Ovim Vas putem obaveštavam o objavljenom pravilniku i javnom pozivu koji obuhvata subvencionisanje nabavke traktora.
 
Pravilnik i javni poziv su namenjeni za manja gazdinstva, obuhvataju povraćaj za nabavku traktora isključivo domaće proizvodnje (proizvodnja ili sklapanje u Republici Srbiji, za kompanije koje su ovu delatnost imale pre objavljivanja pravilnika i javnog poziva), to je IMT - Tafe, YTO, Mahindra koliko sam ja pronašao, moguće je da postoji i još neki proizvođač. 
 
 
 
U slučaju da Vam je potrebna stručna pomoć prilikom apliciranja na ovaj konkurs, naš tim Vam stoji na raspolaganju.
 
Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
skype: cedomir_nikolic
 
 
 
FOTON/LOVOL 354 SA KABINOM 
 
FOTON 454 - SA KABINOM 
 
FOTON/LOVOL 504 - SA KABINOM
 
LOVOL 604 - SA KABINOM 
 
Mahindra 475 
 
Mahindra 575 - 
 
Mahindra 595 Turbo 
 
Mahindra 6050 4WD 
 
YTO-SG354 
 
YTO-SG354 - SA KABINOM 
 
YTO-454 2WD 
 
YTO-454 4WD 
 
YTO-504 ( Euro kabina ) 
 
YTO-504 ( Standardna kabina ) 
 
YTO-MF504C - Euro III Motor 
 
YTO-554 
 
YTO-X804 
 
Belarus 82.1 
 
Belarus 820 Standard 
 
Belarus 820 Eurolux 
 
Belarus 820 Ravan most 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 1 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 2 
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 1-
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 2 
 
SOLIS 45,2wd - ( bez kabine ) 
 
SOLIS 45,2wd - ( sa kabinom ) 
 
SOLIS 50,2wd
 
SOLIS 50,4wd 
 
SOLIS 50,2wd - ( sa kabinom) 
 
SOLIS 50,4wd ( sa kabinom) 
 
SOLIS 60,4wd 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i grejanjem 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i klimom 
 
SOLIS 75,2wd
 
SOLIS 75,4wd
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom i klimom)
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom i klimom)
 
 
 

Tačno 85.596 hektara poljoprivrednog zemljišta u 25 opština Republike Srpske - nešto manje od površine celog Trebinja - toliko bi nivo BiH da otme od Republike Srpske poslednjom odlukom Ustavnog suda BiH.

Ovime bi se dodatno narušio dejtonski balans, kojim 51 odsto teritorije u BiH pripada Federaciji BiH, a 49 odsto Republici Srpskoj. Ministar poljoprivrede kaže da je ovo zemljište resurs velike vrednosti, i da ga se neće lako odreći.

- Mi imamo negde oko 700.000 hektara obradivih površina, od toga su oranice oko 500.000 hektara, a mi obrađujemo oko 300-350 hiljada hektara, zavisno od godine do godine. Radi se o stotinama miliona maraka, ali mi govorimo samo o zemljištu, kako sam i sam prezentovao, državnom, koje je bilo vlasništvo raznih poljoprivrednih kombinata. Mi imamo zadružno zemljište; imamo zemljište lokalnih zajednica; imamo zemljište koje se vodi na nekim mesnim zajednicama - izjavio je Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Odlukom Ustavnog suda, najviše bi bio pogođen Sokolac - više od 10,5 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji ove opštine bi bilo oteto od Srpske i prepisano na zajednički nivo vlasti.

Šipovo i Nevesinje bi ostali bez više od 9.000 hektara, dok bi u Gradišci i Mrkonjić Gradu na BiH bilo prepisano 7.800, odnosno 7.300 hektara.

Ovo zemljište se nalazi u svim delovima Srpske, od Lijevča do Semberije, ali i nekoliko opština u Hercegovini, računajući i grad Trebinje. Uglavnom se radi o velikim i uređenim kompleksima sa najkvalitetnijim poljoprivrednim zemljištem i izgrađenom infrastrukturom, koji su nekada bili u vlasništvu velikih poljoprivrednih kombinata.

Milovan Bjelica, načelnik Sokoca, kaže da bi ova opština - u kojoj je oko 40 odsto teritorije poljoprivredno - odlukom Ustavnog suda mogla doći u veoma težak položaj.

- Ovo sve što je obradivo, i što vredi je obuhvaćeno ovom odlukom Ustavnog suda. To je preko 10 hiljada hektara, 100 hiljada dunuma, i to je veliki problem za opštinu, za njen dalji razvoj, za funkcionisanje. Izvršićemo konsultacije u nadležnom ministarstvu i u Vladi Republike Srpske, da vidimo kako nastaviti dalje - kaže Bjelica.

Iz ministarstva uveravaju da nema razloga za brigu, da su sigurni svi koji zemlju imaju pod koncesijom ili zakupom.

Ministar Pašalić kaže da je cilj da se kompletno poljoprivredno zemljište koje pripada Republici Srpskoj stavi u funkciju. Podseća da svi misle na isti način - pripremljeni scenario u Sarajevu je neprovodiv, i naša poljoprivredna proizvodnja zbog toga neće da trpi. Odlukom Ustavnog suda BiH, koju osporava Republika Srpska, prema nekim procenama obuhvaćeno je čak 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

 

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/otimanje-zemljista-bih-zeli-da-uzme-skoro-celo-trebinje-od-republike-srpske/2grzzyb 

Vinogradari i vinari slave Sv.Trifuna, zaštitnika vinove loze. I kako običaji nalažu, tada se prvi put u novoj kalendarskoj godini odlazi u vinograd i simbolično orezuje loza. Uoči praznika stigle i nove subvencije. Evo kako se u Srbiji slavi Sveti Trifun. Prenosimo izveštaje TANJUGA, RTV-e i RTS-a.

Sveti Trifun obeležen i u Leposaviću LEPOSAVIĆ, 14. februara (Tanjug) - Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, obeležen je danas i na Kosovu i Metohiji, u vinogradima Slaviše Lakićevića u Leposaviću, sečenjem slavskog kolača i tradicionalnim orezivanjem čokota i zalivanjem vinom. Lakićević, koji je veći deo svog života proveo u inostranstvu, pre nekoliko godina odlučio je da u svom rodnom mestu podigne zasade vinove loze koji se danas prostiru na gotovo 12 hektara. Uspešnu i berićetnu godinu svim vinogradarima na tom području poželeo je i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić. "Novi zasadi vinove loze koji su nikli na teritoriji naše opštine imaju velikog značaja, ne samo za ljude koji se bave tim poslom, već i za čitavu našu opštinu. Mi cemo pomagati našim vinogradarima u budućnosti, a Vlada Srbije je opredeljenja da ulaže značajna sredstva, jer podneblje u našoj zemlji, pa i u našoj opštini, pogoduje za razvoj ove kulture", rekao je Todić.

Živković: Vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji JAGODINA, 14. febrara (Tanjug) - Ceremonijom sečenja slavskog kolača i simboličnim orezivanjem čokota vinove loze uz zalivanjem vinom, zaposleni Vinarije "Piano" u Jagodini, sa brojnim gostima, obeležili su danas vinogradarsku slavu Svetog mučenika Trifuna. Zoran Živković, predsednik Viteškog reda "Steva Pisar" iz Paraćina, inače dobar poznavalac vinograda i vina u Pomoravlju, a i sam vinogradar, izjavio je Tanjugu da je prošla godina kada je u pitanju rod i kvalitet bila izuzetno dobra, a svi su izgledi da će takva biti i ova, jer su, kazao je, vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji. Vinarija "Piano" nekadašnji "Jagodinski podrumi" je, inače, na "Vinskom putu kroz Srbiju" i ima pod lozom 64 hektara, a vlasnik je Ljubiša Milosavljević. "Piano" je vinograde preuzeo od "Jagodinskih podruma" 2010. godine i u početku su poslovali pod imenom "Jagodinska vinarija 1892". U samom vinogradu je vinarija sa najmodernojom opremom firme "Bućer" iz Francuske, koja godišnje ubere prosečo 400 tona grožđa i proizvede 500.000 boca vina.

Tradicionlnim susretom vinara i vinogradara na oglednom dobru deprtmana za voćarstvo i vinogradarstvo Novosadskog poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima obeležen je Sveti Trifun. Ovaj praznik se obeležava u gotovo svim vinogradima simboličnim orezivanjem čokota loze, koja označava početak vinogradarske godine. Aleksandar Mrđanin, vlasnik vinarije: Sada je vreme kada se vinova loza reže, ono što sada možemo očekivati to je vreme dosta toplije u odnosu na neke višegodišnje proseke. Možemo eventualno očekivati nek ranije kretanje loze, što opet može doneti neke svoje rizike, imamo rizik od prolećnih mrazeva nadamo se da će sve biti kako treba. Na današnji dan kada pada kiša ili sneg da će biti rodna godina. Vinogradarima i vinarima je na prvom mestu kvalitet ali nije ni loše da bude dovoljna količina kvalitetnog grožđa. prof. dr Dragoslav Ivanišević, poljoprivredni fakultet Novi Sad: Prethodna godina je bila sa kvalitetom jako dobra, prinosi su bili malo redukovani ali to je samim tim značilo da je kvalitet dobar i nadamo se da će vina stvarno biti dobra. Milim da imaju izuzetan potencijal i radićemo na njihovom kvalitetu

Trstenik:Obeležili Sv.Trivuna i razgovarali o vinogradarstvu TRSTENIK, 14. februara (Tanjug) - U Trsteniku je danas obeležena vinogradarska slava Sveti Trifun, a proslavu su 16. put organizovali Kancelarija za poljoprivredu opštine Trstenik i Turistička organizacija grada. Proslava je uvek dobra prilika da se oceni prošlogodišnja proizvodnja, proglase najbolja vina i da se proveseli uz tradicionalno rezanje slavskog kolača i kulturno-umetnički program. Predsednik opštine Trstenik Aleksandar Chirić rekao je za Tanjug da je opština prepoznala vinogradarski potencijal i da je potrebno proizvođačima dati potencijal i dodao da je zahvaljujući inicijativi lokalne samouprave, država odlučila da subvencioniše proizvodnju kalemova. "Ovo je dobra prilika da vinogradari pokažu šta su tokom godine radili i kakav su vina proizveli. I da se izaberu najbolji proizvođači i na taj nacin i mi promovišemo Trstenik. Smatram da imamo jako kvalitetna vina i da je ovo dobro podneblje za vinogradarstvo. Trsteničko vino bi moglo da postane jedan od brendova", rekao je Chirić, koji je danas u porti crkve u Trsteniku orezivao vinovu lozu. Vinogradar Milomir Milosavljević iz Bučja kod Trstenika kaže da je sada država stala iza vinogradara i da je trsteničko podneblje postalo izuzetno za vinogradarstvo. "Srpska vina već nalaze mesta u celom svetu i prepoznatljiva su. Iskreno, možemo parirati francuskim, australijskim i američkim vinima. Pre godinu dana smo izvezli jednu količinu u Kinu, a tri vrste naše autohtone sorte, Prokupac, Tamjanika i Roze od Prokupca su zavrsili u Japanu. Prošle nedelje su otisli i u SAD", rekao je Milosavljević. Osim što je Sv.Trifun povod za slavlje, ovo je bila i dobra prilika da se sagleda realno stanje u vinogradima na području Trstenika. Na teritoriji opštine Trstenik pod vinogradima je zasađeno 2.200 hektara. Na 20 hektara gaje se vinske sorte sa geografskim poreklom, a na 1.500 hektara gaje se ostale vinske sorte. Stone sorte zasađene su na 680 hektara. Svake godine se na području ove opštine, prema podacima dostupnim na sajtu opštine, proizvede oko 15.000 tona grožđa.

Uoči najvećeg vinskog praznika, na manifestaciji "Sveti Trifun" na Savskom vencu, stručnjaci su birali između 295 prijavljenih vina i izabrali najbolja u osam kategorija. Ocenjivali su ih elektronski. Nagrade su uručene, između ostalog, za najbolje tradicionalno proizvedeno vino - italijanski rizling iz 2018. godine, i najbolje crno vino od autohtone sorte za rezervu "Tri Morave" iz 2016.Aleksandra Barojević iz šidske vinarije "Vista hil" iznenađena je nagradom za najbolje tradicionalno proizvedeno vino. "Nismo ni etiketu pripremili, limitirana je serija, tek smo počeli da radimo na prirodnoj bazi vina i zato mi je baš drago što smo, mislim baš je bilo iznenađenje", kaže Barojevićeva. Nevena Ilić iz jagodinske vinarije "Temet", dobitnica nagrade za vino autohtone sorte, navodi da je za tu vinariju prošla godina bila vrlo uspešna i da je osvojila mnogobrojne nagrade. "Skrenula bih pažnju na ovo vino, da je i na najprestižnijem takmičenju u Londonu, na Dekanteru, osvojilo zlato", istakla je Ilićeva. Prošlogodišnja zarada od izvoza vina, vredna 19 miliona evra, podstakla je državu da subvencioniše nove zasade, laboratorijske analize, mašine, opremu i zaštitu geografskog porekla. Ministar finansija Siniša Mali naveo je da je upravo 8,9 miliona evra i u budžetu za 2020. godinu, tačno onoliko koliko su vinari tražili. "Mali korak, tri puta više, doduše, nego prošle godine. Mali korak napred, ali dovoljno nam pokazuje i nama i vama koliko smo ozbiljni da neke stvari promenimo u ovoj industriji da zajedno idemo dalje", kaže Mali. Vinarstvo u Srbiji već porede sa IT sektorom, jer godišnje raste po stopi od 20 odsto. Mogućnosti su mnogo veće, a prvenstvo u razvoju imaće stare domaće sorte grožđa.

Desetogodišnja nacionalna strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva biće usvojena do kraja meseca. Od izvoza vina protekle godine smo zaradili 19 miliona evra a godišnja stopa rasta je oko 20 odsto. Država kaže da je uvidela neslućene mogućnosti za razvoj i najavljuje nove investicije. Reporter: Uoči najvećeg vinskog praznika više od 30 profesora, somelijera i enologa birali su najbolja domaća vina među 295 prijavljenih na manifestaciji Sveti Trifun na Savskom vencu. Pre ocenjivanja sa njima je razgovarala premijerka. Po značaju za privredu Srbije vinarstvo je uporedila sa IT sektorom i najavila investicije od oko 300 miliona evra u tu proizvodnju. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije: Nema pametnijeg ulaganja nego kada imate potencijal, kada imate nekako urođenu ljubav prema tome od naših ljudi i kada imate sve više mladih ljudi koji se tim bave. Imamo zaista vrsne stručnjake i verujem da kroz tu strategiju, kroz ovakve godišnje događaje da ćemo imati mnogo veći povraćaj na investiciju u narednim godinama. Reporter: Na spisku za državne subvencije su novi zasadi, labaratorijske analize, mašine, oprema, zaštita geografskog porekla. Premijerka napominje da je najbrže rastući sektor turizma upravo vinski i najavljuje obeležavanje vinske rute na autoputu "Miloš Veliki". Srpska vina bi na svetsko tržište trebalo da stignu pod zajedničkim brendom a posebno pažnju dobiće stare sorte grožđa. Stevan Rajeta, somelijer i predstavnik Saveza vinara i vinogradara Srbije': Želimo da pošaljemo sliku svima u svetu da pokažemo da imamo stvarno lepa vina, da imamo kvalitetna vina a da ćemo u narodnom periodu sigurno napraviti još boljea, a u našem okruženju, naša vina su danas istupila ispred svih. Reporter: Na takmičenju se prijavilo 110 vinarija a ocenjivanje u 8 kategorija je tajno. Čaše sa vinom obeležene su šifrom. Gotovo tri stotine vina ocenjivače se elektronski putem aplikacije koja je napravljena specijalno za ovu manifestaciju. Najbolje vino biće proglašeno večeras posle 20 sati a pobedniku će nagrada biti uručena u Kući kralja Petra Prvog. Za Dnevnik  pripremila Marija Miladinović.

LEPOVO: U čast Sv. Trifuna zaštitnika lozara i vinogradara, danas su tradicionalno orezani vinogradi vinarije "Tikveš" na lokalitetu Lepovo, u Severnoj Makedoniji, kako bi rod bio kvalitetan a vinska godina plodna. Orezivanje vinove loze, prema običajima, obavio je generalni direktor vinarije "Tikveš" Radoš Vukićević i makedonski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Trajan Dimkovski. Kao i svake godine, u orezivanju su učestvovali premijer, predstavnici diplomatskog kora, političkog kora, poslovni partneri i saradnici vinarije "Tikveš", navodi se u saopštenju kompanije. Ovaj praznik simbolično označava početak novog ciklusa proizvodnje grožđa, a mi očekujemo da će ova godina biti odlična za vrhunska vina", rekao je generalni direktor vinarije "Tikveš", Radoš Vukićević, čestitajući praznik lozarima i vinarima. Dodao je da su aktivnosti vinarije usmerene na globalne klimatske promene, kao što je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da u tom cilju rade na projektu koji će "Tikveš" učiniti prvom "zelenom" vinarijom u ovom delu Evrope koja radi u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Izvor: Tanjug, RTV, RTS1, Dnevnik Novi Sad

Doktor Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske ne krije da je izuzetno zadovoljan saradnjom sa srpskim kolegom
Branislavom Nedimovićem. Kako kaže, za poslednjih godinu dana razgovarali su bar desetak puta, razmenjuju iskustva i zajednički rade na boljem položaju poljoprivrednika u Srbiji i RS.
- Izgradnja protivgradnih stanica na području Republike Srpske južno od Zvornika je veoma važan zajednički projekat. U planu je postavljanje oko tridesetak stanica, mi ćemo sa naše strane da ih održavamo, a Srbija će obezbediti sredstva. Na taj način moći ćemo da štitimo Podrinje od grada koji je poslednjih pet godina napravio dosta štete na tom području – kaže ministar Pašalić. On ne krije da se sa srpskim kolegom posavetuje kada treba da donese neki pravilnik ili zakon, jer su iskustva iz Srbije dragocena.
Srpski pelcer zadruga
- Razgovarao sam i sa ministrom Milanom Krkobabićem, jer želim da srpski model zadruga zaživi i kod nas. Sam proizvođač, posebno sa malim posedima kakvih je najviše, je nevidljiv na tržištu. Jedini način da opstane i plasira svoju robu je da se udruži sa drugima. Šta da vam kažem, prosečna površina poseda u Republici Srpskoj je oko 3,5 hektara podeljena na sedam parcela. Osim novog zakona o zadruga, koji planiramo da donesemo, radimo na projektu uspostavljanja klastera u različitim segmentima, gde povezujemo prerađivače sa primarnim proizvođačima. Ipak, za sve nas je najvažnije da poljoprivredna proizvodnja u RS beleži konstantan rast u gotovo svim sektorima.
Subvencije kojima država pomaže poljoprivrednike najvažnije je pitanje za domaćine, pa je Vlada RS ove godine za podsticaje izdvojila 75 miliona konvertibilnih maraka, odnosno 4 miliona više nego lane.
- Nije to rast koji smo priželjkivali, ali prati rast budžeta RS i povećava se iz godine u godinu. Što se tiče dinamike isplate nikada nije bila bolja. Naši mlekari oko prvog u mesecu dobiju premije za mleko na račun. Ne trpe ni drugi sektori, sada lagano završavamo isplate subvencija za 2019. godinu, a od marta počinje plaćanje za tekuću 2020. godinu – kazao je ministar Pašalić i istakao:
- Poljoprivrednici razumeju da ne možemo u potpunosti da ispoštujemo sve njihove zahteve. Izračunali smo da bi nam trebalo 200 miliona konvertibilnih maraka za sve ono što se od nas traži, a mi na raspolaganju imamo samo 75 miliona. Ne preostaje nam ništa drugo nego da sredstva s kojima raspolažemo rasporedimo na najpošteniji način i da napravimo balans između različitih mera. Pri tome uvek vodimo računa da našim merama ne ugrozimo tržišta u okruženju, posebno ono u Srbiji.
Prvi čovek agrara RS kaže da se o svemu sa poljoprivrednicima dogovaraju kao ravnopravni partneri, jer je dobronameran i fer odnos dobar temelj za saradnju.
- Verujte mi, kada ljudima objasnimo zašto nešto ne može, oni to i razumeju.

Subvencije za voćare, ratare, stočare

Republika Srpska ima raznoliku poljoprivrednu proizvodnju. S posebnom pažnjom se vodi računa o proizvođačima mleka koji imaju najbolje premije u odnosu na druge države u okruženju.
- Naša premija za mleko je 25 feniga po litri, što je ubedljivo najveća premija u okruženju. Osim toga, uzgajivači muznih krava imaju na raspolaganju i podsticaje za nabavku junica, za regresirani dizel, izmužišta, zapravo za kompletnu mehanizaciju koja im je potrebna, kao i za kapitalne investicije kao što je izgradnja objekta. Država vraća 30 odsto uloženih sredstava, odnosno 40 procenata ukoliko je u pitanju mladi poljoprivrednik ispod 40 godina ili žena – otkriva ministar i dodaje da subvencije daju i u sektoru proizvodnju mesa kroz grlo i nabavku priplodnog materijala, podršku za biljnu proizvodnju… Sume sumaru svaki sektor ima na raspolaganju desetak mera podsticaja za poljoprivrednike.
- Kada je u pitanju voće i povrće sve zavisi od vrste proizvoda. Nisu iste premije za kilogram malina ili jabuka. Recimo, za rod maline iz 2018. isplaćeno 15 evrocenti a 2019. godine 10 evrocenti po kilogramu. Mi pratimo cenu maline i u skladu sa tim dajemo premije kako bismo pomogli onima čija cena proizvoda je pala na tržištu. Za jabuke, recimo, isplaćujemo 6 feniga po kilogramu za svežu, konzumnu jabuku i 3 feninga za industrijsku. Prošle godine imali smo problem sa cenom lubenice, pa smo tu malo povećali premiju i na taj način  kompezovali oscilacije u ceni na tržištu. Slično je i sa povrtarskim kulturama.
Kada je u pitanju izvoz, ministar Pašalić s ponosom ističe da raste izvoz mleka, pilećeg mesa, voća i povrća.
- Imamo šanse da malinu plasiramo u Evropsku uniju, mleko, jabuke i neke sorte krušaka na rusko tržište, dok smo u Liban izvezli živu junad. Trudimo se da imamo, što se kaže, 3 K - količinu, kvalitet i kontinuitet.
Zaobišla ih afrička kuga svinja
I dok je Srbija prošle godine imala problem sa afričkom kugom svinja, ova bolest je zaobišla Republiku Srpsku koja je značajan proizvođač svinja.
- Kombinovali smo više mera - monitoring populacije divljih svinja i podizanje zdravstveno - sanitarnih uslova na farmama gde se uzgajaju domaće svinje. Kada se pojavila afrička kuga svinja u Bugarskoj izdao sam naredbu Lovačkim udruženjima (imamo 99 lovišta u RS) posebno onima koji gravitiraju ka Srbiji, da prilikom odstrela divljih svinja nose uzorke u laboratoriju na analizu. Kada su u pitanju domaće svinje podigli smo sanitarno – higijenske mere, ograničili kretanje na farmama, kontrolisali ulazak vozila. Sve je to dalo rezultate. Afričku kugu je nemoguće zaustaviti, ali je moguće usporiti njen prodor. Prateći odluku ministarstva poljoprivrede Srbije i mi smo ukinuli vakcinaciju protiv klasične kuge svinja, jer time obezbeđujemo da naši proizvođači mogu da
prodaju svinjsko mese i na druga tržišta.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je danas da će do kraja februara biti usvojena prva desetogodišnja Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva koja predvidja da se do 2030. godine u taj sektor uloži 300 miliona evra. "Strategija če trasirati put kako da dalje razvijamo ovaj sektor i kako da imamo najkvalitetnije znanje i vina i na taj način predstavimo Srbiju u inostranstvu", kazala je ona na otvaranju ocenjivanja srpskih vina u okviru manifestacije "Sveti Trifun na Savskom vencu", koji je prvi put organizovao Savez vinara i vinogradara Srbije. Vinarstvo za Srbiju, kako je istakla, je veliki potencijal koji ima rast sličan IT sektoru koji iznosi oko 26 odsto godišnje, dok izvoz vinarstva raste po stopi većoj od 20 odsto godišnje. Brnabić je podsetila i da je izvoz vina 2018. godine bio oko 19 miliona evra, i ima jak uzlazni trened, zbog čega očekuje da se on nastavi i narednih godine. Ona je dodala da država već podržava sektor kroz podsticaje za nove zasade vinograda, kompenzaciju trošlkova laboratorija, subvencije za opremi i mašine, za geografsko poreklo, a podrška dolazi i iz EU fondova. "Ovo je važan sektor i za turizam, jer je vinski turizam najbrže rastući sektor turizma u svetu i preko Ministarstva turizma će se uložiti više novca u njegov razvoj", kazala je Brnabić. Kao primer je navela da će se i na auto-putu "Miloš Veliki" narednih meseci postaviti signalizacija za vinske rute i vinare. "Ova sektor nam je pokazao da za dve godine može da se etablira kao jedna od vodećih u našoj ekonomiji, koja na pozitivan način predstavlja Srbiju", kazala je Brnabić. Somelijer i zastupnik Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta kazao je da je cilj skupa na kome se ocenjuju najbolja domaća vina, pomoć u promociji i odabiru najboljih vina iz Srbije, koja bi što bolje trebalo predstaviti svetu. On je istakao da se velika pažnja obraća i na sadnju autohtonih sorti groždja. Dodao je i da se radi na širenju vinogradarskih poseda, kako bi se maksimalno iskoristilo zemljište pogodno za gajenje vinove loze. Savez vinara i vinogradara Srbije prošle godine je osnovalo 12 udruženja vinara Srbije i postavilo kao krovnu instituciju izmedju Vlade Srbije i vinara. Na manifestaciji "Sveti Trifun na Savskom vencu" za ocenjivanje vina se prijavilo 110 vinarija iz Srbije, a ocenu kvaliteta 295 vina, koja su grupisana u osam kategorija, uradiće 32 stručnjaka, medju kojima su enolozi, tehnolozi, somelijeri i profesori. Biće ocenjivana vina koja su registrovana u slobodnoj prodaji i proizvode se u Srbiji, a podeljena su u kategorije: belo vino od autohtone sorte, belo vino od internacionalne sorte, roze vino od bilo koje sorte, crveno vino od autohtone sorte, crveno vino od internacionalne sorte, penušava vina (bela, roze, svih stilova), tradicionalna proizvodnja vina (organska vina, biodinamička vina, oranž i ostala vina rađena po nekoj tradicionalnoj metodi) i slatka i aromatizovana vina. Prvi put u Srbiji će se ocenjivanje vina vršiti uz pomoć aplikacije koja je napravljena specijalno za ovaj skup, kako bi se na taj način izbegle moguće nepravilnosti.

 

Izvor: BETA

Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i IFOAM - Organics International predstavio je najnovije svetske podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta na vodećem svetskom sajmu organske hrane, BIOFAH u Nirnbergu u Nemačkoj. Prema raspoloživim podacima 2018. godina je bila još jedna rekordna godina za globalnu organsku poljoprivredu. Najnovije istraživanje FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, ukazuje da je organsko poljoprivredno zemljište  povećano za 2,0 miliona hektara, a organska maloprodajna prodaja je takođe nastavila rast, dostigavši još jedan maksimum, što pokazuju i podaci iz 186 zemalja (podaci na kraju 2018. godine).

Organska farma ovaca u Engleskoj

U 21. izdanju studije „Svet organske poljoprivrede“, koju su objavili FiBL i IFOAM - Organics International, pokazuje nastavak pozitivnog trenda koji je viđen poslednjih godina. Ovo godišnje istraživanje o organskoj poljoprivredi širom sveta podržavaju Švajcarski državni sekretarijat za ekonomska pitanja (SECO), Međunarodni trgovinski centar (ITC), Fond za održivost Coop Svitzerland i NurnbergMesse, organizatori sajma BIOFACH.

 

Širom sveta postoji 2,8 miliona organskih proizvođača

 

Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (1,149,000), a slijede je Uganda (210,000) i Etiopija (204,000). U 2018. godini prijavljeno je 2,8 miliona organskih proizvođača širom sveta. Globalno organsko tržište nastavlja da raste, prelazeći 100 milijardi američkih dolara.

Kompanija za istraživanje tržišta, Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište organske hrane prvi put u 2018. godini premašilo 100 milijardi američkih dolara (gotovo 97 milijardi evra). SAD je vodeće tržište sa 40,6 milijardi evra, a slede Nemačka (10,9 milijardi evra) i Francuska (9,1 milijardi evra). U 2018. godini su mnoga velika tržišta nastavila da pokazuju dvocifren rast, a francusko organsko tržište poraslo je za više od 15%. Danski i švajcarski potrošači su najviše potrošili na organsku hranu (312 evra po glavi stanovnika u 2018. godini). Danska je imala najveći udeo na organskom tržištu sa 11,5% ukupnog tržišta hrane.

 

Indija ima najvi[e proiyvo]a;a organske hrane 

 

 

Stali rast organskih poljoprivrednih površina širom sveta   

Na kraju 2018. godine organski je gajeno na 71,5 miliona hektara, što predstavlja rast od 2,9 procenata ili dva miliona hektara u odnosu na 2017. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,7 miliona hektara), a sledi Argentina (3,6 miliona hektara) i Kina (3,1 miliona hektara). Zbog velike površine organskog poljoprivrednog zemljišta u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je u Okeaniji (36,0 miliona hektara). Evropa ima drugu najveću površinu (15,6 miliona hektara), a sledi je Latinska Amerika (8 miliona hektara). Organska poljoprivredu je poraširena na svim kontinentima u odnosu na 2017. godinu. Deset ili više poljoprivrednih površina je organsko u 16 zemalja.

U globalu, 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće učešće. Zemlje s najvećim organskim udjelom u svom poljoprivrednom zemljištu su Lihtenštajn (38,5 posto), Samoa (34,5 posto) i Austrija (24,7 posto). U čak šesnaest zemalja 10%  ili više od celokupnog poljoprivrednog zemljišta je organska proizvodnja.

Austrija je jedna od država sa najvećim učešćem organske poljoprivrede 

Globalna organska statistika pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Moniki Rubiolo iz SECO-a, „pristup kvalitetnim podacima o organskoj poljoprivredi ne samo da pomaže u merenju uspeha ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja, već i da orijentiše donosioce odluka i ostale zainteresovane strane duž celog lanca vrednosti.“ Joseph Vozniak iz ITC veruje da „Ova publikacija pruža ključni uvid onima koji pridaju značaj okolinskim uslovima za proizvode proizvedee u njihovim zemljama ili koji se prodaju u prodavnicama njihove zemlje.“ „Globalna organska statistika pokazala se korisnom za razvojne programe i strategije za organsku poljoprivredu i tržišta. Ona je presudna za praćenje uticaja ovih aktivnosti smatraju ugledni stručnjaci.

 

Organska malina u Srbiji sve više zauzima površine u Valjevu i okolini

Ova publikacija pokazuje naš stalni angažman u pogledu transparentnosti u organskom sektoru “, kažu Louise Luttikholt, izvršna direktorica IFOAM-a - Organics International i profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a.

Iz gradske kase će ove godine 65 miliona dinara biti dodeljeno poljoprivrednicima u Nišu, najavljuje sekretar za poljoprivredu Saša Stoiljković, a moći će da dobiju novac za veštačko osemenjavanje i sisteme za navodnjavanje, kao i subvencije za kredite. Najviše para i povlastica namenjeno je za ruralni razvoj.

Prošle godine 450 poljoprivrednika podelilo je 62 miliona dinara. Ove godine je 3 miliona više u budžetu za razvoj poljoprivrede u Nišu - sekretar kaže rekordna suma u poslednjih 7 godina.

Jedno gazdinstvo može da konkuriše za do 500.000 dinara, priča Stoiljković, a udruženja mogu da dobiju više para, jer je u njima veći broj gazdinstava. Detalji će biti poznati za oko mesec dana, dodaje, kada bi trebalo da bude raspisan konkurs.Konkurs je sagledan kroz 4 planirane mere. Prva je mera direktnih plaćanja - nju primenjujemo za veštačko osemenjavanje, gde dajemo 2.000 dinara po grlu. Druga je mera kreditne podrške, ona je vrlo interesantna za naše proizvođače u smislu da se kod poslovnih banaka uzima kredit, a Grad plaća celokupnu kamatu, sve troškove i 40 % glavnice. Tako recimo za 20.000 evra kredita na 5 godina, vraćaće se po 200 evra mesečno. Taj kredit je veoma povoljan i uglavnom se koristi za kupovinu ozbiljnijih stvari, poput traktora koji nije sagledan programom - pojašnjava Stoiljković.Najviše para, 53,3 miliona dinara, dobiće oni koji konkurišu za ruralni razvoj, a Stoiljković kaže da je to i najinteresantnija mera poljoprivrednicima.

U sklopu tog programa su i investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, ističe sekretar, a tim novcem mogu da nabave mehanizaciju, grla stoke, plastenike. Posebne pogodnosti imaće mlađi od 40 godina i žene.

Predviđeni procenat davanja je 50 % osnovni i plus 10 % za mlađe od 40 godina i za domaćinstva gde su nosioci žene i postoji mogućnost još 10 % za gazdinstva koja su sertifikovana, jer su dostigli ozbiljniji način proizvodnje, tako da se sagledavaju sa 70 % - kaže sekretar.

5 miliona dinara namenjeno je za osiguranje poljoprivredne proizvodnje - Stoiljković kaže da će ove godine refundirati 80 % vrednosti polise, za razliku od prošle, kada su plaćali 70 %.

Poseban je program za mlade, koji će unapred moći da dobiju 80 % para, a ukupno je za njih 5 miliona dinara.

Poseban aspekt predstavljaju sistemi za navodnjavanje. Vreme je takvo da bez navodnjavanja teško koji usev može da uspe i ove godine je za te potrebe izdvojeno 12 miliona dinara. Uglavnom je namenjen udruženjima vodokorisnika koji obuhvataju veći broj individualnih poljoprivrednih gazdinstava. Tu meru mogu da koriste i fizička lica koja imaju adekvatan izvor vode - dodaje Stoiljković.

Ostatak para za niške poljoprivrednike, 13 miliona dinara, moći će da dobiju za preradu, a takođe će refundirati 80 % ukupne vrednosti prerade i deo će platiti unapred.

Zainteresovani da konkurišu na neki od programa mogu da očekuju konkurs u narednih mesec dana, a trebalo bi da on bude objavljen na gradskom sajtu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Ove-godine-3-miliona-vise-za-niske-poljoprivrednike-najvise-para-za-ruralni-razvoj.sr.html

Stručnjaci sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, od kada su dobili modernu opremu, mogu brže da dođu do efikasnijih podataka koje koriste u nastavi ili kada daju savete proizvođačima.

- Dron, kojim će pre svega biti upotpunjena znanja o preciznoj poljoprivredi, opremljen je kamerom sa pet kanala. Cilj nam je da pratimo biljni stres, nastao usled manjka ili viška vlage u zemljištu, neodgovarajuće prihrane biljaka mineralnim đubrivima, kao i pojavu bolesti, korova i različite vrste štetočina - objašnjava za Večernje novosti dr Atila Bezdan sa Poljoprivrednog fakulteta.

Dodaje da nova tehnologija omogućava značajne uštede sredstava za zaštitu i mineralnih đubriva, čime ćemo imati efikasniju poljoprivrednu proizvodnju.

Direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kaže da njihov dron ima vrhunsku rezoluciju, a posle višemesečnog testiranja, trebalo bi da počne i njegova zvanična upotreba:

- Kontrolisaćemo preoravanje pašnjaka, korišćenje državnih oranica, da li postoje neki bespravni objekti na njima nasipanje zemlje ili bespravno odlaganje otpada, uzurpiranje zemljišta koje nije dato u zakup.

Milan Lukić, direktor Instituta u Čačku, smatra da bi dron u voćarstvu mogao da se upotrebljava za sagledavanje stanja biljke, kao i da se pomoću njega odredi termin berbe. Dron bi mogao da prikaže i stepen zakorovljenosti, kao i da li su potrebne neke agrotehnike mere.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2746604/nove-tehnologije-u-poljoprivredi-stede-sredstva-za-zastitu-biljaka-i-minerala-djubriva

Mladi bračni parovi koji žele da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju u Bojniku, moći će da se prijave za podsticajna sredstva koje će dodeljivati lokalna samouprava. Iz budžeta će za nova poljoprivredna gazdinstva biti izdvojeno milion dinara.

Ova mera, kako kažu u lokalnoj samoupravi, treba da stimuliše mlade i pokrene oživaljavanje primarne poljoprivredne proizvodnje.

U toku je izrada pravilnika po kome će se dodeljivati sredstva, a konkurs će biti raspisan u narednom periodu. Ideja je da, bračni parovi koji su zainteresovani da se vrate u Bojnik i započnu porodično gazdinstvo, dobiju između 150.000 i 200.000 dinara - navode nadležni.

Osim što treba da pokrene poljoprivrednu proizvodnju, dodaju, ova mera usmerena je i na podsticaj nataliteta i vraćanja ljudi u manje sredine.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Milion-dinara-za-mlade-parove-koji-bi-da-se-bave-poljoprivredom-u-Bojniku.sr.html

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koji su koncipirani tako da na optimalan način podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja sa otežanim uslovima rada povećanjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.U saopštenju pres službe Vlade navodi se da je, zbog uticaja na ostale sektore, poljoprivrada od izuzetnog značaja za razvoj privrede, s obzirom na to da direktno ili indirektno zapošljava petinu radno aktivnog stanovništva u Srbiji.Uredbom je propisano da će se sredstva raspoređivati za programske aktivnosti ili projekte - direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku u poljoprivredi i posebne i IPARD podsticaje.

Direktna plaćanja, koja će biti raspodeljena u odgovarajućim ukupnim iznosima, odnosiće se na premije, podsticaje za proizvodnju i regrese.

Merama ruralnog razvoja predviđena je podrška programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diversifikaciju dohotka i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, kao i priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Podsticajem koji podrazumeva kreditnu podršku omogućiće se poljoprivrednim proizvođačima da dođu do novca iz bankarskih izvora pod povoljnijim uslovima od tržišnih. Za sprovođenje ove uredbe obezbeđeno je ukupno 36.701.800.000 dinara.Članovi Vlade usvojili su i Odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti u oblasti razvoja elektronske uprave.

Neophodno je kontinuirano usaglašavanje sa visokim svetskim i evropskim standardima koji podrazumevaju unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju građanim i privredi, efikasnija javna uprava, kao i poboljšanje konkurentnosti Republike Srbije u međunarodnim okvirima.

Upoznavanje sa metodologijom, po kojoj se sprovodi praćenje razvoja elektronske uprave u Evropi, od posebnog je značaja za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU, kako bi se upoznali savremeni standardi portala, veb-prezentacija i usluga i obezbedili uslovi za prekogranično pružanje ovih usluga.

Višeresorna Radna grupa uključiće sva relevantna ministarstva i organizacije i njen osnovni cilj biće unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti.

Zadatak Radne grupe je priprema predloga za pojednostavljenje postupaka za usluge elektronske uprave i priprema funkcionalnih specifikacija za elektronsko vođenje postupaka.

Na sednici je usvojena Odluka da zgrada Sokolskog doma u Čačku dobije status spomenika kulture.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3804046/uredba-vlade-o-podsticajima-za-razvoj-poljoprivrede.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31