Kada je u pitanju poljoprivreda injen razvoj Slovenija je najuspešnija od svih bivših jugoslovenskih republika. Najviše ulaže u agrar,imaju izuzetno razvijenu organsku proizvodnju, a ovakvo gazdinstvo je u proseku dva puta veće od konvencionalnog.Tokom nedavnog boravka u Srbiji dr Aleksandra Pivec, slovenačka ministarka poljoprivrede, šumarstva i ishrane bez zadrške je otkrila tajnu uspeha slovenačke poljoprivrede koja bi, u pojedinim segmentima, mogla da bude primenljiva i u srpskim uslovima. Na pitanje koji je fokus interesovanja slovenačke vlade kada je u pitanju agrar dr Pivec je spremno odgovorila:
„Mladi su naša budućnost. I rasprava o mladima na selu je rasprava o našoj budućnosti, budućnosti poljoprivrede, bezbednosti hrane i održivosti životne
sredine. Rasprava koja se dotiče verovatno jednog od najvećih izazova današnjeg vremena. Svedoci smo društvenih, tehnoloških i privrednih promena, menjaju se životne navike i potrebe, a sa njima i navike i potrebe u ishrani. Promene su, u stvari, konstanta razvoja. Zato je nužno stalno prilagođavanje i prestrukturiranje poljoprivrede i razvoj sela“ - kaže dr Aleksandra Pivec i ističe:
„A upravo mladi su najotvoreniji za promene i uključeni u te procese, te ih zato uglavnom i bolje razumeju. Često su mladi oni koji traže odgovore na izazovebudućnosti i prenose ih u praksu. Slovenačka ministarka naglašava da treba uraditi sve što je potrebno da se mladi zadrže na selu. S jedne strane treba učiniti rad u poljoprivredi privlačnijim, a sa druge strane ukloniti prepreke koje mladima u ovom sektoru otežavaju rad i razvoj, te im obezbediti povoljne uslove ne samo za preživljavanje, već i za udoban i ispunjen život. Osim toga neophodno je omogućiti mladima i stručno usavršavanje.
„Savetovanje i prenošenje znanja je vrlo važno i u Sloveniji su u ovo uključene brojne javne službe, ali i istraživačke i obrazovne institucije. Prenošenje znanja je organizovano prvenstveno u sklopu poljoprivredne savetodavne službe, službe zdravstvene zaštite biljaka, savetodavne službe u pčelarstvu ili stručnih zadataka u stočarstvu“ – kaže dr Pivec.Veoma važnu ulogu imaju i finansijski podsticaji države koji u središte stavlja mladog poljoprivrednika koji počinje sa
radom ili razvija svoju delatnost, a cilj je generacijsko podmlađivanje u poljoprivrednom sektoru.
„Mislim da je izuzetno važno šta za mlade poljoprivrednike može da uradi država nacionalnom politikom i merama. Promocija poljoprivrede među mladima menja trendove društvenih vrednosti i prepoznaje poljoprivrednika kao neophodnog, važnog člana u proizvodnji hrane. Država ima i odgovornost da stvori povoljnije uslove za život i rad mladih na selu kroz dostupnost zemljišta, obezbeđivanje seoske infrastruktura i drugih javnih usluga kao što su prodavnice, škole, vrtići…

“ Savetovanje i prenošenje znanja je vrlo važno i u Sloveniji su u ovo uključene brojne javne službe, ali i istraživačke i obrazovne
institucije. Prenošenje znanja je organizovano prvenstveno u sklopu poljoprivredne savetodavne službe, službe zdravstvene zaštite biljaka, savetodavne službe u pčelarstvu ili stručnih zadataka u stočarstvu.“

Slovenačka ministarka posebno je istakla važnost podsticaja mladih žena na selu, jer žene predstavljaju veliki deo radne snage u agraru.
„Podsticanje i ulaganje u žene je važan potencijal za razvoj poljoprivrede i sela, zato je sprečavanje diskriminacije i briga za prava žena i jednake mogućnosti na selu jedan od prioriteta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu Republike Slovenije“ – poručila je dr Pivec.
Stavljanje mladih u fokus kada je pitanju razvoj agrara pokreće još jedan veoma važan segment ne samo u Sloveniji već i u Srbiji, a to je primena digitalnih tehnologija u poljoprivredi.
„Mlađa generacija, koja je po pravilu i obrazovanija od svojih starijih kolega, olakšava sebi rad pomoću digitalizacije, koja sve više prodire u slovenačku poljoprivredu. Upotrebom aplikacija koje najavljuju pojavu ili razvoj bolesti na biljkama, koje računarski vode mužu, upotrebom dronova, povezivanjem podataka – poljoprivrednicima je rad ne samo olakšan, već i jeftiniji, a manje ugrožava životnu sredinu. Zato je nužno da nove tehnologije budu dostupnije i prilagođene posebnim potrebama naših poljoprivrednih imanja. Digitalizacija je jedna od važnijih prelomnih tačaka u razvoju poljoprivrede, jer
donosi neslućene rezerve i mogućnosti za napredak i konkurentnost.“
Saradnja Srbije i Slovenije Slovenačka ministarka posebno je naglasila potrebu za povezivanjem među poljoprivrednicima radi razmene znanja i iskustva. Prvi koraci učinjeni su pre godinu dana kada je potpisan Memorandum o razumevanju između Ministarstva za poljoprivredu Srbije i Slovenije, koji je osnov za međusobnu saradnju mladih poljoprivrednika dve zemlje. Nedavno su se Udruženja srpskih i slovenačkih mladih poljoprivrednika dogovorila da se
zajednički kandiduju za projekat u okviru ERASMUS plus - Međunarodnog programa Evropske komisije koji ima za cilj
obrazovanje, obuku i mobilnost mladih.
„Naše ministarstvo podržava takvu saradnju i spremno je da ponudi svu pomoć u okviru svojih nadležnosti i mogućnosti. U Sloveniji gledamo na Srbiju kao na svog prijatelja i saveznika, a spremni smo da ponudimo pomoć pri prenošenju znanja, iskustava i dobre prakse na svim područjima delovanja. Osim toga, naš zajednički cilj je privući što više mladih ka radu u poljoprivredi i obezbediti im najpovoljnije moguće uslove. Rad u poljoprivredi je plemenit, ali i vrlo zahtevan poziv. Uverena sam da ćemo zajedničkim snagama i trudom uspeti da ga učinimo privlačnijim i perspektivnijim i za mlade“- zaključila je dr Aleksandra Pivec, slovenačka ministarka poljoprivrede, šumarstva i ishrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Italija i Srbija tradicionalno imaju prijateljske, ali i jake ekonomske veze, posebno imajući u vidu da je ova zemlja jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Zato ne čudi što Italija, sedmu godinu za redom učestvuje na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a drugu godinu su i Zemlja
partner. Ovu ulogu shvatili su vrlo ozbiljno, pa je za dolazak u Srbiju vladalo veliko interesovanje italijanskih kompanija.
Na najvećem poljoprivrednom sajmu u regionu posetioci su imali priliku da vide ponudu čak 27 kompanija iz Italije, kolektivnu izložbu najmodernijih poljoprivrednih mašina, sadni materijal voća, koji slovi za najbolji na svetu, sredstava za zaštitu poljoprivrednih kultura, hrane i suplemenata za životinja. I ne samo to, Italijani su rado podelili iskustva sa svojim srpskim kolegama, održali brojna predavanja i stručne seminare, dogovarali se o unapređenju postojeće, ili ugovarali buduću saradnju. Italijanski paviljon na 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, bio je najimpozantniji. Smešten na 440
kvadrata sav u belom dominirao je halom 1 i ostavljao posetioce bez daha. U skladu sa svojom tradicionalnom gostoljubivošću i dobro poznatim šarom, Italijani su imali i kutak za predah, gde ste mogli da se odmorite i uživate u ukusu prave italijanske kafe.
Srbija je zemlja poljoprivrednika, i to veoma dobrih, Italija je to prepoznala i želi da saradnju u ovoj oblasti iz godine u godinu sve više ojača i intenzivira i to na više nivoa.
„I za Italiju i za Srbiju poljoprivreda je jedan od ključnih sektora razvoja. Kao posebno značajno istakla bih to što između naše dve zemlje postoji velika komplementarnost. Naime, srpsku poljoprivredu karakterišu mala ili srednja poljoprivredna gazdinstva, prilično rascepkana, usitnjena zemljišta i znatno zastarela mehanizacija. Ovo su aspekti o kojim treba voditi računa i na kojima treba raditi, imajući u vidu predstojeći pristup Srbije EU. Italija je vodeći svetski proizvođač poljoprivrednih mašina i specijalizovanih alata upravo za te manje površine kakve su najčešće u Srbiji, to je naša šansa za saradnju i oblast
u kojima se mi međusobno dopunjujemo“– rekla je za Agrobiznis magazin Marina Skonjamiljo, direktor Italijanske agencije za spoljnu trgovinu i istakla:
„Osim ovoga može da pomognemo da se u Srbiji dodatno razvije i dostigne zavidan nivo proizvodnje poljoprivredno – prehrambenih proizvoda viskog kvaliteta. A svi znamo da Italija ima ogromno iskustvo u ovom domenu.“

Kao dobar primer saradnje dve zemlje je ulaganje čuvene italijanske kompanije „Ferrero“ u proizvodnju lešnika. Naime, kao ogroman potrošač lešnika za svoje
konditorske proizvode ova kompanija ima zasade u šest zemalja, a ovo koštičavo voće uzgajaju na 10.000 hektara. U Srbiji imaju poljoprivredno gazdinstvo od 600 hektara, a započeli su saradnju sa srpskim uzgajivačima lešnika jer imaju nameru da šire zasade. Ali, mnogo interesantnije od toga je što će u svojim voćnjacima koristiti najsavremeniju tehnologiju, kao što su razne aplikacije i dronovi, a rado će ta iskustva podeliti i sa srpskim poljoprivrednicima.
„Pored dosadašnjih ulaganja koje je imala u Srbiju, kompanija „Ferrero“ planira donošenje inovativnih tehnologija koje će unaprediti samu proizvodnji što će biti korak dalje u saradnji, ali i naš doprinos napretku vaše poljoprivrede. To nije samo ekonomsko, već ulaganje u budućnost i digitalne tehnologije u poljoprivredi. Cilj je da se uzgoju lešnika pristupi na jedan tehnološki drugačiji način što će biti dobro i za nas i za vas“ – objasnila je Marina
Skonjamiljo. Kada je u pitanju organska proizvodnja koja beleži rast svuda u svetu, Italijani su u tome daleko odmakli u odnosu na nas, ali su spremni da i u ovoj oblasti podele iskustva sa svojim srpskim partnerima. Srbija ima izuzetno povoljan geografsko – klimatski položaj za organsku proizvodnju, a to što se ljudi poljoprivredom mahom bave na tradicionalan način može da se pretvori u veliku prednost.
„Prvi, ključni korak u Srbiji učinjen je kada je usvojen zakon o organskoj proizvodnji. Ono što se do sada posmatralo kao nedostatak srpske poljoprivrede, a to
je tradicionalan način gajenja, upravo sada ako se tome pristupi na pravilan način, može da postane glavni adut srpske poljoprivrede i time napravi značajan iskorak u pravcu organske proizvodnje. U Italiji se vrlo intenzivno radi na očuvaju autentičnih autohtonih sorti, a to bi trebalo da bude i jedan od prioriteta Srbije“ – smatra naša sagovornica.
Uporedo sa očuvanje tradicionalnih srpskih proizvoda nastalih od autohtonih vrsta specifičnih za naše podneblje, treba raditi i na brendiraju i zaštiti oznake
geografskog porekla, kako bi ti proizvodi imali veću vrednost na tržištu.
„Praktično to se radi paralelno sa približavanjem ulaska Srbije u EU gde su propisi vrlo jasni i strogi prilikom dobijanja sertifikata i zaštite proizvoda na osnovu
geografskog porekla, jer je to garancija kvaliteta tog proizvoda“ – istakla je Marina Skonjamiljo za Agrobiznis magazin.

Izvor: Agrobiznis magazin

Španija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača u Evropi i na četvrtom mestu po prihodima ostvarenim od agrara sa više od 40 milijardi evra. Sa 23 miliona hektara Španija je druga u Evropi po površini iskorišćenog obradivog zemljišta i najveći su proizvođač i izvoznik voća i povrća u Evropskoj
uniji i treća zemlja sveta. Do ovih podataka vrednih divljenja nisu došli ni slučajno ni lako, a deo tajne uspeha svog agrara su podelili na srpskim poljoprivrednicima na 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Četvrtu godinu za redom Kraljevina Španija učestvovala je na novosadskom
sajmu, a predstavilo se sedam kompanija koje su lideri u oblasti poljoprivredne tehnologije i opreme. Na štandu Španije dočekali su nas srdačno uz svoju čuvenu pršutu, sir i čašu vina, ali i spremnost da odgovore na svako pitanje znatiželjnih posetilaca i medija. Ključ uspeha španskog agrara je u razvoju najnaprednije tehnologije koja obezbeđuje optimalnu i kontinuiranu proizvodnju i uspešnog modela zadrugarstva koje funkcionišu po principima multinacionalnih kompanija i tako nastupaju na tržištu.
„Španija ima raznolike klimatske uslove koji jednim delom pogoduju određenim poljoprivrednim kulturama, dok u centralnim i južnim delovima zemlje imamo
sušnu klimu što svakako ne odgovara agrarnoj proizvodnji. Ali, ti nedostaci su prevaziđeni inovativnim metodama pre svega u sistemima za navodnjavanje i razvojem plasteničke proizvodnje. Osim toga dosta je uloženo u istraživanje i inovacije kada je u pitanju semenski i sadni materijal, đubriva, prehrana bilja… Sve ovo je omogućilo da španski poljoprivrednici nezavisno od meteoroloških uslova, pa i godišnjeg doba kada govorimo o plasteničkoj proizvodnji, mogu da računaju na sigurnu celogodišnju proizvodnju“ – kaže za Agrobiznis magazin Havijer Alvares, šef ekonomskog i trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu.

Sa čak 74.900 hektara Španija je prva zemlja u EU po površini zasada pod plastenicima, pedeset odsto ove proizvodnje je namenjeno izvozu, a prihod od ove
grane poljoprivrede donosi 2,1 milijardu evra. Zato ne čudi što je i na novosadskom sajmu vladalo veliko interesovanje posetilaca i agronoma za inovativnost Španaca u oblasti plasteničkog uzgoja.
„Da primetili smo na našem štandu da vlada veliko interesovanje srpskih poljoprivrednika za našu plasteničku proizvodnju. Naša tehnologija je svakako zanimljiva i primenljiva i u Srbiji, posebno za biljne kulture, kao što su recimo jagode, kojima posebno odgovara uzgoj u plastenicima što znatno može da produži sezonu proizvodnje“ – kaže naš sagovornik. Španija je posebno ponosna na svoje moderne sisteme za navodnjavanje koji pokrivaju četvrtinu zemlje. Tako je došlo i do saradnje sa Srbijom, a zajedničkim snagama španski i srpski stručnjaci su osmislili i konstruisali najveći dvostrani električni Rendžer sistem za navodnjavanje na svetu. Dugačak je 1.600 metara, postavljen je u Belorusiji i može da bude ponos i Srbima i Špancima.
„Ovaj sistem za navodnjavanje je ne samo najveći na svetu već radi na električni pogon što se pokazalo kao mnogo isplativije od onih na naftu. Ovo je samo jedan od primera špansko-srpske saradnje u oblasti poljoprivrede, a verujem da će ih u budućnosti biti još više“ – kazao je Havijer Alvares.
Slično kao i u Srbiji gde zadrugarstvo ima tradiciju dugu 150 godina, i u Španiji zadrugarstvo se negovalo od davnina. Ali, oni su otišli korak dalje, pa su zadruge postale jedan od stubova razvoja poljoprivrede u ovoj zemlji i rešenje za izazove sa kojima se danas sreću savremeni poljoprivrednici.
„U početku, kao i u Srbiji, i mi smo imali uglavnom male i srednje proizvođače koji su shvatili da će im udruživanje doneti mnoge olakšice na polju znanja i razmene iskustva, ali i omogućiti lakši i bolji plasman njihovih proizvoda na tržištu. Od 2006. godine dolazi do udruživanja zadruga prvog stepena, pa danas
u Španiji imamo brojne primere složenih zadruga koje funkcionišu kao multinacionalne kompanije na evropskom i svetskom tržištu. Naravno, to je bilo
moguće uz dugoročnu agrarnu politiku koja je vođena u Španiji, pre svega kroz brojne fiskalne i poreske olakšice, ali i subvencije i druge
mere podrške zadrugama“ – otkriva naš sagovornik i ističe da udruživanje poljoprivrednih proizvođača jača njihovu pregovaračku poziciju, ali i priliku
za promociju i plasiranje robe.
„Osim toga preko zadruga poljoprivrednici mogu lakše i povoljnije da dobiju kredite, kupe potrebnu mehanizaciju… Španski model zadruga mogao bi u odgovarajućoj meri da se primeni i u Srbiji“.
I ako ste pomislili da Španci „spavaju na lovorikama“ i da ih je uspeh koji su postigli u poljoprivrednoj uljuljkao grdno ste se prevarili. Oni nastavljaju da istražuju i pronalaze nove načine za unapređenje proizvodnje. Poslednjih godina sve više se okreću organskoj poljoprivredi i Španija je prva u Evropi po površini zemlje koja je namenjena organskoj proizvodnji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Siva ekonomija je veliki problem u Srbiji, a to dokazuju podaci studije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji govore da je reč o više od 15% bruto društvenog proizvoda. Dakle, svako peto preduzeće u Srbiji posluje izvan zakonskih okvira. Država tako godišnje gubi nekoliko stotina miliona evra, od čega samo na prodaji rezanog duvana na crno 300 mil EUR.

Učešće sive ekonomije najveće je u građevinarstvu, 43%, dok poljoprivreda sa 34% zauzima drugo mesto.

Izuzetno visok udeo sive zone u agroprivredi odraz je, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta, piše Poljoprivrednik.

Program NALED-a na smanjenju obima poslovanja u sivoj zoni i suzbijanje neformalnog zapošljavanja u dobroj meri se odnosi na poljoprivredu. Posebno su istaknute mere za kontrolu nelegalne proizvodnje i prometa duvana, GM soje, kao i prometa životinja, najviše u pograničnom pojasu Raškog i Pčinjskog okruga, gde je ova pojava najizraženija, a država godišnje gubi više miliona evra. Ništa manji gubici nisu u bespravnom iskorišćavanju vodnih i šumskih resursa.

Prema NALED-u, pozitivan primer borbe protiv sive ekonomije jeste saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede, uz podršku Poreske uprave, u vezi sa elektronskim sistemom prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi.

- Za nešto manje od pet meseci, onlajn prijavljivanje sezonaca, portal sezonskiradnici.gov.rs koristilo je oko 119 poslodavaca iz 83 lokalne samouprave. Na poslovima ljuštenja, sortiranja i pakovanja voća i povrća, kao i orezivanju, sadnji i pripremi zemljišta za setvu bilo je legalno angažovano 5.677 sezonskih radnika. Svi oni su ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje, uz istovremeno plaćen porez kao doprinose na PIO - rekao je Vladimir Čupić, predsednik Saveta za hranu i poljoprivredu NALED.

U agroprivredi je siva zona poslovanja posebno izražena u mlinarskoj i pekarskoj industriji. Svaka druga vekna na našem tržištu, tvrde dobro upućeni u oblasti prehrambeno-prerađivačke industrije, proizvedena je na crno, a gotovo 50% prometa odvija se van zakonskih okvira.

- Bila je odomaćena praksa da pojedini mlinovi kupuju pšenicu na crno, a da na isti način pekarima prodaju brašno. Usled takve nelojalne konkurencije, koju niko nije sankcionicao, osim države koja je zakinuta za porez na promet, veliku štetu trpeli su mlinovi i pekare koji rade legalno i po važećim propisima - kaže Zdravko Šajatović, direktor Žitounije, napominjući da zvanična statistika registruje samo 40% proizvodnje hleba u Srbiji, dok se 60%, najviše u privatnom sektoru, proizvodi i prodaje nelegalno.

Siva ekonomija i nelojalna konkurencija takođe su uzroci velikog dela problema u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Posebno se loše odražavaju na poslovanje zemljoradničkih zadruga.

- Tražiili smo da se uvedu adekvatne mere za otklanjanje prisustva sive ekonomije u poljoprivredi koja značajno otežava poslovanje zadruga. Tu pre svega mislimo na poboljšanje načina kontrole rada svih fizičkih lica na tržištu poljoprivrednih proizvoda, a istovremeno se zalažemo za uvođenje stimulativnih mera i olakšica za sve zadruge koje se dosledno pridržavaju zakonskih okvira i regularno posluju - kaže sekretar Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, uz napomenu da bi još veće udruživanje poljoprivrednika u zadruge podsticajno delovalo na smanjenje sive ekonomije.

Po mišljenju stručnjaka, smanjenje udela ilegalnog poslovanja i zapošljavanja može da se dovede na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope za tri do pet godina. Nužno je da se sinhronizovano donesu mere za smanjenje gotovinskih plaćanja, kao i podsticanja bezgotovinske isplate preko računa. Isto tako, uz opšteprihvaćenu podršku legalnog poslovanja i zapošljavanja, potrebni su i stimulativnija poreska politika, usaglašeno delovanje inspekcijskih službi, nulta tolerancija za korupciju, kao i adekvatno i dosledno kažnjavanje svih prekršaja kojim se smanjuju budžetski prihodi i podstiče nelojalna konkurencija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2538538/poljoprivreda-na-drugom-mestu-po-sivoj-ekonomiji-sta-je-resenje-problema

Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Dokle smo stigli na tom putu? Neki domaći projekti daju dosta povoda za optimizam…Kada smo bili osnovci, učili su nas da je Vojvodina žitnica Evrope. Tada su naši poljoprivredni instituti vladali genetikom i novim sortama, kanal Dunav‑Tisa‑Dunav funkcionisao u punom kapacitetu, a moji baba i deda iz Kovilja prenosili bostan vozom u Zagreb i tamo ga prodavali. Imao sam priliku da iz prve ruke vidim kako senzor za lubenice radi (mada to tada nisam shvatao) – trčkao sam za dedom po bostanu, dok je on bricom obeležavao lubenice: jedna crta, dve crte, tri… Jedan pogled, prirodna inteligencija i skoro nepogrešivo je znao kada lubenicu treba ubrati da bude crvena, slatka, da onako sočno puca kada je otvarate. Od tada je prošlo mnogo godina, deda „već dugo ore nebeske njive“ (kako bi to naš slavni sugrađanin rekao) i posmatra sve brži i neumitniji dolazak veštačke inteligencije na njive…Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Da bi odgovorila tom izazovu, neophodna je transformacija tradicionalne u „pametnu poljoprivredu“. Procenjuje se da će tržište te pametne poljoprivrede dostići vrednost od 13,5 milijardi dolara do 2023. godine, uz rast po godišnjoj stopi od 12,4 odsto. Najbrži rast predviđa se na tržištima SAD i Evrope.„Pametna poljoprivreda“ pretpostavlja upotrebu različitih uređaja i senzora (Internet of Things – IoT) koji kontinuirano prate parametre od značaja za proizvodnju, u kombinaciji s naprednim algoritmima, odnosno veštačkom inteligencijom, koji omogućavaju preciziranje vremena za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera u cilju povećanja prinosa i kvaliteta useva. Na taj način dobijaju se odgovori na pitanja o potrebama useva za vodom, ispunjenju uslova za pojavu bolesti i štetočina, potrebama za odgovarajućim đubrivima, optimalnim količinama hrane za životinje, optimalnim uslovima proizvodnje u zaštićenim objektima i slično.Upotreba precizne mehanizacije (precizna setva, primena varijabilnih doza đubrenja, precizna i varijabilna primena pesticida…), satelitskih snimaka koji pružaju informaciju o stanju useva kroz različite indekse (NDVI, NDWI…), meteostanica i različitih senzora samo su neke od niza mogućnosti koje nove tehnologije pružaju. Optimizovanje inputa na osnovu trenutnog stanja definisanog merenjem dovodi ne samo do povećanja prinosa i kvaliteta proizvoda nego i do očuvanja zemljišta i vode kao prirodnih resursa, kao i manjeg zagađenja životne sredine.Nisam siguran kako bi moj deda komentarisao sve ove novotarije, ali moj komentar jeste da ako smo nekada bili žitnica Evrope, sada smo na putu da budemo digitalna žitnica Evrope i sveta.Koliko juče, stigla je vest da su kolege iz Biosense instituta osvojili treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi „Izazov za useve“. Ne tako davno, isti institut pokrenuo je prvu digitalnu farmu u Krivaji, nedaleko od Bačke Topole, gde na delu možete videti niz novih digitalnih tehnologija koje za cilj imaju unapređenje poljoprivredne proizvodnje.U okviru H2020 CHAT/DIATOMIC, na farmi pilića u Inđiji u toku je pilot‑projekat sa ciljem da se pijukanje pretvori u razumljiv govor kako bi znali kada su pilići uplašeni, gladni, žedni ili kada se razbolevaju. Cargill, globalni proizvođač hrane, objavio je da kreće s primenom veštačke inteligencije kako bi razumeo pijukanje, a nekoliko velikih svetskih živinarskih farmi u kontaktu je s kolegama s projekta, u cilju ostvarivanja saradnje u ovom domenu.Kompanija Inosense iz Novog Sada aktivno radi na nekoliko projekata iz oblasti pametne poljoprivede u okviru H2020 programa. U okviru H2020 Gates (www.gates‑game.eu) projekta u toku je kreiranje niza alata koji treba da omoguće edukaciju mladih poljoprivrednika na temu digitalne poljoprivrede na interesantan i efikasan način.U saradnji s Plantažama „13. jul“ i Podgoričkim univerzitetom UDG, pre dve godine realizovana je jedna od prvih instalacija agroNET‑a, platforme za digitalnu poljoprivredu dizajnirane i implementirane u Novom Sadu. Prošle godine sistem je proširen uređajima za praćenje vlažnosti zemljišta i opmitizaciju navodnjavanja, a prešlo se i na korišćenje LoRa komunikacije. Ove godine, u toku je proširenje rešenja postavljanjem klopki za insekte i meteostanicama, čime će se omogućiti prognoza bolesti i preduzimanje pravovremenih aktivnosti u cilju njihovog sprečavanja. Ceo sistem biće repliciran u više vinograda i voćnjaka u Crnoj Gori.U decembru prošle godine završio se H2020 TagItSmart projekat (trajao je tri godine, koordinator novosadska kompanija DunavNET) koji je imao za cilj da proces digitalizacije u domenu hrane proširi s njiva sve do trpeze. Univerexport je pratio isporuku paketa mesa sa farme u Bačkoj Palanci do prodavnica u Novom Sadu, gde su kupci skeniranjem tagova zakačenih na svaki paket mesa mogli da dobiju informacije o poreklu mesa, uslovima transporta, a u određenim situacijama i popust, čime je realizovan pilot‑projekat dinamičke promene cene hrane spram konteksta u kom se prodaja obavlja.Tagovi su bili opremljeni „magičnim“ mastilom sposobnim da izmeri čime je omogućeno praćenje hladnog lanca isporuke na nivou pojedinačnih artikala. U „Plantažama“ je iskorišćeno „magično“ mastilo koje reaguje na svetlost, kako bi se sprečilo falsifikovanje popularnih vrsta vina, kupcima omogućio pristup brojnim informacijama o poreklu vina, a prodavcima i Plantažama uvid u prodaju i konzumaciju. Osim mesa i vina, u pilotima su se našli i med, sladoled, pivo, kao i industrijske mašine.U septembru počinje H2020 Demeter, četvorogodišnji projekat koji je okupio više od 60 partnera iz cele Evrope (tri iz Srbije), sa ciljem da realizuje niz pilot‑projekata kroz koje će se verifikovati i validirati različite tehnologije i pristupi koji čine digitalnu poljoprivredu. Iz Novog Sada će se upravljati instalacijama u nekoliko zemalja, što će nam omogućiti da, u saradnji s brojnim partnerima, osvojimo nova tržišta i nastavimo usavršavanje domaćih rešenja.Da se ne radi samo o pilotima, govore i brojne aktivnosti domaćih poljoprivrednika. Velika poljoprivredna preduzeća idu ka integraciji brojnih izvora podataka (traktori, mašinerija, meteostanice, silosi, razni senzori, ERP itd.) kako bi u svakom trenutku mogli da imaju ne samo sveobuhvatan pogled na trenutne aktivnosti nego i da bi na osnovu bogatog skupa podataka mogli da predvide trendove i usklade planove i zadatke u skladu s tim. Fruškogorski vinari uključili su se u H2020 Demeter projekat kako bi napravili još bolja vina, a vojvođanske živinarske farme da bi omoguće optimalne uslove za uzgoj pilića. U korak ih prate brojne domaće farme goveda koje kroz podešavanje raznih parametara (temperatura vazduha i vode, sastav hrane, aktivnost goveda…) teže povećanju produkcije mleka i efikasnijoj proizvodnji.

Senzora za lubenice, koliko znam, još uvek nema, tako da deda tu i dalje vodi. Međutim, digitalizacija je tu, a s njom će i onaj stari vic o ribizli i paradajzu postati realnost…

Izvor:https://pcpress.rs/digitalizacija-poljoprivrede-u-nasem-ataru/

Većnici grada Vranja dali su zeleno svetlo za raspisivanje Javnog poziva za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi za 2019. godinu na teritoriji grada. Sredstva za ovu namenu planirana su u gradskom budžetu za ovu godinu i biće isplaćivana u etapama.

Pravo na podsticaje, utvrđene Pravilnikom, imaju porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava.Prijavu za dodelu ovih podsticajnih sredstava mogu da podnesu nosioci ili članovi poljoprivrednog gazdinstva sa prebivalištem na teritoriji grada.

Sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u unapređenju i proširivanju poljoprivredne proizvodnje, da investiraju u regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje krava i nabavku kvalitetnih priplodnih ženskih teladi mlečnih rasa goveda).

Prijave sa kompletnom dokumentacijom podnose se na pisarnici Gradske uprave. Rok za dostavu prijave je 15 dana od dana objavljivanja na zvaničnom sajtu grada.

Izvor:https://jugmedia.rs/podsticajna-sredstva-za-poljoprivrednike-2/

Katarina Gilblad, savetnica Vlade Švedske, tamošnjeg ministra privrede i Zavoda za konkurentnost Švedske, gostovala je u Srbiji i za MONDO je govorila o onome što čeka srpske farmere kad uđemo u EU, kao i kakva je budućnost poljoprivrede"Ako ne budete brzi u menjanju načina na koji funkcioniše vaša poljoprivredna proizvodnja imaćete ogromne teškoće kada uđete na otvoreno tržište EU. Nije to samo unapređenje i modernizacija proizvodnje. Tu je i podizanje svesti u društvu kakve bi cene trebalo da budu, kakav kvalitet hrane, kako funkcioniše svetsko tržište. Volela bih da je Švedska to uradila brže i ranije, ovako smo izgubili bar deset godina a neke stvari su nepovratno izgubljene. Ne dozvolite da se to dogodi i kod vas", upozorava Katarina Gilblad, poljoprivredni ekspert iz Švedske.

"Morate da zadržite svakog farmera kojeg sada imate i da mlade podstičete da se uključe u poljoprivredu. A posla će tu i te kako biti u budućnosti, mada neće svi proizvoditi hranu", savetuje ekspert, vlasnica konsultantske firme Agronomiks Skandinavija, koja je ovih dana gostovala u Srbiji u organizaciji Ambasade Švedske na savetovanjima na Zlatiboru i u Beogradu.Katarina Gilblad daje upečatljiv primer iz svoje zemlje kako to može da se završi. Pre samo 25 godina 95 odsto hrane koju godišnje pojedu Šveđani dolazilo je sa tamošnjih farmi i njiva. Danas je to samo 45 odsto."To je ogroman gubitak za švedsku poljoprivredu ali i za društvo u celini. Šveđani sada možda kupuju više hrane i po nižoj ceni ali veliko je pitanje da li je to zaista i povoljnije za naciju u celini. Recimo, u Švedskoj je strogo kontrolisano davanje antibiotika životinjama, tretiranje biljaka pesticidima, kao i odnos prema GMO. A to sve poskupljuje proizvodnju. Mnogo je jeftinije staviti antibiotike u svu hranu koju dajete svinji ili kravi i da tako ona bude zdrava i gojazna. Tada ne morate da trošite novac na kvalitetniju stočnu hranu, niti da mnogo brinete o čistoći štala, ili o većem prostoru za životinje. A u Švedskoj se krave izvode na ispašu leti, a životinje se ne hrane GMO sojom", objašnjava Gilblad.

Švedski stručnjak ističe da je čak i bogata Nemačka pre sedam, osam godina odustala od toga da životinje ne budu hranjene GMO sojom, jer je normalna soja skuplja 110 dolara po toni. Šveđani su ipak to zadržali ali pošto se gotovo sva soja uvozi, to mora i da se plati više."Ali, onda morate potrošačima da objasnite i da oni prihvate da švedsko meso mora da bude skuplje od uvoznog jer je kvalitetnije. Građani moraju da znaju da je legalno uvoziti meso kakvo je nelegalno proizvoditi u zemlji. A ne znaju, jer iz nekog razloga to niko ne naglašava. Čak nemamo ni 'GMO Free' oznake kao u Kanadi ili Francuskoj", kaže Gilblad.

A sve to čeka i nas, uverena je gošća iz Švedske.

"Juče sam u Beogradu ušla u prodavnicu i videla da imaju krompir iz Francuske. I zapitala sam se zašto ja mogu da kupim francuski krompir u srpskoj prodavnici hrane. Nemate svog? Razumem da ja u Švedskoj moram sada da kupim uvozne trešnje jer našima još nije počela sezona ali za krompir ovde..."

Gilblad kaže da je prirodno da se moraju naći cene koje će prihvatiti i kupac i prodavac, odnosno proizvođač i trgovac ili krajnji kupac, ali da se moraimati i nezavisno određivanje koja je cena fer a koja nije."I u EU imamo tržišta gde su cene fer ali imamo i ona gde su neverovatno nefer.Recimo kod hlebnog žita je stvar jasna, imate stalan uvid u cene i one za prodaju sada (što bi bilo berzansko spot tržište) prate cene za prodaju u narednom periodu (berzanski "fjučersi", odnosno ugovori prodaje za mesec, dva ili još dalje). Farmer koji uzgaja pšenicu tako može da odluči da li da proda odmah po žetvi, ili da sačeka neko drugo vreme. I pritom ne morate da pratite berzu, statistika EU prati prosečne cene i objavljuje ih na nedeljnom nivou za svaku zemlju EU", kaže Gilblad.Kod proizvodnje krompira situacija je potpuno drugačija, niti postoje fjučersi niti redovni podaci o cenama. Oni se objavljuju jednom godišnje, i to pola godine nakon što uzgajivači prodaju svoju robu. Pa kako će onda oni planirati proizvodnju i unapred sračunati troškove i prihode?

"Ako ćete biti deo EU", ističe gošća iz Švedske, "i farmeri moraju da budu svesni da kada cene neke hrane padaju, ne samo u Evropi već u celom svetu, moraju pasti i kod vas, a kada rastu mora se farmerima dozvoliti da rastu i ovde."

"Kada su pre desetak godina Amerikanci imali veoma lošu žetvu pšenice, skočile su cene svuda i u Švedskoj su me trgovci pitali zašto moraju da skaču i kod nas kada smo mi imali dobru. Pa zato što je to jedin način da se zaštiti proizvođač ali i tržište. Ako mu jeftin uvoz nekih godina obara cenu, morate mu dozvoliti i da poskupi kada u svetu cena ide gore. Ili mu pomoći da izveze, ali tada se ugrožava domaće snabdevanje. Svi, ne samo proizvođači, moramo da znamo šta je tržište i kako odnosi funkcionišu."

Mali poljoprivredni proizvođači se moraju udruživati, jer samo tako mogu da budu spremni za izvoz. Ne radi se samo o obimu proizvodnje, već o tome što se ne mogu oni pojedinačno baviti i svim ostalim stvarima pored proizvodnje."Nemaju svi ni vremena ni znanja iz oblasti marketinga, praćenja cena, svetskih trendova... To moraju platiti spolja, ili napraviti kooperativu koja će zaposliti stručnjake. To je danas prihvaćeno u Švedskoj, ali volela bih da smo tu tranziciju napravili mnogo brže i ranije, manje bi nas koštalo.Savet Katarine Gilblad za poljoprivrednike u Srbiji je da se odmah "okrenu svetu bliske budućnosti". A ona donosi ogromne promene.

"Počeli smo da izbacujemo iz upotrebe naftu i fosilna goriva u svim oblastima i to u poljoprivredi donosi ogroman potencijal za biznis. Ratari više neće proizvoditi samo hranu, već će morati da 'prave' i gorivo. Biogorivo (uljana repica i sl.), biomasa (drvni i biljni otpad) ili biogas će morati u nekom delu da zamene naftu. Da bi bilo jasnije koliko toga treba daću vam svoju računicu - kada bismo sada svu proizvodnju žitarica u svetu pretvorili u etanol, da ne ostane ništa za jelo, bilo bi zadovoljeno tek četiri odsto svetske potrebe za gorivom."

Tu se javlja i jedan socijalni problem - poljoprivrednika je sve manje.

"Svako u generaciji dvadeset ili deset godina starijoj od moje je imao bliskog rođaka na selu, generacije dvadeset godina mlađe ne poznaju ni jednog farmera. Nemaju pojma kako hrana dolazi do polica prodavnica. Moramo da mlade zainteresujemo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, ne za trendi urbanu proizvodnju na lejicama na parkingu, krovovima ili terasama, već za pravu poljoprivrednu proizvodnju", kaže Gilblad.Na poslovnom forumu "Švedska u Srbiji - Investicije i saradnja za budućnost " u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, pored poljoprivrede švedske firme su se sa zainteresovanim srpskim kolegama bavile budućnošću trgovine (Oriflame) i održive proizvodnje (IKEA), amblaže (Tetrapak), bezbednošću imovine ali i podataka (Securitas), kao i kako time ćemo preko mreže 5G komunicirati koliko sutra (Ericsson).

Izvor:http://mondo.rs/a1191614/Info/Ekonomija/Sta-ceka-poljoprivrendike-u-EU-Saveti-iz-Svedske.html

Milan Prostran stručnjak za poljoprivredu rekao je da država mora da pomogne poljoprivrednicima ustupanjem semena i goriva kako bi obnovili setvu kukuruza i ublažili štetu od nepogoda. On je kazao da je sada teško proceniti koliki je gubitak u poljoprivredi zbog poplava i grada jer je "taj postupak u Srbiji dosta spor", ali bi šteta mogla biti velika, što će uticati i na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Država mora da odreši kesu i pomogne ratarima da obnove setvu kukuruza jer još postoji mogućnost da setvom nekih sorti ranih hibrida sa vegetacijom od 100 dana stignu do zime za berbu", rekao je Prostran. Pšenice će, kako je rekao, biti za domaće potrebe, ako do žetve ne bude novih nepogoda, a možda preostane i za izvoz jer je ove godine zasejana znatno veća površina pa će se gubitak zbog prolećne suše i setve posle optimalnih rokova, "ispeglati".

Istakao je da bi šteta bila upola manja samo da su kanali bili očišćeni i da su poljoprivrednici mogli višak vode da sprovedu u reke.

"Država mora uložiti značajna sredstva u sisteme za odvodnjavanje, nekada su postojala tri, Dunav-Tisa-Dinav, sistem Morava i Ibar- Lepenac, koji su se redovno održavali, a danas je dobar deo tih kanala zamuljen", rekao je Prostran i dodao da je u Vojvodini postojalo 22.000 kilometara kanala.

On je kazao da se određeni tereni moraju i pošumljavati da bi se sprečila klizišta, i dizati brane, kao i da ne sme da se dogodi da nečiji privatni interes spreči izgradnju odbrambenog bedema.

Ceh netipične godine, do marta izuzetno sušne, a od aprila previše kišne, platiće, prema njegovim rečima, proizvođači, potrošači, a uvoznici se raduju visokim cenama voća i povrća.

Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kazao je da se očekuje prosečan prinos pšenice do 4,2 tone po hektaru, što je za oko 10 odsto manje nego prošle godine, pri čemu bi za izvoz preteklo oko milion tona.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=05&nav_id=1551111

Razloga za strah od novih obilnih padavina i izlivanja reka gotovo da nema, kažu nadležni. Kada se voda povuče, poljoprivrednik može da podvuče crtu ispod troškova i koristi koje su donele kiše i najhladniji maj poslednjih godina. Stručnjaci kažu da će na veće prinose moći da računaju samo oni koji se izbore sa biljnim bolestima kojih ima više posle ovolike vlage.Obilne padavine, olujni vetrovi i porast vodostaja su iza nas, ali ne i problemi koje su ostavili. Poljoprivrednici u Valjevu i dalje tavore sa najplodnijim oranicama uz Obnicu i Kolubaru."Ovde je nekad prolazio i traktor i kombajn i balir i sve. Od 2014. nisam imao kuda da prođem i evo, to je sad tako, zaraslo je i ništa", kaže Milan Božović iz valjevske Loznice.

Božidar Divnić iz sela Beomužević kaže da je njiva uz reku i da je velika bojazan da se reka ne izlije.

Ni koji ratare daleko od reka nisu bez problema. Da bi izbegli bolesti i opasne mikotoksine, moraće dodatno da tretiraju ječam i pšenicu.

"Treba istaći da je ova godina pogodna za razvoj fuzarijuma s obzirom da je bilo dosta kiša u periodu od marta do sredine maja. Palo je ukupno 130 litara kiše što je zaista velika količina", ističe Radmila Heraković iz Instituta Tamiš Pančevo.

Gljivične i bakterijske bolesti poskupeće proizvodnju i povrtarima. Zaštitar bilja Tešo Marković kaže da do bolesti biljaka dolaui zbog temperaturnog šoka, od sedam stepeni na 25 stepeni u roku od 24 ili 36 sati.

"Ne postoji preparat koji će apsolutno da oporavi biljku i da ne ostavi nikakav trag na prinosima, što je i najvažnije, ali da svede štetu na minimum svakako to zavisi od izbora preparata", objašnjava zaštitar bilja.

Dosadašnji tok maja, iako neznatno, umanjiće rod i sniziti kvalitet trešnje i kajsije.

Direktor instituta za voće u Čačku Milan Lukić kaže da je najveću štetu pretrpela jagodasta vrsta voća.

"Prvenstveno jagoda i to na otvorenom i to zbog truleža plodova. Naravno, takođe, i kod maline imamo usporen rast i pojavu bolesti", navodi Lukić.

U Ministartvu poljoprivrede kažu da iznenađenja nije bilo. Da su poslednjih pet godina na 500 lokacija ili izgrađeni novi ili rekonstruisani postojeći vodoprivredni objekti. Čaša koju je napunila kišnica za ministra je polu-puna.

"Ova kiša će samo da koristi poljoprivredi i ako ima nešto dobro iz nje to je da ćemo imati još jedan priliv vode u one slojeve poljoprivrednog zemljišta koje još nisu dobili i ono što je jako važno na prostoru vojvodine ove padavine će pomoći rodu i neće tu biti nikakvih velikih problema", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U narednom periodu očekuju se da lokalne samouprave procene da li je na njihovoj teritoriji bilo elementarne nepogode. U Ministartvu kažu da je pomoć ugroženim područjima stigla onda kada je država odlučila da podsticaje za osiguranje od nepogoda sa 40 podigne na 70 odsto. Apeluju na poljoprivrednike da ih više koriste.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3527242/poljoprivrednici-podvlace-crtu-sta-im-je-kisa-donela.html

U Privrednoj komori Srbije danas je održan poslovni forum Srbija-Češka, a ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je razmena u prehrambenom sektoru između dve zemlje u porastu i da postoji odlučnost obe strane i veliki potencijal da se ona značajno uveća.

Na skupu u Privrednoj komori Srbije, Nedimović je rekao da Srbija ima dosta toga da ponudi Češkoj i za saradnju u prehrambenoj industriji i kada je reč o potencijalnim češkim investicijama u srpski agrar."Razmena između Srbije i Češke je u porastu, u prehrambenom sektoru je 33 miliona evra. Mislim da je to malo, ali postoji veliki potencijal", rekao je Nedimović i dodao da je zbog toga važan današnji forum i da očekuje da će posle današnjeg susreta čeških iI srpski firmi razmena da dostigne bar 50 miliona evra.

Ministar kaže da je Srbija rekorder u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija, i da je među top 10 globalnih proizvođača poljoprivrednih poroizvoda.

"Tu pre svega mislim na kukuruz, pšenicu, malinu, šljivu, pojedine vrste povrća"”, naveo je ministar i naglasio da je srpski agrar imao rekordnu proizvodnju u 2016. i 2018.Nedimović je poručio da je Srbija je u potpunosti otvorena za strane investicije uključujući i češke, a kako bi privukla što više investitora, Vlada Srbije daje finansisjke podsticaje i druge vrste podrške kroz davanje poljoprovrednog zemljišta u zakup pod povoljnim uslovima.

Ministar je rekao da se ta finansijska podrška za domaće i strane investitore odnosi na sve oblasti prehrambene indsustrije i nije vezana za broj zaposlenih, nego za investicije i nove tehnologije.

On je naveo da su češke firme zainteresovane za saradnju, te da, na primer, ako se investitor odluči za izgradnju fabrike u sektoru piva ili mesa uloži 20 miliona evra, Srbija mu daje četvrtinu granta."Postoji mogućnost dobijanja zemljišta za izgradnju pogona pod povoljnim uslovima, čak i besplatno", rekao je Nedimović.

Najmanje priliva stranog kapitala bilo je, međutim, u prehrambenoj industriji u kojoj, ocenio je, uz podršku države postoji prostor i najveće mogućnosti za rast BDP-a budući da je Srbija poljoprivredna zemlja.

"Srbija daje u dugoročan zakup poljoprivredno zemljište za kompanije, a maksimalan period zakupa je na 30 godina. Na primer, prosečna cena zakupa najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta je od 450 do 500 evra po hektaru, a ako uzmete u zakup džavno zemljište, onda je oko 200 evra po hektaru", rekao je Nedimović.

On je češkoj privrednoj delegaciji predstavio i pogodnosti koje Srbija ima za bescarinski izvoz prozvoda u Evroazijsku uniju i zemlje EU.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-o-mogucim-investicijama-srpski-agrar-spreman-za-ulaganja-ceske/6h1h5w5

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30