Poštovani proizvođači sa teritorije grada Beograda, ovim Vas putem obaveštavam o upravo objavljenom konkursu kojim grad Beograd podstiče poljoprivrednu proizvodnju za gazdinstva registrovana na teritoriji grada Beograda (a to je velika teritorija), za povrtarsku i voćarsku proizvodnju, za pčelarstvo, za stočarsku proizvodnju, kao i za traktore i priključne uređaje. 

Konkurs obuhvata namene kao što su protivgradne mreže, navodnjavanje sistemom kap  - po - kap, zaštićeni prostor - plastenike, ograde za ograđivanje zasada itd. Grad Beograd je obuhvatio i nabavku mehanizacije u smislu traktora ili priključnih uređaja, što su sigurno velike potrebe gazdinstava sa teritorije cele Srbije, pa tako i Beograda. Traktori obuhvaćeni za sada ovim javnim pozivom treba da su barem delom sklapani na teritoriji Republike Srbije, slično kao što je stajalo i u pozivu po nacionalnim merama koje je objavila Republika, tj. Ministarstvo. 

O detaljima možete se informisati na samom sajtu grada. 

Molim pažljivo pročitajte objavljene konkurse i utvrdite da li odgovarate uslovima, sa mojom napomenom da ispratite deo oko mesta registracije gazdinstva, kao i lokacija proizvodnih površina koje trebaju biti na teritoriji grada.

Konkursi su namenjeni za mala porodična gazdinstva, očekuje se da veća gazdinstva konkurišu za IPARD II program finansiranja.

Rokove za prijavu imate u samom javnom pozivu, ali oni su pristojni, mesec dana od dana objavljivanja. 

Konkursi su dali i određene kriterijume za bodovanje, i sve dobrim delom stoji objavljeno u pozivu. Kako sredstava najčešće nema dovoljno, bodovanje će rezultirati rang listom.

U nastavku mejla možete naći link do objavljenog konkursa

https://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/910-oglasi/  

Ukoliko niste proizvođač sa teritorije grada Beograda, molim prosledite informaciju kome smatrate da je potrebno, a u cilju boljeg obaveštavanja poljoprivrednih proizvođača sa teritorije Beograda. U interesu nam je da se sredstva utroše, jer ukoliko se utroše neko ko donosi odluke može odlučiti i da ih uveća.

 

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko rada na dokumentaciji, moj tim i ja Vam stojimo na raspolaganju. U tom slučaju molimo da se javite u što skorijem roku, kako bi ostalo dovoljno vremena za rad na predmetu.

 

Srdačan pozdrav, 

 

U nastavku mejla pregled modela koji se barem delom slapaju u Republici Srbiji, a proizvođače po ovome takođe lako možete pronaći na internetu i dodatno se informisati.

 

 
FOTON/LOVOL 354 SA KABINOM 
 
FOTON 454 - SA KABINOM 
 
FOTON/LOVOL 504 - SA KABINOM - https://bit.ly/2RigLr2
 
LOVOL 604 - SA KABINOM 
 
Mahindra 475 
 
Mahindra 575 - 
 
Mahindra 595 Turbo 
 
Mahindra 6050 4WD 
 
YTO-SG354 
 
YTO-SG354 - SA KABINOM 
 
YTO-454 2WD 
 
YTO-454 4WD 
 
YTO-504 ( Euro kabina ) 
 
YTO-504 ( Standardna kabina ) 
 
YTO-MF504C - Euro III Motor 
 
YTO-554 
 
YTO-X804 
 
Belarus 82.1 
 
Belarus 820 Standard 
 
Belarus 820 Eurolux 
 
Belarus 820 Ravan most 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 1 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 2 
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 1-
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 2 
 
SOLIS 45,2wd - ( bez kabine ) 
 
SOLIS 45,2wd - ( sa kabinom ) 
 
SOLIS 50,2wd
 
SOLIS 50,4wd 
 
SOLIS 50,2wd - ( sa kabinom) 
 
SOLIS 50,4wd ( sa kabinom) 
 
SOLIS 60,4wd 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i grejanjem 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i klimom 
 
SOLIS 75,2wd
 
SOLIS 75,4wd
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom i klimom)
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom i klimom)
 

--

Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
skype: cedomir_nikolic
 

Poljoprivrednici od 1. marta 2020. godine mogu da se prijave za subvencije po hektaru i za gorivo. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, novac će biti uplaćen sedam dana od podnošenja zahteva. Država će isplatiti 20 dinara po litru za 60 litara po hektaru,a maksimalno do 20 hektara zemljišta. A hoće li biti dovoljno novca za sve i da li administracija spremna, proveravavala je novinarka RTS-a Marija Miladinović Lisov koja je razgovarala sa ministrom poljoprivrede Branislavom nedimovićem.

Država je opredelila gotovo 10 milijardi dinara. Za ove dve mere znači za savanje po hektaru i za davanje za gorivo. Odnosno jednu četvrtinu budžeta. Prema njihovim proračunima to će biti dovoljno za oko milion i osam stotina pedeset hiljada hektara oranica, odnosno sa četiri stotine pedeset hiljada registrovanih poljoprivrednih registrovanih gazdistava. Mera je popularna kao i svaka mera kada se daje neki novac. Ali da li je dovoljno budući da poljoprivrednici mogu da dobiju novac samo za do 20 hektara bez obzira na to koliko obrađuju.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Ja moram da kažem da od jutros u svim filijalama Uprave za trezor, poljoprivredni proizvođači mogu da prijave svoje zahteve za davanje po hektaru i za davanje po gorivu. I u roku od 7 dana od podnošenja zahteva imaće novac na računu. U poljoprivredi je uvek svega malo, ali moram da kažem da je ovo ista mera koju smo imali prethodne godine i da država se trudi što više novca da ima i da povećava mere agrarne politike. Ja se nadam da ćemo već od jeseni kroz izmene našeg zakonodavnog sistema u oblasti poljoprivrede imati neka poboljšanja u ovom sektoru.

Možete nešto konkretnije da nam kažete o tim poboljšanjima? Negde sam pročitala da ste rekli da ćete uraditi sve da profesionalni poljoprivredni proizvođači dakle oni koji samo od toga žive bolje prođu u nekim budućim raspodelama.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede:  „Naravno jako je važno da definišemo koji je to poljoprivredni proizvođač, da li je to onaj koji živi od toga valjda on ima veća prava nego što imaju lica koja se usput bave. Naravno otom potom s jeseni kada uđemo u Skupštinu pričaćemo o tome“.

Najavili ste i za ovu nedelju da ćemo znati neke očekivane okvirne otkupne cene za 20 najvažnijih kultura u Srbiji. Za suncokret ste nam rekli 35 dinara plus pdv, imaju li još neki ratari razloga da se raduju višim cenama? 

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Nama je najvažnije da istražimo kako tržište u ovom trenutku reaguje. Tržište dosta dobro sada pozicionirano iz ugla Srbije. Za većinu ratarskih kultura, do kraja nedelje ćemo izaći sa očekivanim cenama, ali znate kako ide april, maj nikada ne znate sa prirodom kako će ići. Ukoliko stvari budu bile dobre, ne bude bilo nekih ekstrema u pogledu padavina, ili nekih ekstremnih suša možemo da očekujemo sasvim dobru godinu“.

Možete li da nam date neku cifru za neku kulturu makar okvirno?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Moramo da ostavimo nešto i za kraj nedelje neku informaciju. Imaćete informacije za poljoprivredne kulture kako ste najavili.

U toku poziv za male traktore, rekli ste da je interesovanje oko 800 poljoprivrednika, međutim, veliko interesovanje i za velike mašine. I tu ste isto rekli da će Srbija 2025 biti opredeljeno za sve one koji nisu uspeli da ostvare svoja prava preko IPARD-a da li možete tu nešto detaljnije da nam otkrijete?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Poziv za ove traktore male nije završen traje do 31.maja. Do sada ima 800 poziva, ja očekujem, 800 aplikacija i da ćemo imati dosta zahteva do 31.maja. Mi ćemo sledeće nedelje početi da isplaćujemo već prve subvencije za traktore. Što se tiče ovih velikih traktora odvojili smo u projektu Srbija 2025 iznos 55 miliona evra za ovu meru,ja mislim da je to sasvim dovoljno da zanavljamo našu mehanizaciju. I mislim da ćemo polako spuštati starost traktora koja u ovom trenutku iznosi 19 godina.

Koliko će novca i za koliko poljoprivrednika biti posebno kada govorimo o malim, a posebno o velikim mašinama?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Što se tiče malih traktora ja očekujem da bar  2000 njih konkuriše, kroz IPARD već imamo negde oko 475 aplikacija to je što se tiče velikih“.

Koliko njih će da ostvari na kraju subvencije?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Svi koji ispune uslove. Prethodn 3 godine svako ko je podneo uredno aplikaciju, on je dobio iz Ministarstva pare. Ja mogu da kažem da smo u petak završili poslednja rešenja za 2019 godinu sve ide na plaćanje i narednih 15-20 dana svima će biti sve na računu i možemo da kažemo da smo 2019 godinu stavili ad akta.

Posećamo da u četvrtak počinje interventna razmena tovne junadi za kukuruz. Paritet je takav da za jedan kilogram žive vage možete da kukuruz u vrednosti od 2,25 evra.

 

Baš na Svetog Trifuna u Novom Sadu je održano 21. Savetovanje povrtara u organizaciji Vojvođanskog društva povrtara i Odbora za selo Srpske akademija nauka i umetnosti. Kao i svake godine teme predavanja stručnjaka iz raznih oblasti bile su vezana za probleme uočene u prethodnoj sezoni, kako bi se izbegle eventualne greške i predupredili potencijalni problemi. Jedna od tema ovogodišnjeg Savetovanja bila je posvećena preciznoj poljoprivredi. Inovativna rešenja koja su u 21. veku donele savremene tehnologije već se godinama unazad koriste u poljoprivrednoj proizvodnji najrazvijenijih zemalja, a u određenoj meri zastupljena su i kod nas.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Poznato je da većina agrotehničkih mera u povrtarstvu počev od pravljenja gredica, polaganje kapajućih traka, setve, sprovođenja redovnih mera nege je nemoguća bez precizne poljoprivrede. U novije vreme ako nisu sistemi kap po kap i đubrenje kao startno u tom slučaju takođe mora da se koristi precizna poljoprivreda kako bi uštede bile maksimalne, a kako bi smanjili broj radnika na kraju parcela da bi spajali praktično redove”.

Velika pažnja u izmenjenim klimatskim uslovima usmerava se ka zaštiti bilja. Ona je pak opterećena usaglašavanjima sa standardima EU zbog čega su neke aktivne materije skinute sa pozitivne liste, pa je sada neophodno da se proizvođačima približe neka nova rešenja u borbi sa bolestima i insektima.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Te aktivne materije su ukinute 30. aprila i čak 22 aktivne materije 26. decembra. Znači, veliki broj preparata, što znači da će umnogome otežati profesionalnim proizvođačima i kolegama agronomima na terenu, dakle na otvorenom polju i zaštićenom prostoru. Već ove godine je sprovođenje redovnih mera i nege pre svega zaštite od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i korova, jer će biti teško nadoknaditi gubitak čak 25 aktivnih materija, odnosno veliki broj preparata”.

Tema koja je u prvom planu u brojnim razvijenijim agrarnim zemljama su biostimulatori. Zašto se bez njih u SAD i EU više ne može zamisliti povrtarska proizvodnja?

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Zato što su biostimulatori ti koji jačaju biljku. Dakle, utiču na formiranje moćnijeg korenog sistema, tolerantnijeg na prouzrokovače bolesti ,eventualno na Ph vrednost, eventualno nematode i formira se moćnija, bolje razvijena biljka sa većim brojem krupnih listova veće fotosintetičke aktivnosti, što onda znači da takve biljke su manje podložne stresu. A svedoci smo u poslednjih 30 godina koliko se uzima za jedan referentni period da su otprilike 30-40% godina ekstremno sušne sa ekstremno visokim temperaturama, 30-40% godina sa obilnim padavinama, niskim ili visokim temperaturama. Svega 20% samo onih idealnih godina. E, u ovim nepovoljnim godinama kojih je između 60-80% praktično dolazi do negativnih efekata abiotičkog stresa, a da bi ga biljke što bolje prebrodile, odnosno da bi imali što manje gubitke tu su biostimulatori koji onda ili preko zemljišta ili preko biljke mogu doprineti smanjenju pre svega kvaliteta, ali i prinosa po jedinici površine i to su naši rezultati u prethodnih nekoliko godina i pokazali”.

Uz biostimulatore neophodan je i pravilan odabir zemljišta gde će se zasnovati proizvodnja, a tek potom i njegova priprema.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Birati idealno ravne parcele sa ne većim padom od 0 do 3 stepena, kako usled onih kišnih godina i obilnih padavina da ne bi došlo do oticanja. Zatim birati terene sa nivoom podzemnih voda od minimum 80 do 100 cm nivoa podzemnih voda. Gde to nije slučaj obavezno koristiti meru ili razrivanja ili podrivanja kako bi razbili taj plužni đon i obezbedili u sušnim godinama kapilarno podizanje vode u zonu korenog sistema ili u kišnim godinama ubrzano spuštanje vode u dublje slojeve, kako ne bi došlo usled prevelike količine vode do gušenja korenog sistema, zaostajanja biljaka u porastu i smanjenja prinosa. Zatim je jako važno podizanje poljozaštitnih pojaseva. Svedoci smo sve jačih udara vetra, rušenja biljaka. Zatim dođu sunčani dani i javljaju se sunčane pege. Da se to ne bi desilo gde god može drvo posadi. Zatim posebno je važno prilikom izbora zemljišta da nema poljozaštitnih pojaseva. Otprilike na jedan ili maksimum dva prolaza platforme uraditi takozvane biljne kulise. Biljne kulise je dobro uraditi sa nekom visokom kulturom, ne više od 4 do 6 redova, recimo kukuruza šećerca, pa onda usev paprike, paradajza, krastavca, dinja, lubenica ili bilo koje druge vrste. Pa opet jedan ili dva prolaza platforme, pa ponovo 4 do 6 redova kukuruza šećerca ili neke druge biljne vrste, kako bi smanjili negativan efekat udara vetra”.

I na kraju par reči i o navodnjavanju, odnosno zadržavanju optimalnog procenta vlage u zemljištu za uspešnu proizvodnju. Tema vrlo značajna, jer je navodnjavanje po pravilu skupa mera, pa je neophodno obezbediti da ono što je u tom smislu urađeno ima što bolje efekte.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Optimalan sadržaj vlage u zemljištu je važno održavati na nivou od 25 volumnih procenata, jer je bitno da u zemljištu bude 25% vode, 25% vazduha, a preostalih 50% čini 5% organska materija i 40% različiti minerali. To je nekih 100% i važan je idealan odnos vode i vazduha, jer su oni antagonisti zato se mora održavati ovaj tehnički minimum, a tehnički minimum znači prilikom njegovog održavanja da neće doći do opadanja kvaliteta i prinosa, on će biti vrlo stabilan, a racionalno ćemo trošiti energiju, odnosno vodu. Poznato je da cena koštanja milimetra dodate vode kada se koristi električna energija 15 euro centi, a ako koristimo agregate najnovije čak evro i po dodatnom milimetru. Ako koristimo stare agregate ta cena dodatnog milimetra može da bude čak do 4 eura, a deficit padavina u ekstremno sušnoj godini može biti i preko 500 milimetara. Dakle, samonavodnjavanje može da nas košta preko 2.000 eura ako nismo racionalno ovom poslu pristupili, a u cilju ostvarenja vrhunskog kvaliteta i vrhunskog prinosa”.

Kao i svake godine u holu Master centra Novosadskog sajma organizovana je izložba gde suzadrugari, udruženja i profesionalni povrtari predstavili svoje proizvode, a firme iz ove branše ponudu za sezonu 2020. godine.

Vladimir Nikolić, TV MOST

 

Prodajom nekadašnjeg požeškog pa čak i srpskog giganta „Budimke“ za poljoprivrednike Požege ali i većeg dela Srbije otvaraju se brojne nove mogućnosti. Naime, posle višegodišnje pauze na tržištu bi se već u aprilu ponovo mogli pojaviti proizvodi „Budimke“. Ovo je, između ostalog, rečeno na Zimskoj školi za poljoprivrednike koja se već tradicionalno sedmu godinu zaredom organizuje u Požegi. Reporter: Od privatizacije „Budimke“, požeške fabrike za preradu voća i povrća krajem novembra prošle godine, svi se pitaju kada će i šta početi da radi u ovom nekadašnjem gigantu. To je bilo i jedno od pitanja koje se čulo prvog dana održavanja Zimske škole za poljoprivrednike u Požegi kojoj su prisustvovali i članovi porodice Marković, vlasnici ITN - Grupe, a ujedno i novi vlasnici „Budimke“.

Aleksandar Marković ITN-Group: Kao što i sami znate, mi smo „Budimku“ ušli tek krajem novembra, od tada pa sve do danas radili smo na infrastrukturnim delovima „Budimke“ da uspostavimo fabriku sa strujom, sa vodom, sa gasom i tek, evo, u zadnjih dve nedelje možemo da prekontrolišemo opremu i vidimo i znamo tačno kada će „Budimka“ moći da izbaci prve proizvode. Kao što smo i rekli kada smo kupovali „Budimku“, naša procena je bila da će u prvom kvartalu da „Budimka“ počne svoju proizvodnju, da izbaci prve proizvode, to se možda malo pomerilo na neku sredinu aprila, ali imaćemo znači start proizvodnje u aprilu svakako. Ono što vaši gledaoci i slušaoci mogu da, da saznaju u stvari novo jeste da svakako za ovu sezonu, što se tiče sezone jagodičastog voća, aktivno ćemo krenuti u pripreme otkupa jagodičastog voća u ovom kraju.

Dakle, poljoprivrednici već mogu da računaju da imaju kome da prodaju svoje voće i povrće ali ne raduju se samo oni. Mnogo je onih koji u pogonima „Budimke“ očekuju da nađu zaposlenje, što je dobrobit za sve pojedince, ali i celu zajednicu, kaže prvi čovek požeške opštine. Đorđe Nikitović predsednik opštine Požega: Pa, sigurno će imati jedan veliki značaj za voćarstvo u ovom kraju. Znamo svi da je 80-ih godina, kad je „Budimka“ bila u punoj snazi imala oko 1.000 radnika i 1.000 kooperanata. Ta kooperacija se vraća i mogu očekivati da će ponovo sela biti življa, da će se mladi vraćati na selo, a i naš akcenat je da se što više mladih uključi kako u poslove poljoprivrede tako i druge poslove.

Aleksandar Marković ITN-Group: Ono što nas zaista raduje jeste što je veliki, zaista veliki broj stigao CV-jeva na našu adresu. Ja pozivam još sugrađana da pošalju CV-jeve, da se prijave za posao. Mi ćemo svakako već krenuti u martu mesecu da primamo nove proizvodne radnike, tehnologe i druge, druge profile. Reporter: Pored svega ovoga vlasnici „Budimke“ su na Zimskoj školi za poljoprivrednike održanoj u Poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić“ u Požegi najavili da su spremni da uđu i u projekat dualnog obrazovanja sa poljoprivrednom školom, što bi bio samo još jedan u nizu benefita, od revitalizacije „Budimke“ na zadovoljstvo, što je često retkosti, svih, od učenika preko radnika i poljoprivrednika do prerađivača i konačno potrošača. Po svemu sudeći već za nekoliko nedelja.

Izvor: Prva televizija Emisija: Plodovi dobre zemlje

Poljoprivrednici odlično znaju koliko drveni pepeo može da bude odličan za zemlju, pa ga često koriste kao prihranu i za povećanje kiselosti zemljišta. Naročito prija biljkama koje vole kalcijum kao što su paradajz, spanać, beli luk, ali i ruže. Pre nego što posete ove biljke, dodajte četvrt šolje drvenog pepela u zemlju.
Pepeo je proizvod sagorevanja organske materije – drveta. Od davnina se koristi kao najbolje kalijumovo đubrivo. Podaci o korišćenju pepela u oblasti poljoprivrede potiču iz antičkih vremena, kada su ga stari Rimljani koristili sa ciljem kultivizacije zemljišta. Korišten je kao glavna sirovina za dobijanje mineralnih đubriva u novom veku, sve do momenta kada su patentirane nove i jeftinije metode za njegovo dobijanje, koje se koriste i u današnje vreme.


Drveni pepeo (7% fosfora, 6-20% kalijuma 20-35% kalcijuma) je dobro kalijumovo đubrivo (0,5kg na 10 m2) sa dugim efektom od 12 meseci. Pepeo dobijen od uglja ili nepoznatog porekla ne sme se koristiti kao đubrivo. Prema tome, on je neorgansko đubrivo nastalo sagorevanjem organske mase najčešće drveta (listopadnog kao i četinara).U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kreča i kalijuma, sadrži i mikroelemente. Kalijum pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu. Stručnjaci tvrde da, u izvesnom smislu ima uticaja na kvalitet voća i povrća, na bolju obojenost plodova i na njihovu slast.

Što se tiče zastupljenosti pojedinih ele-menata u pepelu, u prvi plan se ističe prisustvo alkalnih i zemnoalkalnih metala (kalcijuma, kalijuma, magnezijuma), koji utiču na regulaciju pH vrednosti zemljišta, odnosno smanjuju njegovu kiselost.


Odnos N:P:K (azot:fosfor:kalijum) u pepelu je 0:1:3. Pepeo se u zemlju unosi u jesen ili rano proleće, u vidu sejanja kroz red voćaka (u pojasu od po 25 cm sa obe strane stabla biljke), a zatim se zakopa frezom ili ručno. Važno je napomenuti da se pepeo, kao ni stajsko đubrivo ne stavljaju uz stabljiku biljke, već isključivo u pojasu od 25 cm, da bi ga biljka nakon zakopavanja lakše i potpuno usvojila. Pepeo, najzad, može biti delotvoran protiv lukove muve, kupusove kile, kao i krompirove zlatice. Neophodno ga je samo
prosejati kroz žensku čarapu i posuti po biljci koju želimo zaštititi. Prisustvo pepela u zasadima „tera“ mrave i puževe iz njega. Takođe je bitno istaći da pepeo poseduje moć upijanja pesticida, te se mora napraviti pauza između kultivisanja zemljišta pepelom i tretiranjem pesticidima najmanje 5 dana da bi se postigao pun efekat dejstva zasebno pepela, a zasebno pesticida ukoliko se primenjuju. Kada je pepeo pomešan sa kompostom, može se upotrebljavati kao malč oko većine voćaka, osim kod maline koja voli kisela zemljišta. Voćke, zavisno od vrste, uglavnom dobro uspevaju na lagano kiselim zemljištima pa im ne bi trebalo dodavati velike količine pepela.Od malo veće upotrebe pepela koristi bi trebalo
ima vinove loza, a naročito ribizla.

Pepeo se može dodavati u voćnjak direktno na zemljište u količini od 50-150 g/m² uz obaveznu plitku obradu 3-5 cm.
Pre upotrebe pepela , obavezno treba uraditi agrohemijsku analizu zemljišta sa preporukom za đubrenje i primeniti isključivo pepeo kojem se zna izvor.

Izvor: Agrobiznis magazin 

ova Varoš - Bio u 19. veku na Zlataru čuveni pčelar Đoko Zečević, za koga pričaju da je pozne godine dočekao. Živeo 114 leta, od 1808. do 1922, a kažu da je i u dubokoj starosti imao stotinak košnica „vrškara”. Danas njegov praunuk Đoko Zečević, kome su 73 godine, takođe neumorno pčelari na mirisnoj planini. Ujedno, kao izuzetan poznavalac pčelarenja i zvanični predavač Saveza pčelarskih organizacija Srbije, otkriva tajne tog zahtevnog, korisnog, a lepog posla.

– Pričali su mi da sam po pradedi ime dobio, da budem kao i on dugovečan. Videćemo, nikad se ne zna – kazuje ovaj profesor-pčelar rođen u Vilovi na obroncima Zlatara, i sada neumoran i pun elana. Geni, med i zdrav zlatarski vazduh čine svoje.

Predavanje o pčelarenju držao je Đoko minulog vikenda u Poljoprivrednoj školi u Požegi. Kad je Zečević nadahnuto govorio o pčelama i medu s posebnom pažnjom su ga slušali, na kraju aplauzom nagradili, polaznici Zimske poljoprivredne škole.

Đoko, ekonomista koji je tokom radnog veka bio profesor i direktor, uzduž i popreko obišao Srbiju pričajući o pčelarenju, a predavao je i u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji (u 14 gradova za 16 dana) i Hrvatskoj. Aktivista je pčelarskih organizacija već dve decenije. Na Zlataru sa suprugom Borjankom pored mnogih košnica ima svoj stalni štand meda. U Đokovoj familiji već se dva veka bave pčelarenjem, med su u davna vremena prodavali i u Carigradu, Dubrovniku ...

Objašnjavao je Zečević poljoprivrednicima šta je konvencionalno, ekološko i organsko pčelarenje, pomenuo da u Srbiji ima raznih pčelara: neki su hobisti, drugi pčelare uzgred, trećima je to zanimanje. Ima ih i sa preko 2.000 košnica, ali je našem selu i društvu, reče on, potrebnije što više malih, sitnih proizvođača meda sa najviše 100 pčelinjih društava.

Ovo može biti isplativ posao, bez previše ulaganja, ali samo uz ozbiljan pristup i ljubav prema pčelama. Nema pčelarenja na silu niti brzog bogaćenja, mrzovoljni kraj košnica nema šta da traže, naglašava Đoko i navodi troškove otpočinjanja ovog posla:

– Izračunato je da su za početak, da se nabave tri košnice i krene, potrebna ulaganja od 427 evra. To nije nedostižna suma, a dobrodošlo je i ako država ili opština pomognu početniku. Najsigurnije je da se počne sa tri do pet pčelinjih društava. Bilo bi zarade od meda, ne velike, a prilika je da se posao polako razvija. Govorim to na predavanjima, savetujem da mladi počnu, ali kad ih pozovem na predavanja uglavnom dođu njihovi roditelji. Mlađe posao danas, izgleda, mnogo ne zanima – pričao je Zečević u Požegi.

Pa dodao da je pored zarade i te kako bitna i nematerijalna korist: rad i boravak u pčelinjaku u čistoj prirodi, udisanje pare iz otvorene košnice, prepuštanje misli zujanju pčela i upoznavanje tog čarobnog sveta... Sve ovo je odlično oslobađanje od stresa savremenog življenja. A pčelinji proizvodi su, kaže, od naročitog značaja za zdravlje.

Posebnu zainteresovanost izazvao je govoreći o pergi, fermentisanom polenu izuzetne lekovitosti. Ističe da je perga blagodet za ljudski organizam: pomaže kod kardiovaskularnih oboljenja.

Pre nekoliko godina mediji su izvestili da je pčelar Đoko u jednoj košnici na Zlataru, gde je kvalitetna pčelinja ispaša, ostvario rekordnu proizvodnju od 50 kilograma meda. I to na stacionarnom pčelinjaku sa koga se pčele ne sele. „Najveći unos nektara od trava cvetnica i medljike od četinara ostvaren je u toj košnici od 6. juna do 1. jula”, pisano je tada, uz napomenu da je Zečević da bi pregledao ili skidao polunastavke sa košnice morao da koristi merdevine.

 

Izvor: http://www.politika.rs/scc/clanak/448186/Kako-postati-pcelar-sa-427-evra 

Kompanija za seme koja se specijalizovala za istraživanje i marketing inovativnih hibrida povrća na sajmu Fruit Logistica u Berlinu predstavila je svoj novi proizvodni program Ikigai-a. Na fotografijama možete videti šta su sve stručnjaci ove kompanije pripremili za sajam i koliko daleko su zapravo otišli u selekciji i hibridizaciji.

Ovaj program svežih proizvoda zasnovan na japanskom konceptu zdravog i uravnoteženog načina života i usmeren ka Generaciji Y odnosno milenijalcima kako se zovu nove generacije. Da bolje pojasnimo-to su oni rođeni između ranih osamdesetih i kraja devedesetih, sa svojim snažnim fokusom na kvalitet života, zdravlja i blagostanja oni su glavna  ciljna grupa potrošača Ikigai, novog brenda koji je predstavio Top Seeds International na ovogodišnjem sajmu kada je u pitanju sektor voća i povrća.

 Top Seeds International je presretao kroz seriju testiranja proizvoda, sprovedenih ne samo na potencijalnim kupcima već i na grupi stručnjaka kao rezultat i ovog istraživanja, sprovedenog tokom 2019. godine, otkrio potrebu za brendom koji ne samo da obuhvata sveže proizvode već je sinonim za zdravlje, lepotu, ukus i inspiraciju. To je kulminiralo lansiranjem kompanije Ikigai koja je sada predstavljena. Pakovanje je takođe napravljeno od reciklirane čiste plastike, tako da udovoljava zahtevima koje su potrošači izneli tokom faze ispitivanja, zahtevajući ne samo jednostavnost, stil i transparentnost već i jasan pogled na proizvod iznutra, a sve uz maksimalno poštovanje osnovnih etičkih principa.

O ovoj i drugim temama čitajte više u Agrobiznis magazinu http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-10

Pored ekskluzivnosti Ikigai Top Seeds International nastoji da se fokusira na inovacije uz dodatak - otprilike svake dve godine - proizvoda vrhunskog kvaliteta, uključujući paprike, krastavce, dinje, lubenice i luk. Mini paradajz – čeri sa elegantnim, ujednačenim grozdovima i jarko narančastim plodovima, težine u proseku 20-25 grama - prvi je proizvod iz Ikigai linije koji je predstavljen u Berlinu. Pružajući jedinstveno iskustvo ukusa, ima dobar rok trajanja sa čvrstim, blago hrskavim plodovima i visokim Brik nivoom. Hibrid se zove Yuka i odlikuje se odličnom otpornošću na bolesti, a biljke visokog stepena prinosa. Ankete sprovedene na oglednim grupama potrošača u Holandiji tokom 2019. godine konstatovale su oduševljenje. Svetla boja ploda  bila je još jedan aspekt koji je izvukao vrlo pozitivne kritike saopštavaju vlasnici ovog hibrida. I senzorni stručnjaci su takođe istakli dobar ukus objasnio je  za Agrobiznis magazin Gianni Bernardotto, izvršni direktor „Top Seeds International“,i dodao: “Cilj nam je da ponudimo sorte povrća sa ne samo genetskom otpornošću na širok spektar bolesti, već i sa sve poželjnijim karakteristikama za potrošače.

O ovoj i drugim temama čitajte više u Agrobiznis magazinu http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-10

Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći
 problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji 
bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla. Razgovarali smo sa proizvođačima u zemlji i regionu kao i nadležnim ministrom o aktuelnim problemima i podsticajima za mlečno govedarstvo.


U ovom broju saznajte i kako da orežete višnju i koje su inovacije u prskanju voća. Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg, sa jedne, i jeftinijeg proizvoda, sa druge strane, su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Šta savetuju stručnjaci donosimo u novom broju. 

Neposredno pred 
izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla. Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“. 

U proteklom periodu održan je niz manifestacija. Događaj svetskog nivoa, AGRO BELGRADE okupio je voćare iz celog regiona. Detaljan izveštaj možete pogledati na stranama koje slede. Izvor: TANJUG

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

 

Ovim Vas putem obaveštavam o objavljenom pravilniku i javnom pozivu koji obuhvata subvencionisanje nabavke traktora.
 
Pravilnik i javni poziv su namenjeni za manja gazdinstva, obuhvataju povraćaj za nabavku traktora isključivo domaće proizvodnje (proizvodnja ili sklapanje u Republici Srbiji, za kompanije koje su ovu delatnost imale pre objavljivanja pravilnika i javnog poziva), to je IMT - Tafe, YTO, Mahindra koliko sam ja pronašao, moguće je da postoji i još neki proizvođač. 
 
 
 
U slučaju da Vam je potrebna stručna pomoć prilikom apliciranja na ovaj konkurs, naš tim Vam stoji na raspolaganju.
 
Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
skype: cedomir_nikolic
 
 
 
FOTON/LOVOL 354 SA KABINOM 
 
FOTON 454 - SA KABINOM 
 
FOTON/LOVOL 504 - SA KABINOM
 
LOVOL 604 - SA KABINOM 
 
Mahindra 475 
 
Mahindra 575 - 
 
Mahindra 595 Turbo 
 
Mahindra 6050 4WD 
 
YTO-SG354 
 
YTO-SG354 - SA KABINOM 
 
YTO-454 2WD 
 
YTO-454 4WD 
 
YTO-504 ( Euro kabina ) 
 
YTO-504 ( Standardna kabina ) 
 
YTO-MF504C - Euro III Motor 
 
YTO-554 
 
YTO-X804 
 
Belarus 82.1 
 
Belarus 820 Standard 
 
Belarus 820 Eurolux 
 
Belarus 820 Ravan most 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 1 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 2 
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 1-
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 2 
 
SOLIS 45,2wd - ( bez kabine ) 
 
SOLIS 45,2wd - ( sa kabinom ) 
 
SOLIS 50,2wd
 
SOLIS 50,4wd 
 
SOLIS 50,2wd - ( sa kabinom) 
 
SOLIS 50,4wd ( sa kabinom) 
 
SOLIS 60,4wd 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i grejanjem 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i klimom 
 
SOLIS 75,2wd
 
SOLIS 75,4wd
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom i klimom)
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom i klimom)
 
 
 

Tačno 85.596 hektara poljoprivrednog zemljišta u 25 opština Republike Srpske - nešto manje od površine celog Trebinja - toliko bi nivo BiH da otme od Republike Srpske poslednjom odlukom Ustavnog suda BiH.

Ovime bi se dodatno narušio dejtonski balans, kojim 51 odsto teritorije u BiH pripada Federaciji BiH, a 49 odsto Republici Srpskoj. Ministar poljoprivrede kaže da je ovo zemljište resurs velike vrednosti, i da ga se neće lako odreći.

- Mi imamo negde oko 700.000 hektara obradivih površina, od toga su oranice oko 500.000 hektara, a mi obrađujemo oko 300-350 hiljada hektara, zavisno od godine do godine. Radi se o stotinama miliona maraka, ali mi govorimo samo o zemljištu, kako sam i sam prezentovao, državnom, koje je bilo vlasništvo raznih poljoprivrednih kombinata. Mi imamo zadružno zemljište; imamo zemljište lokalnih zajednica; imamo zemljište koje se vodi na nekim mesnim zajednicama - izjavio je Boris Pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Odlukom Ustavnog suda, najviše bi bio pogođen Sokolac - više od 10,5 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji ove opštine bi bilo oteto od Srpske i prepisano na zajednički nivo vlasti.

Šipovo i Nevesinje bi ostali bez više od 9.000 hektara, dok bi u Gradišci i Mrkonjić Gradu na BiH bilo prepisano 7.800, odnosno 7.300 hektara.

Ovo zemljište se nalazi u svim delovima Srpske, od Lijevča do Semberije, ali i nekoliko opština u Hercegovini, računajući i grad Trebinje. Uglavnom se radi o velikim i uređenim kompleksima sa najkvalitetnijim poljoprivrednim zemljištem i izgrađenom infrastrukturom, koji su nekada bili u vlasništvu velikih poljoprivrednih kombinata.

Milovan Bjelica, načelnik Sokoca, kaže da bi ova opština - u kojoj je oko 40 odsto teritorije poljoprivredno - odlukom Ustavnog suda mogla doći u veoma težak položaj.

- Ovo sve što je obradivo, i što vredi je obuhvaćeno ovom odlukom Ustavnog suda. To je preko 10 hiljada hektara, 100 hiljada dunuma, i to je veliki problem za opštinu, za njen dalji razvoj, za funkcionisanje. Izvršićemo konsultacije u nadležnom ministarstvu i u Vladi Republike Srpske, da vidimo kako nastaviti dalje - kaže Bjelica.

Iz ministarstva uveravaju da nema razloga za brigu, da su sigurni svi koji zemlju imaju pod koncesijom ili zakupom.

Ministar Pašalić kaže da je cilj da se kompletno poljoprivredno zemljište koje pripada Republici Srpskoj stavi u funkciju. Podseća da svi misle na isti način - pripremljeni scenario u Sarajevu je neprovodiv, i naša poljoprivredna proizvodnja zbog toga neće da trpi. Odlukom Ustavnog suda BiH, koju osporava Republika Srpska, prema nekim procenama obuhvaćeno je čak 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

 

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/otimanje-zemljista-bih-zeli-da-uzme-skoro-celo-trebinje-od-republike-srpske/2grzzyb 

Vinogradari i vinari slave Sv.Trifuna, zaštitnika vinove loze. I kako običaji nalažu, tada se prvi put u novoj kalendarskoj godini odlazi u vinograd i simbolično orezuje loza. Uoči praznika stigle i nove subvencije. Evo kako se u Srbiji slavi Sveti Trifun. Prenosimo izveštaje TANJUGA, RTV-e i RTS-a.

Sveti Trifun obeležen i u Leposaviću LEPOSAVIĆ, 14. februara (Tanjug) - Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, obeležen je danas i na Kosovu i Metohiji, u vinogradima Slaviše Lakićevića u Leposaviću, sečenjem slavskog kolača i tradicionalnim orezivanjem čokota i zalivanjem vinom. Lakićević, koji je veći deo svog života proveo u inostranstvu, pre nekoliko godina odlučio je da u svom rodnom mestu podigne zasade vinove loze koji se danas prostiru na gotovo 12 hektara. Uspešnu i berićetnu godinu svim vinogradarima na tom području poželeo je i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić. "Novi zasadi vinove loze koji su nikli na teritoriji naše opštine imaju velikog značaja, ne samo za ljude koji se bave tim poslom, već i za čitavu našu opštinu. Mi cemo pomagati našim vinogradarima u budućnosti, a Vlada Srbije je opredeljenja da ulaže značajna sredstva, jer podneblje u našoj zemlji, pa i u našoj opštini, pogoduje za razvoj ove kulture", rekao je Todić.

Živković: Vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji JAGODINA, 14. febrara (Tanjug) - Ceremonijom sečenja slavskog kolača i simboličnim orezivanjem čokota vinove loze uz zalivanjem vinom, zaposleni Vinarije "Piano" u Jagodini, sa brojnim gostima, obeležili su danas vinogradarsku slavu Svetog mučenika Trifuna. Zoran Živković, predsednik Viteškog reda "Steva Pisar" iz Paraćina, inače dobar poznavalac vinograda i vina u Pomoravlju, a i sam vinogradar, izjavio je Tanjugu da je prošla godina kada je u pitanju rod i kvalitet bila izuzetno dobra, a svi su izgledi da će takva biti i ova, jer su, kazao je, vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji. Vinarija "Piano" nekadašnji "Jagodinski podrumi" je, inače, na "Vinskom putu kroz Srbiju" i ima pod lozom 64 hektara, a vlasnik je Ljubiša Milosavljević. "Piano" je vinograde preuzeo od "Jagodinskih podruma" 2010. godine i u početku su poslovali pod imenom "Jagodinska vinarija 1892". U samom vinogradu je vinarija sa najmodernojom opremom firme "Bućer" iz Francuske, koja godišnje ubere prosečo 400 tona grožđa i proizvede 500.000 boca vina.

Tradicionlnim susretom vinara i vinogradara na oglednom dobru deprtmana za voćarstvo i vinogradarstvo Novosadskog poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima obeležen je Sveti Trifun. Ovaj praznik se obeležava u gotovo svim vinogradima simboličnim orezivanjem čokota loze, koja označava početak vinogradarske godine. Aleksandar Mrđanin, vlasnik vinarije: Sada je vreme kada se vinova loza reže, ono što sada možemo očekivati to je vreme dosta toplije u odnosu na neke višegodišnje proseke. Možemo eventualno očekivati nek ranije kretanje loze, što opet može doneti neke svoje rizike, imamo rizik od prolećnih mrazeva nadamo se da će sve biti kako treba. Na današnji dan kada pada kiša ili sneg da će biti rodna godina. Vinogradarima i vinarima je na prvom mestu kvalitet ali nije ni loše da bude dovoljna količina kvalitetnog grožđa. prof. dr Dragoslav Ivanišević, poljoprivredni fakultet Novi Sad: Prethodna godina je bila sa kvalitetom jako dobra, prinosi su bili malo redukovani ali to je samim tim značilo da je kvalitet dobar i nadamo se da će vina stvarno biti dobra. Milim da imaju izuzetan potencijal i radićemo na njihovom kvalitetu

Trstenik:Obeležili Sv.Trivuna i razgovarali o vinogradarstvu TRSTENIK, 14. februara (Tanjug) - U Trsteniku je danas obeležena vinogradarska slava Sveti Trifun, a proslavu su 16. put organizovali Kancelarija za poljoprivredu opštine Trstenik i Turistička organizacija grada. Proslava je uvek dobra prilika da se oceni prošlogodišnja proizvodnja, proglase najbolja vina i da se proveseli uz tradicionalno rezanje slavskog kolača i kulturno-umetnički program. Predsednik opštine Trstenik Aleksandar Chirić rekao je za Tanjug da je opština prepoznala vinogradarski potencijal i da je potrebno proizvođačima dati potencijal i dodao da je zahvaljujući inicijativi lokalne samouprave, država odlučila da subvencioniše proizvodnju kalemova. "Ovo je dobra prilika da vinogradari pokažu šta su tokom godine radili i kakav su vina proizveli. I da se izaberu najbolji proizvođači i na taj nacin i mi promovišemo Trstenik. Smatram da imamo jako kvalitetna vina i da je ovo dobro podneblje za vinogradarstvo. Trsteničko vino bi moglo da postane jedan od brendova", rekao je Chirić, koji je danas u porti crkve u Trsteniku orezivao vinovu lozu. Vinogradar Milomir Milosavljević iz Bučja kod Trstenika kaže da je sada država stala iza vinogradara i da je trsteničko podneblje postalo izuzetno za vinogradarstvo. "Srpska vina već nalaze mesta u celom svetu i prepoznatljiva su. Iskreno, možemo parirati francuskim, australijskim i američkim vinima. Pre godinu dana smo izvezli jednu količinu u Kinu, a tri vrste naše autohtone sorte, Prokupac, Tamjanika i Roze od Prokupca su zavrsili u Japanu. Prošle nedelje su otisli i u SAD", rekao je Milosavljević. Osim što je Sv.Trifun povod za slavlje, ovo je bila i dobra prilika da se sagleda realno stanje u vinogradima na području Trstenika. Na teritoriji opštine Trstenik pod vinogradima je zasađeno 2.200 hektara. Na 20 hektara gaje se vinske sorte sa geografskim poreklom, a na 1.500 hektara gaje se ostale vinske sorte. Stone sorte zasađene su na 680 hektara. Svake godine se na području ove opštine, prema podacima dostupnim na sajtu opštine, proizvede oko 15.000 tona grožđa.

Uoči najvećeg vinskog praznika, na manifestaciji "Sveti Trifun" na Savskom vencu, stručnjaci su birali između 295 prijavljenih vina i izabrali najbolja u osam kategorija. Ocenjivali su ih elektronski. Nagrade su uručene, između ostalog, za najbolje tradicionalno proizvedeno vino - italijanski rizling iz 2018. godine, i najbolje crno vino od autohtone sorte za rezervu "Tri Morave" iz 2016.Aleksandra Barojević iz šidske vinarije "Vista hil" iznenađena je nagradom za najbolje tradicionalno proizvedeno vino. "Nismo ni etiketu pripremili, limitirana je serija, tek smo počeli da radimo na prirodnoj bazi vina i zato mi je baš drago što smo, mislim baš je bilo iznenađenje", kaže Barojevićeva. Nevena Ilić iz jagodinske vinarije "Temet", dobitnica nagrade za vino autohtone sorte, navodi da je za tu vinariju prošla godina bila vrlo uspešna i da je osvojila mnogobrojne nagrade. "Skrenula bih pažnju na ovo vino, da je i na najprestižnijem takmičenju u Londonu, na Dekanteru, osvojilo zlato", istakla je Ilićeva. Prošlogodišnja zarada od izvoza vina, vredna 19 miliona evra, podstakla je državu da subvencioniše nove zasade, laboratorijske analize, mašine, opremu i zaštitu geografskog porekla. Ministar finansija Siniša Mali naveo je da je upravo 8,9 miliona evra i u budžetu za 2020. godinu, tačno onoliko koliko su vinari tražili. "Mali korak, tri puta više, doduše, nego prošle godine. Mali korak napred, ali dovoljno nam pokazuje i nama i vama koliko smo ozbiljni da neke stvari promenimo u ovoj industriji da zajedno idemo dalje", kaže Mali. Vinarstvo u Srbiji već porede sa IT sektorom, jer godišnje raste po stopi od 20 odsto. Mogućnosti su mnogo veće, a prvenstvo u razvoju imaće stare domaće sorte grožđa.

Desetogodišnja nacionalna strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva biće usvojena do kraja meseca. Od izvoza vina protekle godine smo zaradili 19 miliona evra a godišnja stopa rasta je oko 20 odsto. Država kaže da je uvidela neslućene mogućnosti za razvoj i najavljuje nove investicije. Reporter: Uoči najvećeg vinskog praznika više od 30 profesora, somelijera i enologa birali su najbolja domaća vina među 295 prijavljenih na manifestaciji Sveti Trifun na Savskom vencu. Pre ocenjivanja sa njima je razgovarala premijerka. Po značaju za privredu Srbije vinarstvo je uporedila sa IT sektorom i najavila investicije od oko 300 miliona evra u tu proizvodnju. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije: Nema pametnijeg ulaganja nego kada imate potencijal, kada imate nekako urođenu ljubav prema tome od naših ljudi i kada imate sve više mladih ljudi koji se tim bave. Imamo zaista vrsne stručnjake i verujem da kroz tu strategiju, kroz ovakve godišnje događaje da ćemo imati mnogo veći povraćaj na investiciju u narednim godinama. Reporter: Na spisku za državne subvencije su novi zasadi, labaratorijske analize, mašine, oprema, zaštita geografskog porekla. Premijerka napominje da je najbrže rastući sektor turizma upravo vinski i najavljuje obeležavanje vinske rute na autoputu "Miloš Veliki". Srpska vina bi na svetsko tržište trebalo da stignu pod zajedničkim brendom a posebno pažnju dobiće stare sorte grožđa. Stevan Rajeta, somelijer i predstavnik Saveza vinara i vinogradara Srbije': Želimo da pošaljemo sliku svima u svetu da pokažemo da imamo stvarno lepa vina, da imamo kvalitetna vina a da ćemo u narodnom periodu sigurno napraviti još boljea, a u našem okruženju, naša vina su danas istupila ispred svih. Reporter: Na takmičenju se prijavilo 110 vinarija a ocenjivanje u 8 kategorija je tajno. Čaše sa vinom obeležene su šifrom. Gotovo tri stotine vina ocenjivače se elektronski putem aplikacije koja je napravljena specijalno za ovu manifestaciju. Najbolje vino biće proglašeno večeras posle 20 sati a pobedniku će nagrada biti uručena u Kući kralja Petra Prvog. Za Dnevnik  pripremila Marija Miladinović.

LEPOVO: U čast Sv. Trifuna zaštitnika lozara i vinogradara, danas su tradicionalno orezani vinogradi vinarije "Tikveš" na lokalitetu Lepovo, u Severnoj Makedoniji, kako bi rod bio kvalitetan a vinska godina plodna. Orezivanje vinove loze, prema običajima, obavio je generalni direktor vinarije "Tikveš" Radoš Vukićević i makedonski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Trajan Dimkovski. Kao i svake godine, u orezivanju su učestvovali premijer, predstavnici diplomatskog kora, političkog kora, poslovni partneri i saradnici vinarije "Tikveš", navodi se u saopštenju kompanije. Ovaj praznik simbolično označava početak novog ciklusa proizvodnje grožđa, a mi očekujemo da će ova godina biti odlična za vrhunska vina", rekao je generalni direktor vinarije "Tikveš", Radoš Vukićević, čestitajući praznik lozarima i vinarima. Dodao je da su aktivnosti vinarije usmerene na globalne klimatske promene, kao što je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da u tom cilju rade na projektu koji će "Tikveš" učiniti prvom "zelenom" vinarijom u ovom delu Evrope koja radi u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Izvor: Tanjug, RTV, RTS1, Dnevnik Novi Sad

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30