Podizanje kvaliteta proizvodnje, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena. Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.
Ona u izjavi za RTS kaže: „Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju“.
Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju.
„Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište“ kaže za nacionalu televiziju gospođa Ružić.
Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstvu u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra
Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.
Reporter RTS-a podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.
AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat
podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto, broj traktora za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, rečeno je u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.Ukupno je u Srbiji 569 hiljada gazdinstava a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je 10 posto dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto.

Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 244 hiljade, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini, gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata, sada je 128 hiljada gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar pri čemu je prosek za porodična gazdinstva 5,4 a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada.

Prema prvim rezultatima Ankete 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji „se bavi stočarstvom“ što je 80 odsto gazdinstava, a stoku se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica.

Od 881 hiljade goveda najviše ih se 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbije, u Vojvodini 29 odsto a u regionu Beograd 6 odsto, dok se ukupno 3,2 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada a s milion ovaca i više od 76 hiljada koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije.
U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisano 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina.

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 što nije identično ali korespondira prosečnoj porodici koja ima 2,8 članova.

Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, što je za 7,3 odsto manje nego 2012. godine, a od tog na gazdinstvima pravnih lica radi 18.119 lica.

Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012. godine, i tek svaki 14. je mlađi od 40 godina a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.
Direktor RZS Miladin Kovačević koji je prvim saradnicima predstavio podatke naglasio je da je Anketa o strukturi poljovrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz finasijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji Eurostata, a podatke je s 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara.

Konačni rezultati ankete biće objavljeni na službenom veb-sajtu RZS do 30. juna a posebne publikacije sa analizom stanja u oblasti poljoprivrede biće raspoložive do kraja septembra.

Kako se čulo u poljoprivredi Srbija proizvede, direktno i indirektno preko prehrambene industrije, 15 -16 odsto BDP-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vise-niva-i-traktora-mane-ludi-i-gazdinstava-18-04-2019

Više od 170 meštana Sjenice koji se bave poljoprivredom i stočarstvom učestvovalo je danas u edukativnoj radionici u Hotelu Borovi u organizaciji AGROPRESS-a i podršku „Dunav osiguranja“ na kojoj je o stanju i potencijalima za razvoj poljoprivrede pred okupljenima sa čitave Pešteri govorio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Senad Mahmutović.

O značaju ulaganja i zaštiti poljoprivredne proizvodnje putem osiguranja govorili su učesnici radionice Radojica Petrović, direktor, i Radule Živković, šef interne prodaje u Glavnoj Filijali „Dunav osiguranja“ u Novom Pazaru, a predsednik skupštine opština Sjenice Hazbo Mujović, zamenik gradonačelnika Novog Pazara Nihad Hasanović i pomoćnik predsednika opštine Tutin Esad Holić, kao i direktor Regionalnog centra za razvoj poljoprivrede i sela Sjenice Esad Hodžić otvoreno su sa okupljenima razgovarali o potencijalima poljoprivrede I stočarstva kao motora razvoja ovog kraja.                                                     

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje osiguranja useva i plodova već duži niz godina za registrovanje poljoprivrednih gazdinstava, a na ovom području subvencioniše se odnosno regresira 70%, odnosno 40% iznosa od ukupno plaćene premije osiguranja, u zavisnosti da li je gazdinstvo registrovano u Zlatiborskom ili Raškom okrugu, rekao je Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.

“Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva i mi cenimo to što „Dunav osiguranje“ putem edukativnih radionica koje realizuje u svim regionima Srbije neguje direktne susrete sa osiguranicima i doprinosi njihovom informisanju u segmentu zaštite poljoprivredne proizvodnje, uloženih sredstava u proizvodnju i rada – dodao je Mahmutović i dodao da je jako važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima.

On je naglasio značaj udruživanja proizvođača kako bi efikasnije nastupali na tržištu, pozvao na sistematsko korišćenje raznih vrsta subvencija koje država pruža poljoprivredi, a kako je naglasio postoje velike šanse za izvoz crvenog mesa ali nedostaju investicije u veće mlekare i klanice značajnijeg kapaciteta.

Pored brojnih poljoprivrednika na skupu su bili direktro PSSS Novi Pazar Nihad Hasanovic, kao i predsednik Opstine Sjenica Hazbo Mujović a u ime lokalne samouprave Tutina, pomoćnik predsednika Esad Holić. Njih trojica su se založili za bržu isplatu subvencija sa republičkog nivoa, a sa svoje strane su obećali maksimalnu pomoć iz lokalnih samouprava koje predstavljaju. Oni su ovom prilikom inicirali sastanak sa direktorkom Uprave za agrarna plaćanja Biljanom Petrović kako bi se rešili problem u isplati za gazdinstva na teritoriji koje su u njihovoj nadležnosti i bagovremeno pripremili za očekivane promene u smislu podnošenja zahteva.

Izmedju ostalih odrzali prof. dr Brana Radenkovic, stručnjak za zoohigijenum  dipl. inž. Esad Hodzić koji je driektor Regionalnog centra za razvoj poljoprivrede, a direktor glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Novom Pazaru učesnicima radionice i novinarima Radojica Petrović rekao je da je kompanija pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava. “Neki domaćini i nosioci poljoprivrednih gazdinstava prepoznali su potrebu za osiguranjem jer im je onda jedina briga proizvodnja, a rizik od vremenskih nepogoda i eventualnih šteta preuzima osiguravajuća kuća”, rekao je Petrović i dodao kako se “Dunav osiguranje” trudi da budemo pouzdan i stabilan partner poljoprivrednim proizvođačima prilikom vremenskih nepogoda i da najbrže i najefikasnije proceni štete i isplati odštete.

Kompanija „Dunav osiguranje“ najveća je osiguravajuća kuća u zemlji, a kako je rečeno u Sjenici to je jedina domaća kompanija registrovana za sve vrste osiguranja, među kojima je i osiguranje poljoprivrede.a

Na teritoriji opštine Sjenica poljoprivredne površine prostiru se na od oko pet hiljada hektara a kompanija „Dunav“ samo na teritoriji opštine Sjenica osigurava oko sedam odsto zasejanih površina što u ovoj je ocenjeno kao izuzetno nizak nivo osiguranja.

“Cilj okupljanja i razgovora je da podstaknemo poljoprivrednike i mlade koji tek započinju poljoprivrednu proizvodnju iz Sjenice, Novog Pazara, Tutina da osiguraju svoje useve i Životinje, imajući u vidu vrlo prihvatljivu cenu osiguranja, odnosno premije, kao i uredbu Vlade Republike Srbije o subvencionisanju 70 odsto premije osiguranja”, rekao je Radule Živković, iz  „Dunav osiguranja“ u Novom Pazaru i  dodao da osiguranje jednog hektara pod heljdom iznosi 2.760 dinara, dok premija za osiguranje krave iznosi oko 5.000 dinara.

Živković je rekao da ovo osiguranje nastoji da na edukativnim radionicama u direktnim susretima i razgovorima sa osiguranicima prezentiramo i vrste i značaj osiguranja poljoprivredne proizvodnje i istakao da je osiguranje jedna od najjeftinijih agrotehničkih mera u poljoprivredi.

“Zaključivanje polisa je jednostavno i osim ličnih dokumenata, potvrda o registraciji gazdinstva i podacima o površini, kao i nazivu parcele i vrsti kulture pod kojom se nalazi, potrebna je samo još odluka o osiguranju”, rekao je on i dodao da su direktni susreti prilika da se odgovori na pitanja i dodatna interesovanja poljoprivrednika.

Čelni ljudi Tutina, Sjenice I Novog Pazara naglasili su da postoji potreba da sa predstavnicima države jednom sedne i dogovori način na koji će se čitav kraj realizovati svoje potencijale pa i u proizvodnji hrane, a da se zatim taj dogovor dosledno I sprovede.

Predsednik skupštine opština Sjenice Hazbo Mujović najavio je da će uskoro u ovom mestu biti otvoren Poljoprivredni fakultet što će dati novi podsticaj razvoju.

Na edukaciji u Sjenici bio  je Momir Kovačević iz firme „Organski visovi Peštera“ koji proizvodi heljdu na 20 hektara a štetu od grada sa 1,4 miliona dinara nedavno mu je pokrila polisa Dunav osiguranja.

On kaže da tradicionalno koristi usluge Dunav osiguranja što njegovom poslu garantuje sigurnost ulaganja tokom čitave godine i dodaje da su za poljoprivrednu proizvodnju u ovom kraju najveći rizici vremenske nepogode pa preporučuje i ostalim poljoprivrednim proizvođačima da svoja ulaganja i rad zaštite polisama osiguranja.

“Dunav osiguranje” kao kompanija koja u svojoj ponudi ima više od 90 različitih usluga osiguranja i plasira ih na više od 600 prodajnih mesta u Republici Srbiji  a edukacije ovog tipa organizuje širom Srbije posebnu pažnju posvećujući poljoprivredi kao strateškoj grani razvoja Srbije.

Izvor: TANJUG

 

Ovih dana Gradska uprava Pirot raspisala je Konkurs za korišćenje subvencija u poljoprivredi i razvoju ekonomije ruralnog razvoja na teritoriji grada Pirota za 2019 godinu. Tim povodom Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, održao je konferenciju za medije i objasnio kako će novac biti raspoređen. "U Fondu za razvoj poljoprivrede ove godine odvojeno je 58 miliona dinara, od čega je 55,2 miliona namenjeno isplatama subvencija za poljoprivredne proizvođače," rekao je Popović.

Ovom prilikom Popović je naveo mere za razvoj poljoprivrede i koliko je novca iz budžeta izdvojeno za njihovu realizaciju.Za subvencije koje se odnose na uvećanje fizičke imovine poljoprivrednih gazdinstva izdvojeno je 42,2 miliona dinara, za upravljanje rizicima ili sufinansiranje osiguranja 4,5 miliona, za veštačko osemenjavanje 3,5 miliona dinara, a iznos subvencije po grlu biće 2.000 dinara. Za sufinansiranje kredita Grad je opredelio 1,5 milion dinara, za kupovinu opreme za preradu mleka i mesa na gazdinstvima poljoprivrednih proizvođača 3,5 miliona i za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i rurtalnom razvoju izdvojeno je 2,8 miliona dinara

Goran Popović je najavio da u ovoj godini planiraju da završe zaštitu geografskog porekla Pirotske peglane kobasice i dobar deo sredstava namenjen je za opremanje malih radionica gde će se ovaj brend proizvoditi.

Izvor:http://www.plusonline.rs/gradska-uprava-pirot-raspisala-konkurs-za-koriscenje-subvencija-u-poljoprivredi-ove-godine-za-ove-namene-izdvojeno-552-miliona-dinara/

Dolaskom poleća započeli su i radovi u poljoprivredi i sve je više sezonskih poslova koji se na njivama moraju obavljati. Kako stvari stoje, dobra je i ponuda poslova, kao i interesovanje onih koji traže posao. Budući da je poljoprivredna sezona na početku, za sada je još uvek malo poslova, uglavnom u voćnjacima i vinogradima, ali će uskoro uslediti i branje voća i povrća.

Zarada sezonskih radnika u poljoprivredi zavisi od poslodavca, vrste i težine posla koji se radi, kao i od toga da li se nadnica plaća po kilogramu ubranog voća ili na osnovu utvrđene satnice. Uglavnom se obračunava na osnovu satnice, koja se kreće od oko 180 dinara do oko 250, pa se uz angažman od deset sati, što je najčešći zahtev poslodavaca, dnevno može zaraditi oko 2.500 dinara, odnosno za deset dana oko 25.000.

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga
Iako bi se moglo reći da za obavljanje tih poslova ima dovoljno ljudi, sve je više poslodavaca koji se oslanjaju na radnike koje su već angažovali i koji znaju taj posao. Međutim, situacija se poslednjih godina značajno promenila – obučenih berača voća sve je manje pa je već polovinom marta, više od dva meseca pre početka branja malina, veoma izražena potraga za radnicima.

Malinari nude dnevnicu od oko 2.000 do 2.500 dinara, uz obezbeđen smeštaj i ishranu, a mnogi obezbeđuju i troškove prevoza. Budući da je potraga za radncima velika, zainteresovani su u prilici da izaberu najbolju ponudu.

Slično je i kad je u pitanju branje jagoda, koje na otvorenom počinje u maju, u plastencima polovinom ovog meseca, a satnica se kreće od oko 180 dinara do oko 220. Vlasnik Plantaže „Jagode Miletić” iz Subotice Nikola Miletić kaže da već traži berače, kojih je poslednjih godina sve manje jer ili odlaze iz zemlje ili prestaju da se bave tim poslom. On ukazuje na to da je ranije bilo uobičajeno da se berači plaćeju po učinku, a za kilogram jagoda zarađivali su u rasponu od 18 do 25 dinara. pa je od toga koliko je berač vešt i brz zavisila i zarada, dok se sad mahom svi odlučuju za plaćanje po satu.

Berači traženi i u Evropskoj uniji

Jedan od razloga za nedostatak berača, pre svega ljudi obučenih za taj posao, jeste i to što su veoma traženi i u zemljama Evropske unije, gde su, naravno, zarade daleko veće. Tako će, po svemu sudeći, uz ogroman broj ugostiteljskih radnika, kao i građevinaca, put zemlja EU odlaziti i sve više onih koji znaju da rade na zemlji. Tako u Nemačkoj berači na sat mogu zaraditi od oko 8,50 evra do gotovo deset pa se dnevno u yep može smestiti i do 100 evra. U Slovačkoj se za kilogram ubranih jagoda nudi zarada i do 40 evrocenti, za razređivanje jabuka i bresaka oko tri evra na sat, a ponude za angažman berača stižu i iz Italije, Španije, Danske...

Studenti koji žele da zarade i tako pojačaju svoje prihode dok su obaveze na fakultetima manje, posao mogu potražiti preko studentskih zadruga. Po rečima direktora Studentske zadruge „Omega dil” Zorana Vranješevića, poslova u poljoprivredi ima, a proteklih dana bilo je aktuelno skidanje stareži u jagodama, za šta je satnica bila 250 dinara, te čišćenje voćnjaka i vinograda posle orezivanja, a na tom poslu moglo se zaraditi 180 dinara na sat. On kaže da zainteresovanih za rad u poljoprivredi ima, ali da nisu svi svesni da to nije lako pa je najveći odziv prvog dana.

– Imamo ugovore s nekoliko poljoprivrednih gazdinstava i već godinama dobro sarađujemo, tako da u sezoni poljoprivrednih radova posla uvek ima – od sadnje različitih poljoprivrednih kultura na njivama, preko održavanja do branja – kaže Vranješević. – Uskoro će krenuti značajniji sezonski poslovi u poljoprivredi, a satnica će se kretati u istom rasponu kao i sada – od 180 dinara do 250.

„Omega dil” nudi mogućnost zarade i onima koji nisu raspoloženi da rade u poljoprivredi, pošto ima ugovore s nekoliko velikih trgovinskih lanaca. Za popunjavanje rafova, sortiranje voća, deklasiranje... što su najčešći poslovi u radnjama, na sat se može zaraditi 180 dinara, a u ponudi su i promotivni poslovi – za šta je dnevnica oko 1.200 dinara.

D. Mlađenović

www.dnevnik.rs 

Presednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da je postignuta saglasnost u razgovoru sa premijerom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem u petak (5. aprila 2019.) o rešavanju problema oko otkupne cene tog voća i da je dijalog pokrenut sa mrtve tačke. Radović je, posle razgovora u Vladi Srbije, rekao za agenciju Beta da su se Brnabić i Nedimović složili da cena koštanja malina bude 139,3 dinara po kilogramu, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte i da će to predložiti Vladi Srbije. - Tražili smo da država pomogne da se uredi tržište i da se kontroliše ko i odakle uvozi maline i da se srpska malina obeleži kako se bosanska ne bi uvozila i prodavala sa oznakom srpskog porekla - rekao je Radović. Dodao je da su proizvođači malina i kupina zatražili i da se porez na dodatu vrednost (PDV) od 8% vraća njima, a ne vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće. Radović je rekao i da je sa premijerkom Brnabić i ministrom Nedimovićem dogovoreno da se do kraja sprovede otpis potraživanja na ime pomoći koju su proizvođači tog voća dobili 2013. godine u repromaterijalu, a zbog koga je deo njih tužen. Dogovoreno je i da se formira, kako je rekao, komisija koja će kontrolisati zašto manji otkupljivači malina i kupina često nude više cene za to voće od vlasnika hladnjača koji ga izvoze. - Brnabić i Nedimović su obećali i da će hitno poslati stručnjake da utvrde zašto se malina suši. Ne znamo da li je to posledica mraza ili neke bolesti - rekao je Radović

Izvor: www.ekapija.com 

Digitalizacija u poljoprivredi je svetski fenomen i ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise u radu, za poboljšanje svoje proizvodnje, rečeno je danas na skupu "International day" koji se održava uoči sutrašnjeg Drugog digitalnog samita Srbije.
Istraživač na Institutu "Biosens" Oskar Marko kaže da je digitalizacija svuda oko nas i da je zahvatila čak i oblast poljoprivrede, koja je, navodi, tradicionalno posmatrana kao jedna zaostala grana.Međutim, dodaje Marko, sateliti, dronovi, uzorci zemljišta, senzori i druge najviše tehnologije angažovane su u službi poljoprivrednika i danas mu pokazuju koje sorte soje da seju, koliko da đubre i da li svuda podjednako, koje pesticide da koriste ili kako da smanje upotrebu pesticida kako bi dobili zdravije proizvode.

"Sve su to neka pitanja na koja dobijamo odgovor visokim tehnologijama i ono što je lepota je što visoke tehnologije koristimo da odgovorimo na jasna pitanja i poljoprivredniku na jasan način predočimo koje opcije ima i kako da najbolje vodi gazdinstvo", rekao je Marko.

Upitan kako srpski poljoprivrednik reaguje na nove tehnologije, da li ih rado prihvata ili su za njega bauk, Marko kaže da je mit o poljoprivrednicima kao nekom ko je izvan tehnoloških dešavanja - potpuno pogrešan.

"Ispostavilo se da imamo jedan veliki proces tranzicije poljoprivrednika. Možemo videti sve više mladih na našim njivama, a statistike govore da svaki žitelj Srbije ima u proseku 1.6 mobilnih telefona, dok 70 odsto njih koristi Fejsbuk. Tako da, ako mogu da koriste tu društvenu mrežu onda mogu i digitalne tehnologije u poljoprivredi", naveo je Marko.

Generalni direktor "Clever farm" Aleksandar Petrović, govoreći o konceptu "pametne farme", kaže da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, naročito u Vojvodini.

To je velika stvar i pametna farma je trend koji je neizbežan, i koji bi Srbija mogla da prati, rekao je.

"To će biti benefit za Srbiju, da se približi Evropi i da može da se pozicionira kao evropski proizvođač i pokaže da poštuje evropske direktive", rekao je Petrović.

On je dodao da Srbija ima veliki broj inženjera koji mogu da rade u toj oblasti i da je to velika šansa za našu zemlju.

Digitalna farma podrazumeva integraciju postojećih tehnologija za farmere kako bi im se olakšao posao, povećao prinos, a i da država sagleda trendove u ovoj oblasti.

Direktor francuske kompanije "Api-Agro" Sebastijan Pikardat je rekao da je digitalizacija u poljoprivredi svetski fenomen i da ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise za poboljšanje svoje proizvodnje.

Pikardat je kazao da ta kompanija nudi platformu sa podacima i agrotehnologijama koje mogu da se koriste za razvoj farmi i svakodnevne aktivnosti farmera.

"Želimo da sarađujemo sa srpskim poljoprivrednicima i da im pomognemo da koriste savremene digitalne tehnologije", poručio je on.

"Api-Agro" pruža podatke o trenutnim vremenskim prilikama, vremenskoj prognozi, satelitske podatke o usevima, zemljištu, vegetaciji, vlažnosti i slično.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalizacija-nije-zaobisla-ni-poljoprivredu_1006294.html

Ovo društvo iz Lazareva osnovano je 2010. godine, kada je brojalo 16 članova, dok danas, kako je rekla predsednica društva Anica Batinić, ima 59 članova.

vucic22
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

Batinić je za Tanjug kazala da društvo koristi podsticajna sredstva države, te da su u tom smislu prošle godine dobili 350.000 dinara budžetskih sredstava. Na nivou udruženja "Cvet Banata" ima 2.700 košnica, a godišnje proizvedu između 20 i 30 tona meda.

Batinić je navela da planiraju da naprave pogon u Lazarevu u kojem će se med pakovati u malim pakovanjima manjim od kilograma, a koji će posle moći da plasiraju na elitna inostrana tržišta. Prema njenim rečima, planira se i da se zaštiti geografsko poreklo suncokretovog meda, posebno banatskog, jer je, kako kaže, glavna proizvodnja upravo te vrste meda. Navela je i da suncokretov med trenutno ima izuzetno nisku cenu, te da bi zaštita geografskog porekla pomogla da cena bude viša i da ljudi koji ga proizvode mogu od toga pristojno da žive, a ne da preživljavaju, kao što je slučaj sada.

Med je naša velika šansa, nastavljamo sa podrškom

Med je naša velika šansa, a od njegove proizvodnje posredno i neposredno može da se zaradi čak 150 miliona evra, izjavio je Aleksandar Vučić i najavio dalju podršku države pčelarima.

vucic221
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

Proizvodnja meda je ogromna korist za našu zemlju i dodaje da je država spremna da sagleda kako još može da pomogne. "Ovde sam da mi vi kažete šta je to što država još treba da uradi da biste vi mogli lakše da poslujete i više da zarađujete i proizvodite u budućnosti", rekao je Vučić. Za izložbu meda koju su danas priredili rekao je da je veličanstvena, te naveo da je danas naučio nešto o medu. Vučić kaže da je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović hvalio Savez pčelara kao jednu od najboljih i najuspešnijih organizacija u Srbiji. Nedimović je naveo da se ljudi često odnose prema pčelarstvu kao prema hobiju, a da je zapravo u pčelarstvu neverovatna potencijal.

vucic022
Tanjug (Predsedništvo Srbije)

"Ubeđen sam da je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kao krovna organizacija ubedljivo najbolja organizacija u oblasti poljoprivredne proizvodnje", rekao je Nedimović.

Najavio je nastavak subvencija za pčelarstvo koje iznose 720 dinara po registrovanoj košnici, ali i pomoć od 50 odsto sredstava za nabavku opreme.

Izvor: www.rtv.rs 

Poljoprivrednici koji žive i obrađuju zemlju u Nišu u maju bi mogli da konkurišu za subvencije Grada, odlučili su članovi Gradskog veća. Ove godine ukupan fond za podsticaje poljoprivrednicima je 60 miliona dinara, što je za 50 % više nego u 2018.

Kako je rekao sekretar Sekretarijata za poljoprivredu Saša Stoiljković, ove godine će biti više novca za kupovinu imovine.Ono što će ovogodišnji konkurs razlikovati od dosadašnjih jeste veći iznos sredstava za investicije u fizičku imovinu, a to je i najtraženija mera. Radi se o nabavci stoke, košnica, plastenika - rekao je Stoiljković.

I subvencije za kredite će biti veće, dodaje, jer je plan da se onima koji prođu na konkursu plate kamata, troškovi banaka i četvrtina glavnice.U slučaju da neko uzme kredit od milion dinara, Grad bi pokrio kamatu, ostale troškove i 250.000 glavnice, tako da bi proizvoaču ostalo 750.000 dinara na period od 3 do 5 godina da vrati što se tiče investicionog kredita - pojasnio je Stoiljković. Dodao je da su se dosad poljoprivrednici teže odlučivali za kredite, jer su subvencije bile povoljnije. Ipak, ove godine će za subvencionisanje kredita izdvojiti čak 10 puta više para - ukupno 5 miliona dinara, dok je 2018. ta cifra bila 500.000.2018. procenat davanja bio je 60 % od ukupne vrednosti nabavljene opreme, dok je još 10 % omogućeno za gazdinstva gde su nosioci žene ili mlađi od 40 godina - dodaje Stoiljković.Poljoprivrednici konkurse za subvencije mogu da očekuju 3. maja, kaže Stoiljković, a uslov je da imaju registrovano gazdinstvo, prebivalište u Nišu, kao i da su parcele u ovom gradu.Razlika u odnosu na ranije biće da će aplikacija na konkursima biti već sa računima a ne sa predračunima, kao što Ministarstvo radi već godinama unazad - dodao je Stoiljković.

Inače, u Nišu ima više od 6.000 registrovanih gazdinstava, a prošle godine se na konkurs javilo njih 508.

Ipak, prošlogodišnji je trajao samo mesec dana, a budžet je bio 35 miliona, i još 5 miliona za organizovanje manifestacija, sajmova i edukacija za poljoprivrednike.

Ove godine će, dodaje sekretar za poljoprivredu, konkurs trajati dok se ne potroši sav novac koji je namenjen za subvencije, što je usvojilo i niško Veće na današnjem zasedanju.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Ove-godine-50-vise-novca-za-subvencije-poljoprivrednicima-u-Nisu.sr.html

Bez razvijanja prehrambene industrije nećemo moći da razvijemo ni poljoprivredu, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da je nad sektorom prehrambene industrije učinjen najveći genocid nakon 2000. godine.Nedimović je kazao da je to deo privrede Srbije koji je najviše devastiran, te da jedino jedan deo mlinsko-pekarske industrije i prerade semena, nije unakažen, kao sve ostalo.

"Ne može nijedna zemlja da se razvija, nijedna privreda ne može da se razvija bez prehrambene industrije i otvorenih tržišta na koje možete da izvozite svoje primarne proizvode ili proizvode prehrambene industrije", rekao je Nedimović u Skupštini Srbije u delu sednice na kojem ministri odgovaraju na poslanička pitanja.

Kako je naveo, mora da se razvije i prerada voća, povrća i žitarica, jer bez toga nema ni razvoja, a u BDP je potrebno veće učešće prehrambene industrije.

"Pored finansijske podrške Vlade Srbije, nama je potrebno otvaranje stranih tržišta i zato smo krenuli sa otvaranjem turskog tržišta, a 14. aprila u Srbiju dolaze inspektori iz agencije ESMA, koji će raditi kontrolu srpskih prerađivačkih kapaciteta u sektoru mesa da otvorimo krajem maja tržište Golskog zaliva", kazao je Nedimović.

Govoreći o budžetu za poljoprivredu ove godine, Nedimović je kazao da on iznosi 54 milijarde dinara, što je u svakom slučaju više od 18, 19 miliona, što je bio slučaj pre desetak godina.

Kaže da je jako važno na ovo podsećati, jer se vrlo često spominje, a i juče je čuo od navodnih stručnjaka da su mnogo manje subvencije nego što su bile pre 10 godina.

"Možda su manje u onom delu u kojem se odnose na hektare, ali nemojtre zaboraviti da je tada jedan od ministara poljoprivrede uveo subvencije od 12.000 i 14.000 dinara i nije isplatio sve subvencije, pa smo dobili 59.000 tužbenih zahteva, koje smo morali da platimo", navodi ministar.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovicbez-prehrambene-industrije-nema-ni-agrara-28-03-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30