Kako su saopštili organizatori XIII Međunarodnog poljoprivrednog sajama u Stopanji održava  se 25.11.2018, a partneri sajma su Privredna Komora Srbije rasinskog upravnog okruga, Opština Trstenik i Zadružni Savez Srbije.

Ovu manifestaciju do sada posetilo je više od 70.000 ljudi, a na izložbenom prostoru promovisalo se preko 500 brendova koji su u direktnoj vezi sa agrarnim sektorom. Kao takav, Sajam u Stopanji predstavlja jedan od najznačajnijih agrarnih događaja u Srbiji.

Ovogodišnji Sajam će ugostiti od 150 do 200 izlagača iz zemlje i inostranstva, a očekuje se da će manifestaciju videti preko 10.000 posetilaca (u jednom danu). Najveći broj posetilaca tradicionalno su poljoprivrednici iz centralne Srbije, a ima i onih koji ovom prilikom pristižu i iz drugih delova zemlje, all i iz inostranstva.

Sajam se prostire na površini od 3.500 m2, od čega je 1.500 m2 zatvorenog i 2.000 m2 otvorenog i poluotvorenog prostora.

Poljoprivredni sajam se organizuje sa željom da privuče što veći broj zainteresovanih strana i postane servis svima koji žele da se na ozbiljan način bave agrarnom delatnošću.

Na ovogodišnjem skupu predstaviće se lokalne, nacionalne i međunarodne institucije, posetioci će imati priliku da vide sve novitete iz oblasti semena, rasadničarske proizvodnje, zaštitnih sredstava, poljoprivredne mehanizacije, sistema za navodnjavanje, protivgradne zaštite, bankarskog sektora, osiguranja kao i drugih poljoprivrednih i povezanim sa poljoprivredom delatnosti.

U okviru Sajma će se organizovati i niz tematskih predavanja o najaktuelnijim agrarnim temama koja će održati eminentni predavači. Predavanja su namenjena svima koji žele da nauče nešto novo i korisno iz oblasti proizvodnje povrća i voća.

Cilj Sajma je, da čitav agrarni sektor dobije vetar u leđa i zauzme mesto koje mu zasluženo pripada, stoga Vas pozivamo da dođete i propratite XIII Međunarodni Poljoprivredni Sajam – Stopanja 2018.

Detaljnije na: 

https://www.facebook.com/Poljoprivredni-Sajam-Stopanja-305916826886296/      

Treće izdanje Nedelje italijanske kuhinje u svetu održaće se u Srbiji - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici od 19. do 25. novembra. Među brojnim dešavanjima, održaće se seminari o tradicionalnim italijanskim proizvodima, predavanja i demonstracije kulinarskih umeća uglednih italijanskih kuvara, radionice italijanske kuhinje, dvodnevni sajam koji predstavlja visoko kvalitetne italijanske proizvode i posebno veče posvećeno italijanskoj kuhinji na avionskim letovima prve klase. Pored toga, u trajanju od dve nedelje, od 15. novembra u Maxi supermarketima u Srbiji, koji je glavni partner dešavanja, promovisaće se italijanski proizvodi. Takođe, sada već tradicionalno, 28 restorana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici imaće u ponudi italijanske menije posebno namenjene za svoje goste.

 

Otvaranje Nedelje italijanske kuhinje održaće se 19. novembra uveče u hotelu Hyatt Regency, gde se organizuje konferencija za medije na kojoj će biti predstavljen detaljan program.

 

Italija ove godine organizuje III Nedelju italijanske kuhinje u svetu sa preko 1000 događanja u svojih 296 diplomatskih i konzularnih predstavništava. Tema ovogodišnjeg izdanja biće “Mediteranska ishrana” koja Italiju čini jednom od najzdravijih zemalja u svetu. Nedelju italijanske kuhinje u Srbiji organizuje Ambasada Italije u Beogradu u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu (IIC), Italijanskom agencijom za spoljnu trgovinu (ICE), Komorom italijansko-srpskih privrednika (CCIS), Udruženjem italijanskih privrednika u Srbiji (Confindustria Serbia), Počasnim konzulatom Italije u Subotici i Kulturnim centrom Piazza Italia iz Subotice, uz podršku srpskih i italijanskih kompanija.

Ako želite da vidite kako nastaje parmezan pogledajte video: https://www.youtube.com/watch?v=cmHkp6r2iRM 

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je danas da će se u budućnosti raditi na tome da se prerađivački kapaciteti izmeštaju iz velikih industrijskih centara i da se nalaze tamo gde se nalazi i sama sirovina. Nedimović je, komentarišući jučerašnju posetu fabrici za preradu prehrambene industrije "La Linea Verde" u Dobrincima kod Rume, istakao da je ta investicija izgrađena tamo gde joj je i mesto, gde se nalazi sirovina, gde se nalaze kooperanti. "Imaćemo 24 investicije u narednih godinu dana, a od 24 projekta 21 su domaći poljoprivrednici koji žele da unaprede svoje poslovanje i od proizvođača sirovina da pređu u prerađivače, one koji prave veću dodatu vrednost", kazao je Nedimović za RTS. Kako je ministar ranije rekao, srpskoj poljoprivredi je potrebno da unapredi proizvodne kapacitete jer ne treba samo da izvozi sirovinu, na primer kruške u Sloveniju, kao što je bio slučaj pre 30 godina, već treba da ima i svoje preradne kapacitete i na taj način ostvari veću zaradu. Nedimović je naveo i da to ne isključuje izvoz sirovina i dodao da se prerađenom sirovinom, na primer lepo iseckanom, upakovanom i brendiranom salatom koja se izveze na druga - evropska i svetska tržišta, ostvaruje veća zarada. "Za to nam je ranije falila tehnologija. Za to je potrebna izuzetno visoka higijena i izuzetan kvalitet same te hrane koja treba da se izvozi", istakao je Nedimović. Govoreći o Zakonu o zakupu poljoprivrednog zemljišta, ministar je kazao da se mora obratit pažnja na davanje poljoprivrednog zemljišta u zakup, odnosno na to da li treba dati stočarima ili ratarima. "Nama je stočarstvo jedna od najvažnijih stvari u poljoprivredi, ne samo zbog izvoza i te dodate veće vrednosti, ali mi te stvari moramo ograničiti da ne dođemo u situaciju kao što imamo u poslednjih godinu ili dve dana da u mnogim samoupravama ratari više ne mogu ni da priđu poljoprivrednom zemljištu, jer se farme veštački proizvode", kazao je Nedimović. Dodao je da danas u Srbiji zvanično ima više stočara nego što ih stvarno ima i to tako što se jedna farma deli na dve da bi se došlo do zemljišta. "Pravo prečeg zakupa se neće ukinuti, ono će se modifikovati tako da bude na korist i stočara, a sa druge strane da i drugi poljoprivrednici imaju pravo pristupa poljoprivrednom zemljištu", naveo je Nedimović. On je rekao da u ovom trenutku ima 45 različitih proizvoda koji su zaštićeni oznakom geografskog porekla, te da je to potrebno zaštiti i pred EU. "Spremili smo novi propis o šemama kvaliteta koji će nam dati mogućnost da upravo ove naše proizvode zaštitimo, a to je važno jer na taj način iskazuju da imaju neki poseban kvalitet", kazao je Nedimović.

Izvor: TANJUG

Delegacija kineske provincije Ćinghaj, koja ovih dana boravi u Novom Sadu, na prijemu u Gradskoj kući, gde ih je primio gradonačelnik Miloš Vučević sa saradnicima, pokazala je interesovanje za novosadsku poljoprivredu, ali i za saradnju u oblasti turizma i sporta koja bi u budućnosti trebalo da bude uspostavljena.Kako se navodi u saopštenju kabineta gradonačelnika, delegacija, sa zamenikom guvernera Narodne vlade te provincije Jang Fengčunom na čelu, na sastanku se raspitivala o pogodnostima koje država i Grad pružaju zainteresovanim investitorima.

Gradonačelnik smatra da je poseta te delegacije veoma značajna zbog razmene is­kustva i razmatranja mogućnosti za uspostavljanje saradnje.

"Grad Novi Sad ima snažan potencijal za ulaganje, a nosioci smo dve velike titule - Evropska prestonica kulture 2021. i Omladinska prestonica Evrope 2019, što nas pozicionira kao centar kulturnih dešavanja", kazao je Vučević, i dodao da Novi Sad ima bogatu i sadržajnu međunarodnu saradnju, gradove-prijatelje na tri kontinenta, među kojima je i grad-pobratim – kineski grad Čang Čun.

Gradonačelnik Miloš Vučević je istakao da Novi Sad ima razvijenu ekonomiju, energetsku industriju, poljoprivredu i turizam i pozvao kinesku delegaciju da bude gost Međunarodnog poljoprivrednog sajma
On je istakao da Novi Sad ima razvijenu ekonomiju, energetsku industriju, poljoprivredu i turizam, i pozvao kinesku delegaciju da bude gost Međunarodnog poljoprivrednog sajma jer je, kako je rekao, to pravo mesto za sticanje dobrih privrednih kontakata i razmenu iskustava.

Na sastanku u Gradskoj kući je konstatovano da je cilj produbljivanje prijateljstva kroz formalizovanje odnosa, a sve to na temelju dobrih odnosa Republike Srbije i NR Kine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/kinezi-zainteresovani-za-poloprivredu-25-10-2018

BEOGRAD – Pored brojnih teškoća sa kojima se suočava, srpsko zadrugarstvo proteklih godina beleži značajan razvoj, što pokazuje i podatak da je od sredine 2017. godine, kada je pokrenut projekat „500 zadruga u 500 sela“ u Srbiji osnovano više od 300 novih zadruga.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da je ogromno interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga te da će iskustva naše zemlje u ovoj oblasti narednih dana zadrugari preneti i španskim kolegama, koji borave u Srbiji i učestvuju na poslovnom Forumu „Španija-Srbija“.

Predstavnici brojnih srpskih zadruga i udruženja zadrugara danas su na panelu „Poljoprivredne zadruge

Potrudili smo se da vam ukratko sumiramo šta smo dobili, a šta izbugili dolaskom LIDL-a.

Prvu nedelju nakon otvaranja diskontnog lanca LIDL počela su i  istraživanja šta je to novo što smo dobili otvaranjem ovog lanca i šta čeka sve one koji zavise od trgovine. Za sada su na dobitku, kakvom-takvom, potrošači koji su dobili jeftinije pileće meso, ne samo ono koje je bilo na akciji povodom otvaranja diskontnog lanca, već i kao odgovor na novog igrača na tržištu. Kako je primetila koleginica Mirela Belošević, dugogodišnji novinar RTS-a koja prati tržište, šest proizvoda je jeftinije u diskontnoj prodaji nego u drugim prodavnicama tako da su i ostali trgovci takođe snizili pojedine cene. Limun, umesto 99 košta 69 dinara, pileće meso je sa 299 sniženo na 219, jaja sa 14,5 na 10 dinara. Trgovci koji su već dugo na našem tržištu snižavaju cene upravo onih proizvoda koji su jeftiniji u diskontu. To se u struci zove “anti Lidl kampanja” odnosno odgovor na konkurenciju.

Nisu samo potrošači dobili, značajno su profitirali i TV mediji. Na državnoj televiziji, od početka ovog meseca, emitovano je 29 sati reklama trgovinskih kuća, a u istom periodu prošle godine 18 sati. Prvi put se dešava da ne mogu istog dana da se emituju poruke svih trgovinskih lanaca pa čekaju sledeći termin. Na komercijalnim televizijama, recimo u prvoj nedelji poslovanja LIDL-a, učešće trgovačkih reklama bilo je veće za 15%.

Međutim, kao i obično najranjiviji i nespremni su poljoprivredni proizvođači, ponajviše jer su slabo organizovani, a zadružni sistem se tek blago oporavlja od višedecenijskog propadanja. Mada oni koji nisu relani kažu kriva je država jer nije dala subvencije i u lošijem su položaju nego oni koji rade u EU. Donekle je i to istina, ali da  su subvencije  veće to ne bi bilo dovoljno da se oni udruže. Za to je potrebna volja, a ne novac.

Na skupu koji je organizovala Ambasada Španije govorilo se upravo o onome što se sada dešava na našem tržištu. Došao je veliki diskontni lanac za koji naši proizvođači nisu spremni pre svega jer ne mogu da ponude adekvatne količine kvalitenih proizvoda. Kada kažemo kvalitenih mislimo na to da mogu da kvalitet potvrde određenim sertifikatima. Što se toga tiče naš izvor kaže da u LIDL-u nema kompromisa. Njima su potrebne velike količine, dobro i redovno plaćaju nešto nižu cenu ali vam kupe sve, naravno ukoliko imate količinu koju oni traže. Tu se ne radi o dva kamiona ili pola kamiona robe već o svakodnevnim isporukama šleperima velikih gabarita. Za tako nešto retko koji srpski poljoprivrednik može da bude konkurentan. Kako smo saznali u LIDL-u, svega 25 poljoprivrednika je ušlo na listu dobavljača i 50 kompanija. Javnost u Srbiji smatra da je to malo i da se očigledno favorizuju strani proizvodi. Izgleda da je neko dobro primetio da je srpski potrošač prosečno neobrazovan po pitanju trgovine i zaštite domaće proizvodnje pa se radije odlučuje da kupi stranu robu, naročito ako je jeftinija od domaće, bez obzira na kvalitet. Da je to kojim slučajem švajcarski ili nemački potrošač, on će prvo pogledati šta ima domaće da kupi i tek onda kupovati strano, kada nema domaće robe. Dok se to Srbi ne budu naučili, našu robu ćemo davati u bescenje trgovcima, oni će je izvoziti i ješće je neko drugi dok ćemo mi jesti ono što nam serviraju kroz razne akcije i trgovačke fore. Poput kupiš dve, uzmi treću gratis, CD poznatog pevača uz loš deterdžent ili dva proizvoda po jednoj ceni koja je neretko veća nego da ste ih kupili odvojeno i slično. Kako naš narod davno reče: “Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji”.

 

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik AGROBIZN MAGAZN-a

www.agrobiznis.rs 

NOVI SAD, 21. oktobra 2018. (Beta) - Poljoprivrednici u Pančevu ostali su uskraćeni za najmanje 1.000 hektara državnog zemljišta jer je toliko, umesto njima, dato preduzeću Stari Tamiš, delu Sistema Almeks (Almex) koje je - kršeći zakon - gradskoj komisiji dostavilo netačne podatke o površinama koje ima u vlasništvu, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Sistem Almeks je u većinskom vlasništvu Miroslava Alekse koji, kako navodi VOICE (www.voice.org.rs), obradjuje ukupno 18.000 hektara, što ga svrstava medju četiri najveća zemljoposednika u Srbiji. Prema navodima VOICE, prijavljujući netačne površine, Stari Tamiš je oštetio i poljoprivrednike koji su ostali bez državnih oranica, ali i gradski, pokrajinski i republički budžet, jer će za zakup hektara koji mu zapravo i ne pripadaju platiti manje nego što bi platili pančevački ratari. "Ovakvih slučajeva je na teritoriji Pančeva još. Ima pojedinaca, poljoprivrednika, koji su takodje prijavili manje površine da bi po osnovu prava prečeg zakupa stočarima dobili više hektara. Samo zbog Almeksa nama je na raspolaganju oko hiljadu hektara manje. Tražimo od Grada da obustavi licitaciju", kazali su za VOICE u Udruženju poljoprivrednih proizvodjača "Pančevac", koje je članica Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Ocenili su da su Stari Tamiš i ostali koji su davali neistinite podatke kršili zakon, ali da je pitanje i da li su u katastru zavedene sve površine koje obradjuju te firme i poljoprivrednici. "Namerno ili nenamerno prekršen je zakon. Lokalni čelnici obećali su da će se pozabaviti ovim problemom, a mi smo pokrenuli postupke pred nadležnim organima", kazali su u "Pančevcu". VOICE navodi da se u mnogim vojvodjanskim mestima primećuje da broj stočara i grla raste u poslednje vreme, ali ne zapravo već u papirima, jer je lanjska izmena pravilnika omogućila poljoprivrednicima da broj grla dokazuju i fakturama o kupovini, odnosno prodaji. "Na osnovu ovih faktura porasla su u papirima stada kod pojedinih stočara, koji su na osnovu toga imali pravo na zakup više državnog zemljišta nego pre izmene pravilnika, jer od veličine stočnog fonda zavisi i broj hektara koje će stočari po pravu prečeg dobiti u zakup u svojoj, pa i drugoj katastarskoj opštini", piše VOICE. U članku se dodaje da je i Ministarstvo poljoprivrede uvidelo da se pri izdavanju državnih njiva javljaju mahinacije pa je u više navrata ministar Branislav Nedimović najavljivao izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali do toga još nije došlo. VOICE piše da Almeks obradjuje i u vlasništvu ima oko 18.000 hektara zemljišta i treći je najveći gazda oranica u Srbiji, ako se uzme u obzir i ono što ima u vlasništvu i što iznajmljuje. Petar Matijević u vlasništvu i zakupu ima najviše – 30.000 hektara, sledi Miodrag Kostić, čija MK grupa iznajmljuje i gazduje sa oko 25.000 hektara, Al Dahra iz Iriga kupila je nedavno blizu 17.000 hektara zemljišta PKB-a, pa je, ako se gleda samo vlasništvo, odmah posle "Matijevića", navodi se u članku. VOICE navodi i da Grad Pančevo raspisuje konkurse za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta netransparentno i po nejasnim procedurama.

Poljoprivredna inspekcija je pojačala mere nadzora zbog učestalih pojava spaljivanja ostataka posle žetve useva na poljoprivrednom zemljištu, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Angažovani su svi poljoprivredni inspektori zaduženi za ovu oblast na celoj teritoriji Srbije, a Sektor poljoprivredne inspekcije upozorava i apeluje da građani ne spaljuju ostatke posle žetve useva, prenosi POLITIKA-a. Pojačane kontrole se sprovode i nastaviće se u saradnji sa drugim organima što podrazumeva nadzor i van radnog vremena i neradnim danima, ističe se u saopštenju. Od juče inspekcija sa pripadnicima MUP-a radi obuhvatnijeg i delotvornijeg inspekcijskog nadzora sprovodi zajedničke mere pregleda zemljišta na kojem se vrši spaljivanje organskih ostataka i identifikovanja lica koja vrše to spaljivanje. Za parcele na kojima je utvrđeno spaljivanje proveravaju se podaci o vlasništvu, površini radi podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ako je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava dodatno se podnosi inicijativa Upravi za trezor koja određuje pasivan status poljoprivrednom gazdinstvu. Tokom trajanja perioda pasivnog statusa, poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvaruje podsticajna sredstva na koja bi imalo pravo po posebnim propisima. Činjenica je da je spaljivanje većeg obima i da vremenske prilike pogoduju širenju požara te da se izaziva opasnost ne samo za imovinu većeg obima već i živote ljudi. Takvo paljenje predstavlja krivično delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine i to je razlog što su organizovane koordinirane kontrole sa drugim državnim organima. Za spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaprećena je novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice.

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Predstavljamo vam jedno lepo domaćinstvo i damu koja u njemu radi na Međunarodni dan seoskih žena!

Dani polako postaju kraći, a planinske večeri nežno obavija izmaglica. Plodovi u najrazličitijim nijansama krase krošnje koje počinju da žute. Iz svoje magične riznice, mesec oktobar donosi nam mirise, ukuse i boje,  uz koje sva čula jednako uživaju. Odlučili smo da naša stanica ovoga puta bude planina Rudnik,  i to ne slučajno.

Rudnik je najviša planina Šumadije. Cvijićev vrh, sa 1.332 metara nadmorske visine, nalazi se u njenom zapadnom delu. Imenom Rudnik nazvana je zvog rude olova i cinka,  koje se i danas eksploatišu. Predstavlja čvorište između slivova Zapadne i Velike Morave,  i reke Kolubare.

Osim toga, Rudnik je i najsevernija vulkanska oblast u centralnoj Srbiji, a ostaci vulkanizma primećuju se na pojedinim mestima, i po karakteristikama stenskih masa koje ga izgrađuju.

Rudnik se nalazi 100 kilometara južno od Beograda, i 15 kilometara od Gornjeg Milanovca. Izuzetno je bogat izvorima, čistim vazduhom i netaknutom prirodom. Varošica Rudnik, smeštena je na 500 do 700 metara nadmorske visine, a sa ostalim delovima planine povezana je asfaltnim putem i velikim brojem staza za šetnju. Zbog povoljnih klimatskih uslova, kao što su velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja i visoka jonizacija vazduha, planina je još 1922. godine proglašena za vazdušnu banju.

Zbog svih ovih karakteristika, lepota i bogatstava, na Rudnik rado dolaze gosti iz celog sveta. Zato i ne čudi, što je poslednjih godina u ovom kraju seoski turizam u usponu, a seoskih turističkih domaćinstava,  je sve više.

 

Imanje naših domaćina Milosavljevića,  nalazi se u najlepšem delu Rudnika, naselju Mali raj. Ima nekoliko  razloga zašto  smo izbarali baš ovu porodicu. Najpre, jer smo želeli da ih upoznamo i čujemo njihove preporuke o Rudinku, zatim, jer je domaćica Biljana u ovom kraju poznata po neodoljivim domaćim orasnicama. Na kraju, najmlađi Milosavljević na ovom imanju, sin Đorđe, završio je turizam i moderno kulinarstvo u Beču, pa smo želeli  da nam i on otkrije neke tajne dobrih ukusa.

Čim smo stigli na prelepo imanje Milosavljevića, uverili smo se da nismo pogrešili. Žubor vode iz potoka u njihovom dvorištu odmara oči, a opušta duh i telo. Ceo ambijent je uređen u etno stilu, sa mnogo cveća, drveća i ukrasnog žbunja. Predivan pogled je bonus,  koji dobijaju gosti na ovom imanju. Iz dvorišta i sa terase može da se vidi crkva Svetog Đorđa i nekoliko okolnih planinskih vrhova, ali i da se oseti čist planinski vazduh sa mirisom četinara.

“Rudnik je posebno interesantan deci, sportistima, planinarima i lovcima. Ovde se nalaze dobro uređene pešačko-planinarske staze, košarkaški, odbojkaški i tereni za mali fudbal koji omogućavaju rekreativne aktivnosti za one koji su ljubitelji aktivnog odmora. Za one koji vole duge šetnje, planina je pitoma, prekrivena bujnom šumom, brojnim putevima i stazama koji vode do arheoloških lokaliteta, rudničkih vrhova, vidikovaca i manastira Vraćevšnica, Nikolje i Voljevča. Markiranim pešačkim stazama lako se stiže i do vulkanske kupe Ostrvica koja predstavlja izazov i za iskusne planinare”, objašnjava domaćin i glava porodice, gospodin Zoran Milosavljević.

Tradicionalno moderni ukusi

Kada se gosti umore od duge šetnje i planinskog vazduha, vreme je za specijalitete domaće šumadijske kuhinje. Međutim, u  ovom domu, oni se ponekad začine i savremenim aromama zapadno evropskih kuhinja.

“U našem domu priprema se i služi isključivo domaća i zdrava hrana. Ponešto sami proizvodimo, ali većinu sirovine kupujemo od naših komšija i ljudi iz ovoga kraja sa kojima se družimo i sarađujemo. Tu pre svega mislim na mleko, jaja, meso i pojedine prerađevine koje naši gosti obožavaju. Ja posebno volim da mesim pite i slične đakonije, ali izgleda da ljudi koji ovde dođu mene pamte po kolačima. Specijalitet koji pravim po receptu moje bake su orasnice”, objašnjava Biljana.

“Umutim dva belanca i to oko 10 minuta mikserom, tako da dobijetem čvrst sneg. Dodam malo soli, na vrh noža. Potom postepeno, kašiku po kašiku, dodajem oko 160 grama šećera. Nastavim sa mućenjem još 10 min, tako da se sav šećer rastopi, pa dodam nekoliko kašičica soka od limuna i mutim još pet  min. Tako pripremljena belanca kuvam na pari oko 45 minuta,  uz povremeno mešanje. Zatim sipam ukuvanu smesu u činiju i ostavim da se prohladi, dodam oko 300 grama mlevenih oraha i dobro sjedinim sa smesom od belanaca. Oblikujem orasnice kao kiflice, površinu malo pritisnem rukom, uvaljam kiflice u sitno seckane orahe, poređam ih na tepsiju obloženu papirom za pečenje i pečem oko 20 minuta na 150 stepeni. To je moj tajni recept”, kaže domaćica kroz osmeh.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30