Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je za RTS da je bespovratna pomoć poljoprivrednicima značajna, ali da su poljoprivrednicima na raspolaganju i druge mere. Ona sama po sebi nije dovoljna, ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna, istakao je Kovačević.Ministarstvo poljoprivrede predložilo je američkoj Međunarodnoj razvojnoj finansijskoj korporaciji DFC tri projekta koja su za Srbiju važna, a koja se odnose na poljoprivrednike početnike i njihovo započinjanje posla, žensko preduzetništvo u poljoprivredi i prehrambenu industriju. Planirane su bespovratne pozajmice od 15.000 evra.Uz to, početnici mogu da računaju i na subvencije, ako započnu posao u poljoprivredi ili prehrambenoj industriji. Kome ovo može da promeniti život, obezbedi posao, donese profit?

Vlado Kovačević iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je u poslednjih nekoliko godina došlo do velikih promena u poljoprivredi - svedoci smo ulaska informacionih tehnologija, digitalizacije, robotike u poljoprivredi i novih agrotehničkih metoda.

"Svakako da je prvi uslov dobro znanje, drugo što je neophodno - poljiprivreda zahteva visok nivo investicija i druga karakteristika je dug period povrata investicija u poljoprivredi", ukazao je Kovačević.Ako se uzme primer voćarske proizvodnje, nakon zasnivanja zasada - poljoprivredniku će trebati 3-4 godine da sačeka prvi prihod, to je nešto što mora imati u vidu, ne može se brzo povratiti novac, objasnio je Kovačević.Prema njegovim rečima, Srbija prati evropske trendove, i u poslednjoj deceniji došlo je do velikog porasta cene poljoprivrednog zemišta, koja je i preko 10.000 evra po hektaru u Vojvodini.

Govoreći o bespovratnoj pomoći, Kovačević kaže da je ona značajna, i pored te pomoći poljoprivrednicima su na raspolaganju i druge mere - sama po sebi nije dovoljna ali u sklopu svih drugih mera - biće dovoljna.Kaže da se radi o tri mere koje su predložene od strane Ministarstva poljoprivrede. Korisnici su mladi poljoprivrednici, obrazovani, žene preduzetnici - to su bespovratne pomoći, ali postoji treća mera pomoći u obezbeđivanju kredita, gde bi Republika Srbija učestovala sa 60 odsto, a poljoprivrednici sa 40 odsto - što bi značajno ubrzalo i olakšalo pristup kreditima.

Široka je namena - za kupovinu mašina, poljoprivrednog zemljišta. Ministarstvo poljoprivrede dugi niz godina pomaže poljoprivrednicima kroz subvencionisane kredite.

"U praksi se pojavljuje situacija da poljoprivrednici često nemaju obezbeđenje, nemaju dovoljno kolaterala i sada sa ovom merom većina tih poljoprivrednika će moći da dođu do krdita", istakao je Kovačević.Grantovi će se odnosti na stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

"One mogu biti profitabilne. Ako bi sumirali šta je neophodno da bi te grane donele profit, to su nove tehnologije i znanja, visok nivo investicija, moderna oprema i treći uslov je da budu udruženi pogotovo se to odnosi za male i poljoprivrednike srednje veličine. Tu ne moramo daleko ići po neka pozitivna iskustva, u EU se većina proizvodnje, prerade, prometa se obavlja preko kooperativa", kaže on.Namena nove zakonske regulative, pravilnik koji reguliše preradu malih količina poljoprivrednih proizvoda - je da se olakša registracija prerađivačkih kapaciteta za male proizvođače.

Registrovanje preradnih kapaciteta je često prekomplikovano - potrebna je oprema, objekti, tehnlolozi, što je često neisplativo za male proizvođače.Prema njegovim rečima, ovom regulativom ti uslovi se pojednostavljuju, preneta je pozitivna praksa iz zemalja EU gde su za male proizvođače, za njihov početak odobreni ovakvi pravilnici, kao u Srbiji.

Kaže da je Srbija na putu ka članstvu EU, i na putu ka članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što znači da ne možemo očekivati značajne tržišne intervencije od strane države.

"Sami poljoprivrednici imaju mogućnosti da sami utiču na promet. Neophodno je da objedine promet, da se udruže, da zajednički uvedu grupne standarde kvaliteta proizvoda - pokazalo se kao dobro i uticalo na smanjenje tržišnog rizika. Ističemo mogućnost da se proizvodi plasiraju u skopu aktivnosti ruralnog turizma", zaključio je Kovačević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/pocetnici-u-poljoprivredi-koliki-je-put-od-subvencija-do-profita/5v5g3tl

Zahvaljujući uvođenju elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u toj oblasti prevedeno je u legalne tokove, a od velikog značaja bi bilo da se taj sistem proširi i na druge delatnosti, rečeno je na konferenciji NALED-a.Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi se proširiti na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja, rečeno je na konferenciji.

Šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević rekla je da su procene, pre uvođenja tog sistema, bile da 80.000 ljudi koji su angažovani na sezonskim i povremenim poslovima radi bez ikakvih prava, plaćenih poreza i doprinosa. Kako je objasnila, problem je bilo to što nije postojao sistem koji bi odgovarao specifičnosti tih poslova i stvarnim potrebama poslodavaca.

Tisa Čaušević je dodala da se nakon reforme u toj oblasti situacija značajno promenila, a kao primer je navela da je 2018. godine samo 3.500 sezonskih radnika u poljoprivredi bilo prijavljeno, a prošle godine čak 27.000.

Za godinu i po, od kada je uveden taj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao više nego deset puta – s 3.500 na oko 42.500 radnika, rečeno je na skupu.

Sada, u oktobru 2020, oko 50 odsto od procenjenog broja sezonskih radnika u poljoprivredi prevedeno je u legalne tokove uvođenjem jednostavne prijave radnika, a poljoprivreda je samo jedan od sektora gde je prepoznata ta potreba, rekla je Tisa Čaušević.

Jedan od načina da se ti radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite njihova prava bio bi da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti – građevinu, za poslove bebi-siterki, spremačica i slične profesije...Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja radnika na sezonskim i povremenim poslovima, koji trenutno funkcioniše samo u poljoprivredi.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a osim u poljoprivredi, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1 odsto) i građevinarstvu (11,3 odsto), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit, rekla je koordinatorka za istraživanje u NALED-u Irena Đorđević.

Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16 odsto angažovano je do godinu. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/polovina-sezonaca-sad-radi-legalno-13-10-2020

Opština Prijepolje objavila je javni poziv za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanje žena u oblasti ruralne ekonomije, u vidu dodele bespovratnih sredstava ženama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava starosti do 45 godina.
Program za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanja žena u oblasti ruralne ekonomije finansira Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije.

Opština Prijepolje sufinansira i sprovodi u okviru Programa podrške sprovođenju mera populacione politike u Republici Srbiji – meru usklađivanja rada i roditeljstva.

Cilj mere je da se poboljša kvalitet života i dohodovne aktivnosti za mlade majke i žene u ruralnom području, starosti do 45 godina, koji je jedan od neophodnih uslova za rehabilitaciju rađanja i roditeljstva kroz razvoj, promociju i pružanje podrške za razvoj i unapređenje poslovanja na poljoporivrednim gazdinstvima.

Realizacija ove mere treba da doprinese stvaranju pozitivne populacione klime i otklanjanju uočenih barijera za roditeljstvo i rađanje dece.

Ukupna raspoloživa sredstva iznose 1.600.000 dinara, a maksimalan iznos podsticajnih sredstava koju korisnik može da ostvari je do 200.000 dinara.

Sredstva ne mogu dobiti žene koje su prethodne godine po istom konkursu dobile novac. Tekst javnog poziva i obrasci za podnošenje prijave nalaze se na opštinskom sajtu. Konkurs je otvoren do 26. oktobra tekuće godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/281850/Raspisan-javni-poziv-za-ekonomsko-osnazivane-zena-sa-sela/

Ministarstvo poljoprivrede još od januara sarađuje sa američkim DFC-om, a ta garancijska šema pomoći poljoprivrednicima vredi 60 miliona dolara.To je danas izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući na Pinku i pojasnio da je 20 miliona već otišlo kroz kreditnu podršku, preko tri banke.

"Suština je da za obezbeđenje investicije poljoprivrednog proizvođača, recimo kupovine zemlje, DFC i država daju 60 odsto a poljoprivrednik ostalih 40 odsto, što je posebno važno jer se poljoprivrednici upravo zato što ne žele da nešto svoje daju kao sredstvo obezbeđenja kredita, ređe i odlučuju na investicije", pojasnio je Nedimović.On je naveo su DFC-u ponuđene tri stvari iz oblasti poljoprivrede od kojih je prva u vezi sa startapovoma za mlade koji prvi put ulaze u poljoprivrednu proizvodnju, druga je žensko preduzetništvo, a treća je prehrambena industrija, odnosno veliki proizvođači koji nisu obuhvaćeni IPARD-om i državnim programima pomoći.

Nedimović je pojasnio da se prva linija odnosi na poljoprivrednike do oko 40 godina kojima bi se kroz grantove pomogao odlazak na selo i ulazak u poljoprivrednu proizvodnju.

Kada je reč o drugoj liniji u kojoj je žensko preduzetništvo, njome bi se pomagala proizvodnja karakteristična za seoska domaćinstva gde su žene nosioci proizvodnje, dakle pretežno proizvodnja ajvara, sira, džema i slično.

Trećim programom bi se pomoglo naše voćarstvo, povrtarstvo, prerada kukuruza i pšenice, kao sektori koji nama sada nedostaju.

Dodao je da prve garancijske šeme treba očekivati u narednih mesec, dva.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=30&nav_id=1740189

Svetska banka i Međunarodni monetarni fond još su u aprilu izneli procene da će Srbija korona-krizu, ekonomski, proći verovatno najbolje u regionu, a i bolje od mnogih razvijenih evropskih zemalja. I dok se i dalje sabiraju negativni rezultati privreda u okruženju, prema izjavama zvaničnika, za Srbiju postoje naznake da ove godine uopšte neće imati pad BDP."Ima naznaka da ove godine uopšte nećemo imati pad, što bi bio ogroman uspeh", izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Tako bi se za srpsku ekonomiju slobodno moglo reći da je otpornija od jedne nemačke, francuske ili švajcarske privrede, a odgovor se krije u četiri razloga.Prema mišljenju ekonomskih analitičara, ukoliko Srbija ne bi imala pad BDP, to bi samo potvrdilo projekcije, date na proleće, dolaskom prvih podataka nakon privrednog sunovrata u aprilu.

Ekonomista Ivan Nikolić objašnjava da je još tada postavljena procena da bi privredna aktivnost u ovoj godini mogla da bude bliska prošlogodišnjoj. Kako je naveo, za takve dobre prognoze, postojalo je nekoliko značajnih argumenata i faktora."Uzdali smo se u poljoprivredu i ispostavilo se da samo bili u pravu. Poljoprivreda je ove godine donela mnogo veće prinose i rezultate nego prošle godine, i to je bilo iznenađenje. Takođe su bolji i rezultati u industriji, gde je zabeležen značajan oporavak i slobodno mogu reći da smo među retkim zemljama koje beleže međugodišnji industrijski rast. I za kraj, imamo sasvim dobar rezultat u prometu trgovine na malo, ali i u građevinarstu gde se radi na brojnim projektima", objašnjava Nikolić.

Kako je kazao, ako bi se održali i realizovali svi infrastrukturni projekti, onda bi zacrtani cilj za BDP s proleća, bio veoma ostvariv.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pšenica i kukuruz beleže rekorde u 2020. godini. Kako je izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, pšenica je samo u odnosu na prošlu godinu dostigla za gotovo 18 odsto veći prinos, dok je rod kukuruza za neverovatnih 30 odsto veći u odnosu na desetogodišnji prosek.

To će, prema njegovoj oceni, ozbiljno uticati i na ukupni BDP, gde će se vrednost poljoprivrede povećati i do pet odsto, odnosno 0,5 odsto u ukupnom iznosu učešća agrara u srpskom BDP.Prema podacima RZS, industrijska proizvodnja u Srbiji u junu je bila veća za 2,6 procenata u odnosu na jun 2019. godine."Tekući rast industrijske proizvodnje ukupno za jun 2020, u odnosu na maj 2020. godine iznosi 9,5 procenata, a desezonirani rast za industriju ukupno iznosi 6,9 procenata", naveo je RZS u julu.

Direktor RZS Miladin Kovačević kazao je da je da je za isti period neočekivano pozitivne rezultate pokazalo i građevinarstvo.

"Kod građevinarstva je bila pretpostavka da će u drugom kvartalu biti na -11 odsto, a u stvari bićemo na nekih -0,8 odsto. Promet u trgovini koji je najveći indikator - najveći deo onoga što zovemo usluge, je u junu ove godine u odnosu na jun 2019. godine imao rast od 11,5 odsto, a celom drugom kvartalu je na nekih - 0,7 odsto", rekao je Kovačević.Prosečan pad ekonomija u zemljama Evropske unije, u drugom kvartalu ove godine iznosio je 14 odsto. Nemcima se, recimo, predviđa na godišnjem nivou pad od sedam odsto, Španiji osam, a Italiji čak 9,1 odsto.

Posmatrajući region, Crna Gora se recimo, suočila sa istorijskim padom bruto domaćeg proizvoda od 20,2 odsto, što je treći najdublji pad neke ekonomije u Evropi u drugom kvartalu. Procena sad već odlazeće vlade Duška Markovića bila je da će BDP u ovoj godini pasti za 6,8 odsto, a sada je izvesno da će pad biti daleko veći.Ministar finansija Hrvatske, Zdravko Marić izneo je predviđanje da bi ta zemlja, nivo BDP iz 2019. mogla da dosegne početkom 2023. Dodao je da će većina delova BDP-a neutralizovati pad do kraja 2022., a jedino izvoz usluga neće biti kompenzovan u potpunosti.

"Što se tiče naših prognoza za ovu godinu, originalna procena pada za 9,4 biće nešto malo bolja. Procena je pad BDP od osam odsto, a poboljšanja su vidljiva u pojedinim kategorijama", rekao je Marić.

Problem Hrvatske nesumnjivo je to što se privreda najviše oslanja na jedan sektor odnosno turizam.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/pada-mozda-nece-ni-biti-pitate-se-zasto-smo-ekonomski-otporniji-od-jedne-nemacke/s9qb985

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini koje se odnose na IPARD podsticaje. Tim izmenama, korisnicima sredstava, biće omogućeno da ostvare prava na isplatu u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u propisanom roku.Za tekuću i naredne dve godine, novac će biti upotrebljen za programe koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (podsticanje podizanja novih višegodišnjih proizvodnih zasada, unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje), navodi se u saopštenju Vlade.Zatim, tu su investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva (podrška unapređenja vina i rakije, kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino, nabavka opreme u sektoru mesa, mleka i piva) i upravljanje rizicima.

Na sednici je usvojena izmenjena i dopunjena Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije kovid 19.

Poljoprivrednom proizvođaču tovne junadi za svako prodato grlo u periodu od 5. septembra do 30. oktobra, biće isplaćena subvencija u iznosu od 20.000 dinara.

Članovi vlade usvojili su Pravce razvoja Naučno-tehnološkog parka doo Niš za potrebe ubrzanog tehnološkog razvoja Republike Srbije i Program razvoja NTP doo Niš za period 2020-2025. godine.

Inovacije su prepoznate kao ključni faktor konkurentnosti ekonomije i razvoja zemlje, a tehnološki parkovi kao organizacioni oblik sa velikim uticajem na razvoj ekonomije.

Program NTP Niš predviđa privlačenje domaćih i stranih inovativnih tehnološko-razvojnih kompanija i stvaranje uslova za njihov razvoj kroz povezivanje sa naučno-istraživačkim i visokoškolskim organizacijama, zapošljavanje mladih obrazovanih kadrova i stvaranje uslova za povratak stručnjaka iz inostranstva.

Ciljevi su usmereni na pružanje infrastrukturne podrške i stručnih usluga privrednim društvima i naučno-istraživačkim i inovacionim organizacijama radi njihovog povezivanja i bržeg plasmana novih proizvoda na tržištu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4090045/vlada-poljoprivrednici-pomoc-iprd-sredstva.html

Opština Prijepolje raspisala je tri javna poziva namenjena poljoprivrednim proizvođačima za nabavku poljoprivrednih mašina i mehanizacije, stoke i veštačkog osemenjavanja životinja.Za te namene iz opštinske kase izdvojeno je 20 miliona dinara.

Prema rečima Zorana Despotovića, člana OV zaduženog za poljoprivredu, aktuelna su tri konkursa namenjena poljoprivrednicima .

“ Javni poziv za nabavku nove opreme i mehanizacije traje do 15. oktobra . Za ta sredstva planirano je 2,8 miliona dinara, a sredstva se mogu iskoristiti za nabavku opreme za mužu, skladištenje i hlađenje mleka, za orezivanje voća i uklanjanje biljnih ostataka usled rezidbe, poput trimera, tarupa i električnih makaza. Subvencije se takođe mogu iskoristiti i za nabavku opreme za zaštitu bilja- – pumpe, atomizeri, oprema za plasteničku proizvodnju kao i za pčelarstvo poput košnica i centrifuga “, kaže Despotović i dodaje da će konkursna dokumentacija biti objavljenja na sajtu grada , oglasnoj tabli i listu Polimlje.Drugi konkurs za subvencionisanje poljoprivrednika tiče se nabavke priplodnog materijala , junica od 12 do 24 meseca, kao i jagnjadi i jaradi od tri do šest meseci. Za te namene predviđeno je devet miliona dinara, kaže Zoran Despotović i dodaje da nabavka sitne stoke mora ići preko pravnog lica kao i fizičkog, ako ima registrovanu firmu. Sa druge strane, za nabavku, odnosno kupovinu ili prodaju priplodnih grla i junica,dokument se mora overiti kod notara.

„ Maksimalan iznos za sitnu stoku je 300 hiljada dinara, a za krupniju stoku 400 hiljada dinara,kaže Despotović i dodaje da je za treći konkurs , regres za veštačko osemenjavanje opredeljeno tri miliona dinara i da traje do 16. oktobra.

Izvor:https://ppmedia.rs/raspisani-konkursi-za-subvencije-u-poljoprivredi-bice-posla-i-za-notare/

Za podsticaj poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda iz gradske kase Kragujevca, na ime bespovratnih sredstava, izdvojeno je 25 miliona dinara.

Najveće interesovanje bilo je za nabavku priključne mehanizacije, reproduktivnog materijala i kupovinu sadnica.

Do sada je utrošeno oko 70% novca, a zainteresovani poljoprivrednici mogu konkurisati do 15. novembra.

Bespovratnu pomoć mogu da koriste svi registrovani poljoprivredni proizvođači i to za nabavku nove priključne mehanizacije, regres za reproduktivni materijal, podizanje novih ili obnavljanje postojećih zasada, kupovinu nove opreme za pčelarstvo, kao i za osiguranje useva, plodova i životinja.

Budžetska sredstva predviđena su i za podizanje i opremanje plastenika, nabavku mašina i opreme za pripremu stočne hrane, sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite.

- Najveće interesovanje je bilo za nabavku nove priključne mehanizacije, više od 250 zahteva i za tu namenu je već utrošeno 10 miliona dinara. Veliko je interesovanje i za veštačko osemenjavanje, za nabavku sadnica, a zainteresovani su i pčelari. U drugom delu godine veće je interesovanje za osiguranje useva i plodova. Potrošeno je preko 70% sredstava, ali i dalje ima dovoljno. Uvećali smo za milion dinara sredstva za nabavku nove mehanizacije i opremu za plastenike i navodnjavanje - kažu u Odeljenju za poljoprivredu.

Upravo je završen i konkurs za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako kažu u Odeljenju za poljoprivredu, u Kragujevcu je bilo malo zainteresovanih – svega dva poljoprivredna proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006631/za-podsticaj-poljoprivredne-proizvodnje-u-kragujevcu-25-miliona-dinara

AGROPRESS je uz podršku Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovao radionicu u Knjaževcu na kojoj su predstavnici Glavne filijale Kompanije u Zaječaru, predstavnik Opštine Knjaževac i poljoprivrednici razgovorili o značaju osiguranja i zaštiti poljoprivredne proizvodnje.

Ukazujući na značaj žena preduzetnica u agrobiznisu, učešće u radu radionice uzela je Želica Milojević iz Zubetinca, u okoline Knjaževca, koja se 40 godina bavi voćarstvom i ima oko osam hektara zasada višanja i šljiva i posebno ističe značaj osiguranja.

Želica, koja je i učiteljica, posao u poljoprivredi vidi kao velik izazov, a štete u poljoprivrednoj proizvodnji su, kaže, poslednjih godina česte, pa osiguranje u „Dunavu“ vidi kao sigurnost.

„Osiguranje je jedan vid naše sigurnosti i time zaokružujemo svoju proizvodnju. Bez toga, ne znam da li bismo mogli u pojedinim godinama da pokrijemo troškove, jer se dešavaju različite nepogode...“, kazala je Milojević, koja voćnjake preko „Dunava“ osigurava više od 15 godina.

Ističe da su procene štete kod „Dunav osiguranja“ realne, zbog čega, dodaje, poklanja poverenje toj kompaniji.

Đorđe Bajović, poljoprivrednik iz Knjaževca, koji je pre devet godina započeo sadnju višanja i koji sada ima 2,5 hektara zasada, kaže da je osiguranje jedini spas jer su njegove parcele male i osiguranje se isplati zahvaljujući subvencijama države.

„Bolje da se zaključi polisa osiguranja nego da se radi pod zaštitnom mrežom posle“, navodi Bajović, koji je ove godine osigurao 30 tona višanja.

„Dunav osiguranje“ mi je ove godine po polisi isplatilo 310.000 dinara, moja polisa je koštala 280.000, dok država vraća 40 odsto premije. Imao sam štetu i   „Dunav osiguranje“ mi je isplatilo sve, baš kao što je i trebalo. Realno su procenili štetu“, rekao je Bajović. Poslao je poruku svima da se više bave poljoprivrednom i da osiguraju svoje zasade.

Šef poslovnice „Dunav osiguranja“ u Boru i Knjaževcu Ivan Micić istakao je da je u prodaji polisa useva i plodova opština Knjaževac najdominantnija opština u Timočkoj krajini. Glavna filijala Zaječar „Dunav osiguranja“ tokom prethodne tri godine u osiguranju useva ostvarila je prihod iznad 39 miliona dinara, kaže Micić, ističući da su štete iznosile oko 37 miliona dinara. Micić navodi i da je osiguranje višanja dominantna usluga u osiguranju poljoprivredne proizvodnje na području knjaževačke opštine, pa i Timočkog okruga, te da su ovdašnji nosioci gazdinstava osiguranje prihvatili ne kao nepotreban trošak, već kao jedini i siguran vid finansijske zaštite u poljoprivrednoj proizvodnji.

„Procene šteta na zasadima višanja izvršene su u brzom roku i sve štete isplaćene su na naše i zadovoljstvo naših klijenata“, rekao je Micić.

Sasa Petrović iz Opštine Knjaževac kaže da je uz turizam poljoprivreda dominantna grana privrede u opštini i navodi primer ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju, koja samo u  poslednjih šest godina iznosi oko dva miliona evra. Ova  budžetska sredstava bila su usmerena direktno kroz podsticaje na razvoj poljoprivrede.

„Podelili smo sadni materijala za više od 1.000 hektara samo pod višnjama, tako da je opština Knjaževac danas opština s najvećom površinom pod višnjom u celoj Srbiji“, kaže Petrović.

Dodaje da je milion sadnica direktno subvencionisano i finansirano iz Opštine Knjaževac i navodi i druge primere ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju.

„Pomogli smo ljudima da podignu još hiljade košnica pčela, u stočarstvu pomažemo podizanje novih farmi, čak radimo i zasnivanje zasada pod medonosnim biljem“, naveo je Petrović. Petrović ističe da je osiguranje najvažnije za opstanak i sigurno ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju i navodi da se bez osiguranja znatno povećava rizik, pogotovo, ističe, u opštini Knjaževac, koja je podložna vremenskim nepogodama. „Mi imamo sjajnu saradnju s osiguravajućim društvima, a naročito s ‘Dunav osiguranjem’, koje je najzastupljenije u  osiguranja poljoprivrede na našem području. Svake godine ova osiguravajuća kuća povećava obim osiguranja, što pokazuje zadovoljstvo korisnika“, istakao je Petrović.

Glavna filijala Zaječar organizacioni je deo Kompanije „Dunav osiguranje“ i pokriva  teritorije sedam opština: Zaječar, Bor, Knjaževac, Negotin, Kladovo, Majdanpek i Boljevac.

Radionica u Knjaževcu održana je na otvorenom, na jednom od najvećih zasada višanja.

 

Osiguranjem poljoprivrede Glavna filijala Zaječar bavi se već decenijama. U periodu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka osiguranje poljoprivrede bilo je bitan i veliki segment u portfelju filijale. Jedan od osnovnih razloga bio je sistem poljoprivredne proizvodnje koji se zasnivao na postojanju velikih poljoprivrednih kombinata i zadruga koji su se u sistemu kooperacija bavili organizacijom, otkupom, preradom i izvozom poljoprivrednih proizvoda. Neki od velikih poljoprivrednih sistema u tom periodu koji su sve svoje interese iz oblasti osiguranja poverili našoj kompaniji bili su PD „Salaš“ – Salaš, DPK „Džervin“ – Knjaževac, PTK „Ključ“ – Kladovo, „Krajina Vino“ –Negotin, PD „Zaječar“, Institut za poljoprivredu „Zaječar“, kao i velik broj zemljoradničkih zadruga.

Kao rezultat velikih kriza u društvu i tranzicije koja je dovela do nestanka skoro svih poljoprivrednih kombinata i zadruga, osiguranje poljoprivrede na teritoriji Timočke krajine tokom i nakon tog perioda gotovo je zamrlo. Brojna staračka domaćinstva na selu, s nepovoljnim obimom i strukturom proizvodnje, nisu bila dobra osnova za koncept na kome bi se mogla zasnivati bilo kakva strategija u osiguranju poljoprivrede.

Nakon tog perioda, koji je trajao do pre 10-ak godina, na poslovnoj teritoriji Glavne filijale Zaječar mogu se prepoznati tri osnovne karakteristike koje su uticale na povećanje prodaje u oblasti osiguranja poljoprivrede:

  • na teritoriji opština Kladovo i Negotin zahvaljujući veoma plodnom zemljištu i dobrom geografskom položaju revitalizovala se proizvodnja svih vrsta žitarica, a najviše pšenice;
  • na teritoriji opštine Zaječar izvršena je privatizacija PD „Salaš“ i PD „Zaječar“;
  • na teritoriji opštine Knjaževac uvećani su zasadi stabala višanja s nekoliko stotina hektara na preko 2.000 hektara. Opština Knjaževac donela je strategiju razvoja u kojoj je poljoprivreda zauzela značajno mesto. Zasadi su uvećani prvenstveno uz pomoć opštine sistemom mera i subvencijama u prethodnom periodu (besplatna podela sadnica, subvencionisanje nabavke poljoprivredne mehanizacije i opreme, subvencionisanje troškova proizvodnje).

Imajući u vidu navedene činjenice, Kompanija „Dunav osiguranje“ je, vodeći proaktivnu politiku, u prethodnom periodu stupala u kontakt s individualnim proizvođačima, udruženjima poljoprivrednika, poljoprivrednim službama, i organizujući više desetina formalnih i neformalnih skupova radila na konstantnom povećanju broja osiguranika iz godine u godinu.

Na tim skupovima i u individualnim prezentacijama pokušavali smo da našim potencijalnim i budućim klijentima objasnimo da osiguranje nije trošak, već efikasan vid zaštite njihovih finansijskih interesa, a što je najbitnije, i skoro jedini vid zaštite ukoliko nastupe osigurani rizici. Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom i rizici koji se mogu ostvariti i koji za vrlo kratko vreme mogu uništiti njihov celogodišnji trud u najvećoj se meri ne mogu sprečiti. Svedoci smo klimatskih promena, nepredvidljivog vremena, povećanja broja dana u godini kad pada grad, jakih i neočekivanih oluja, prolećnih mrazeva. Bavili smo se i bavimo se edukacijom poljoprivrednika u pogledu toga koliki je značaj posedovanja polise u slučajevima padanja grada, izmrzavanja plodova i ostalih rizika. Objašnjavamo i značaj subvencija koje pruža država i koje iznose 40% na premiju osiguranja, kao i intenciju države da, preslikavajući dobru praksu u državama Zapada, osiguranje postane dominantno u zaštiti finansijskih interesa poljoprivrednika u slučaju nastanka šteta usled prirodnih nepogoda.

U tom procesu i naši klijenti su uočili našu kompaniju kao lidera na tržištu osiguranja i prilikom donošenja odluke o osiguranju mahom su se opredeljivali za našu „Dunav“.

Nažalost, još uvek postoji nemali broj poljoprivrednika koji s rezervom i skepsom uzimaju u obzir osiguranje kao vid zaštite i koji još imaju predrasude u vezi s radom osiguravajućih kuća. Jedan od načina za promenu njihovog stava jeste edukacija, ali po našem mišljenju, drugi način jeste da se, uz subvencije države, lokalne samouprave uključe s dodatnim subvencijama. To je urađeno u više opština u Srbiji i dalo je izuzetne rezultate u povećanju broja osiguranih površina, ali nažalost i u povećanju šteta. Zbog trenutno nestabilne situacije u pogledu otkupa poljoprivrednih proizvoda, mnogi odustaju od osiguranja jer se boje da ukoliko otkupna cena bude niža od proizvodne cene neće moći da plate polisu osiguranja. Oni, nažalost, ostaju bez osiguranja i prilikom nastanka šteta bivaju prinuđeni da se za pomoć obraćaju i lokalnoj samoupravi i državi.

Glavna filijala Zaječar u prethodnim godinama pokazuje stalnu tendenciju rasta prodaje polisa osiguranja poljoprivrede, i to dominantno u Opštini Knjaževac, gde se najviše osiguravaju plodovi višnje. Nakon plodova višnje, osiguravaju se plodovi šljive i grožđe. Što se tiče drugih poljoprivrednih proizvoda, najčešće se osiguravaju pšenica i kukuruz, i to uglavnom na području opštine Negotin.

Rizici koji se najčešće ugovaraju jesu osnovni požarni rizici: požar, grad, udar groma, dok se od dopunskih rizika kod voća sve više ugovara dopunski rizik od prolećnog mraza, a kod žitarica dopunski rizik od oluje.

U prethodnom trogodišnjem periodu Glavna filijala Zaječar imala je preko 38.000.000 dinara ostvarene premije osiguranja, i to dominantno osiguranja plodova višnje – u iznosu od preko 30.000.000 dinara.

Klimatske promene, nepredvidljivost vremena i konstantno povećanje broja dana padanja grada iz godine u godinu prouzrokovalo je da štete na osiguranim poljoprivrednim proizvodima budu izuzetno brojne i velike. Broj podnetih i isplaćenih odštetnih zahteva u posmatranom periodu iznosi oko 400, a poljoprivrednicima je isplaćeno oko 35.500.000 dinara.

Prosečna premija po hektaru osiguranih plodova višnje iznosi nešto ispod 20.000 dinara (nakon subvencija), što za osiguranika u prihodnoj kalkulaciji nakon prodaje plodova predstavlja trošak od oko 4% za stavku osiguranja. Što se tiče učešća na tržištu, procena je da oko 20% proizvođača osigurava svoje zasade, a od osiguranih površina Kompanija ima učešće na tržištu od preko 50%. Polje osiguranja je veliko i smatramo da uz pomoć države i lokalne samouprave, uključujući i stabilnost u ceni u otkupu poljoprivrednih proizvoda, u narednom periodu možemo beležiti konstantan rast prodaje navedenih vrsta osiguranja. 

Mi zaposleni u Glavnoj filijali Zaječar u procesu rada trudimo se da klijentu pre ugovaranja osiguranja pružimo potpunu informaciju o proizvodu koji nudimo, da ga upoznamo s rizicima koji mogu nastati i uticati na njegovu finansijsku stabilnost. Ukoliko nastane šteta, trudimo se da klijentima pružimo brzu, efikasnu i stručnu procenu, te da na taj način i kvalitetom i brigom o klijentima nadmašimo konkurenciju.

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je ova godina bila dobra za poljoprivredu, da su malinari zadovoljni cenom maline, a da je najviše problema bilo sa višnjom.

Vučić je kazao da je država pomagala i da će nastavi dodatnim merama da pomaže poljoprivrednike.

"Malina ove godine ima odličnu cenu, zato ste malinare slabo čuli, ali malina je vredan proizvod i srećan sam što tri ili četiri srpska sela malinama pokrivaju 90 odsto tržišta Skandinavije", rekao je Vučić za TV Prva.

Najviše problema je bilo sa višnjom iz Merošina i u Prokupačkom kraju, kaže Vučić i dodaje da im je država pomogla, ali da to nije bilo dovoljno.

Ocenio je da poljoprivredna proizvodnja svake godine raste i da svake godine imamo više roda kukuruza, pšenice, soje u odnosu na svaku prethodnu godinu.

Ove godine, dodaje, bilo je uglavnom problema sa rodom breskvi i kajsija, zbog grada, iako je, kaže, ispaljeno više raketa nego dosad.

"Suštinski kada gledate situaciju u poljoprivredi u celoj Srbiji imamo dobru situaciju", rekao je Vučić.

Predsednik je odgovarao i na pitanja građana, a jedno od njih bilo je zašto ne mogu da nađu posao, na šta je Vučić odgovorio da se država svakog dana bori za nove investitore."Mi možemo da zapošljavamo ako dovodimo nove investitore", rekao je on i dodao da Srbija sada ima najnižu stopu nezaposlenosti koja je oko 10 odsto što je, ističe, na nivou EU.

Konstatovao je da je ta stopa nezaposlenosti ostala na istom nivou čak i sada u vreme krize izazvane pandemijom virusa korona i dodao da druge evropske zemlje beleže rast stope nezaposlenosti.

Govoreći o novim investicijama, Vučić je najavio da će biti dobrih vesti i za građane na severu Srbije, ali i širom centralne Srbije.

Važno je, dodaje, da država nastavi da ulaže u infrastrukturu, u puteve, pruge, vodovod i kanalizaciju.

Naveo je da će u Srbiji početi izgradnja postrojenja za prečišćavanje vodovodne mreže za celu Srbiju, da se gradi Moravski koridor, autoput Sremska Rača - Kuzmin, autoput Ruma-Šabac i brza saobraćanica ka Loznici.

Vučić je rekao da se uskoro očekuje potpisivanje ugovora za početak izgradnje Furškogorsko koridora, kao i da će se raditi autoput do Požarevca, a onda i brza magistrala do Golupca.

"Kada sve to gledate, mnogo toga nas čeka, zato govorimo optimistično o BDP-u, privlačenju investitora i zato ulažemo u domaće investitore, kao što smo to sada učinili sa hotelima, ali i minimalcima za sve kompanije", zaključio je Vučić.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3518683/vucic-stanje-u-poljoprivredi-svake-godine-sve-bolje-drzava-ce-nastaviti-da-pomaze

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31