Pitali smo Nebojšu Žunića člana Opštinskog veća koji je zadužen za praćenje i realizaciju svih aktivnsti koje se odnose na stanju u poljoprivredi .

-Rad sa poljoprivrednim proizvođačima nije ni malo lak, prepreka na tom putu ima mnogo, poljoprivrednici su celodnevno angažovani na svojim gazdinstvima i „rasuti“ po celoj opštini, tako da nije lako informisati ih o svim mogućnostima koje im nude opština i država. A i kada se u tome uspe neophodna im je svaka podrška nadležne službe da bi konkurisali za sredstva.

-Za razliku od mnogih oblasti koje se finansiraju budžetskim novcem i u kojima tokom godine nisu u komplet realizovani projekti niti utrošena izdvojena sredstva , poljoprivreda je jedna od uspešnijih. Ali ni ovde nisu sva planirana sredstva potpuno utrošena što ne znači da u ovoj oblasti nije realizovana većina „zadataka“. Strategija je bila da se što više prijepoljskih stočara osposobi za državne subvencije za nabavku umatičenih grla. Umatičenih grla ovaca trenutno ima preko 1500 pre tri godine je imalo 250 što je bilo veoma malo, ali mi planiramo da nastavimo i dostignemo još mnogo veće brojke.

– Ove godine opština je za poljoprivredu izdvojila 27 miliona dinara, a impresivni su podaci o broju poljoprivrednika koji su dobili sredstva po osnovu subvencija za uzgajanje rasnih grla krava i ovaca, umatičavanje istih, veštačku oplodnju, nabavku mehanizacije .Tokom godine, opština je izdvojila ukupno 11 miliona dinara za subvencionisanje stočara u nabavci rasnih grla krupne stoke tako da je ukupno nabavljeno 60 junica i 106 jagnjadi.Svi stočari koji su se odazvali ovom javnom pozivu dobili subvencije tako da im je iz budžeta vraćeno 80 odsto sredstava koja su uložili u popravljanje rasnog sastava stoke. To Prijepolje svrstava u red opština koje su najviše uložile u ovaj vid pomoći poljoprivrednicima ne samo u okruženju već i šire.

– Poljoprivrednicima koji su nabavili mašine, mehanizaciju i poljoprivrednu opremu pomogli smo subvencijom u ukupnom iznosu od 2 miliona dinara. Podneta su 62 zahteva i svi su pozitivno rešeni. Ukupno je 18 stočara nabavilo opremu za mužu, 13 pčelara je iskoristilo priliku da obezbedi opremu za svoj rad, 18 voćara i povrtara kupilo je opremu za zaštitu bilja , a njih 13 sisteme za navodnjavanje. U ovom delu smo subvencionisali 65 odsto njihovih ulaganja.

– Naša strategija je upravo bila da se što više stočara osposobi za državne subvencije i to direktnom nabavkom umatičenih jagnjadi i umatičavanjem preko Rb broja, što znači da je to potomstvo umatičenih ovaca koje je „sazrelo“ za novu subvenciju. Plodovi naše strategije su konačno vidljivi i na to smo ponosni jer će sto umatičenih ovaca vremenom, kao u pesmi, dati trista jaganjaca, koji stižu na subvenciju. Mislim da su proizvođači konačno shvatili tu blagodet jer je sve više onih koji se ozbiljno bave stočarstvom.

– Opštinska Služba za poljoprivredu osluškuje potrebe i aktivno se uključuje u život svih onih proizvođača koji žele da žive od svog rada i plodova koje ubiraju na svom poljoprivrednom gazdinstvu govori i sledeći podatak. Naime, od naredne godine proizvođače „čeka“ još jedan vid pomoći. Tokom realizacije projekta Poralist saznali smo da nije malo onih, uglavnom žena, koji na svom gazdinstvu žele da da se bave i aktivnostima koje se odnose na preradu voća i povrća. Zato ćemo u okviru subvencija za nabavku mehanizacije otvoriti novu stavku , a to je nabavka mašina i opreme za preradu voća i povrća, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja. Želimo da podstaknemo vlasnike gazdinstava da na svom imanju prave sokove, džemove, ajvare, plantažno gaje lekovito, začinsko i ostalo bilje. U razgovorima sa njima saznali smo da su im potrebni aparati za sterilizaciju, duplikatori, kalibratori za sortiranje voća i povrća, sušare, vakumirke za recimo pakovanje kiselog kupusa i slično. Reč je o skupoj opremi koju je teško nabaviti bez neke vrste subvencije. Zato želimo da im pomognemo i podstaknemo ih na ovaj vid delatnosti, da konačno i žene koje se ceo život bave tim poslovima mogu nešto da prihoduju proizvodeći zdravu hranu. Uslovi za subvencije biće isti kao i za nabavku mehanizacije i tu nećemo praviti razlike između njih i ostalih proizvođača.

– Oko 2,5 miliona dinara izdvojili smo i realizovali ove godine na ime regresa za veštačko osemenjavanje koje je iskoristilo oko 500 do 600 stočara, a izdvojili smo i 1,5 miliona dinara za nagrade stočarima za nabolja grla krupne stoke, organizovanje sajma poljoprivrede, ućešće na sajmovima van Prijepolja gde oni mogu da vide kako se radi u državi, gde razmenjuju iskustva i stiču nova saznanja.

– Izložbe stoke i sajmovi poljoprivrede su za nas veoma dragoceni, osim što nam služe da ostvarimo uvid u stvarno stanje na terenu to je izvrsna prilika da u neposrednom kontaktu proizvođače upoznamo sa merama koje lokalne vlasti i ministarstvo preduzimaju na unapređenju poljoprivrede. Tako se stiče i međusobno poverenje. U tom smislu treba uputiti sve pohvale na rad zaposlenih u Službi za poljoprivredu, Ifetu Hamziću i Sneži Divac, koji godišnje sa poljoprivrednicima razmene na hiljade konsultacija, uputstava i saveta. Potrudićemo se da za poljoprivredu bude više sredstava u idućoj godini kako bismo mogli da „povučemo“ još više novca iz resornog ministarstva za dobrobit domaćih poljoprivrednika“, zaključio je Nebojša Žunić, član opštinskog veća.

Izvor:https://sandzakpress.net/poljoprivreda-u-usponu-a-rad-sa-poljoprivrednim-proizvodjacima-nije-ni-malo-lak

Poljoprivrednici od sada mogu od tri banke u Srbiji da dobiju manje opterećujuće pozajmice za razvoj, nabavku novih inovativnih tehnologija, otvaranje novih radnih mesta, rečeno je na današnjoj konferenciji na kojoj je učestvovao i ministar Branislav Nedimović.
Zahvaljujući garancijama Ministarstva poljoprivrede i USAID-a od 2,5 miliona dolara, tri banke - Adiko, Inteza i Prokredit, raspolagaće sa 90 miliona za kreditne garancije, a čiji je cilj podrška razvoju poslovanja i pokretanju novih investicija u sektor poljoprivrede, s fokusom na primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preradu hrane, rekao je Nedimović, koji je ocenio da kamata odavno više nije problem za podizanje kredita, već da je to nedostatak garancija.Pojoprivedni proizvođači često zbog nedostatka sredstva propustaju pirliku da se šire i jačaju i tako postanu motor ekonomskog razvoja, nedostaju im grancije i zato će od sada zahvaljući olakšicama moći da obezbede samo 40 odsto garancija (kolaterala), dok će ostalih 60 odsto garancija na kredit biti plasirano kroz projekat koji realizuju te tri banke, objašnjeno je na skupu.

Projekat podrazumeva i tehničku pomoć onima kojima je finanisiranje potrebno za razvoj, nabavklu inovativne tehnologije i opreme, start apove, proizovdnju u ruralnim sredinama, žensko poljoprivredno preduzetnišvo, čime će se, između ostalog, povećavati i ekonomski rast zemlje.

Nedimović je naveo da je tih 90 miliona, namenjih podeli rizika, znatna cifra, jer se za taj novac može kupiti i 5.000 traktora ili obnoviti više fabrika poput "Budimke", a za šta je, kako je dodao, potrebno pet miliona evra.

Predstavnici banaka navode da će od sada moći lakše da kreditiraju nabavku nove, neispitane opreme, da budu fleksibilniji u određivanju perioda otplate, jer će tih 90 miliona biti granacija za kreditiranje poljoprivrednika.

Direktor USAID-a Majk de la Rosa rekao je da se pokazalo da je pristup finansiranju ključna komponenta za razvoj agrobiznisa i upozorio na to da poljoprivrednici često nemaju sredstva za izlazak na nova tržista, uvođenje novih tehnologija i proizvoda.

USAID veruje u potencijal agrobiznisa u Srbiji i poziva poljoprivednike da iskoriste nove pogodnosti, rekao je De la Rosa i dodao da je USAID pomagao malim i srednjim preduzećima da uvećaju zaradu, dosegnu međunarodne strandarde, smanje gubitke posle berbe, povežu se s tržištima.

Predstavik Prokredit Banke Ivan Smiljković rekao je da ta banka podržava razvoj poljoprivrede skoro dve deceije i da je u tu svrhu izdvojeno više od jedne milijarde. Prema njegovim rečima, novi projekt će obezbediti finansijsku pomoć za nove i moderne poljoprivredne prozivode.

Vojislav Lazaravić iz Adiko banke rekao je da je poljoprivreda veliki kontributor u BDP-u i da banka 25 do 30 odsto sredstava upravo investira u tu oblast. Projekat će bankama dati podstrek da finansiraju poljoprivrednu priozvodnju.

Predstavnik Inteze Darko Popović naveo je da 38 odsto poljoprivrednika koristi kredite, i to uglavnom za finansiranje tekuće proizvodnje. Dodao je da je 20 odsto njih spremno da se obrati bankama za pomoć. Inteza, kako je dodao radi sa 40.000 gazdinstava i planira da u razvoj poljoprivrede uloži oko 30 miliona dolara.

Direktorka Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Biljana Petrović ocenila je da ipak većini poljoporivrednika nisu dostupna sredstva i dodala da je upravo to razlog za pokretanje projekta kojim se portfolio banaka uvećao za 90 miliona.

Nedimović je podsetio da poljoprivrednici i banke više nemaju problem s visinom kamatnih stopa, rokovima, naplatom potraživanja, već sa kolateralom.

Garancijski fond je, kako je podsetio, ugašen jer je sve kako se smatralo bilo ispolitizovano kada se određivalo koji će porojekat proći a što će sada banke raditi,

Dodao je da te tri banke ukljucjene u projekat nisu bilo koje tri banke već one koje su ispunile sve uslove.

"To nije bio pozivni turnir, kao mi zovemo Đokovića, Nadala ... već onoga ko ima krila - on igra", rekao je ministar.

On je najavio da će Srbija dobiti, ako sve bude po planu, nezavisno strukovno telo koje će na bazi biznisa odredivati kako država može da pokrije kolaterale.

Na skupu je rečeno da javnog poziva neće biti jer svako ko ima dobar projekat može da se javi. Program je već aktivan u dve banke,Nedimović je najavio da će, ako sve bude dobro u izveštaju inspekcije o situaciji nakon pojave afričke kuge svinja u Srbiji, u narednih desetak dana imati dobre vesti za uzgajivače svinja.

Rekao je i da će problem vakcinacije svinja, koja se vršila kao preventivna mera protiv svinjske kuge biti rešen od ponedeljka, a što će domaćim proizvođačima, u dogledno vreme, otvoriti put za plasman mesa na tržište Evropske unije.

"Doviđenja za navek u Srbiji - što se tiče vakcinacije", rekao je ministar i podsetio da je potpisao dva pravilnika koji stupaju na snagu 15. decembra čime je rešeno ono od čega su njegovi prethodnici bežali 30 godina kao "đavo od krsta".

"Trudili smo se da uradimo sve da što veće tržište bude dostupno proizvođačima svinja", rekao je Nedimović novinarima nakon skupa na kome su predstavljene olakšice za kredite za mala i srednja poljoprivredna preduzeća.

Ministar je naveo da je u Srbiji međunarodna inspekcija i da će ako sve bude kako treba već narednih desetak dana najaviti lepe vesti.

"U kontroli stanja nakon afričke kuge su ljudi iz više zemalja i na bazi toga dobićemo određena prava, mislim pre svega na regionalizaciju - tamo gde se pojavljivala nastaviće se posmatranje, a ostali prostor će biti slobodan", rekao je ministar i podsetio da će ispitivanja biti završena 15. decembra nakon čega ce rezultati ići na validaciju Svetskoj organizaciji za zdravlje životinja.

Prema njegovim rečima, bez obzira što se ukida vakcinacija svinja klasične kuge, izvoz mesa neće moći da počne pre validacije rezultata na afričku kugu zabeleženu u nekoliko mesta u Srbiji - na granici sa Rumunijom na teritoriji opštine Žitište, u Velikoj Krsni i Kusatku.

Dodao je i da je poslednji slučaj zabeležen u septembru i da je potrebno da prođu dva ciklusa inkubacije da bi sve bilo sigurno da se bolest neće pojaviti.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/za-olaksice-u-kreditiranju-poljoprivrednika-90-miliona-dolara_1075529.html

Proizvodi od bundeve

Dejan Đukić iz Crepaje kod Pančeva rešio je da spoji staro i novo. Od bundeve, koja je od pamtiveka poznata po svojim lekovitim svojstvima, napravio je i tržištu ponudio neobične proizvode kao što je turšija od bundeve. Njegova supruga Marija i on su po zanimanju diplomirani tehnolozi, pa se prerada bundeve nametnula kao logičan korak.

Bundevu uzgajamo po organskim principima na dva hektara u Crepaji. Ovim poslom se moja pordica i ja bavimo jako dugo, a na našim njivama dominira muskatna bundeva, koja izgledom podseća na tamburicu, imamo i egzotične vrste kao što su hokaido, patišon, špageti bundeva, ukrasne vrste... Pre pet godina supruga i ja rešili smo da odemo korak dalje i počnemo da prerađujemo bundevu. Tako je nastao brend "Lalino zlato". U ponudi imamo sladak namaz sa i bez šećera, dve varijante turšije od bundeve, imamo čips i kandirano slatko od bundeve - kaže Dejan i dodaje da je zadovoljan interesovanjem potrošača.

- Cilj je da naše proizvode ponudimo inostranstvu. Radimo po sopstvenoj recepturi koja je nastala u saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta s kojima imamo odličnu saradnju.

 

Sajam etno hrane i pića

I ove jeseni u Beogradu od 23. do 26. novembra održan je 14. Etno sajam hrane i pića. Pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grada Beograda pod kupolama hale tri beogradskog sajma okupilo se više stotina proizvođača iz regiona. Posetiocima su ponudili pregršt proizvoda pripremljenih po tradicionalnoj recepturi, zaboravljene ukuse koji podsećaju na detinstvo, ali i potpuno nove I neobične spojeve ukusa koji vam nikada ne bi pali napamet. Kako kažu, tržište je sve zahtevnije, potrošači probirljiviji pa je neophodno se izdvojiti od ostalih.

 

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za decembar (izlazi 15.12.2019.)

Za informacije o pretplati posetite:

www.agrobiznis.rs 

Skupština Grada Prokuplja donela je Odluku da se porez na imovinu za poljoprivredno zemljište u četvrtoj zoni drastično umanji kako bi se podstakla poljoprivredna proizvodnja.

Tako će poljoprivrednici porez na poljoprivredno i šumsko zemljište plaćati samo simbolično, odnosno za hektar zemljišta plaćaće samo 13 dinara godišnje, rečeno je danas u lokalnoj samoupravi.

U Lokalnoj poreskoj administraciji su rekli da će se ubuduće na osnovu odluke mesne skupštine, za građevinsko zemljište u četvrtoj prokupačkoj zoni umesto dosadašnjih 800 dinara plaćati 600, za poljoprivredno zemljište umesto 200, plaćaće se 90 dinara, a za šumsko zemljište umesto 150, plaćaće se 80 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2713579/porez-na-poljoprivredno-zemljiste-u-prokuplju-simbolicnih-13-dinara-godisnje-podsticaj-za

Mala i srednja srpska poljoprivredna gazdinstva unaprediće svoju konkurentnost uz podršku novog kredita Svetske banke od 50 miliona dolara, koji je juče odobrio Odbor izvršnih direktora ove institucije.Kredit će pomoći Vladine napore da se unapredi izlazak na tržište odabranih poljoprivrednih domaćinstava, saopštila je Svetska banka.Dodaje se da kroz podršku investicijama u proizvodnju malih i srednjih gazdinstava i u bolji informacioni sistem u poljoprivredi, projekat treba da poveća konkurentnost ovog sektora i da otvara nove ekonomske mogućnosti u seoskim sredinama, dok se zemlja približava članstvu u Evropsku uniju.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva kaže da poljoprivreda ima važnu ulogu u privredi Srbije.

"Kako Srbija modernizuje poljoprivredu i usklađuje je sa odredbama Evropske unije, efikasnost ulaganja države i kvalitet usluga postaje važno pitanje ekonomske politike u ovom sektoru. Cilj projekta je da pomogne Vladi Srbije da preusmeri sredstva sa subvencija na ulaganje u ruralni razvoj i na finansiranje malih i srednjih proizvođača, naročito na jugu i jugoistoku zemlje", ističe Ndegva.

Projekat će, kako se navodi, podržati korišćenje poljoprivredne savetodavne službe i savetovališta za vođenje biznisa za poljoprivrednike koji se kvalifikuju za donacije.

Cilj je osposobljavanje poljoprivrednih domaćinstava da povećaju efikasnost, izlazak na tržište, da im se omogući pristup kreditima i da se bolje zaštite od rizika.

Sredstva kredita upotrebiće se i za podršku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da više koristi javne baze podataka kroz unapređenje i modernizaciju postojećeg informacionog sistema i njegovo uključivanje na platforme javno dostupnih podataka, što bi koristilo poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji i omogućilo im da imaju informacije o klimatskim uslovima i kretanjima na tržištu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3760324/novi-kredit-svetske-banke-za-mala-i-srednja-poljoprivredna-gazdinstava-u-srbiji.html

Vrednost prodaje i otkupa proizvoda iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u trećem tromesečju, u odnosu na isti period lane veća je za 5,2 odsto.Za devet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2018, ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u našoj zemlji veća je za 2,6 procenata u tekućim cenama, odnosno za 1,4 procenata u stalnim cenama, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Kada je reč o trgovini poljoprivrednim proizvodima na pijacama širom Srbije, za devet meseci ove, u odnosu na isti period prethodne godine, a izraženo u tekućim cenama, promet je veći za 11,2 procenta.U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama za devet meseci najviše učestvuje povrće (34,6 odsto), voće i grožđe (17,6 procenata), mleko i mlečni proizvodi (14,9 posto) i živina i jaja (12,9 odsto).

Kako navode statističari, promet robe u trgovini na veliko i malo i u sektoru popravki motornih vozila u trećem tromesečju ove godine, u odnosu na isti perod 2018, beleži se rast u tekućim cenama od 8,8 procenata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=02&nav_id=1625535

Tijana Dapčević priznala je da nije posvećena muzici kao ranije, iako i dalje svoje fanove obraduje pesmama.

Pevačica iza sebe ima pet studijskih albuma, mnoštvo hit singlova, uspeha postignutim na festivalima, kao i učešće na Evroviziji.

Ipak, Dapčevićeva vredno nastupa, a od sviranja čela je, kako sama priznaje, odustala, barem kada je reč o ozbiljnoj karijeri reč, jer je za to potrebno "u potpunosti se posvetiti instrumentu", za šta ona sada "nema ambicije"."Sad se bavim i poljoprivrednom u međuvremenu", otkrila je pevačica, dodajući da ima plantažu oraha.

Izvor:https://www.alo.rs/vip/estrada/tijana-dapcevic-odustala-od-muzike-bavi-se-poljoprivredom-evo-sta-je-zasadila/268480/vest

Sutra u Pirotu, u organizaciji Poljoprivredne, savetodavne i stručne službe, počinje tradicionalna, trodnevna Zimska škola za poljoprivrednike. Svečano otvaranje je u čitaonici Narodne biblioteka, a naredna dva dana Škola će se održati u Beloj Palanci i Babušnici. Prema rečima Mimice Kostić Đorđević, stručnog saradnika pirotske Poljoprivredne službe, svakog dana će, pored sedmorice predavača iz Pirota, o aktuelnim temama iz poljoprivrede govoriti i stručnjaci renomiranih poljoprivrednih instituta u Srbiji. Otvaranje je zakazano za deset časova.

Izvor:http://www.plusonline.rs/zimska-skola-za-poljoprivrednike-sansa-za-razmenu-iskustava-i-sticanje-novih-znanja/

Prehrambeni stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta po rezultatima među "top 50" u svetu. Visoka pozicija već tri godine, mnogo cenjenih i citiranih naučnih radova. Bolji su od Harvarda i Jejla. Nijedan proizvod koji je namenjen trpezi ne može se naći u rafovima prodavnica ili na meniju restorana bez pečata stručnjaka koji se školuju u Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Već tri godine Institut je pozicioniran među najboljih 50 u svetu na prestižnoj Šangajskog listi kada je u pitanju rangiranje naučnih rezultata po oblastima. Profesori Instituta, u petogodišnjem periodu koji se računa, objave 130-140 naučnih radova.U godini jubileja, proslave veka postojanja Poljoprivrednog fakulteta, sledeće nedelje će 60. rođendan obeležiti i Institut. Iako je uspeh koji postižu izuzetan i u svetskim razmerama, profesori više nego skromno pričaju o tome. Ne zaboravljaju da ukažu na zasluge koje, za odličan "plasman", imaju i kolege sa drugih fakulteta i instituta. Značajan doprinos, ipak, pripada stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta. Najmlađi među onima koji prednjače po broju objavljenih radova je profesor dr Igor Tomašević, koji ostvaruje i značajnu saradnju sa kolegama iz Španije, Nemačke, Rusije i drugih zemalja.- U nauci je kao u tenisu. Uspešnost se meri po broju objavljenih radova u časopisima sa SCI liste, ali to nije dovoljno. Potrebno je da rad bude zapažen, samim tim i citiran - objašnjava prof. Tomašević. - Poeni se dobijaju na osnovu ranga časopisa u kome je rad prezentovan, ali i toga koliko puta ste citirani. Uspehu na Šangajskoj listi su, pored nas, doprinele i kolege iz Instituta za biloška istraživanja, Hemijskog fakulteta i Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Svi mi zajedno smo zaslužni za to što se Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju nalazi među "top 50" u svetu.Pod budnim okom svojih profesora, u laboratorijama ovog instituta studenti svakodnevno obave na desetine analiza mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina od mesa, piva, rakija, pekarskih i konditorskih proizvoda... U malim pogonima na Fakultetu, studenti u okviru vežbi proizvode različite vrste sireva, kobasica, čokolade i piva, a na oglednom dobru "Radmilovac" različite rakije i vina.

- Osnovne studije imaju pet modula - tehnologija konzerviranja i vrenja, tehnologija animalnih proizvoda, tehnologija ratarskih proizvoda, upravljanje bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane i mikrobiologija hrane - kaže profesor dr Jelena Miočinović.- Studenti biraju neki od modula, ali su zajedničke prve dve godine studija. Najveće interesovanje je za tehnologiju konzerviranja i vrenja, ali i drugi moduli su veoma atraktivni. Svi su usmereni ka istom cilju, a to je kako dobiti kvalitetan i bezbedan proizvod.Na master i doktorskim studijama studenti su uključeni u mnogobrojne domaće i međunarodne projekte koje realizuju profesori, a koji su usmereni na razvoj novih proizvoda sa poboljšanim funkcionalnim svojstvima, primenu savremenih metoda ispitivanja kvaliteta, kao i ispitivanje mišljenja potrošača o kvalitetu palete različitih prehrambenih proizvoda.PoljopriVredni fakultet, poslednjih godina, nije "in" među maturantima. Većina bira menadžment, medicinu, pravo, ekonomiju... Srednjoškolci nisu upućeni u to da ne postoji državna institucija u kojoj nema bar jednog diplomca Poljoprivrednog fakulteta, kao ni u velikim trgovinskim lancima, prehrambenoj industriji, laboratorijama za ispitivanje namirnica... Znanja dobijena tokom školovanja im omogućavaju i započinjanje sopstvenog biznisa, što je aktuelno za generacije koje dolaze.

- Poljoprivreda nije više samo motika - kaže prof. dr Dušan Živković, dekan (na slici). - Mašine, oprema i tehnologije su sofisticirani i zahtevaju znanje i obrazovanje na najvišem nivou. Srbija je agrarna zemlja i ima ogromne mogućnosti za razvoj poljoprivrede.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:831977-Nije-poljoprivreda-samo-motika-Ni-Harvard-nije-ravan-strucnjacima-Instituta-sa-Poljoprivrednog--fakulteta

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni  u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji  gaje između ostalog voća i klupske sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobiju dozvolu od nosioca licence.

Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.

Predstavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli  koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja. Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“.

U komaniji Delta Agrar gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.

U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika  domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.

Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.

 

Proizvodnja jabuka kod nas i u svetu

Jabuka se smatra  jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile.  Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.

Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.  

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće zastupljeno na 43.696 hektara, a od  toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi.  Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara  i Nemačka sa 33.981 hekatrom.

Tabela proizvodnja jabuke u svetu 2018/2019. godina

Kina 31.000.000 tona

EU 14.009.000 tona

SAD 5.048.000 tona

Turska 3.000.000 tona

Iran 2.799.000 tona

Indija 2.300.00 tona

Ruska Federacija 1.503.000 tona

Čile 1.264.000 tona

Ukrajina 1.099.000 tona

Brazil 1.049.000 tona

Ostali 5.616.000 tona

Ko su voćarske vele sile EU?

Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31