite se da tečnost bude dobro promešana odnosno da je sredstvo dobro rastvoreno u vodi. Pre upotrebe bilo kog sredstva proverite da li je dozvoljena njegova primena kroz sistem za navodnjavanje. Takođe vodite računa u koje vreme primenjujete ovakva sredstva jer neka od njih bolje deluju ako se primene u toku dana a neka u večernjim satima. O ovim karakteristikama je nabolje da pročitate upustvo i da razgovarate sa stručnim licem.

Primera radi, da biste uspešno koristili sistem za navodnjavanje uz primenu venturijeve cevi u zasadu jagode koja se gaji na foliji ako imamo da je površina 1h a pumpa ima kapacitet 150 litara u minuti na nju ćemo montirati glavni vod promera 40 milimetara,  a venturijeva cev ¾ na ovaj način obezbedili ste potrebnu brzinu protoka vode koja će obezbediti rad venturijeve cevi.  U slučaju da je pumpa manje od 100 litara u minuti onda venturijeva cev ne sme biti veća od ¾.

Posle još jedne afere sa izvozom prepakovanog voća u Rusiju država najavljuje konačni obračun sa prevarantima. Uprava carina uvodi aplikaciju za naknadno praćenje porekla robe. I dok se čeka da država potpiše sporazum o bescarinskom izvozu u Evroaizijsku uniju voćari pozivaju nadležne da uvedu red da njih ne bi sitna zarada preprodavaca, preskupo koštala.

Jeftino ponašanje moglo bi skupo da nas košta. Početkom nedelje uhapšeno je nekoliko izvoznika i pedesetak poljoprivrednika koji su im za oko sto evra izdavali potvrde da je voće iz uvoza proizvedeno na njihovim parcelama.

Žika Karaklajić, voćar iz Brestovika kod Smedereva za RTS kaže: „Ozbiljan čovek ne naplaćuje to, on to ne radi. To rade neki jadnici, neki ljudi koji su maltene, znači koji žive na ivici egzistencije i to je njima neka, ne opravdavam ja njih, to je kriminal, to je sigurno kriminal, ali to je njima neko objasnio da to može. Znači mi voćari ne radimo reeksport, mi samo proizvodimo“.

U Asocijaciji "Plodovi Srbije" kažu da su znajući trgovačke manire, odmah po uvođenju evropskih sankcija Rusiji tražili zabranu reeksporta. Ratko Vukićević, "Plodovi Srbije": Ali smo opet pucali sami sebi u nogu, evo imamo podatak, na primer, da je prošle godine uvezeno 34.000 tona jabuka. Svako ko se iole bavi ovim poslom u Srbiji zna da to nije završilo na trpezi građana Srbije nego da je išlo u reeksport. Time uništavamo naše zalihe, naše proizvođače, naše farmere koji su uložili ogromna sredstva u proizvodnju i oni te jabuke ili daju u bescenje ili će na kraju baciti. Reporter: Pretprošle godine Rusija nam je uvela embargo na izvoz krušaka nakon što smo im isporučili sortu "konferens" koja se proizvodi u Belgiji. Ta zabrana je skinuta ali smo u avgustu prošle godine dobili novu, na koštičavo voće i to zbog virusa monilije, koji u Srbiji nije ni postojao dok nije krenuo reeksport. Žika Karaklajić, voćar iz Brestovika kod Smedereva: "Koštičavo voće nema šanse da se pojede u državi Srbiji, bez izvoza mi smo mrtvi ljudi, znači neviđena šteta.

Kako prenosi RTS Uprave za zaštitu bilja je ovim povodom izdala saopštenje: „Jedna od tema nedavnih razgovora nadležnih institucija Srbije i Rusije bio je upravo izvoz koštičavog voća u ovoj sezoni. Dogovoreno je da ruskoj strani dostavimo Program upravljanja štetnim organizmom Monilinia fructicola i očekujemo da izvoz bude dozvoljen“.

Carina najavljuje odlučniju borbu sa prepakivačima. Osim na granici, pojačaće i naknadne kontrole zbog čega uvode i aplikaciju za praćenje. Sara Srdić, iz Uprave carina kaže: “Na ovaj način štitimo ne samo sporazum sa Ruskom Federacijom, već i državu Srbiju naš ugled i dobre privrednike, proizvođače koji posluju u legalnim tokovima. Mi se nadamo da ćemo pojačanim kontrolama, ako ne iskoreniti, ali bar dosta smanjiti zloupotrebe”.

Svako ko ugrozi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom biće kažnjen, najavljuje ministar poljoprivrede. Branislav Nedimović: “To što pojedinci misle da ukradu milion evra ili 100 hiljada evra ili 20, da će na taj način neko dobro za sebe postići, možda će mu biti dobro na kratak rok, na duži rok ćemo ih stići sigurno. Ovo se sve vidi, ovo je sve u papirima vidljivo, samo je pitanje dokle ih pustite.

Poznavaoci prilika kažu da Sporazum o bescarinskom izvozu sa Evroazijskom unijom nije ugrožen. Ipak, iako odnosi sa Rusijom pored političke i ekonomske, imaju i emotivnu dimenziju, ne treba, testirati strpljenje starijeg prema nestašlucima mlađeg brata.

Podsetimo nedavno je uhapšen i direktor uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat i nekoliko saradnika. On je u međuvremenu smenjen, a na njegovo mesto postavljena je Biljana Petrović koja je u međuvremenu i formalno preuzela dužnost te je za očekivati da se ubrza isplata svih subvencija. 

Uz mnoštvo zastarelih propisa i papirologije koje smo već zaboravili, došao je red da elektronska uprava uđe i u sektor poljoprivrednih subvencija. Prema rečima ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Branislava Nedimovića, u ovoj godini će se raditi na uspostavljanju sistema E-agrar, koji bi trebalo da olakša komunikaciju poljoprivrednika sa resornim ministarstvom.
„Uz pomoć ovog sistema poljoprivredna gazdinstva, preduzetnici i kompanije moći će da se registruju ili obnove status u elektonskom obliku, kao i da dobijaju direktna plaćanja elektonskim putem“, kazao je on na predstavljanju „Sive knjige“ Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u kojoj su preporuke za pojednostavljenje uslova poslovanja i smanjenje sive ekonomije u Srbiji.
Kako je istakao, uvođenjem novog elektronskog sistema poljoprivrednici će sve što je za njih važno moći da urade bez odlaska na šalter i prikupljanja papira. „Pilot mera u okviru ovog projekta počeće
već u aprilu u delu koji se odnosi na stočarsku proizvodnju, kako bi sistem bio testiran“, kazao je Nedimović. On je istakao značaj zakona koji omogućava elektronsko prijavljivanje sezonskih radnika, a koji je u primeni od ove godine. Naveo je da su izdata prva rešenja i da se potvrdilo da sistem funkcioniše.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS“ broj 104/2018 od 28.12.2018 godine). Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi ostvaruje na osnovu zahteva koji podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Upravi za agrarna plaćanja na adresu Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd. Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla sa specifikacijom grla za koje se podnosi zahtev overena od strane klanice i nadležnog veterinarskog inspektora.
Lice koje podnosi zahtev ostvaruje pravo za na podsticaje u stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu, dok se pravo na podsticaje u stočarstvu za tov svinja ostvaruje za najviše 5.000 grla tovnih svinja po registrovanom pljoprivrednom gazdinstvu u toku jedne kalendarske godine. Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja,tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena
u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine.
U 2019. godini zahtev za podsticaje podnosi se u propisanom roku ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 01. oktobra 2018. godine do 30.juna 2019. godine. Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva u gorenavedenom periodu, a za isto grlo zahtev za podsticaje može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu, po završetku tova. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestao je da važi Pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov
jagnjadi i tov jaradi („Službeni glasnik RS”, br. 111/15, 9/16, 110/16 i 44/18 – dr. zakon).

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivrednici u Srbiji će od 1. marta moći da računaju na subvencije na dizel gorivo, za šta su izdvojene dodatne dve milijarde dinara, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Ministar je objasnio da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencinisano sa po 20 dinara, a maksimalan iznos poljoprivrednog zemljišta je 20 hektara. “Ovo će se odnositi  na ratare,  povrtare,  voćare, na sve vrste poljoprivredne proizvodnje”, rekao je Nedimović novinarima nakon sto je obišao gazdinstvo Ignjata Stošića u Crvenoj Crkvi. Ministar je naveo da poljoprivrednicima za subvencije za gorivo neće biti potrebni nikakvi fiskalni računi, već će im država automatski na bazi prijave hektara trezoru od 1. marta do 30. aprila isplaćivati i tu podršku za dizel gorivo, “Ko podnese zahtev u roku od pet dana na njegovom računu će biti novac. Biće prosta metodologija”, dodao je ministar. Kako je rekao, Vlada je pripremila kompletna akta neophodna da se posle nekoliko godina ponovo krene sa subvencionisanjem dizel goriva u poljoprivredi.

“Ovo je posledica finansijske discipline i dobrih finansijskih rezultata koje je Srbija postigla u prethodne tri godine”, poručio je Nedimović i naglasio da će iznos ove podrške biti još veći ukoliko i u 2019. budu postignuti dobri finansijski rezultati. Ministar je naveo da je sa dodatne dve milijarde za subvencije za gorivo budžet Ministarstva poljoprivrede veći od pet odsto. “U ovom trenutku imamo 53,7 milijardi dinara na raspolaganju na podelu  Ministarstva poljoprivrede”, kaže Nedimović i dodaje da podatak da je budžet Pokrajinskog sekretarijarta za poljoprivredu oko 1,2 milijardi dinara govori o tome koliko je veliki iznos od dve milijarde dinara za subvencije samo za gorivo.

Izvor: Tanjug

Kompanija Cargill razvila je prvog industrijskog robota za gonjenje stoke čiji je cilj poboljšanje dobrobiti životinja i sigurnosti zaposlenih. Roboti su dizajnirani za premeštanje stoke s farme na livadu ili iz jednog objekta u drugi, čime se smanjuje stres za životinje minimiziranjem njihove blizine ljudima, a time se poboljšava sigurnost zaposlenih. Kako kažu iz kompanije Cargill, zaposleni upravljaju robotima s mosta ili područja koje se nalazi iznad farme. Dok zaposleni još uvek moraju biti unutar redova, zatvarajući vrata dok stoka putuje prema drugom objektu ili livadi, robot im omogućuje da zadrže veću udaljenost od životinja. - Robotski "gonič" stoke kojeg je razvio Cargill velika je inovacija u rukovanju i dobrobiti životinja na farmama - rekao je Temple Grandin, profesor nauke o životinjama na državnom fakultetu Kolorado. Koristeći automatske ruke, koji te ruke podižu i audio snimke za kretanje stoke u željenom smeru, roboti mogu raditi po kiši, snegu ili blatu, bez kašnjenja u svakodnevnom radu, objasnio je Kargil. - Kad usmeravaš stoku, ona se može okrenuti prema tebi, pregaziti te, udariti, povrediti. Dakle, sve što možemo učiniti kako bismo bili sigurniji dok to radimo, učinićemo - rekao je Met Krogan (Matt Croghan). Testiranje je sprovedeno na postrojenjima za preradu govedine Cargill's Wyalusing, PA i Schuyler, Neb., kako bi se odredio dizajn i operativne performanse robota koji bi učinkovito poboljšali dobrobit životinja i sigurnost zaposlenih pre nego što se puste u pogon. - Prosečno govedo teži gotovo tri četvrtine tona, a naša fabrika dnevno prerađuje nekoliko hiljada grla stoke. Ova inovacija osigurava mnogo sigurnije radno mesto za naše zaposlene i omogućuje im da razviju novu tehnološku stručnost dok upravljaju robotom - rekao je Sami Renteria (Sammy Renteria), generalni direktor fabrike govedine Cargill. Robotski "goniči" stoke trenutno se primjenjuju u SAD-u i Kanadi. Proizvodi ih fabrika Flock Free sa sedištem u Nju Džersiju.

Izvor: www.ekapija.com 

Pripreme za prolećnu sezonu su uveliko u toku. Brojni skupovi pod okriljem kompanija koje plasiraju repromaterijal na naše tržište održavani su u poslednjih nekoliko nedelja. Svako hvali svoje proizvode do te mere da bi neko pomislio da u njivu ne mora ni da se uđe. Realnost je, naravno, sasvim drugačija i naravno surovija. Nije baš ni da je tako loše. Od nečega se, očigledno, mora živeti, a zaparložena njiva je bacanje novca u svakom slučaju. 

U ovom broju očekuje
vas mnoštvo saveta i korisnih informacija stručnjaka sa kojima smo razgovarali, kako u Srbiji tako i u regionu, gde nas takođe čitate. 

Sajmovi i manifestacije, poput zimskih škola, za to su najbolji pokazatelj. Ukoliko želite da gajite malinu, nešto da promenite, pokušate od početka, pročitajte naše strane posvećene voćarstvu, a isto se odnosi i na vas koji gajite jagode. 

Novina koja je objavljena veče pre štampanja ovog broja: poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga, koji osiguraju proizvodnju, država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto, uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30