Suočena sa sve većim napuštanjem sela, Evropa mora da obezbedi investicije i sprovodi politiku kojom će poljoprivredu učiniti privlačnijom, posebno mladim ljudima. Politička nesigurnost zbog nedosledne poljoprivredne politike Evropske unije, međutim, odvlači investitore. Loša infrastruktura, niske zarade i mala pokrivenost internetom demotivišu mlade da ostanu na selu. Seoska područja čine više od polovine površine EU, ali ne ispunjavaju svoje ekonomske i socijalne potencijale. Nezaposlenost je velika, a populacija je sve starija jer se sve više mladih seli u gradove u potrazi za novim mogućnostima. Za one koji ostaju na selu, nedovoljno investiranje u infrastrukturu ograničava ekonomski razvoj zbog čega je još teže ubediti mlade da život na selu može da pruži budućnost zbog koje vredi ostati.

 

"Ako želimo da održimo seoska područja u budućnosti, ako želimo da održimo poljoprivredu, moramo da privučemo mlade ljude", izjavio je predsednik Evropskog saveta mladih poljoprivrednika Janes Maes. "Mladi treba da vide da vredi živeti u seoskim područjima, da se od poljoprivrede može živeti i izdržavati porodica", rekao je Maes u Briselu na skupu o razvoju poljoprivrede koji je organizovao EURACTIV.com. Stiven Meredit iz organizacije EU za organsku hranu IFOAM veruje da poljoprivreda mora da bude u središtu politike seoskog razvoja. "Poljoprivreda je kičma seoskih područja. Ako nemamo poljoprivrednike biće još teže rešiti problem seoskog egzodusa", rekao je Meredit. Zarade poljoprivrednika su sada, međutim, 40% proseka širom EU. Manje od polovine seoskih područja ima pristup brzom internetu, što otežava seljacima da razvijaju posao i uvode inovacije. Sve to odvraća mlade da se bave poljoprivredom i da ostanu da žive i rade na selu.

 

Politička nesigurnost sputava investicije

Direktorka za seoski razvoj u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poljoprivredu i seoski razvoj Džozefin Loriz-Hofman smatra da je investiranje u seosku infrastrukturu u velikoj meri pitanje "političke hrabrosti" u članicama EU. EU može da "obezbedi alat", rekla je evropska zvaničnica, ali zemlje pojedinačno moraju da odluče gde i u šta da investiraju. Obezbeđivanje novca za investicije, međutim nije lako za zemlje EU. Peka Pesonen, generalni sekretar udruženja poljoprivrednika i profesionalnih poljoprivrednih organizacija Copa-Cogeca, za nezainteresovanost investitora krivi "nedosledne" političke odluke EU. "Političko okruženje u Evropi je jednostavno previše nestabilno", ocenio je Pesonen. Prema njegovom mišljenju, ima mnogo primera koji pokazuju da "EU tvrdi da nauka preovladava u kreiranju politika sve dok joj se ne dopadne konkretan ishod".

Komplementarnost s drugim politikama

U vreme kada raste pritisak na budžet za Zajedničku poljoprivrednu politiku i kada bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ostavi veliku rupu u finansijama posle 2020, učesnici skupa su se saglasili da je važnije nego ikad da se osigura da poljoprivrednici imaju koristi od niza politika EU, izvan Zajedničke poljoprivredne politike. Loriz-Hofman je izjavila da bi u cilju maksimalnog iskorišćavanja dostupnih sredstava, zemlje EU trebalo da kombinuju različite mogućnosti finansiranja iz regionalnih razvojnih i socijalnih fondova EU. Prema njenom mišljenju, prestonice članica EU treba da imaju unutrašnju diskusiju o povećanju komplementarnosti projekata koje finansiraju i da obezbede da budu korisni za seoski razvoj kad god je to moguće.

Poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske Marijana Petir izjavila je da činjenica da je za četiri godine 80.000 mladih Hrvata napustilo domove, uglavnom na selu, da bi radili nisko-kvalifikovane poslove širom EU pokazuje da članice i Zajednička poljoprivredna politika moraju da definišu prioritete u regionalnom razvoju tako da se život i rad na selu ne smatra "sramotnim".

 

Izvor: EURACTIV.com

Dok se u Srbji neretko dešava da se javno iznose paušalne ocene o kvalitetu i bezbednosti hrane, u Hrvatskoj je situacija potpuno suprotna. Podsećamo ministar zaštite životne srednie Goran Trivan, nedavno je izjavio da nije siguran u to šta jede u Srbiji, a pitanja Agrobiznis magazina su i dalje bez odgovora na osnovu čega je ministar to zaključio. Međutim ministar poljoprivrede Republike Hrvatske i drugi zvaničnici svoje građane uveravju da jedu ispravnu i kvalitetnu hranu.

Kako prenosi portal http://rs.seebiz.eu otvarajući drugu hrvatsku konferenciju o proceni rizika hrane ministar Tomislav Tolušić je ocijenio kako je situacija kontrole sigurnosti hrane danas puno bolja, čemu su doprinele i brojne kontrole na terenu, koje se provode u puno većem obimu nego prethodnih godina.

To pokazuje da se uz preventivne, a ponekad i represivne aktivnosti, neke stvari mogu popraviti i unaprijediti. Kada je reč o inspekcijama i onome što radi Ministarstvo poljoprivrede, tu nema povlastica, popusta i "gledanja kroz prste", niti će biti u budućnosti, poručio je ministar Tolušić

Ocijenio je kako Hrvatska agencija za hranu (HAH), sa sedištem u Osijeku, u saradnji s drugim institucijama omogućava hrvatskim potrošačima kvalitetnu procenu rizika i sprečavanje problema, koje može izazvati nekvalitetna i zdravstveno neispravna hrana.

S obzirom da je ovogodišnja tema Svetskog dana hrane ulaganje u prehrambenu sigurnost i ruralni razvoj, Tolušić je ocijenio kako su program ruralnog razvoja i EU fondovi neka od rešenja za ruralna područja Hrvatske, kako u budućnosti ne bi opustela zbog ekonomskih migracija.

Direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gross-Bošković ističe da slučajevi u kojima se otkriju određeni rizici a javnost obavesti o povlačenju određenih proizvoda s tržišta pokazuju "da institucije funkciošu i rade svoj posao",

"Iako u životu nema apsolutne sigurnosti, pa tako i u segmentu sigurnosti hrane, ulažemo sve moguće napore kako bi naši građani bili što sigurniji", poručila je Gross-Bošković.

http://rs.seebiz.eu/tolusic-dostatna-proizvodnja-hrane-i-njezina-sigurnost-najveci-izazov/ar-164166/

Intervju ministra Trivana možete pročitati ovde: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:685039-GORAN-TRIVAN-I-otrovi-iz-hrane-krivci-za-belu-kugu 

Ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev u petak je imao sastanak s najvišim političarima među kojima je bio i predsednik Vladimir Putin. Snimak sa tog sastanka postao je hit na društvenim mrežama zbog reakcije predsednika Rusije na glupu izjavu ministra.

Sastanak je održan u Voronežu, a Tkačev je prisutnima govorio o uspešnom iskustvu Nemačke u izvozu proizvoda životinjskog porekla.

"Nemačka godišnje prodaje više od tri miliona tona svinjskog mesa u Kini, Indoneziji, Japanu...", rekao je minister i izazvao reakciju Putina.

"Indonezija je muslimanska zemlja, svinjetina nije dozvoljena", ispravio ga je Putin.

"Južna Koreja ... U čemu je razlika", odgovorio je Tkačev i nastavio govor.

Izjava ministra poljoprivrede izazvala je smeh u sali, a Vladimir Putin je pokrio lice rukama.

Izvor:

https://noizz.rs

Video: https://youtu.be/ENtLG5rnO68 

Evropska komisija je 12. oktobra objavila smernice koje treba da pomognu članicama da zaštite poljoprivredno zemljište od pretnji poput prekomernih spekulacija sa cenama ili vlasničke koncentracije. Članice EU imaju pravo da ograniče prodaju poljoprivrednog zemljišta kako bi očuvale zajednice poljoprivrednika i podsticale održivu poljoprivredu. Međutim, sve mora da bude u skladu sa propisima EU, posebno onim koji se odnose na slobodno kretanje kapitala. Komisija je, kako je podsetila, 2015. pokrenula procedure protiv članica koje su diskriminisale investitore iz drugih zemalja EU i uvodile neproporcionalna ograničenja za prekogranične investicije.

U novom dokumentu Komisija je članicama dala smernice šta mogu da urade da regulišu prodaju poljoprivrednog zemljišta na osnovu sudske prakse Suda pravde EU. Komisija je razjasnila da su članice kompetentne da odluče o merama kontrole prodaje poljoprivrednog zemljišta.

Kao što je pojasnio Sud pravde EU, neka ograničenja mogu da budu prihvatljiva pod određenim uslovima, npr. prethodna dozvola nacionalnih vlasti za akviziciju zemlje, ograničenje površine koja se kupuje, državna intervencija u oblasti cene.

Među prihvatljivim je i pravo na "prvenstvo u kupovini" koje omogućava određenim kategorijama kupaca da kupe poljoprivredno zemljište pre nego što se proda drugom. To pravo mogli bi da imaju kupci iz redova farmera koji rentiraju zemlju koju obrađuju, susedi, suvlasnici i država.

Međutim, zakoni EU ne dozvoljavaju diskriminatorne restrikcije poput zahtevanja prijave boravka kao preduslova za preuzimanje zemlje. Protiv zakona su i neproprcionalna ograničenja na prekogranična ulaganja. Takvim će se smatrati obaveza da kupac sam obrađuje zemlju, zabrana kupovine kompanijama ili traženje kvalifikacije za poljoprivredu kao preduslov.

Komisija je smernicama odgovorila na poziv Evropskog parlamenta iz marta. Parlament je tražio od EK da donese jasan i sveobuhvatan set kriterijuma za regulisanje tržišta zemljišta kako bi se obezbedili jednaki uslove za sve u skladu sa pravilima EU. Poljoprivredno zemljište je oskudno i predstavlja posebnu imovinu koja zahteva isto tako posebnu zaštitu. Stoga neke članice EU zavode ograničenja na kupovinu.

Istovremeno su strane investicije značajan izvor kapitala, tehnologije i znanja i mogu da unaprede produktivnost u poljoprivredi i pristup finansiranju lokalnom biznisu, obrazložila je EK i istakla da su propisi EU o slobodnom kretanju kapitala ključni za prekogranična ulaganja. U maju 2016. Evropska komisija je tražila od Bugarske, Mađarske, Letonije, Litvanije i Slovačke da se usklade sa propisima EU o prodaji poljoprivredne zemlje. Naime, neke odredbe zakona tih članica koje su ograničavale pojedincima i kompanijama iz EU kupovinu zemlje bile su diskriminatorne ili preterano restriktivne.

Ti zakoni usvojeni su nakon što je isteklo prelazno odstupanje od slobodne kupovine oranica koje su neke zemlje dobile kada su ulazile u EU.

Evropski parlament uradio je detaljno istraživanje izazova s kojima se članice EU suočavaju na njhovim tržištima poljoprivrednog zemljišta. Bojazni se posebno odnose na povećanu koncentraciju zemljišta ili preveliko spekulisanje cenama zemlje.

Izvor: EURACTIV.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić, danas je posetila jednog od velikih trgovaca u našoj zemlji, gde je predstavila novi način overe zdravstvenih knjižica, koji će se od sada primenjivati kod pravnih lica, dok će poljoprivrednici, kao i zanatlije, morati da sačekaju narednu godinu. “Automatska overa je još jedan od uspšenijeg poteza Vlade u akciji ukidanja administrativnih tereta za

građane i privredu. Ona je primer kako Srbija treba da izgleda u 21. veku, i motiv da uvedemo još servisa kojim ćemo život i poslovanje učiniti komfornijim, a javnu uprvu transparentnijom, efikasnijom i ekonomičnijom”, podvukla je Brnabić.

“Overa zdravstvenih knjižica godinama je bila veliki birokratski teret za poslodavce i osiguranike. Uvođenjem kartica zdravstvenog osiguranja, nalepnice su ukinute, ali je potreba za podnošenjem zahteva za overu ostala. Takva praksa jednostavno je neprihvatljiva u doba digitalizacije,” dodala je premijerka.

Na naše pitanje zbog čega je baš Delez odabran, da bi se predstavio ovaj sistem, premijerka Brnabić je rekla da je razlog to što kompanija zapošljava 12.000 radnika, ali je takođe navela da je mogla da ode i u druge firme, nevezano za to u čijem su vlasništvu. Nakon ovog pitanja urednika Agrobiznis magazina, predstavnici kompanije domaćina su burno reagovali, jer im se pitanje očigledno nije dopalo, kao ni samoj premijerki.

Inače, Nikola Papak, menadžer za korporativne komunikacije Delez Srbija, javnosti od ranije poznat kao čovek zadužen za odnose sa javnošću, tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića, pre samog početka konferencije za medije i predstavljanja novog sistema, novinare je upozorio da ne mogu da postavljaju pitanja van teme na mestu gde se premijerka obraća, već to mogu da učine nakon što se ona pomeri, kako se ne bi video logo kompanije, pošto to, kako nam je objasnio, nije u skladu sa politikom kompanije, što je izazvalo žamor i čuđenje prisutnih novinara, pa i vašeg izveštača. Nameće se pitanje, kako to da im nije problem da se premijerka slika ispred njihovog loga, dok hvali broj zaposlenih investicije, i nove mere koje ne važe za sve privrednike i poljoprivrednike, a problem je ako odgovara na različita druga pitanja iz društvenog i političkog života. Inače, ovakva praksa ne postoji nigde u svetu, gde je razvijena sloboda medija i demokratija, tako da bi ovih dana kompanija Delhaize, možda trebalo da razmisli o svojim internim pravilima, ali i načinu na koji ih saopštava novinarima koji su došli na događaj. Takođe ih podsećamo da pretnje da nas više neće pozvati na svoje događaje, neće uplašiti da pošteno i odgovorno izveštvamo o svemu, što je od interesa za naše čitace bilo to po “pravilima kompanije Delhaize ili ne”.

Vratimo se na temu koja je važna za sve poslodavce, novi sistem rada svakako će olakšati poslovanje preduzećima, jer neće više morati da se odlazi na nekoliko šaltera, i da se nepotrebno troši vreme i novac. Međutim, poljoprivrednici će to ipak morati da čine još nekoliko meseci. Sve što je potrebno je da služebno lice firme pristupi sistemu iz same firme, i unese odgovarajuće podatke.

Bolesni zaposleni poljoprivrednici u vreme setve?

Ovom prilikom, nakon što su “ljubazni domaćini” pomerili premijerku da se ne vidi njihov logo, razgovaralo se i o bolovanjima, tako da su poljoprivrednici ponovo nekako došli na tapet, i to oni koji rade u firmama i kod kuće na imanjima. Naime, prema podacima do kojih su došli državni organi, značajno više ima bolovanja u vreme setve, na primer, nego što je to u drugim periodima godine. To je kako kažu veliki problem za strane investitore, do kojih nije ni malo lako doći, uprkos činjenici da im se daju značajne finansijske podrške. Ministri Zlatibor Lončar koji je zadužen za zdravstvo, i ministar Zoran Đorđević, takođe su prisustvovali ovom događaju, i rekli da će se pitanje bolovanja rešavati u skladu sa Zakonom, i biće prioritet kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.

 

Agrokor je u 2016. godini zabeležio gubitak od 440 mil EUR, od čega se 300 mil EUR odnosi na maloprodaju, a 250 mil EUR samo na Konzum. Ovo pokazuju rezultati vanredne revizije poslovanja celog holdinga kojim je obuhvaćeno 27 preduzeća, od čega tri iz Srbije i tri iz BiH. Nažalost, još uvek nisu objavljeni rezultati revizije naših kompanija, već samo najvećih hrvatskih članova Agrokor grupe. Revizija poslovanja je utvrdila i da je kapital Agrokora manji nego što se prvobitno mislilo za čak 1,7 mlrd EUR. Opet je najviše ispravljen kapital maloprodajnih preduzeća za 1,4 mlrd EUR. Prema rečima privremenog upravnika Agrokora, revizija je rađena pod pretpostavkom nastavka poslovanja, a da Agrokor nije zaštićen od poverilaca Lex Agrokorom bio bi zreo za stečaj.
 
Ovom revizijom su pročešljani i bilansi za 2015. godinu pa se došlo do zaključka da je u stvari u 2015. zabeležen gubitak od 140 mil EUR iako je prvobitno iskazana dobit od 110 mil EUR. Zanimljivo je da je dominantan razlog za ovako loš rezultat tretman međukompanijskih pozajmica i obaveza. Naime, revizori iz Ernst&Young su ocenili da treba rezervisati polovinu međusobnih potraživanja Agrokorovih kompanija. Na primer, samo Jamnici su ispravljena potraživanja od drugih preduzeća u okviru Agrokora u visini celih 82 mil EUR.
 
U zamršenom klupku međusobnih dugovanja i potraživanja, na osnovu objavljenih podataka može se videti da su zrenjaninska fabrika ulja Dijamant i fabrika sladoleda i smrznute hrane Frikom pozajmljivali sredstva preduzećima iz Agrokor grupe. Tako je Dijamant pozajmio 2,5 miliona evra Ledu, 2,8 miliona evra Jamnici (koja je vlasnik Mivele u Srbiji) i 130.000 evra Konzumu. Takođe, Frikom je pozajmio 3,65 miliona evra Jamnici. Ne može se utvrditi da li su revizori i za koliko obezvredili ove pozajmice srpskih kompanija. Takođe, deluje da Agrokorove srpske kompanije iz prehrambenog sektora nisu dobijale pozajmice od hrvatskih kompanija. U finansijskom izveštaju Leda koja je vlasnik Frikoma navodi se da je srpska kompanija tokom 2017. godine smanjila dug prema bankama za 9,5 mil EUR, kao i da je za produženje roka otplate ostatka duga položila zaloge nad objektima u Čačku, Gornjem Milanovcu i Nišu u vrednosti 13 mil EUR. Inače ukupne potencijalne obaveze najvećih Agrokorovih kompanija u Hrvatskoj, Konzuma, Leda i Jamnice po osnovu jemstava za kredite i ostale dužničke instrumente Agrokora iznose neverovatnih 9,25 mlrd EUR.
 
Ivica Todorić, vlasnik Agrokora koji je sada pod vanrednom upravom države, kratko se obratio preko internet portala koji mu je do sada jedini način komunikacije sa javnosti rečima da izveštaji "potvrđuju veliku vrednost koju smo izgradili tokom 30 godina neprestanih ulaganja", najavivši detaljniji komentar nakon što prouči izveštaje. On poslednjih nedelja optužuje hrvatsku vladu i njene pojedine članove da su zarad privatnih interesa uništili njegovu kompaniju.
 

Reč je o aršinima nadnacionalnih kompanija koje, tvrdi se, za Zapad proizvode kvalitetniju robu nego za siromašniju postkomunističku Evropu.

"Budući da se sada pripremaju izmene legislative o zaštiti potrošača, tražimo da se u njih uvrsti jedna jednostavna rečenica koja kaže: Ako je proizvođač isti, marketinški proizvod izgleda isto, potrošač ima razloge da misli da je to isti proizvod, onda proizvod mora da ima isti sastav i isti kvalitet", kazao je ministar Jurečka. 

Češki ministar poljoprivrede veruje da bi ta mala jednostavna izmena koji bi zauvek rešila problem duplih aršina mogla da stupi na snagu najdalje za godinu i po dana, pošto će u prvom kvartalu naredne godine Evropska komisija ionako usvajati druge izmene u zakonima koji štite potrošače. 

Evropska komisija i njen šef Žan-Klod Junker, posle žestokog višemesečnog pritiska Višegradske grupe, konačno su letos priznali ;da nadnacionalne kompanije zaista gledaju na istočnu Evropu drugačije nego na zapadne, razvijene članice EU, kao na nekakvu kantu za đubre. 

Međutim i Junker i evrokomesarka pravde i zaštite potrošača, Čehinja Vjera Jourova, odabrali su da se u suzbijanju duplih aršina iskoristi postojeća evropska legislativa o zabrani varanja potrošača i nepoštenoj trgovinskoj praksi a ne da se donose novi zakoni. 

"Taj pristup može da se iskoristi ali nije idealno rešenje. Morate da se oslonite da ćete na drugoj strani, bilo u Nemačkoj ili Belgiji imati partnera koji će biti dobrovoljno spreman da sa vama sarađuje. Danas ne postoji nikakav pravni instrument koji može da naredi da taj nadzorni organ sa nama sarađuje", kazao je Jurečka. 

EU je izdvojila dva miliona evra za zemlje članice da obave što više uporednih testova namirnica i drugih proizvoda, a Slovačka je proširila svoj prethodni test 33 namirnice kupljene u Slovačkoj i Austriji. 

Prošireni test pokazao je da je skoro polovina, 16 namirnica, po sastavu i osobinama daleko goreg kvaliteta za Slovake u odnosu na Austrijance, kod 11 proizvoda nađene su manje razlike na štetu postkomunističke verzije, dok su Slovaci mogli jedino da se raduju da jedu indijske orahe kvalitetnije nego Austrijanci.

Izvor: http://www.b92.net 

U Opštini Kuršumlija formirane su tri zemljoradničke zadruge, dve stočarske i jedna voćarska, rečeno je u u poljoprivrednoj službi te opštine.

Agenciji Beta rečeno je da će država Srbija u novoformirane zadruge investirati do 50.000 EUR za nabavku opreme, mehanizacije, podizanje zasada i omasovljenje stočnog fonda.

Kuršumlijske zadruge u proseku imaju po šest zadrugara - poznatih poljoprivrednih proizvođača.

Zadrugari iz sela Vlahinje, Igrišta, Ljuše i Krtoka formirali su stočarsku zadrugu pod imenom Pet pastira, dok je u selu Dobri Do njih četvorica formiralo zadrugu Markov vis, a u Vrčevcu isto toliko njih formiralo je voćarsku zadrugu.

Pomoćnik predsednika opštine Kuršumlija zadužen za poljoprivredu Jovica Đinović kazao je da udruživanjem u zadruge proizvođači obezbeđuju sebi bolje uslove za nastup na tržištu i bolju cenu.

Prema njegovim rečima, uz pomoć dobrih programa oni mogu dobiti ozbiljna sredstva od nadležnih ministarstava za proširenje proizvodnj,e i u narednom periodu doći do svog finalnog proizvoda i otvaranja mini proizvođačkih kapaciteta.

Sve tri kuršumlijske zadruge ove godine konkurisale su za investiciona sredstva kod resornog ministarstva, a mogu da povećaju broj zadrugara i okupe mnoštvo kooperanata.

SELENČA: Bržem razvoju organske proizvodnje u Srbiji najviše može doprineti saradnja i učešće poljoprivrednih proizvođača u regionalnim i evropskim projektima. To je način da se povećaju površine pod organskom proizvodnjom koje u Srbiji ne prelaze 16.000 hektara, zajedno sa pašnjacima i utrinama, ali i da se naši poljoprivrednici pripreme za primenu evropske politike u ovoj oblasti, poručeno je sa današnjeg 11. međunarodnog foruma organske proizvodnje u Selenči kojem je prisustvovalo oko 250 gostiju iz Srbije, Hrvatske, Slovačke, Moldavije, Češke, Mađarske...

Jedanaesti forum organizivao je Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS), uz podršku Vlade AP Vojvodine,Vlade Kraljevine Švedske, Višegradskog fonda, Poljoprivrednog univerziteta u Nitri, Evropske preduzetničke mreže u Srbiji i EU Info Pointa Novi Sad.

U otvaranju međunarodnog foruma o organskoj proizvodnji učestvovali su državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević, ambasadorka Slovačke Republike u Republici Srbiji NJ.E. Dagmar Repčekova, tehnički ekspert Slovačke za organsku proizvodnju pri Evropskoj uniji Julijana Šloserova i sekretar Grada Valpova Zvonko Barišić.

Kao uspešan primer unapređenja ove vrste poljoprivrede u regionu predstavljen je evropski projekat “Organik bridž” (Organic Bridge), u kojem sa hrvatske strane učestvuju Grad Valpovo i “Tera tehnopolis” iz Osijeka, a sa srpske strane Centar za organsku proizvodnju Selenča i organizacija “Teras” iz Subotice. Projekat je Evropska unija podržala sa 550.000 evra, trajaće  dve godine. U tom periodu radiće se na unapređenju kompetencija organskih proizvođača Osječko-baranjske županije i Vojvodine kroz treninge i edukacije, a formiraće se i razvojno-istraživačke institucije kako bi se znanje implementiralo u praksi. Kroz „Organik bridž“, s obe strane granice, proći će 260 proizvođača.

Učesnici panel diskusije - državni sekretar za poljoprivredu Velimir Stanojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, ekspert SEEDEV-a Goran Živkov, ekspert za poljoprivredu i ruralni razvoj iz Hrvatske Miroslav Božić i direktor u Poslovnom sistemu “Global sid” poručili su da je neophodno udružiti znanja i resurse koje poseduju proizvođači u Srbiji i u Evropskoj uniji.

Hrvatska, kako su izneli učesnici Foruma i projekta “Organik bridž”, ima oko 75.000 hektara pod organskom proizvodnjom ali nema iskustvo u organizovanju poljoprivrednika kakvo ima COPS i druge organizacije u našoj zemlji, ali proizvođačima u Srbiji Hrvatska može da bude dragocena u prenosu iskustava u primeni EU regulative.

- Selenča je najorganizovanija sredina u Srbiji kada je o organskoj proizvodnji reč. Ona će imati posebno  mesto u nacionalnom planu ruralnog razvoja. Podatak da je prosečna veličina parcela u Srbiji oko 4,5 hektara, govori o tome da će mali proizvođači u konvencionalnoj proizvodnji teško izdržati tržišnu utakmicu na tako malim površinama – poručio je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević. - Predviđeno je da organska proizvodnja bude uključena i u IPARD program. U završnoj smo fazi akreditacije, tako da će naši proizvođači pored nacionalnih mera ubuduće koristiti i mere ovog pretpristupnog programa EU. Cilj je da u narednom periodu naši proizvođači imaju više izvora finansiranja.  

U Međunarodnim poslovnim susretima AgroOrganic B2B 2017  koje Centar za organsku proizvodnju Selenča organizovao u saradnji sa Evropskom preduzetničkom mrežom i Organic mrežom  prisustvovalo je 68 učesnika iz deset zemalja.  

Po prvi put dodeljene su nagrada za najbolji medijski prilog o organskoj proizvodnji pod nazivom „Selenča organik“. Na konkurs koji je raspisao COPS prijavljena su 43 priloga u oblasti štampanih, elektonskih i internet medija.

Goran Đaković iz Agrobiznis magazina (levo) i Stevan Davidović, Radio Novi Sad (desno)

Za kontinurano izveštavanje  organskoj poljoprivredi i afirmaciju ove grane poljoprivrede zahvalnice su dobili i redakcije Agrobiznis magazina, RTV Vojvodine emisija brazde i Radio Novi Sad.

Nagrade su dobile novinarka lista „Poljoprivrednik“ Aleksandra Milić, za najbolji prilog u oblasti štampanih medija, novinarka RTV-a Aleksandra Bundalo i novinarka Produkcije Atlas Media Vanja Milosavljević za najbolji prilog u oblasti elektronskih medija i novinarki portala „Užička republika pres“ za najbolji prilog u oblasti internet medija. 

Podsećamo Agrobiznis magazin je tokom godine redovno izveštavao o ovoj temi, a drugoj polovini prošle godine je u ovom časopisu pripreman je serijal testova koji afrimišu ovaj sektor i imaju za cilj da obrazuju poljoprivredne proizvođače i potrošače. Više o organskoj poljoprivredi na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda 

Dodela novinarskih nagrada (Djuro Bocka i novinarka Aleksandra Milić)

Srbija je jedina evropska zemlja u kojoj se privreda gotovo isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor eksternog finansiranja. Prema Zakonu o bankama, komercijalne banke su jedine institucije koje mogu da daju pozajmice, te je jasno zašto one predstavljaju preko 90% finansijskog sektora. Uvođenjem nebankarskih finansijskih institucija finansijski sistem Srbije bi postao raznovrsniji i konkurentniji, što bi vodilo smanjenju troškova zaduživanja, povećanju izbora u pogledu finansiranja novih i razvoja postojećih poslovnih ideja, i posledično bržem privrednom razvoju Srbije.

„Uvođenje finansijskih institucija koje nisu komercijalne banke bi pre svega olakšalo pristup sredstvima mikro i malim preduzećima, koja čine preko 99 posto naše privrede. Štaviše, kroz donošenje adekvatnog Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, finansijski sistem Srbije, a posledično i privreda bi bili raznovrsniji i konkurentniji, i na tržištu bi postojali specijalizovani finansijski instrumenti koji više odgovaraju potrebama mikro i malih preduzeća od postojećih. Istraživanja USAID BEP-a pokazuju da bi privreda Srbije, ukoliko bi se osnovale samo mikrofinansijske institucije, u naredne četiri godine mogla da računa na plasmane u visini od skoro 900 miliona evra i otvaranje 100.000 novih radnih mesta.“ – istakla je Sandra Rodić, ekspert USAID Projekta za bolje uslove poslovanja i dodala:

 „Takođe, bitno je doneti i Zakon o alternativnim investicionim fondovima, koji bi olakšao osnivanje i poslovanje investicionih fondova, poput fondova preduzetničkog kapitala (venture capital), fondova za ulaganje u nekretnine, kao još jednog od važnih izvora finansiranja. Kroz ova zakonska rešenja otvorila bi se čitava lepeza novih finansijskih proizvoda, usmerenijih na sektor mikro i malih preduzeća, što bi imalo ogroman uticaj na dalji razvoj privrede u Srbiji.“

U okviru kampanje „Investicije za rast“, USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u saradnji sa Centrom za organsku proizvodnju iz Selenče, organizovao je posetu uspešnim proizvođačima organskog povrća, bio-farmi „Šokšić“. Cilj posete, kojoj je pored predstavnika medija prisustvovala i grupa organskih proizvođača, bio je razmena dosadašnjih iskustava, kao i razgovor o neophodnosti da se nebankarskim institucijama u Srbiji omogući rad, te samim tim proširi broj finansijskih izvora za mikro, mala i srednja preduzeća.

 „Kao i skoro svaki poljoprivredni proizvođač u Srbiji, i mi smo svoju proizvodnju pokrenuli isključivo od novca koji smo kao porodica uštedeli. Imali smo imanje, dobro se raspitali o samoj organskoj proizvodnji i krenuli oprezno, malo, po malo. Onda se proizvodnja razvila, i mi smo se suočili sa tim da nam za dalji razvoj trebaju dodatna sredstva, a da nemamo kome da odemo i od koga da ih pozajmimo.“ – podelila je svoje iskustvo Gordana Šokšić, vlasnica bio-farme “Šokšić“.

Prema anketi 1000 preduzeća, koju USAID BEP sprovodi već sedam godina, u 2016. godini je čak 68% ispitanika izjavilo da ne pozajmljuje novac. Dodatno zabrinjava činjenica da 87% ukupnog finansiranja preduzeća u Srbiji potiče iz njihovih sopstvenih sredstava. Ovi podaci ukazuju da, između ostalog, finansijski proizvodi koji se nude na našem tržištu ne odgovaraju u potpunosti potrebama privrede, a posebnu prepreku vide u ispunjavanju kriterijuma koji su uslov za dobijanje pozajmica od banke.

„Danas naša farma posluje sa uspehom. Imamo dobre kupce i stabilno tržište. Međutim, došao je trenutak kada nam je zbog povećanja obima proizvodnje potrebna hladnjača. A u tu svrhu treba nam, naravno, dodatna investicija. Naše kolege u zemljama u regionu, a o EU da ne pričam, imaju veliki izbora kad je reč o pozajmicama, koji osim bankarskih kredita uključuju pozajmice od mikrofinansijskih institucija, kreditnih unija, zatim finansiranje putem različitih fondova, crowdfunding i dr. Ove institucije osim finansijskih sredstava nude savetovanje i praćenje kompanije u određenom periodu što obezbeđuje pametno ulaganje pozajmljenih sredstava. A, to je za poljoprivrednike kao što smo mi, jako korisno.“ – istakla je Gordana Šokšić.

„Kao i većina drugih preduzetnika, i proizvođači organskih proizvoda suočavaju se sa brojnim preprekama koje im onemogućavaju da šire svoja gazdinstva i razvijaju svoju proizvodnju. Tržište za organske proizvode postoji. Imamo tražnju, znanje, kvalitetan proizvod, ali ono na čemu još moramo da radimo je poboljšanje uslova za rad i razvijanje poslovnog ambijenta. Jedna od važnijih stavki na tom spisku je pristup izvorima finansiranja. Zato je neophodno da se svi založimo da mogućnosti za finansiranje malih proizvođača postanu raznovrsnija i dostupnija poljoprivrednicima, a da oni u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima mogu da izaberu izvor finansiranja koji im odgovara.“ – zaključio je Jozef Gašparovski, predsednik udruženja Centar za organsku proizvodnju u Selenči.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31