Katarina Gilblad, savetnica Vlade Švedske, tamošnjeg ministra privrede i Zavoda za konkurentnost Švedske, gostovala je u Srbiji i za MONDO je govorila o onome što čeka srpske farmere kad uđemo u EU, kao i kakva je budućnost poljoprivrede"Ako ne budete brzi u menjanju načina na koji funkcioniše vaša poljoprivredna proizvodnja imaćete ogromne teškoće kada uđete na otvoreno tržište EU. Nije to samo unapređenje i modernizacija proizvodnje. Tu je i podizanje svesti u društvu kakve bi cene trebalo da budu, kakav kvalitet hrane, kako funkcioniše svetsko tržište. Volela bih da je Švedska to uradila brže i ranije, ovako smo izgubili bar deset godina a neke stvari su nepovratno izgubljene. Ne dozvolite da se to dogodi i kod vas", upozorava Katarina Gilblad, poljoprivredni ekspert iz Švedske.

"Morate da zadržite svakog farmera kojeg sada imate i da mlade podstičete da se uključe u poljoprivredu. A posla će tu i te kako biti u budućnosti, mada neće svi proizvoditi hranu", savetuje ekspert, vlasnica konsultantske firme Agronomiks Skandinavija, koja je ovih dana gostovala u Srbiji u organizaciji Ambasade Švedske na savetovanjima na Zlatiboru i u Beogradu.Katarina Gilblad daje upečatljiv primer iz svoje zemlje kako to može da se završi. Pre samo 25 godina 95 odsto hrane koju godišnje pojedu Šveđani dolazilo je sa tamošnjih farmi i njiva. Danas je to samo 45 odsto."To je ogroman gubitak za švedsku poljoprivredu ali i za društvo u celini. Šveđani sada možda kupuju više hrane i po nižoj ceni ali veliko je pitanje da li je to zaista i povoljnije za naciju u celini. Recimo, u Švedskoj je strogo kontrolisano davanje antibiotika životinjama, tretiranje biljaka pesticidima, kao i odnos prema GMO. A to sve poskupljuje proizvodnju. Mnogo je jeftinije staviti antibiotike u svu hranu koju dajete svinji ili kravi i da tako ona bude zdrava i gojazna. Tada ne morate da trošite novac na kvalitetniju stočnu hranu, niti da mnogo brinete o čistoći štala, ili o većem prostoru za životinje. A u Švedskoj se krave izvode na ispašu leti, a životinje se ne hrane GMO sojom", objašnjava Gilblad.

Švedski stručnjak ističe da je čak i bogata Nemačka pre sedam, osam godina odustala od toga da životinje ne budu hranjene GMO sojom, jer je normalna soja skuplja 110 dolara po toni. Šveđani su ipak to zadržali ali pošto se gotovo sva soja uvozi, to mora i da se plati više."Ali, onda morate potrošačima da objasnite i da oni prihvate da švedsko meso mora da bude skuplje od uvoznog jer je kvalitetnije. Građani moraju da znaju da je legalno uvoziti meso kakvo je nelegalno proizvoditi u zemlji. A ne znaju, jer iz nekog razloga to niko ne naglašava. Čak nemamo ni 'GMO Free' oznake kao u Kanadi ili Francuskoj", kaže Gilblad.

A sve to čeka i nas, uverena je gošća iz Švedske.

"Juče sam u Beogradu ušla u prodavnicu i videla da imaju krompir iz Francuske. I zapitala sam se zašto ja mogu da kupim francuski krompir u srpskoj prodavnici hrane. Nemate svog? Razumem da ja u Švedskoj moram sada da kupim uvozne trešnje jer našima još nije počela sezona ali za krompir ovde..."

Gilblad kaže da je prirodno da se moraju naći cene koje će prihvatiti i kupac i prodavac, odnosno proizvođač i trgovac ili krajnji kupac, ali da se moraimati i nezavisno određivanje koja je cena fer a koja nije."I u EU imamo tržišta gde su cene fer ali imamo i ona gde su neverovatno nefer.Recimo kod hlebnog žita je stvar jasna, imate stalan uvid u cene i one za prodaju sada (što bi bilo berzansko spot tržište) prate cene za prodaju u narednom periodu (berzanski "fjučersi", odnosno ugovori prodaje za mesec, dva ili još dalje). Farmer koji uzgaja pšenicu tako može da odluči da li da proda odmah po žetvi, ili da sačeka neko drugo vreme. I pritom ne morate da pratite berzu, statistika EU prati prosečne cene i objavljuje ih na nedeljnom nivou za svaku zemlju EU", kaže Gilblad.Kod proizvodnje krompira situacija je potpuno drugačija, niti postoje fjučersi niti redovni podaci o cenama. Oni se objavljuju jednom godišnje, i to pola godine nakon što uzgajivači prodaju svoju robu. Pa kako će onda oni planirati proizvodnju i unapred sračunati troškove i prihode?

"Ako ćete biti deo EU", ističe gošća iz Švedske, "i farmeri moraju da budu svesni da kada cene neke hrane padaju, ne samo u Evropi već u celom svetu, moraju pasti i kod vas, a kada rastu mora se farmerima dozvoliti da rastu i ovde."

"Kada su pre desetak godina Amerikanci imali veoma lošu žetvu pšenice, skočile su cene svuda i u Švedskoj su me trgovci pitali zašto moraju da skaču i kod nas kada smo mi imali dobru. Pa zato što je to jedin način da se zaštiti proizvođač ali i tržište. Ako mu jeftin uvoz nekih godina obara cenu, morate mu dozvoliti i da poskupi kada u svetu cena ide gore. Ili mu pomoći da izveze, ali tada se ugrožava domaće snabdevanje. Svi, ne samo proizvođači, moramo da znamo šta je tržište i kako odnosi funkcionišu."

Mali poljoprivredni proizvođači se moraju udruživati, jer samo tako mogu da budu spremni za izvoz. Ne radi se samo o obimu proizvodnje, već o tome što se ne mogu oni pojedinačno baviti i svim ostalim stvarima pored proizvodnje."Nemaju svi ni vremena ni znanja iz oblasti marketinga, praćenja cena, svetskih trendova... To moraju platiti spolja, ili napraviti kooperativu koja će zaposliti stručnjake. To je danas prihvaćeno u Švedskoj, ali volela bih da smo tu tranziciju napravili mnogo brže i ranije, manje bi nas koštalo.Savet Katarine Gilblad za poljoprivrednike u Srbiji je da se odmah "okrenu svetu bliske budućnosti". A ona donosi ogromne promene.

"Počeli smo da izbacujemo iz upotrebe naftu i fosilna goriva u svim oblastima i to u poljoprivredi donosi ogroman potencijal za biznis. Ratari više neće proizvoditi samo hranu, već će morati da 'prave' i gorivo. Biogorivo (uljana repica i sl.), biomasa (drvni i biljni otpad) ili biogas će morati u nekom delu da zamene naftu. Da bi bilo jasnije koliko toga treba daću vam svoju računicu - kada bismo sada svu proizvodnju žitarica u svetu pretvorili u etanol, da ne ostane ništa za jelo, bilo bi zadovoljeno tek četiri odsto svetske potrebe za gorivom."

Tu se javlja i jedan socijalni problem - poljoprivrednika je sve manje.

"Svako u generaciji dvadeset ili deset godina starijoj od moje je imao bliskog rođaka na selu, generacije dvadeset godina mlađe ne poznaju ni jednog farmera. Nemaju pojma kako hrana dolazi do polica prodavnica. Moramo da mlade zainteresujemo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, ne za trendi urbanu proizvodnju na lejicama na parkingu, krovovima ili terasama, već za pravu poljoprivrednu proizvodnju", kaže Gilblad.Na poslovnom forumu "Švedska u Srbiji - Investicije i saradnja za budućnost " u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, pored poljoprivrede švedske firme su se sa zainteresovanim srpskim kolegama bavile budućnošću trgovine (Oriflame) i održive proizvodnje (IKEA), amblaže (Tetrapak), bezbednošću imovine ali i podataka (Securitas), kao i kako time ćemo preko mreže 5G komunicirati koliko sutra (Ericsson).

Izvor:http://mondo.rs/a1191614/Info/Ekonomija/Sta-ceka-poljoprivrendike-u-EU-Saveti-iz-Svedske.html

Milan Prostran stručnjak za poljoprivredu rekao je da država mora da pomogne poljoprivrednicima ustupanjem semena i goriva kako bi obnovili setvu kukuruza i ublažili štetu od nepogoda. On je kazao da je sada teško proceniti koliki je gubitak u poljoprivredi zbog poplava i grada jer je "taj postupak u Srbiji dosta spor", ali bi šteta mogla biti velika, što će uticati i na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Država mora da odreši kesu i pomogne ratarima da obnove setvu kukuruza jer još postoji mogućnost da setvom nekih sorti ranih hibrida sa vegetacijom od 100 dana stignu do zime za berbu", rekao je Prostran. Pšenice će, kako je rekao, biti za domaće potrebe, ako do žetve ne bude novih nepogoda, a možda preostane i za izvoz jer je ove godine zasejana znatno veća površina pa će se gubitak zbog prolećne suše i setve posle optimalnih rokova, "ispeglati".

Istakao je da bi šteta bila upola manja samo da su kanali bili očišćeni i da su poljoprivrednici mogli višak vode da sprovedu u reke.

"Država mora uložiti značajna sredstva u sisteme za odvodnjavanje, nekada su postojala tri, Dunav-Tisa-Dinav, sistem Morava i Ibar- Lepenac, koji su se redovno održavali, a danas je dobar deo tih kanala zamuljen", rekao je Prostran i dodao da je u Vojvodini postojalo 22.000 kilometara kanala.

On je kazao da se određeni tereni moraju i pošumljavati da bi se sprečila klizišta, i dizati brane, kao i da ne sme da se dogodi da nečiji privatni interes spreči izgradnju odbrambenog bedema.

Ceh netipične godine, do marta izuzetno sušne, a od aprila previše kišne, platiće, prema njegovim rečima, proizvođači, potrošači, a uvoznici se raduju visokim cenama voća i povrća.

Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kazao je da se očekuje prosečan prinos pšenice do 4,2 tone po hektaru, što je za oko 10 odsto manje nego prošle godine, pri čemu bi za izvoz preteklo oko milion tona.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=05&nav_id=1551111

Razloga za strah od novih obilnih padavina i izlivanja reka gotovo da nema, kažu nadležni. Kada se voda povuče, poljoprivrednik može da podvuče crtu ispod troškova i koristi koje su donele kiše i najhladniji maj poslednjih godina. Stručnjaci kažu da će na veće prinose moći da računaju samo oni koji se izbore sa biljnim bolestima kojih ima više posle ovolike vlage.Obilne padavine, olujni vetrovi i porast vodostaja su iza nas, ali ne i problemi koje su ostavili. Poljoprivrednici u Valjevu i dalje tavore sa najplodnijim oranicama uz Obnicu i Kolubaru."Ovde je nekad prolazio i traktor i kombajn i balir i sve. Od 2014. nisam imao kuda da prođem i evo, to je sad tako, zaraslo je i ništa", kaže Milan Božović iz valjevske Loznice.

Božidar Divnić iz sela Beomužević kaže da je njiva uz reku i da je velika bojazan da se reka ne izlije.

Ni koji ratare daleko od reka nisu bez problema. Da bi izbegli bolesti i opasne mikotoksine, moraće dodatno da tretiraju ječam i pšenicu.

"Treba istaći da je ova godina pogodna za razvoj fuzarijuma s obzirom da je bilo dosta kiša u periodu od marta do sredine maja. Palo je ukupno 130 litara kiše što je zaista velika količina", ističe Radmila Heraković iz Instituta Tamiš Pančevo.

Gljivične i bakterijske bolesti poskupeće proizvodnju i povrtarima. Zaštitar bilja Tešo Marković kaže da do bolesti biljaka dolaui zbog temperaturnog šoka, od sedam stepeni na 25 stepeni u roku od 24 ili 36 sati.

"Ne postoji preparat koji će apsolutno da oporavi biljku i da ne ostavi nikakav trag na prinosima, što je i najvažnije, ali da svede štetu na minimum svakako to zavisi od izbora preparata", objašnjava zaštitar bilja.

Dosadašnji tok maja, iako neznatno, umanjiće rod i sniziti kvalitet trešnje i kajsije.

Direktor instituta za voće u Čačku Milan Lukić kaže da je najveću štetu pretrpela jagodasta vrsta voća.

"Prvenstveno jagoda i to na otvorenom i to zbog truleža plodova. Naravno, takođe, i kod maline imamo usporen rast i pojavu bolesti", navodi Lukić.

U Ministartvu poljoprivrede kažu da iznenađenja nije bilo. Da su poslednjih pet godina na 500 lokacija ili izgrađeni novi ili rekonstruisani postojeći vodoprivredni objekti. Čaša koju je napunila kišnica za ministra je polu-puna.

"Ova kiša će samo da koristi poljoprivredi i ako ima nešto dobro iz nje to je da ćemo imati još jedan priliv vode u one slojeve poljoprivrednog zemljišta koje još nisu dobili i ono što je jako važno na prostoru vojvodine ove padavine će pomoći rodu i neće tu biti nikakvih velikih problema", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U narednom periodu očekuju se da lokalne samouprave procene da li je na njihovoj teritoriji bilo elementarne nepogode. U Ministartvu kažu da je pomoć ugroženim područjima stigla onda kada je država odlučila da podsticaje za osiguranje od nepogoda sa 40 podigne na 70 odsto. Apeluju na poljoprivrednike da ih više koriste.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3527242/poljoprivrednici-podvlace-crtu-sta-im-je-kisa-donela.html

U Privrednoj komori Srbije danas je održan poslovni forum Srbija-Češka, a ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je razmena u prehrambenom sektoru između dve zemlje u porastu i da postoji odlučnost obe strane i veliki potencijal da se ona značajno uveća.

Na skupu u Privrednoj komori Srbije, Nedimović je rekao da Srbija ima dosta toga da ponudi Češkoj i za saradnju u prehrambenoj industriji i kada je reč o potencijalnim češkim investicijama u srpski agrar."Razmena između Srbije i Češke je u porastu, u prehrambenom sektoru je 33 miliona evra. Mislim da je to malo, ali postoji veliki potencijal", rekao je Nedimović i dodao da je zbog toga važan današnji forum i da očekuje da će posle današnjeg susreta čeških iI srpski firmi razmena da dostigne bar 50 miliona evra.

Ministar kaže da je Srbija rekorder u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija, i da je među top 10 globalnih proizvođača poljoprivrednih poroizvoda.

"Tu pre svega mislim na kukuruz, pšenicu, malinu, šljivu, pojedine vrste povrća"”, naveo je ministar i naglasio da je srpski agrar imao rekordnu proizvodnju u 2016. i 2018.Nedimović je poručio da je Srbija je u potpunosti otvorena za strane investicije uključujući i češke, a kako bi privukla što više investitora, Vlada Srbije daje finansisjke podsticaje i druge vrste podrške kroz davanje poljoprovrednog zemljišta u zakup pod povoljnim uslovima.

Ministar je rekao da se ta finansijska podrška za domaće i strane investitore odnosi na sve oblasti prehrambene indsustrije i nije vezana za broj zaposlenih, nego za investicije i nove tehnologije.

On je naveo da su češke firme zainteresovane za saradnju, te da, na primer, ako se investitor odluči za izgradnju fabrike u sektoru piva ili mesa uloži 20 miliona evra, Srbija mu daje četvrtinu granta."Postoji mogućnost dobijanja zemljišta za izgradnju pogona pod povoljnim uslovima, čak i besplatno", rekao je Nedimović.

Najmanje priliva stranog kapitala bilo je, međutim, u prehrambenoj industriji u kojoj, ocenio je, uz podršku države postoji prostor i najveće mogućnosti za rast BDP-a budući da je Srbija poljoprivredna zemlja.

"Srbija daje u dugoročan zakup poljoprivredno zemljište za kompanije, a maksimalan period zakupa je na 30 godina. Na primer, prosečna cena zakupa najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta je od 450 do 500 evra po hektaru, a ako uzmete u zakup džavno zemljište, onda je oko 200 evra po hektaru", rekao je Nedimović.

On je češkoj privrednoj delegaciji predstavio i pogodnosti koje Srbija ima za bescarinski izvoz prozvoda u Evroazijsku uniju i zemlje EU.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-o-mogucim-investicijama-srpski-agrar-spreman-za-ulaganja-ceske/6h1h5w5

Zadrugari i poljoprivredna gazdinstva u Srbiji kao i njihovi kooperanti moći će da dobiju povoljan kredit za obrtna sredstva od Banke "Poštanska štedionica", a kamatu na kredit vraćaće lokalne samouprave iz dela svog budžeta namenjenog za agrar.
Na ovaj dogovor danas su svoj potpis stavili ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i predsednik Izvršnog odbora Banke "Poštanska štedionica" Bojan Kekić.Cilj je, prema rečima ministra Krkobabića, da se dalje razvija zadrugarstva i ojača srpsko selo kroz ovakvo povoljno kreditiranje, a instrument obezbeđenja će se zasnivati na osiguranju čija će se premija, kako se planira, takođe subvencionisati iz agrarnih budžeta.

"Ideja je da zadrugarstvo, da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji zažive. Svesni smo da postoji potreba i za obrtnim sredstvima i upravo tu Poštanska štedionica nalazi svoje mesto", kaže Krkobabić.

Kredit će u celosti plaćati lokalne samouprave iz budžeta namenjenog za razvoj poljoprivrede, a novac koji će zadrugari moći da dobiju, namenjen je pre svega za kupovinu repromaterijala i drugo.

Jedina obaveza zadrugara je da otvore račun u "Poštanskoj štedionici".

Lokalne samouprave u zavisnosti od veličine svog budžeta imaju na raspolaganju dva do šest procenata novca namenjenih za investiranje u razvoj poljoprivrede, pa im, kaže Krkobabić, subvencionisanje kamate neće biti problem kada je reč o visini troškova.

"To nisu velika sredstava koja opterećuju lokalni budžet ali su dragocena za zadruge".

Podseća da se za razvoj zadruga daju sredstva u iznosu od 7,5 miliona dinara za nove dok za je za postojeće taj iznos dvostruko veći.

Predsednik Izvršnog odbora Banke "Poštanska štedionica" Bojan Kekić kaže da ta banka ovim dogovorom ulazi u oblast agrara gde do sada nije bila zastupljena.

Visina kamate po kojoj će se davati obrtna sredstva još uvek nije definisana, ali Kekić kaže da neće preći četiri procenta.

"Ali, mislim da ćemo izaći sa još povoljnijim uslovima. Bitno je da će trošak tih kamata ići na opštine pa je to ustvari subvencija za kamate", kaže Kekić.

Objašnjava da će zadrugarima, njihovim članovima kao i kooperantima biti dat "grejs period", odnosno period mirovanja otplate od najmanje šest meseci kako bi se olakšalo poslovanje, pogotovo novoformiranih zadruga u prvoj godini poslovanja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/zadrugama-povoljni-krediti-opstine-subvencionisu-kamatu_1014858.html

Sve više mladih razmišlja o povratku na selo i o započinjanju poljoprivredne proizvodnje. Kako je za ovako nešto najčešće potrebno dosta novca, budući poljoprivrednici često se pitaju gde mogu da dobiju podršku za započinjanje posla, bilo da je ona u novcu ili olakšicama za nabavku mehanicije.Kako bi podstaklo oživljavanje ruralnih područja, kroz povratak mladih na selo, kao i razvoj novoosnovanih gazdinstava Ministarsvo poljoprivrede je 2017. godine pokrenulo program podsticaja za mlade kroz izvesnu formu start ap podrške.

Pravo na podsticaj imaju punoletni poljoprivrednici koji u godini podnošenja zahteva imaju najviše 40 godina života, a čije je gazdinstvo osnovano posle 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi zahtev.

- Tako će ove godine podsticaj moći da očekuju poljopriverednici koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava u bilo kom svojstvu, kao član ili nosilac gazdinstva, posle 1.1.2018. godine i koji do sada nisu ostvarivali podršku za mlade poljoprivrednike - kažu za Telegraf u Ministarstvu poljoprivrede.

Maksimalni iznos podsticaja po gazdinstvu je 1,5 miliona dinara. Sredstva se isplaćuju u visini od 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije, bez PDV-a, na osnovu predračuna, odmah nakon odobravanja prava na podsticaj. Jedini uslov je da mladi poljoprivredni proizvođači nakon ulaganja opravdaju utrošena sredstva.Pored grantova, mladi poljoprivrednici podržani su i kroz kreditnu podršku uz pomoć koje mogu da nabave mašine i opremu, životinje, ali i ostale stvari neophodne za poljoprivrednu proizvodnju.

- Mladi do 40 godina imaju najpovoljnije uslove, jer je za njih fiksna kamatna stopa sa 3 procenta spuštena na jedan - objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

Mladim poljoprivrednicima je omogućeno da konkurišu za sredstva za investicije koje se odnose na primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju. Pored nabavke nove opreme i mehanizacije za obradu zemljišta, setvu, ubiranje plodova, mladi poljoprivrednici su bili u prilici da, između ostalog, dobiju novac i za nabavku stoke, kao i opreme i mehanizacije za pripremanje stočne hrane, pčelarsku opremu...

- Najveće interesovanje je u protekla dva ciklusa sprovođenja programa pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na Konkurs, koji raspisuje i na svojoj zvaničnoj stranici objavljuju Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za agrarna plaćanja za svaku kalendarsku godinu.

- Tekst konkursa, koji uskoro očekujemo, objavljuje se na zvaničnoj internet stranici ministarstva i Uprave. Više informacija mladi poljoprivrednici mogu da pronađu na stranici Uprave za agrarna plaćanja u sekciji Aktuelni podsticaji - objašnjavaju sagovornici Telegrafa.

Interesovanje za meru podrške mladim poljoprivrednicima raste i protekle godine je pristiglo 1.286 uredno podnetih zahteva, što je značajno više u odnosu na 767 zahteva iz 2017. godine.

U 2018. godini su mladi poljoprivrednici podneli i blizu 2300 zahteva (2.260) za kreditnu podršku, a banke su plasirale preko 3,2 milijardi dinara (3.250.000.000).

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056997-vodic-za-buduce-mlade-poljoprivrednike-ako-imate-do-40-godina-i-zelite-da-zapocnete-proizvodnju-ovu-pomoc-mozete-da-dobijete

Tržište poljoprivredne mehanizacije postepeno oživljava zahvaljujući povoljnijim uslovima prodaje i uprkos nevoljama koje godinama unazad profitabilnost poljoprivrede čine upitnom. Uvoznici ističu da se menjaju i navike kupaca, s obzirom na to da je nekada kupovina dostizala vrhunac posle isplate roda ili zbog sajamskih popusta za vreme Poljoprivrednog sajma.Danas kupci računaju na subvencije, prekogranične i ovdašnje sa svih nivoa, a potom se opredeljuju za mašinu ili priključak. Ipak, izvršni direktor kompanije "Kite-Srbija" Đorđe Mišković procenjuje da će konačni bilans uvoza poljomehanizacije i u 2019. godini iznositi oko 2000 traktora i stotinak žitnih kombajna, čija će ukupna vrednost biti 100 miliona evra.

On je istakao da je uvoz priključnih mašina u zastoju jer još nisu stupile nacionalne mere podrške, koje se očekuju pre ili tokom Poljoprivrednog sajma, a važiće do jeseni.

Kada je pitanje kako oživeti domaću proizvodnju poljomehanizacije, priključnih mašina i opreme, generalni sekretar poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Marko Stojanović podseća da se trenutno kod nas sklapanjem traktora i proizvodnjom poljomehanizacije bave "Agropanonka", "Agrovojvodina" i fabrika u Boljevcu "Agrotek- Bačkopalanačka Majevica"."Postoje pogoni koji vraćaju imidž kvalitetne proizvodnje, ali trenutno nismo u stanju da proizvedemo kompletan traktor jer su troškovi razvoja i proizvodnje veliki, te stoga sarađujemo sa inostranim dobavljačima", kaže Stojanović.

Aleksandar Švonja direktor prodaje u "Agropanonci" smatra da je put oporavka proizvodnje poljomehanizacije u stvaranju većeg obima proizvodnje, što je moguće izvozom u zemlje regiona.

Direktor kompanije "Kite-Srbija" Đorđe Mišković veruje da bi adut u oživljavanju domaće proizvodnje mogli da budu povoljni uslovi koje država nudi investitorima, o čemu svedoči indijski "Tafe" koji je sadašnji vlasnik "IMT-a".

On je dodao da punu podršku zaslužuju i mali proizvođači poljomehanizacije, priključnih mašina i opreme.

Generalni sekretar poslovnog udruženja Marko Stojanović je optimista kada je reč o pitanju da li IT sektor i softverska industrija mogu da budu osnova za reindustrijalizaciju poljoprivrede u delu poljomehanizacije.

"Spoj modernih tehnologija i proizvodnje je sigurno nešto o čemu treba razgovarati jer ako proizvodimo softver za audi i mercedes što ne bismo proizvodili i za jedan traktor", kaže Stojanović i dodaje da bi državni organi trebali da rade na podsticajima koji će to omogućiti.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/proizvodnja-poljoprivredne-mehanizacije-i-prikljucnih-masina-sansa-za-domacu-industriju-(audio)_1013979.html

Evropska komisija i Evropska investiciona banka (EIB) pokrenule su paket zajmova od jedne milijarde evra, a novac je namenjen mladim poljoprivrednicima. Inicijativa stavlja na raspolaganje paket od 700 miliona evra za mala i srednja preduzeća u lancu vrednosti poljoprivredne i bio ekonomije, od kojih će najmanje 10% biti dodjeljeno mladim poljoprivrednicima; i dva pilot kredita vredna 275 miliona evra namenjenih mladim poljoprivrednicima i ublažavanju klimatskih promena.

Reagujući na ovu najavu, generalni sekretar Copa i Cogeca, Pekka Pesonen, kaže  da je pokretanje ovog zajedničkog programa dobar signal i pravi znak posvećenosti institucija EU na jednom od glavnih izazova za budućnost našeg sektora, obnovu generacija. “Sada moramo da se uverimo da će ova sredstva biti adekvatno sprovedena i iskorišćena kako bi se omogućilo maksimalnom broju novih učesnika da imaju koristi od njih. Danas je samo 11% svih evropskih poljoprivrednika mlađe od 40 godina. Ne možemo sebi priuštiti da izgubimo nekog novog ili da obeshrabrimo svaki novi poziv ako želimo da održimo model porodičnog poljoprivrednog dobra - kamen temeljac evropske poljoprivrede” saopštava COPA I COGECA – evropska asocijacija poljoprivrednika i zadruga.

Poljoprivrednici sa teritorije Leskovca moći će u toku godine da se prijave za dobijanje novca za nabavku novih mašina, uređaja i opreme. Za podsticaj poljoprivrede će u ovoj godini iz gradskog budžeta biti izdvojeno 26 miliona dinara.

Za razliku od prošle godine, u 2019. će za leskovačke poljoprivrednike biti izdvojeno milion dinara više, kaže Dejan Ranđelović, predsednik Komisije budžetskog fonda za razvoj poljoprivrede. Najviše novca planirano je za nabavku opreme, a konkursi će biti raspisani u drugom ili trećem kvartalu godine.Skoro 24 miliona predviđeno je za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, jer poljoprivrednici pokazuju najviše interesovanja za ovu meru - kaže Ranđelović.

Za unapređenje ruralne infrastrukture planira se izdvajanje od 300.000 dinara, dok će za promotivne aktivnosti, koje podrazumevaju organizovanje tradicionalnih Dana jagode, višnje, kruške i krompira biti izdvojeno 1,6 miliona dinara.

Ove mere, ističe Ranđelović, imaju za cilj stimulaciju poljoprivrednih delatnosti i segmenata proizvodnje koji su procenjeni kao strateški najznačajniji za očuvanje i unapređenje postojećih kapaciteta u poljoprivredi i stvaranje novih.

Podsetimo, u 2018. godini je za podsticaj poljoprivrede izdvojeno 25 miliona dinara, a subvencije je dobilo 722 poljoprivrednika.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Za-leskovacke-poljoprivrednike-26-miliona-dinara.sr.html

Poljoprivreda nije u vrhu lestvice kada je reč o popularnim delatnostima, o čemu svedoči podatak da u Srbiji ima svega 3% mladih poljoprivrednika. Ovaj trend je prisutan i u Evropskoj uniji, gde je isti prosek duplo veći. Ipak, oni koji se odluče da ostanu na selu najčešće biraju poljoprivredu kao izvor prihoda, ali i kao prostor u kojem mogu da se usavršavaju. Sve je više mladih, školovanih proizvođača, koji imaju viziju kako bi ova proizvodnja u budućnosti trebalo da izgleda.

U tome im pomaže Mreža mladih profesionalaca u poljoprivredi (Young professionals for agricultural development) ili YPARD. Radi se o neprofitnoj organizaciji, sa sedištem u Rimu, koja broji preko 15.000 članova. Njen zadatak je da pomogne mladima tokom školovanja da steknu više znanja o poljoprivredi, ali i da pomogne mladim poljoprivrednicima da pronađu resurse i informacije. Srbija u ovoj organizaciji ima svoju predstavnicu - Julijanu El Omari, koja i sama živi na selu, u Orašcu.

Predstavnica Srbije u Ypardu postala je sasvim slučajno. Pošto je poljoprivredni novinar po struci, prethodna prestavnica čitala je njene tekstove o mladim poljoprivrednicima i kontaktirala je putem društvenih mreža kako bi joj ponudila mesto nove predstavnice. Kako kaže, ona je neko ko je ceo život na selu, pa joj poslovi u bašti, štali i na njivi nisu bili nepoznati, kao ni problemi starijih i mlađih proizvođača u poljoprivredi.

- Nažalost, zbog opšte situacije, mnogi mladi ne vide svoju budućnost na selu i u svojoj državi. Zbog toga sam želela da dam svoj lični doprinos tome da mladi uvide da prirodno pripadaju selu, da se poljoprivreda sa njima razvija i unapređuje i da svi treba da shvatimo da je proizvodnja hrane, uz brigu o prirodnoj okolini, naša najvažnija misija - kaže El Omari za eKapiju.

Otkrila nam je da mlade poljoprivrednike u Evropi i Srbiji muče isti problemi - od niskih ili neprilagođenih subvencija njihovim potrebama, visokih cena zemlje, sadnog materijala, zaštite, goriva, do nedovoljnog obrazovanja i informisanosti o proizvodnji, dostupnim finansijskim sredstvima i što je najvažniji problem - pristup tržištu.

- U razgovoru sa mnogim mladim poljoprivrednicima u Srbiji, shvatila sam da naši mladi čak na prvo mesto ne stavljaju novac, kao najveću potrebu u svojoj proizvodnji, već pristup tržištu i stabilnost cena. Zašto? Zato, što žele da zaokruže svoju proizvodnju i osiguraju obrt novca. Isto to žele i mladi poljoprivrednici Evrope, ali i svi proizvođači bez obzira na godine. Moramo se složiti da je stabilno tržište nešto na šta sami mladi poljoprivrednici ne mogu da utiču i da je tu uticaj državnih institucija presudan - govori Julijana.

Kako kaže, najveća razlika između mladih poljoprivrednika Evrope i Srbije jeste u ceni zemljišta, koje su u Evropi nekad nepojmljivo visoke, kako se poljoprivreda poslednjih godina prepoznaje kao isplativ biznis, dok je kupiti parcelu u Srbiji i dalje dostupno.

Navodi i da poljoprivreda Evrope "stari", pa Evropska unija radi na strategiji koja će privući mlade da se bave poljoprivredom. Ideja je da se za podršku mladim poljoprivrednicima izdvoji bar 2% novca odobrenog za direktna plaćanja. Međutim, određene institucije smatraju da je to nedovoljno.

- Kod nas, od 2017. godine imate poseban program subvencija namenjen mladim poljoprivrednicima na republičkom nivou, ali u odnosu na ukupan broj mladih poljoprivrednika u Srbiji, veoma mali broj pošalje zahteve, a to sigurno nešto govori - napominje predstavnica Srbije u YPARD-u.

Smatra da će Srbija, kao i Evropa, morati najpre da pažljivo oslušne potrebe mladih poljoprivrednika i da im pomogne na pravi način. Na pitanje koliko mladi u Srbiji, a koliko u svetu, poljoprivredu vide kao svoju poslovnu šansu i kao isplativu delatnost, El Omari kaže da postoji veliki broj malih srpskih poljoprivrednika, koji žele da proizvode hranu za sebe i za svoju porodicu, pa tek onda za prodaju.

- Mladi danas vide poljoprivredu kao posao koji mogu obavljati bez stresa i u prirodi. Smatraju da im može doneti i zadovoljavajuću zaradu, kako bi njihova proizvodnja bila održiva, a oni srećni i ispunjeni. U svetu, mladi poljoprivrednici dosta se okreću organskoj proizvodnji, a pošto postoji vrlo stabilno tržište organskih proizvoda, uspevaju dobro i da zarade, iako proizvodnja potpuno organskog proizvoda zahteva mnogo više energije i mnogo više rizika - objašnjava sagovornica.

Ističe i da su mnogi mladi u Srbiji odgovorni kada je u pitanju bezbednost proizvoda, jer su više osvešćeni o važnosti zaštite životne sredine od starijih. Vode računa o pravilnoj primeni hemijskih preparata, poštuju uputstva stručnjaka, dosta istražuju i uče i unose mnogo svog znanja i fizičke energije da stvore proizvod koji nema konkurenciju.

- Danas možete čuti dosta priča o mladima koji su vrednim radom uspeli da se probiju na tržište i opstanu. Na primer, mladi poljoprivrednik sa svojom suprugom i tri mala deteta u selu Saranovo kod Rače bavi se ratarskom, stočarskom, povrtarskom i voćarskom proizvodnjom. Obrađuje oko 30 ha zemlje, a u zimskoj sezoni uslužno se bavi sečenjem drva i njihovom prodajom. Deo zarade ulaže u nove mašine i koristi bio gorivo za ogrev. Sa druge strane, tu je domaćinstvo Organela u Valjevskoj Kamenici, gde nekoliko mladih inženjera poljoprivrede i drugih nauka, proizvode organska jaja, maline, kupine, džemove i druge proizvode i sve plasiraju na beogradsko tržište - kaže Julijana El Omari.

Naglašava da ono što mladi imaju jeste znanje i volja i zato su veoma potrebni poljoprivredi. To sve više uviđaju i opštine u Srbiji, koje raspisuju sopstvene konkurse, a posebne pohvale usmerene su ka Nišu. Tu su i sajmovi u našoj zemlji i regionu posvećeni proizvodima mladih poljoprivrednika, koji imaju za cilj da podignu svest kupaca da cene i više kupuju proizvode koji su stvorili baš mladi u agraru.- Posle dosta istraživanja i uviđanja kakav je položaj mladih poljoprivrednika u Srbiji, YPARD Srbija je u fazi sprovođenja raznih projekata i sklapanja partnerstava. Radimo na tome da podignemo svest ljudi i državnih institucija o značaju mladih u poljoprivredi i na selu, objavljivanjem raznih tekstova koji govore o položaju mladih u agraru, zagovaranjem bolje podrške za mlade. Prijatelji smo sa Divac Fondacijom, koja u saradnji sa raznim opštinama raspisuje konkurse namenjene mladim poljoprivrednicima, pa delimo informacije o potrebama mladih u poljoprivredi. Zatim, spajamo mlade proizvođače sa raznim udruženjima koja mogu da im omoguće koliko-toliko lakši pristup tržištu. Od pre dva meseca imamo i sajt Mladi u agraru, koji objavljuje tekstove o poljoprivrednoj proizvodnji, novim načinima i tehnologijama, vestima o položaju mladih poljoprivrednika tamo i ovde, pozitivne priče mladih i njihovoj proizvodnji, takođe i priče o njihovim problemima, zatim o seminarima i aktuelnim konkursima koji su namenjeni njima. Pozivamo i mlade da podele sa nama svoju priču, da se pohvale ili daju savet, ili da se požale – kako bi znali kako možemo na što bolji način da im pomognemo. Radimo na tome i dajemo sve od sebe sa resursima koje imamo da pomognemo i poboljšamo položaj mladih u poljoprivredi - zaključuje Julijana El Omari.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2484335/kako-mreza-mladih-profesionalaca-u-poljoprivredi-pomaze-podmlatku-srpskog-sela-jeftina-zemlja

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30