a) Vodeće sorte  Istarski dugi: Potiče iz Istre, po čemu je i dobila ime. Cveta krajem avgusta, ima relativno razvijen omotač iz koga teško ispadaju plodovi. Plodovi su krupni, teški oko 3,5 grama, duguljasti i lepi. Rađa u grozdovima (prosečno 3 – 5 plodova). Randman jezgra je oko 49%. Ova sorta preporučuje se za gajenje na manjim površinama, jer joj plod teško ispada iz omotača.  Tonda Gentile Romana: Potiče iz Rima, rodna je sorta, dosta se gaji oko Lacija. Ima mali omotač iz koga lešnik lako ispada. Cveta skoro istovremeno (homogamno). Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju Noccgione, Daviana, Cosford. Plodovi su srednji (oko 2,7 g). Često rađa u grozdovima, prosečno ima 3,2 ploda u grozdu. Zri u avgustu. Randman jezgre je oko 45%.  Tonda di Giffoni: Najviše se gaji u Campani. Resa rano. Plodovi su sitni, tamnobraon boje, u grupi ima u proseku 2,8 plodova. Zri rano, randman jezgre je oko 46%. Na jezgri ima dosta vlakana pa se pri upotrebi najčešće prži.  Tonda Gentile delle Langhe: Najviše se gaji u Italiji, rodna je sorta, vrlo rano resa. U našoj zemlji ne rađa mnogo. Zri rano, kod nas u avgustu. Plodovi su sitni (u proseku oko 2,3 g). Randman jezgra je oko 47%. b) Prateće sorte  Halski: Nemačkog je porekla, nastala još u prošlom veku. Plod je krupan, oko 3,4 g, izduženog oblika , čiji randman jezgra iznosi 39-40%. Zahteva oprašivače.  Rimski: Italijanska je sorta, velike bujnosti. Pojedinih godina izražena je rodnost i do 38 kg/stablu. Zbog obilne rodnosti alternativno rađa. Dobar je oprašivač za većinu sorti, a nju dobro oprašuju sorte Daviana, Cosford. Plodovi su srednje krupni, oko 28 grama, randman jezgra je oko 45%.  Negret: Poreklom je iz Španije. Plod je srednje krupan, 2,2 g, duguljastog oblika, s randmanom jezgra oko 40%. Dobro je oprašuju sorte: Ginorell, Daviana, Velmelet c) Sorte lokalnog značaja  Kosford: Stara je engleska sorta. Dobri oprašivači su joj dugi španski, halski džin, lambert crvenolisni. Sazreva srednje kasno. Plod je srednje krupan, oko 2,5 grama, a randman je oko 54%.  Gunslebenski: Nemačkog je porekla, ima srednje krupne plodove, randman oko 47%.  Istarski okruglasti: Plod je srednje krupan, prosečno oko 2,5 grama. Okruglasto-ovalnog oblika. Žbun je srednje bujan i rodan.  Barselona: Postala je od C. avellana. Najzastupljenija je sorta u SAD, ali se gaji i u Francuskoj, Italiji i Španiji. Cveta vrlo rano, od januara do kraja februara, a sazreva sredinom septembra. Plodovi su krupni, oko 3,3 grama, okruglasto-kupastog oblika, sa randmanom oko 45%. Istarski dugi je vodeća sorta kod nas, a gaje se i dobrić i srem.

Pri planiranju ili samo razmišljanju o osnivanju lepe okućnice, svako želi travnjak, pa makar bila to i sasvim mala travnata površina. Evo zbog toga nekih korisnih saveta. Za dobar travnjak je potreban sloj od oko 20 cm kvalitetne zemlje. Ukoliko u svom budućem lepom prostoru nemate kvalitetno zemljište, preporučujemo vam da malo bolje pripremite teren za sadnju trave, tako da na očišćen teren nasipate novu kvalitetnu zemlju, mrvičaste strukture, pogodne za uzgoj trave. Kasnije će vam se taj trud i investicija višestruko isplatiti, jer osim što ćete imati lepu, gustu, kvalitetnu i otpornu travu ima ćete i poravnat teren i lep travnjak. Najbolje bi bilo da teren očistite grubo već u jesen, pre pojave prvih mrazeva. Bilo bi dobro da celu površinu travnjaka preorete ili ako se radi o manjoj površini da je dobro izriljate. Nakon toga, najbolje je da tako izoranu parcelu ostavite tokom zime da izmrzne, a na proleće poravnajte grabuljama. Kada se trava seje? Na tako pripremljeno zemljište u proleće tokom marta i aprila možete da posejete travu. Kasnija setva se ne preporučuje, jer tada dolazi sušni period, pa bi vam se desilo da vam posejana trava uopšte i ne nikne. U prodavnicama (poljoprivrednim apotekama) možete nabaviti pojedine vrste trava ili travnu smesu, mešavinu više vrsta trava. Danas na tržištu možete pronaći više vrsta travnih smeša pod jasnim nazivima. Parkovska trava, trava za sportske terene, a postoje trave za hladnu klimu, trave za toplu klimu, niske i visoke trave, gotova trava, kao i trave za priobalska područja. Preporuka je da pogledate da u smesi ima i nešto deteline. Ona je dobra za poboljšanje strukture, ali detelina je važna i zbog toga što obogaćuje zemljište azotom. Nakon setve grabuljama bi trebalo promešati zemlju sa semenom, a posejanu površinu bi trebalo povaljati (baštenskim valjkom), ali u tu svrhu se možete poslužiti i priručnim sredstvima tako da bi obično bure bilo odličan izbor. Vodite računa da seme ne bude previše ukopano u zemljište, već da ono bude na površini od 1 do 1,5 cm. Ukoliko je dublje, prosto neće moći da iznikne. Na kraju posejanu travu treba lagano zaliti, tako da će ona da nikne za 8 do 10 dana. Korov koji će svakako niknuti uz travu trebalo bi odmah obavezno počupati. Kod odabira vrste trave trebalo bi obratiti pažnju na ulogu buduće travnate površine, odnosno da li će se površine često upotrebljavati, gaziti ili će biti samo ukrasni delovi dvorišta. To je jako važno, jer postoje vrste trava koje izuzetno dobro podnose učestalo košenje i korišćenje tj. gaženje. Nega travnjaka Lep, dobar i kvalitetan travnjak mora da se neguje. Ako želite da uživate u vlastitom travnjaku potrebno je stalno održanje i oko njega mora ozbiljno da se radi. Trava najbolje uspeva na zemljištu koje je rastresito i bogato kiseonikom. Na većini travnjaka događa se upravo problem zagušenosti, jer se vremenom u zemljištu natalože odumrle i pokošene travke koje zagušuju zemljište i onemogućavaju kvalitetan dotok vode, hranljivih materija i vazduha. U slučaju kada se desi zagušenost travnjaka, tada počinje širenje mahovine i korova, pa je potrebno travnjak i koren trave prozračiti i osigurati mu povoljne uslove. Đubrenje travnjaka Osim prozračivanja travnjak je potrebno i đubriti jednom ili dva puta godišnje. To se postiže dodavanjem mineralnih đubriva, ali i sredstvima za suzbijanje mahovine. Đubrenje travnjaka najbolje je obaviti u rano proleće pre kiše, pri čemu ne treba preterivati s đubrivom. Održavanje travnjaka Najbitnija stavka održavanja i nege travnjaka jeste košenje. Preporuka je da se za tek osnovane travnjake nikako ne koriste kosilice. Njihov cirkularni nož često može da jednostavno iščupa još uvek nedovoljno ukorenjene mlade biljčice, pa je zbog toga važno da se bar prva dva „šišanja“ obave košenjem. Travnjak se kosi u zavisnosti od vrste trave i godišnjeg doba. Kućni travnjak, dobro je kositi dva-tri puta mesečno i to od proleća do jeseni u zavisnosti od vremenskih uslova. Ukrasni travnjaci kose se i dva puta nedeljno. Travnjak je najbolje kositi kada trava dostigne visinu od 6 do 10 cm, tako da nećete pogrešiti ukoliko ćete travnjak kositi jedanput nedeljno. Čestim košenjem trava stvara čvršću i otporniju stabljiku i podstiče jačanje busena i stvaranje travnatog tepiha. U slučaju suše ne preporučuje se košenje, već zalivanje. Najveći deo vode i mineralnih materija trava vuče iz podloge, pa je važno da travnjak dobija i adekvatne količine vode, pa je zbog toga preporuka da navodnjavate vaš travnjak posebno u uslovima suše i izrazito visokih temperatura. Nabavite raspršivače koji će stvarati vodenu izmaglicu i koji će pokrivati celu površinu. Travnjak zalivajte u večernjim satima zbog temperature tla i što manjeg naglog isparavanja. Ukoliko se pridržavate ovih saveta sigurni smo da ćete uspeti da oformite lep travnjak u kome ćete zaista uživati.

 

Priprema zemljišta za sadnju, se može izvesti ašovom ili motikom u zavisnosti od tipa zemljišta i njegove zbijenosti, a ako je površina veća mašinski.

U martu se mogu posaditi i određene vrste ukrasnog bilja, a to je idealan mesec za prolećnu sadnju ruža. Tokom meseca poželjno prorediti, razdeliti lekovito, začinsko bilje i perene i presaditi ga ukoliko je potrebno.

Tokom marta presadite saksijsko cveće. Biljke je neophodno presaditi ako je koren izašao van saksije. Cvetnice se presađuju u za broj veću saksiju, a zelene biljke u za dva broja veću. Čak i ako je saksija dovoljno velika potrebno je da promenite površinski sloj zemlje. Prilikom presađivanja jednom rukom obuhvatite korenov vrat, a drugom saksiju. Nemojte na silu da izvlačite biljku, a ukoliko ne možete lako da je izvadite bolje je da razbijete saksiju.

Biljke za kamenite bašte (perene) možete presađivati tokom cele godine, ali najbolje vreme za sadnju je sredina marta. Zaštitite biljke od puževa mešavinom samlevenih recikliranih školjki, koju možete nabaviti u garden centrima. Pospite je oko biljaka, čak i oko onih u posudama.

 

Agrobiznis magazin, mart 2017. godine

www.agrobiznis.rs 

Često čujemo izraz alternativne žitarice. Mini anketom  „Štasu alternativne žitarice“u svojoj okolini  nisam dobio ni jedan tačan odgovor. Što je to tako? Da li nas one malo interesuju ili je odgovor da uopšte nismo ni čuli za njih najtačniji i najčešći.

Pod alternativnim žitaricama smatraju se žitarice koje se ne gaje duži vremenski period na nekoj površini, području, regionu ili se nikada nisu ni  gajile,a mogu. Najčešće pripadaju biljkama koje  su ratari proizvodili na početku ratarske proizvodnje i toliko su seprilagodile da se sada mogu gajiti i bez primene mineralnih đubriva i pesticide.

Pored pravih žitarica značajne su i pseudožitarice kao heljda, zrnasti štir i kinoa. Naziv pseudožitarice su zaslužile zato što im se plodovi i semenke koriste na isti način kao i žitarice. Čakkinou (Chenopodiumquinoa) zovu „majka svi žitarica”.

Njihov značaj se ogleda u tome da se gaje na malim površinama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, većinom su otporne na bolesti, štetočine i korove, bez primene mineralnih đubriva  pa samim tim su pogodne i za tradicionalnu, integralnu kao i organsku proizvodnju.

Nedovoljna proizvodnja i stalan porast tražnje za organskim proizvodima  nam govori da će značaj alternativnih žitarica i pseudožitarica stalno rasti. Ko je još pre neku godinu mogao naći u maloj prodavnici  hrane kore od heljdinog brašna  i ko ih je uopšte tražio? U Srbiji je kao i u Evropi zabeležen stalni rast za zdravom hranom koja ima oblik, boju i ukus nečega što traži i prija našem organizmu , mozgu i čulu ukusa. i samo takva hrana će imati stalnu potražnju.

Heljda je biljka koju su u Evropu doneli Mongoli i tu se zadržala .Na višim nadmorskim visinama se i dalje gaji , dok je u nižim predelima retka. Prinosi su 1,3–2 t/ha , dok je u zapadnoj Evropi taj prinos niži osim u Francuskoj (3t/ha). Gaji se gde druge žitarice slabije uspevaju.

Može se gajiti kao glavni i postrni usev zbog kratke vegetacije. kao glavni usev osetljiva je na mrazeve u klijanju, a kao postrni i na nedostatak vlage kasnije,a u oplodnji i na temperature preko 24°C. Minimalna temperature za setvu je 4–9°C. Količina semena kao glavnog useva je do 50kg/ha, a kao postrnog do 80 kg/ha semena. Sredstva za zaštitu od korova se nekoriste pošto „guši korove”, a zaštita od bolesti i štetočina je vrlo retka. Zrno se posle berbedosušuje do 14 % vlage.

Heljda ima svoje mesto u narodnoj medicini, ljudskoj ishrani i proizvodnji meda naročito zato što može produžiti cvetanje pa samim tim i pašu pčela, a i prinos heljde je daleko viši ako su oprašivanje obavile pčele.

Krupnik je žitarica spade u najstarija žita , koja se najduže gaje u ljudskoj istoriji. Gaji se na površinama gde ostala žita ne uspevaju ,otporniji je na niske temperature nego ostala žita.Glavni problem kod upotreba krupnika je  teška vršidba i ljušćenje zrna. Ne zahteva posebne agroekološke uslove za proizvodnju, otporan je na bolesti i štetočine pa je pogodan za organsku proizvodnju. Ne izaziva alergiju na glutenin. Za setvu se koristi od 160 do 250kg/ha neoljuštenog zrna pošto kada se ljušti može se desiti da se zrno ošteti. Za setvu se koriste žitne sejalice.  Žetva se obavlja u julu i prinos na organskim gazdinstvima je 2–3 t/ha.

Jednozrnac i dvozrnac su pšenice koje se mogu naći na manjim gazdinstvima. Zahvaljujući tome što nisu zahtevna u agroekološkom smislu dosta se gaje na organskim gazdinstvima.

Proso je zanimljiv po tome što ne sadrži gluten i može se mešati sa pšeničnim brašnom. Sadrži dosta skroba, skoro kao kukruz. Brašno od  zrna sirka se može upotrebiti u proizvodnji hleba i kolača , kao i za spravljanje kaša.

Prinos kod žitarica i pseudožitarica  nije odlučujuća stvar za njihovo gajenje Ne traže velika ulaganja, u smislu pesticida, mineralnih đubriva i ostale skupe agrotehnike. Pogodne su za organsku proizvodnju koja je sve više zastupljena i čiji proizvodi se već sada lakše prodaju po višoj ceni i kojih nikad nema dovoljno. Cela područja u Srbiji kao što je zapadna Srbija su pogodna za gajenje heljde i drugih alternativnih kultura. To treba iskoristiti i prodavati  kupcima koji su zainteresovani  za proizvod sa lepim izgledom i primamljivim ukusom bez raznih aditiva i poboljšivača ukusa.

Agrobiznis magazin, mart 2017.

www.agrobiznis.rs 

Dok većina mladih odlazak u inostranstvo vidi kao jedini put za bolje sutra, Ivana Stjepanović, rodom iz Bijelog Brda kod Dervente, odlučila je da posle dve i po decenije napusti Austriju i dobro plaćen posao kako bi u rodnom kraju započela uzgoj lekovitog bilja.

Da bi ostvarila svoje snove, ova devojka je odlučila da ostavi sve udobnosti života koje je imala u inostranstvu i da se posveti poljoprivredi. Nije štedela trud i vreme, pa je baveći se onim što voli uspjla da osnuje preduzeće za proizvodnju organskog bilja, piše Glas Srpske.
 

Ivana Stjepanović (levo)

Foto: FacebookIvana Stjepanović (levo)

 

Na povratak u BiH i RS motivisala ju je ljubav prema rodnoj grudi i već s prvim danima proleća krenula je u sadnju organskog, lekovitog i začinskog bilja na porodičnom imanju i zemljištu koje je uzela u zakup.

- Uverena sam da je zemlja koja je ležala neiskorišćena i neobrađena 25 godina dragocen kapital koji treba učiniti još dragocenijim - kaže ona i ističe da će bilje u prve tri godine prodavati prerađivačima organskih čajeva i začina u Njemačkoj i Austriji, a plasman je već ugovoren.

Ova ekonomistkinja iza sebe ima zavidnu poslovnu karijeru. Posle studija ekonomije i internacionalnog menadžmenta radila je za strane koncerne u razvijanju brendova, a vodila je i odeljenje marketinga za najveće Evropsko udruženje organskih farmera.

 

Ideja o pokretanju firme "Bosna raste organski" rodila se pre tri i po godine kada se sa sestrama vraćala iz Splita.

- Razgovarale smo o detinjstvu i kako je odrastanje na selu imalo svojih čari, pa smo pomislile kako bi bilo lepo porodično imanje iskoristiti za proizvodnju hrane. Ta misao me godinama nije napuštala, pa sam konačno skupila hrabrost, dala otkaz na sigurnom i veoma dobro plaćenom poslu i krenula u realizaciju ideje pune rizika. I nisam se pokajala - rekla je Stjepanovićeva.

Navodi da je njena vizija bogatih, mirisnih polja sa lekobiljem svakodnevno "hrani" uprkos sistemima u BiH koji nisu najpovoljniji za strane investitore. Da je reč o veoma ozbiljnom poslu, potvrđuje to što planira da u prve tri godine proizvodnje uloži oko milion maraka.

- Projekt delimično finansiram putem kredita stranog investitora koji veruje u naš potencijal. Ove godine ću stalno zaposliti troje ljudi, a broj radnika u prve tri godine porašće na sedam. Svake godine ću zapošljavati i oko 20 sezonaca koji će biti angažovani na sadnji i berbi bilja, te okopavanju njiva - kaže Stjepanovićeva.

Foto: Bosnia grows organic / Facebook
 

Ivana Stjepanović kaže da želi u svakom pogledu da pomogne i Dervenćanima.

- Već smo uradili jednu pozitivnu stvar, pa smo sva drva koja su iščupana sa njiva prilikom čišćenja donirali OŠ "19. april" iz Dervente za grejanje. Donirali smo im oko 40 metara drva - priča Stjepanovićeva.

 

Tekst i fotografije preuzeti sa www.blic.rs 

ZAGREB - Ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić, na svojem je Facebook profilu objavio ugovor jednog stranog lanca s našim poljoprivrednim proizvođačem.

Tolušić je napisao kako na cijenu proizvoda trgovac udara, odnosno ucjenjuje proizvođača s gotovo 80% rabata. 

Jasno mu je, ističe, zašto se neki bune protiv Zakona o nepoštenoj trgovačkoj praksi, te poručuje kako uzalud troše energiju.

"Upravo zbog ovakvih pametnjakovića i uvodimo Zakon o suzbijanju nepoštenih trgovačkih praksi. Stvarno ne znam tko normalan misli da je 80% rabata na proizvođačku cijenu pošteno i normalno ponašanje. Nisu niti domaći trgovački lanci puno bolji, ali ovo je jedan od najružnijih primjera. I zato, koliko god se pojedini lobiji trudili spriječiti donošenje ovog Zakona (a sad mi je jasno zašto), mogu im samo poručiti da uzalud troše energiju. Bolje im je da počnu mijenjati ugovore i način poslovanja", napisao je Tolušić. 

Izvor:

http://rs.seebiz.eu

Pred poslanicima Skupštine Srbije uskoro će se, po hitnom postupku, naći predlozi izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju da bi naredne godine poljoprivrednici dobijali veće podsticaje, pre svega u stočarstvu, ali i u drugim poljoprivrednim delatnostima.

Naime, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, između ostalog, stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za stočarsku proizvodnju na širi krug korisnika, s obzirom na to da predloženi akt uključuje nove kategorije korisnika kroz izmenu postojećih šema podrške u okviru direktnih plaćanja i uspostavljanje novih, i to podsticaja u stočarskoj proizvodnji, odnosno za krave za uzgoj teladi za tov. Od naredne godine podsticaji će se davati za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, krave za uzgoj teladi za tov, krave dojilje, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarce, priplodne krmače i neraste, tov junadi, tov jagnjadi i tov svinja. Tu su i košnice pčela, kao i roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i pastrmke i proizvodnja konzumne ribe.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju su nužne da bi se ispoštovala pravila i rokovi postavljeni sporazumom koji je Srbija potpisala s Evropskom komisijom u okviru Instrumenata za pretpristupnu pomoć. Sticanjem statusa kandidata 2012. godine, Srbija je dobila mogućnost da koristi komponente IPA fondova namenjene poljoprivredi i ruralnom razvoju, pri čemu je nužni uslov akreditovanje decentralizovanog sistema upravljanja, a deo operativne strukture tog sistema čini Uprava za agrarna plaćanja. Da bi se uredila procedura rada te uprave, neophodno je izmeniti postojeći zakon da procedure njenog rada ne bi bile u suprotonosti s njim. Zapravo se predloženim izmenama uređuje postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja novca iz IPARD fondova.

Tek kada se izmeni postojeći zakon, Uprava za agrarna plaćanja moći će da radi nesmetano i blagovremeno, što je osnovni preduslov za korišćenje IPARD fondova. Pošto će korišćenje tih para našim poljoprivrednicima biti omogućeno od naredne godine, potrebno je što pre izmeniti postojeći Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju jer će u suprotnom taj novac i dalje biti nedostupan.

Lj. Malešević

Najveća korist za poljoprivrednike

Od izmena Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojima se stvaraju pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, najveću korist će imati srpski poljoprivrednici, koji će moći da koriste novac za razvoj. No, za primenu tog zakona potrebna su i buyetska sredstva koja se moraju obezbediti za kofinansiranje projekata iz IPARD programa.

 

dnevnik.rs

Umesto svežeg mesa i prerađevina, kako su do sada potrošači navikli, kupci “Neoplantinih” proizvoda od sada će moći da se snabdevaju isključivo prerađevinama. Uprkos direktnim pitanjima o tome kako će nadoknaditi potrebe za sirovinama iz NEOPLANTE su izbegli odgovore na naša direktna pitanja: Šta će biti sa radnicima koji su do sada radili na ovim poslovima? Da li će neko dobiti otkaz, koliko ljudi? Odakle će nabavljati sirovine od Nove godine? Koliko smrznutog mesa su uvozili do sada i iz kojiih zemalja? Koliko su do sada otkupljivali žive stoke i prerađivali? Koliko su do sada na tržiste plasirali svežeg mesa? Kako će se ovo odraziti na tržiste kao i koliki je njihov ukupni trzišni udeo u sirovom mesu, a koliki u prerađevinama? Das mo ovakva pitanja postavili bilo kojoj mesnoj industriji u Evropi dobili bi odgovor već usmeno, ostaje nejasno šta to kriju u “NEOPLANTI”. Da li ćemo poput drugih kompanija i od njih moći da očekujemo da ćemo jesti prerđevine od mesa koje dolazi smrznuto iz uvoza.

U šturom odgovoru koji smo čekali nekoliko dana samo se navodi da  Kompanija ima plan da u narednom periodu kroz investicije podigne konkurentnost u ovim oblastima poslovanja, a za to im je neophodno vreme. Izbegavajući naše pitanje da li će biti smanjenja broja zaposlenih iz „Neoplante“ odgovarju da tokom reorganizacije posla, svim zaposlenima na koje se ova promena odnosi, će pokušati da pronađu odgovarajuću poziciju u drugim sektorima kompanije. „Očekuje nas tranzicioni period u narednih nekoliko meseci i uložićemo sve svoje resurse da ovaj proces sprovedemo u najboljem interesu za sve zaposlene. Pronalaženje nove pozicije u kompaniji zavisiće od radnog učinka svakog od zaposlenih, stepena stručne spreme, prethodnog iskustva, zahteva radnog mesta, dosadašnje pokazane sposobnosti i stručnosti u obavljanja poslova. Ovim povodom posebno smo oformili stručnu komisiju koja se bavi celokupnim procesom.“

Dakle pošto ni reči nije bilo o  tome da se neće nadoknaditi nedostatak sirovine iz uvoza pretpostavljamo da je ta mogućnost ostavljena, takođe nam nisu želeli da odgovre koliko su do sada uvozili smrnutog mesa i odakle.

Podsećanja  radi dnevni list KURIR je prošle godine u ovo vreme objavio da je Srbija 2015. godine uvezla čak 257 puta više smrznutog svinjskog mesa nego 2014. Prema njihovim podacima, iz inostranstva nam je 2014. godine stiglo 55 tona zaleđene svinjetine, a od početka ove godine čak 14.000 tona. Dobra vest je da je drastično opao uvoz mesnog otpada, odnosno "mesa treće kategorije", ali su količine koje nam pristižu i dalje velike. Podaci Uprave carina pokazuju da je vrednost uvoza svinjskog mesa koje nam stiže iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije tada premašila 32 miliona evra. Novijih podataka o uvozu nema, obično zbog opravdanja da se štite “poslovni interesi kompanija i podataka o poslovanju” međutim ostaje pitanje, a ko štiti potrošače i imaju li oni pravo da znaju šta jedu i odakle je proizvod  i sirovina od koje je nastao. Na ovaj način nesumnjivo se dovode potrošači u zabludu jer jedu proizvode za koje se tvrdi da su domaći jer su proizvedeni u prerađevine u fabrikama koje rade na teritoriji Srbije. A da li je to baš domaće?

Ako je suditi prema prošlogodišnjim podacima. NAJVEĆI uvoznici smrznutog svinjskog mesa su “Neoplanta" "Matijević"  i "Zlatiborac".

Da li će i ova uzorna i poznata kompanija koja se dičila svojom proizvonjom na njivama i u farmi  početi da uvozi smrznuto meso poput brojnih velikih kompanija  kao što je “Matijević” ostaje da se vidi, ali ako se ima u vidu da se obustavlja proizvodnja svežeg mesa ostaje pitanje od čega će se proizvoditi prerađevine,  zamolili smo ministra Nedimovića za komentar:

 “Imam saznanja da će se u “Neoplanti” baviti samo preradom. Što se tiče proizvodnje, slobodna je tržišna utakmica, svako može da bira šta će da radi” naglasio je Nedimović i dodao “Mi imamo zaštitne mere kako za mesto tako i za mleko i podsetio da je administrativnim merama Vlade sprečen “cunami” mleka na naše tržište.

Inače, NEOPLANTA još od 1885. godine se bavi proizvodnjom mesa i mesnih proizvoda. U kompaniji ima 700 zaposlenh i od 2007. godine je vlasništvu firme "Nelt"

Voćari iz Topole su se udruživanjem izborili za izgradnju sistema za navodnjavanje, koji će snabdevati vodom 350 hektara pod voćem. Udruženje Jaseničke kapi predočilo je problem lokalnoj samoupravi koja je prepoznala značaj voćarstva u ovom kraju. Kako je najavljeno, biće izgrađena dva rezrevoara, koja će se puniti iz reke Jasenice, a voda će iz njih stizati do oko 900 parcela. Predračunska vrednost projekta iznosi oko 190 miliona dinara, objavljeno je na sajtu opštine Topola.
 
U prostorijama opštine je u utorak (22. novembra 2016. godine) održana prezentacija prve faze projekta navodnjavanja u selima Vinča, Plaskovac i Blaznava. Prezentaciju projekta vodili su predstavnici JVP Srbijavode, Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i lokalne samouprave. Okupljenim poljoprivrednicima i članovima Udruženja korisnika voda Jaseničke kapi predstavljene su preduzete mere, kao i naredni koraci.
 
Predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović naglasio je značaj ovog projekta i rekao kako očekuje da će na navodnjavanim površinama prinos biti veći za oko 30%.
 
- Ovo je pilot projekat za centralnu Srbiju. Finansira se iz kredita koje je država Srbija dobila od Ujedinjenih arapskih emirata za navodnjavanje - rekao je Jovanović.
 
Udruženje voćara Jaseničke kapi osnovano je pre pet godina, upravo sa idejom da za voćari za svoje parcele obezbede vodu. Kako kažu, zbog nedovoljno vode, voće je ostajalo sitno, pa su samo mali deo mogli da prodaju kao prvu klasu, a ostatak bi odlazio u preradu, na pijacu itd. Sada bi ovo trebalo da bude rešeno.
 
U planu je da do kraja godine budu spremni lokacijski uslovi, da se završi izrada studije opravdanosti sa idejnim projektom, da se izradi projekat za građevinsku dozvolu, navedeno je na opštinskom sajtu.
 
Radovi na Jasenici bi trebalo da krenu dogodine, a voćari će organizovan sistem za navodnjavanje moći da koriste od 2018. godine. U planu je da se voda iz reke uzima u periodu kad je najviše ima - tokom zime, te početkom proleća, da se akumulira u rezervoarima, i onda tokom leta koristi za navodnjavanje, objavila je RTV.

Vršac, 4. novembar 2016. – Uvođenje standarda i vertikalno integrisanje poljoprivrede je imperativ za razvoj domaće agroprivrede i njeno pozicioniranje na tržištu Evropske unije, jedan je od zaključaka prvog dana foruma „Hrana za Evropu“. Ovaj poljoprivredni forum, šesti po redu, održava se u Vršcu 4. i 5. novembra, u organizaciji Ekonomskog instituta i Društva agrarnih ekonomista Srbije, uz učešće predstavnika vlade i resornih službi, naučne zajednice, poljoprivrednih i prehrambenih kompanija.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Branislav Nedimović, u svom uvodnom izlaganju podvukao je značaj rada na povećanju skladišnih i prerađivačkih kapaciteta, kao i usmerenosti agrarnih mera i alata prvenstveno na sektore u kojima Srbija može biti konkurentna. Kao jedan od mehanizama za unapređenje kvaliteta i konkurentnosti na domaćem i međunarodnom tržištu naveo je uvođenje oznake kvaliteta za proizvode koji su višeg kvaliteta i od domaćih sirovina. Ministar je ujedno najavio da će u sledećoj godini sredstva iz IPARD fondova biti dostupna za korišćenje.

Goran Borčak, komercijalni direktor kompanije Victoria Logistic, članice Victoria Group, na panelu „Srpska agroprivreda viđena očima menadžera“ istakao je da je za podizanje konkurentnosti domaćeg agro sektora i povećanje poljoprivredno-prehrambenog izvoza ključno povezivanje primarne poljoprivredne proizvodnje i prerađivačke industrije i uspostavljanje sistema kvaliteta.

„Važnost uvođenja standarda prva je prepoznala prerađivačka industrija, ali sada je u fokusu standardizacija i upravljanje kvalitetom u primarnom sektoru, pošto praćenje kvaliteta proizvoda zapravo počinje još na njivi. Victoria Logistic prati aktuelne trendove u standardizaciji i zahteve tržišta, tako da u proces sertifikacije uključujemo sve veći broj naših partnera od kojih otkupljujemo soju i suncokret. Kroz dugoročna partnerstva i planiranje poljoprivredni proizvođač može da računa na siguran plasman, a prerađivač na stabilnost u isporuci sirovina odgovarajućeg kvaliteta“, izjavio je Goran Borčak.

Prvog dana Foruma održani su paneli o agrarnoj politici, unapređenju srpske agroprivrede, poljoprivredi u svetlu evrointegracija i pitanju vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, dok će drugi dan biti posvećen temi bezbednosti hrane.

„Agroprivredu smo prepoznali kao jednu od ključnih oblasti reindustrijalizacije Srbije. Zbog toga smo, pre šest godina počeli sa organizacijom foruma „Hrana za Evropu“, sa željom da afirmišemo stav da se razvoj mora bazirati na nacionalnoj strategiji. Bili smo i ostali stava da vrednost agroprivredne proizvodnje, u periodu od 10 do 20 godina, može biti na nivou sadašnjeg bruto domaćeg proizvoda“, izjavio je ispred organizatora Dragan Šagovnović, generalni direktor Ekonomskog instituta.

Ova činjenica mogla bi da posluži za čuvene novinske rubrike „verovai ili ne“ ali prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin, zadruge iz Španije u 2015. godini učestvovali su sa 15% u ukupnom izvozu poljoprivrede koji je iznosio oko 12 milijrdi evra. To prostom računicom znači da su izvezli  proizvoda za 1,8 milijardi evra, a ovome treba dodati informaciju da svega 4 zadruge iz Španije izvoze skoro polovinu ove vrednosti odnosno 690 miliona evra.  

Sve ovo ukazuje na to da Španija ima izueztno dobro organizovan zadržni sistem koji se sve više ukrupnjava. U toj zemlji 2006. godine bilo je 4022 zadruge, a danas ih je 4,4 odsto manje. Prema rečima  gospodina Clemente Mata Tapia, koji je zamenik direktora za razvoj privrede i inovacije u Ministarstvu poljoprivrede Španije, broj zadruga na osnovu navedenog podatka je u blagom padu ali kako je pojasnio ovaj trend ne zabrinjava jer se zapravo radi o ukrupnjavanju zadruga. U ovoj zemlji je većina od 900.000 poljoprivrednika član neke od zadruga, a četvrtina zadruga pripada sektoru voćarske proizvodnje. Inače, skoro trećinu tržišta Španije drže zadruge kao i 18,9 proizvodnje hrane. Ono što je takođe interesantno je da čak 74% odsto zadruga se nalazi u svega 6 regina kojih inače ima 50 u Španiji. Ono što je važno znati ovo su poljoprivredni regioni, a ne politička kategorija.

Zadrugama u Španiji dva agrarna budžeta Srbije

Država zadrugama pomaže kroz zajedničku evropsku agrarnu politiku, a ima i jedan manji fond od 3,5 miliona evra kroz koji podržava različite projekte ovog sektora. Zadružni sistem će prema usvojenom budžetu zajedničke agrarne politike EU za period 2014. do 2020. dobiti svake godine po 250 miliona evra podsticaja.  Koliko je to ozbiljan novac može vam bolje pokazati poređenje sa našim agrarnim budžetom koji ne prelazi 120 miliona evra. Kako bi dodatno pospešili ravoj zadrugarstva u Španiji je umanjen procenat PDV-a za zadruge i njihovo poslovanje pa je on tako 20 odsto u odnosu na opštu stopu PDV-a koja je u 25%. Takođe 50% od poreza na dobit koje ostvare zadruge odlazi u fond za razvoj poljoprivrede. Naš sagovornig Mata Tapia podseća da je obaveza članica EU ali i Svetske trgovinske orgnaizacije da podstiču udruživanje i razvoj zadrugarstva. Ovde se odmah nameće pitanje kako to da i u našoj zemlji nema ovakvih aktivnosti kada se javno iznose stavovi da težimo ka članstvu u EU i STO.

Zadrugu nmogu činiti fizička ili pravna lica, a glavni cilj jeste unapređenje proizvodnje, jačanje pozicije na tržištu i bolje organizovanje same proizvodnje.Kada je u pitanju organizacija zadruga ona se razlikuje uglavnom u odnosu na veličinu zadruge. Ako su u pitanju manje, onda njima upravljaju članovi koje nadzire Skupština, dok velike zadruge angažuju profesionalno rukovodstvo, a odluke o pravcima poslovanja donse kroz rad Skupštine gde jedan član ima jedan glas ili ako se radi o drugačijem dogovoru prilikom osnivanja saglasno onome što član unosi u zadružnu imovinu dobija i kvote glasova.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30