Da bi naša poljoprivreda postala održiva, ekološka i inovativna, i konkurentna u odnosu na ostale zemlje, nužno je da se savremene tehnologije što više koriste. Uprkos poljoprivrednom potencijalu koji ima, Srbija mora da krene u digitalizaciju agrara.

Da bi naša poljoprivreda postala održiva, ekološka i inovativna, i konkurentna u odnosu na ostale zemlje, nužno je da se savremene tehnologije što više koriste, ocenjuju stručnjaci.

Prema indikatorima Svetske banke, Srbija raspolaže sa 0,37 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je mnogo više od svetskog proseka. Međutim, iako imamo značajne mogućnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje, izvoz agrikulturnih proizvoda, samim tim i povećanje BDP, činjenica da digitalizacija nije sprovedena u dovoljnoj meri dovodi do toga da početna prednost ostaje neiskorišćena. S druge strane, primera radi, Holandija, koja po stanovniku ima svega 0,06 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta, drugi je izvoznik poljoprivrednih proizvoda, odmah posle SAD!

Odgovor na pitanje u čemu je tajna daleko čuvenog „holandskog modela“ više je nego jednostavan - u digitalizaciji poljoprivredne proizvodnje.Nemanja Oparnica, inženjer za preciznu poljoprivredu iz kompanije „Al Dahra“, navodi da digitalizacija poljoprivrede omogućava potpunu transparentnost proizvodnog sistema - od izvođenja operacija na terenu i optimizacije efikasnosti mehanizacije do praćenja stanja useva i donošenja odluka na osnovu dostupnih informacija.

- Precizna poljoprivreda u svojoj suštini predstavlja prikupljanje i obradu podataka, a moderna tehnologija služi kao njihov izvor. Stepen efikasnosti precizne poljoprivrede zavisi od sposobnosti zadužene osobe da analizira prikupljene podatke i na osnovu analize donosi odluke, odnosno pravilna primena tehnologije može da utiče na kreaciju sistema koji funkcioniše besprekorno, ali takođe promena može da bude neosetna ako se podaci ne iskoriste na pravi način - ističe Oparnica.

On dodaje da „s obzirom na činjenicu da lideri u poljoprivrednoj proizvodnji već godinama koriste dostupnu tehnologiju, implementacija tehnologije na našim prostorima daje nam priliku da ih sustignemo“.

Na globalnom tržištu postoji ogroman broj različitih senzora, softvera, modela navigatora, dronova, a kako bi se povećala konkurentnost, proizvodni sistem mora da prepozna koja je najoptimalnija tehnologija za njih i da se obaveže na potpunu primenu.

- Tranzicioni period s tradicionalne poljoprivrede na preciznu u proseku traje tri do četiri godine i zahteva potpunu posvećenost svih ljudi uključenih u proizvodnju kako bi se dostigli standardi koje postavljaju najveći svetski poljoprivredni sistemi - zaključuje Oparnica.Upitan da li je realno i za koliko da povećamo prinose primenom savremenih tehnologija, sledeći „holandski model“, inženjer Oparnica kaže da stepen porasta prinosa, ipak, zavisi od mnoštva faktora, te da je drugačiji za svaki sistem.

- Precizna poljoprivreda nam omogućava uvid u svaki aspekt koji bi mogao da utiče na povećanje prinosa, počevši od kompletne analize zemljišta, koja obuhvata sve makro i mikro elemente, i izradu mapa za varijabilnu aplikaciju koje omogućavaju egzaktnu količinu nutrijenata neophodnih za pravilan razvoj biljaka u različitim zonama parcele. Ovakav pristup može da utiče na povećanje prinosa i do 20%, ali takođe je moguće da će samo prinos zona na kojima smo promenili količinu đubriva dostići nivo zona koje su već dostizale maksimalni potencijal specifične parcele. Prinos je takođe moguće povećati korekcijom kompakcije zemljišta, koja može da utiče na gubitak do 22% potencijalnog prinosa - navodi on.ČINJENICE

ŠTA SE POSTIŽE DIGITALIZACIJOM

Optimalizuju se prinosi koji, u zavisnosti od vremenskih uslova, mogu da variraju i po nekoliko puta
Upotreba pesticida i đubriva može znatno da se smanji, a da se, pritom, poveća prinos
Upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda
Analizom podataka mogu se identifikovati štetočine, bolesti i korovi na prostoru manjem od jednog kvadrata
Brži i ravnomerniji ruralni razvoj
Proizvodnja većih količina hrane
PIONIRSKI PODUHVAT

PRVA DIGITALNA FARMA U REGIONU

Prva digitalna farmu u Srbiji otvorena je pre dve godine pored Bačke Topole, a njen cilj je da poljoprivrednike informiše o mogućnostima koji im pružaju digitalizacija i nove tehnologije, da besplatno nauče kako da smanje rizike u proizvodnji, troše manje vode i đubriva i ulože manje sredstava, a dobiju veće prinose. Nju je osmislio i realizovao Institut BioSens. Čine je dva dela: 1) fizički, gde na njivama privrednog društva „Krivaja d.o.o.“ u stvarnom proizvodnom okruženju rade brojne savremene mašine, alati i uređaji za preciznu poljoprivredu, i 2) virtuelni, u kom platforma digitalne poljoprivrede Srbije AgroSens omogućava praćenje stanja useva i planiranje poljoprivrednih aktivnosti preko mobilnog telefona ili računara, na osnovu podataka sa satelita, dronova, robota, različitih senzora i meteo-stanica.

Novitet je što se u svakodnevnom radu koriste najsavremenije digitalne tehnologije: senzori, dronovi, roboti, sateliti, savremena poljoprivredna mehanizacija.

S druge strane, poljoprivrednicima je na raspolaganju besplatna platforma AgroSens, pomoću koje mogu da vide svoje useve i eventualne promene na njima, da dobiju vremensku prognozu, preporuku za optimalno vreme obavljanja poslova, upozorenje na razvoj neke bolesti i slično.

Izvor:https://www.kurir.rs/odrziva-buducnost/3466469/napredak-srpskog-agrara-zavisi-od-digitalizacije-nova-era-poljoprivrede

Institut BioSens u saradnji sa 38 partnera iz Evrope kroz projekat agROBOfood podstiče građenje snažnog evropskog ekosistema koji će omogućiti efektnu primenu robotskih tehnologija u poljoprivredno- prehrambenom sektoru.
Projekat agROBOfood (finansiran kroz program Evropske Unije Horizont 2020) povezuje svet robotike, poljoprivrede, istraživanja, nauke, razvoja i poslovanja. U okviru projekta, realizovaće se sedam inicijalnih inovativnih eksperimenata sa različitim fokusom. Na primer, razvoj robotske ruke za sakupljanje uzoraka zemljišta, unapređenje sistema za automatsko branje povrća u staklenim baštama, uvođenje robota za rad na niskim temperaturama i slično. Eksperimente će nadgledati mreža Digitalnih Inovacionih Habova uspostavljenih u 7 regionalnih centara (za naš region to je Institut BioSens) koji će eksperimentima pomoći da dostignu tehničku i tržišnu zrelost.

Prvi otvoren poziv nudi ukupno 2,65 milona evra (od 300.000 do 500.000 po konzorcijumu) i usmeren je ka malim i srednjim preduzećima iz cele Evrope kojima su neophodna sredstva, kao i tehnička podrška kako bi razvili svoja inovativna rešenja u oblasti robotike, primenjiva u poljoprivredno- prehrambenom sektoru.
Ovaj poziv namenjen je preduzećima koji ispunjavaju sledeće uslove:
Rešavaju realan problem u poljoprivrednom sektoru
Imaju oformljen konzorcijum koji se sastoji od 2 do 5 članova (malih i srednjih preduzeća)
Svi članovi konzorcijuma su aktivna registrovana preduzeća
Konzorcijum se sastoji od bar jednog krajnjeg korisnika (npr. poljoprivredno gazdinstvo) i najmanje jednog preduzeća koje razvija tehnološka rešenja (npr. preduzeće koje razvija robotska rešenja za poljoprivredni sektor)
Konzorcijum je uspostavio kontakt sa regionalnim Digitalnim Inovacionim Habom (za naš region to je Institut BioSens – kontakt osoba je Staša Stojkov Rošić.)
Inovativno rešenje je bazirano na robotskim tehnologijama
Prvi otvoren poziv traje do 31. maja, 2020. godine, a početak implementacije za izabrane projekte je septembar 2020. godine. Detaljnije o samom projektu i procesu prijave, možete pronaći na zvaničnom sajtu, a dodatna pitanja pošaljite na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Izvor:https://www.bizlife.rs/preduzetnistvo/agrobofood-velika-sansa-za-inovacije-u-poljoprivredi-konkurs-za-265-miliona-eur/

Domaća jaja, vrcani med, prirodni sokovi, bijeli krompir, koziji sir, jagode, heljdino brašno, maslinovo ulje i dostava direktno na vrata stana, mimo posrednika i trgovačkih lanaca.

Zadovoljni i proizvođači i kupci. Prvi su našli put da direktno, za gotovinu, prodaju proizvode, a drugi da im na vrata stignu svježi, domaći proizvodi. Posrednik je stranica na društvenoj mreži Facebook (FB).

Ilija Stanić iz Mojkovca, jedan je od onih koji je usluge i prodaju svojih proizvoda ponudio na stranici "Kupujmo domaće - podržimo male proizvođače hrane".U razgovoru za RSE kaže da je prije deset godina počeo da se bavi poljoprivredom. U početku je proizvodio samo med a od prije pet godina jagode, luk, krompir. Navodi da je dosta proizvoda prodao preko FB stranice a da je prije toga prodavao pretežno komšijama.

"Vjerujem da se glas dobrog proizvoda brzo širi, a danas marketing prodaja preko interneta je pola posla. Ozbiljna poljoprivreda ne može bez toga", kaže ovaj mladi poljoprivrednik.

Kroz osmijeh navodi da je ipak situacija sa virusom korona imala pozitivan efekat.

"Vidimo da se konačno u ovoj situaciji narod okrenuo domaćim proizvođačima. Svaki euro ostavljen domaćem poljoprivredniku je euro ostavljen svima nama – zdravstvu, školstvu, svim institucijama koje nam kasnije to vraćaju", dodaje Stanić."U utorak sam preko te grupe kupila maline, borovnice, kao i nekoliko vrsta džemova. Osim ljubaznosti i ekspeditivnosti isporuke, mogu reći da sam prezadovoljna, tako da toplo preporučujem proizvode, a sjutra očekujem isporuku sokova divljeg šipka i maslinovog ulja iz Bara", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Ćosović.Ona je jedna od onih koji koriste mogućnosti grupe koju je osnovalo par entuzijasta u cilju povezivanja ponude i potražnje za domaćim proizvodima iz svih dijelova Crne Gore. Mali proizvođači su dobili prostor da na jednom mjestu plasiraju svoj proizvod i da lakše dođu do kupca. Za nepunu sedmicu grupa je prikupila 18.500 članova.

Ćosović raduje inicijativa o formiranju grupe a, kako kaže, broj članova i potražnja proizvoda za kratko vrijeme pokazuje koliko je bila potrebna i koliko olakšava vezu između prodavca i kupca.

"Skeptična sam po pitanju naručivanja hrane preko FB i to do sada nisam ni radila. Mi kupci, ne možemo znati da li pri pravljenju soka, džema, uzgajanju povrća i voća je ispoštovano sve što prodavac navodi kao benefite. Ali, povjerenje se uspostavlja. Samim tim što se svaka objava i utisak kupaca mogu komentarisati. Jednom izgubljeno povjerenje, otkrivanje bilo kakve plasirane dezinformacije od prodavca bi značilo i prestanak njegovog lanca prodaje", ocjenjuje Ćosović.Jedan od osnivača grupe, Ivan Bošković za RSE govori o motivima i šta je prethodilo inicijativi formiranja grupe.

"Ideja je bila da sve okupimo na jednom mjestu kako bi za sebe i svoju porodicu kupili domaće i kvalitetne namirnice. Takođe željeli smo i da pomognemo malim proizvođačima da se izbore sa smanjenjem potražnje usljed novonastale situacije ili da povećaju prodaju svojih proizvoda, kao i nađu stalne kupce", kaže Bošković.Dodaje da ima malu djecu i da stalno sa prijateljima razmjenjuje preporuke oko domaćih namirnica.

"U doba pandemije i restrikcija otežano smo dolazili do ljudi kod kojih smo nabavljali. Svjesni smo postali problema sa kojim se suočavaju mali proizvođači. Htjeli smo da pomognemo a da to bude jednostavno i svima dostupno. Znamo da je FB platforma toliko jednostavna i da je gotovo svi mogu koristiti. I jesmo očekivali podršku ali nismo ni slutili da će biti baš ovoliko objava, pohvala, dobrih sugestija", priča Bošković.

Smatra da su građani uvijek znali koliko je važan domaći proizvod, ali da je to u vrijeme pandemije intenzivirano poraslo.

"Sama činjenica da je u našoj grupi 95 odsto potrošača najslikovitije govori o tome koliko je porasla svijest i potreba građana kada je domaća hrana ", zaključuje Bošković.Aleksandra Minić i njen suprug su prije deset godina zasadili voćnjak a prije dvije godine počeli su da prodaju prirodno cijeđene sokove, domaće pekmeze, džemove, rakije. Njihov voćnjak danas ima 12.000 sadnica. Aleksandra nam kaže da su sami svojim sredstvima napravili fabriku i da im je u planu proizvodnja ljekovitog bilja, proizvodnja likera, travarica. Kaže da je marketing preko FB stranice jedini način prodaje u njihovom slučaju.

"Išli smo ranije na neke podgoričke sajmove, pomalo smo se samo tako reklamirali. Sada primjećujemo da su građani zainteresovaniji. Vjerovatno su shvatili koliko je princip zdrave ishrane ključan za zdrav život", kaže Aleksandra za RSE.Na ovaj način proizvode plasira i gazdinstvo Martinović, koje je prije 15 godina započelo proizvodnju kozjeg i kravljeg sira. Milena Martinović nam je ispričala da im se marketing prodaje u početku svodio na princip "od prodavnice do prodavnice", i da je tada promet bio solidan.

"Ovo sada sa FB grupom je pun pogodak. Koleginica mi je rekla da postoji ta stranica i sugerisala da objavimo. Iako sam bila skeptična po tom pitanju, ipak sam postavila i odziv je bio nevjerovatan i svakodnevno se širi", precizira Milena.Navodi da je zbog situacije sa pandemijom i mjerama koje su preuzete neko vrijeme u potpunosti bila zaustavljena njihova prodaja.

"Mi smo do tada prodavali prodavnicama i nekim hotelima ali, kako su njih zatvorili, naša prodaja je direktno ispaštala. Zato smo morali da prodaju usmjerimo na pojedince. U svakom slučaju, ova FB grupa nam je veliki uslugu napravila", dodaje Milena.

Na ovoj stranici u prosjeku, kilogram jagoda može se naći za 3 eura, kilogram krompira iznosi 0.80 eura, bijeli luk 6 eura, crni 1 euro. 30 jaja je moguće kupiti za 5 eura, sir je od četiri do pet eura, suvi sedam, kozji 10, a kajmak 12 eura. Kilogram meda košta 10 eura, litar soka od jabuke se može naći za 2 eura.

Izvor:https://www.slobodnaevropa.org/a/do-doma%c4%87e-hrane-preko-tastature/30583613.html

Hrvatska izgleda mora da vrati tri milijarde kuna (396,8 miliona evra) podsticaja dobijenih od EU.Naime, kontrola iz Brisela utvrdila da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano, piše Večernji list.

Hrvatska je u proizvodnji hrane pala ispod 40 odsto potreba. U krizi se već sada pojavljuju razni nakupci i prekupci, a sve na štetu seljaka, kaže Antun Vrakić, vlasnik poljoprivredne firme Agro-palm i član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore, navodi Večernji list.Vrakić upozorava na pogrešan smer hrvatske agrarne politike, koju vode interesne skupine.

"Podižu se podsticaji na puste njive na kojima niko ništa ne proizvodi. Kontrola iz Brisela utvrdila je da je samo dva odsto podsticaja isplaćenih za ekološku poljoprivredu opravdano. I sad traže da se novac vrati za tri godine unatrag, milijardu kuna po godini. Predlog je da taj povrat snosimo solidarno, ali to ne dolazi u obzir", odlučan je Vrakić.

Dodaje da je Poljoprivredna komora početkom koronakrize tražila od Ministarstva poljoprivrede da se popiše koliko čega ima na skladištu i da se vidi koju proizvodnju povećati. Ali odgovora nema.

"Nekad smo imali ratne, sada ćemo imati koronaprofitere", kaže Vrakić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=04&dd=25&nav_id=1678237

Nakon što je završio Poljoprivredni fakultet i master studije, Pavle Đorđević (29) odlučio je da udoban posao i ulice Vračara zameni za selo.Oduvek je maštao da ima svoje imanje i ta želja uz pomoć porodice ostvarila mu se pre tri godine. Izbor je pao na četiri plodna hektara u selu Valjevska Кamenica, u kome ovaj Beograđanin, sa još nekoliko istomišljenika, ostvaruje svoje snove.

"Nisam se pronalazio u tim standardnim formama života u gradu, gde radite od 9 do 17 i povremeno sebi priuštite neki izlet ili izlazak. Život na selu iziskuje fizički rad, ali nije robija. A pritom, mnogo je manje stresa i negativne energije“, rekao je Pavle za Rinu.Ovu mladu ambicioznu ekipu koja je odlučila da zavrne rukave i zaradi zahvaljujući svom sopstvenom radu, sadeći i kopajući voće i povrće, čini petoro ljudi. Pored Pavla, tu su i Predrag Milovanović (29), Marija Pavićević (27), Teodora Tasić (27) i Miloš Jović (28).

Svi rade sve, bez izuzetka - bitno je samo da na njihovom imanju koje su nazvali Organela sve dobro funkcioniše.

"Prvi plan je bio da zasadimo maline, ali onda smo zasadili jagode. Sve je organsko, ne pršćemo voće apsolutno ni sa čim. Mi smo posejali, a ono šta rodi – rodilo je. Uvek nam je kvalitet bio ispred kvantiteta. Naš rod jeste manji jer ne koristimo nikakvu prihranu, ali zato oni plodovi koji ostanu, fenomenalnog su ukusa. Pronašli smo svoje tržište, i već u startu organizovali onlajn poručivanje i kućnu dostavu, što se pokazalo kao pun pogodak. Sve što proizvedemo, to i prodamo", ispričao je ovaj vešti poljoprivrednik.Pored jagoda, na njivi ovih vrednih ljudi svoje mesto su pronašle kupine, jabuke, šljive, paradajz, rotkvice, zelena salata i krastavac. Mladost i inovativnost je ono što odlikuje ovo seosko imanje, tako da su iz njihove kuhinje izašli prirodni, zdravi proizvodi koji su osvojili tržište.

"Кopriva je jedna od najzdravijih biljaka, a u našem selu ima je u izobilju. Želeli smo kupcima da ponudimo nešto što ne mogu da nađu u gradu – potaž od koprive. To sprema naša Mara, koja je profesionalni kuvar. Čorba koju kuvamo u Organeli je posna i u nju idu vrhovi koprive i povrće. Pravimo je ujutru, stavljamo u tegle i nosimo na kućnu adresu. Ljudi nam često traže i samu koprivu, jer znaju koliko je puna vitamina, a u gradu ne mogu da je nađu. Zato se mi žarimo umesto njih, jer ovde ona raste na čistom vazduhu i u nezagađenoj prirodi", rekao je Pavle.

Iz Marine kuhinje izašli su i drugi specijaliteti koji su osvojili kupce u gradovima. Čorba od koprive je na prvom mestu, ali odmah iza nje su divlji potaž od retkih biljaka, džemovi, a specijalitet kuće je, kako su domaćini nazvali – zen.

"To je proizvod od zelenog paradajza, senfa i rena koji se pravi po starom receptu iz sela. Često ekspermentišemo sa svim tim prirodnim sastojcima, tako da ćemo uskoro smisliti i nove specijalitete", kaže Pavle.

Ovog proleća na najneobičnijem seoskom imanju u Srbiji složna petorka ima pune ruke posla. Uskoro stižu i prve jagode, koje će i pored vanrednog stanja brzo biti rasprodate. Imajući u vidu sposobnost i preduzmljivost Pavla, Peđe, Marije, Teodore i Miloša - samo je nebo granica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=22&nav_id=1677362

Italijansko Ministarstvo rada je pokrenulo digitalnu platformu koja bi u vreme koronavirusa mogla da pomogne u rešavanju dva važna problema: rad i hranu.Platforma "Jobicountry" (posao i zemlja) je u eksperimentalnoj fazi u regiji Veneto postigla veliki uspeh u rekordno kratkom roku. Za sedam dana, i to samo u jednoj regiji, stiglo je 1500 zahteva onih koji su spremni da rade u poljoprivredi.

Među njima su najrazličitiji profili: ljudi sa univerzitetskom diplomom, penzioneri, nezaposleni sa biroa, fizički radnici, blogeri, menadžeri, diplomirani istoričari umetnosti, turistički radnici i drugi.Ministrarstvo je odlučilo da inicijativu proširi i na ostatak Italije.

Inicijativa je jedna vrsta poziva povratku na zemlju, a veliki odziv pokazuje koliko ljudi strahuju od krize i koliko imaju potrebu da u vreme pandemije i njenih posledica obezbede sebi posao i hranu.

Jedna slična inicijativa već je pokrenuta u Francuskoj ("Bras pour ton assiette"), gde se prijavilo više od 200 hiljada zainteresovanih i u Velikoj Britaniji gde je vlada prikuplja zahteve na portalu "Pick for Britain", a ovakve incijative već su pokrenute u Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

U Italiji zbog blokade granica i zabrane kretanja jedna četvrtina italijanskih industrijsko-poljoprivrednih proizvodnih pogona, gde radi 370 hiljada radnika, je u veoma teškoj situaciji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=04&dd=18&nav_id=1676360

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da se krediti koje je obezebedila Vlada mogu koristiti za sve što nekom poljopivredniku padne na pamet.

"Što tiče poljoprivrednika, jedan set mera je kreditna podrška sa oko 100 miliona evra, to su krediti na 36 meseci roka otplate , krediti za sve što nekom poljoprivredniku padne na pamet", rekao je Nedimović, prenosi B92. Podsetio je da je kamata jedan odsto, a grejs period 12 meseci.

"To će ići od srede, četvrtka preko poslovnih banaka", rekao je Nedimović. Celokupnu dokumentaciju, kako je naveo, obezbeđuje Uprava za agrarana plaćanja, kako ljudi ne bi imali probleme sa vađenjem potvrda.

Nedimović je rekao da je nekoliko sektora bilo izloženo problemima, pre svega sektor povrtarstva, odnosno rani povrtari koji zbog zatvaranja pijaca nisu mogli da iznose robu."Tim ljudima smo obezbedili posebnu podršku, u zavisnosti od veličina plastenika, maksimalan iznos podrške je 90.000 dinara. Oni ne moraju da konkurišu, imamo ih u bazama podataka, direktno ćemo da krenemo sa isplatom u narednih sedam dana", rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/nedimovic-krediti-vlade-za-sve-sto-nekom-poljoprivredniku-moze-da-padne-na-pamet/6jl1rxh

Poljoprivrednici će kredite za likvidnost i nabavku repromaterijala moći da dobiju po kamati od jedan odsto godišnje, uz rok otplate na 36 meseci. Prema informacijama „Blic Biznisa“, država je u uredbi u koju smo imali uvid, pod istim uslovima, predvidela i povoljne kredite za kupovinu osnovnih sredstava za mlade poljoprivrednike i žene koje rukovode gazdinstvima u nerazvijenim opštinama.

Za sve ostale poljoprivrednike kupovina osnovnih sredstva biće moguća sa kreditima uz kamatu od 3 odsto. Za nabavku krava i traktora odobravaće se krediti uz mogućnost otplate na period od 37 do 60 meseci, sa kamatom od 3 procenta.

„Sve pozajmice su u dinarima, a država će bankama subvencionisati kamatu. Cilj je da pomognemo male poljoprivrednike u okolnostima koje nisu nimalo lake“, kaže naš izvor iz Vlade.

Država će kako saznajemo, poljoprivrednicima omogućiti i direktnu novčanu pomoć, a na koju pravo imaju mali proizvođači mleka, plastenička proizvodnja u zaštićenom području i pčelari koji imaju preko 70 godina.

Prema našim informacijama u Uredbi koja bi danas trebalo da se nađe na Vladi, stoji da će pčelari koji imaju preko 70 godina dobiti po 800 dinara za svaku košnicu, a najviše ukupno 20.000 dinara.

Vlasnici plastenika, u zavisnosti od veličine, moći će da računaju na direktnu novčanu pomoć i do 90.000 dinara.

Država je spremila i pomoć poljoprivrednicima u iznosu od 3.000 dinara po grlu kada je reč o kravama, do najviše 30.000 dinara . Za ovce i koze biće dodeljeno 500 dinara po grlu, a najviše 20.000 dinara.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/16/krediti/krediti-za-likvidnost-i-nabavku-repromaterjala/

Srbija će zbog pandemije imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP, a manjeg udela visokosofisticiranih grana, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.On je za agenciju Beta rekao da je udeo poljoprivrede Srbije u BDP 7,5 odsto, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5 odsto, u zapadnoevropskim zemljama manje od dva odsto, a slično je i sa prehrambenom industrijom.

Udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP će se, prema njegovim rečima, smanjivati sa daljim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemljama, ali "Srbiju sada manja ekonomska razvijenost od drugih čuva od većeg pada BDP-a".

"To su grane privrede koje u ovoj zdravstvenoj krizi neće pretrpeti toliko veliku štetu kao, na primer autoindustrija ili turizam i zato će pad BDP Srbije biti manji, a oporavak brži", rekao je Brčerević.

Dodao je da je "veoma dobro što je to prepoznao Međunarodni monetarni fond (MMF), jer je u narednim danima i mesecima neophodno veliko zaduživanje države, a ono će, uz relativno optimistične prognoze kredibilnih međunarodnih institucija, sigurno biti olakšano".

Srbiji će to, kako je rekao, značiti da ima bolje "karte" pred investitorima od kojih će pozajmljivati veliki novac i verovatno će zbog toga dobiti niže kamate i generalno bolje uslove za zaduživanje.

MMF u svom najnovijem izveštaju projektuje da će Srbija ove godine zabeležiti pad BDP od tri odsto, Nemačka sedam odsto, Francuska 7,2 odsto, a Italija 9,1 odsto.

Sledeće godine Srbija će, prema prognozi MMF-a, imati privredni rast 7,1 odsto.

"Naročito je dobro to što je MMF za 2021. prognozirao relativno visok rast Srbije jer to u narednim godinama znači i lakše vraćanje povećanog javnog duga u budućnosti", rekao je Brčerević.

Ima smisla, kako je naveo, očekivati nešto brži privredni rast u 2021. godini, pre svega zbog niske baze iz 2020, a "ovakva prognoza MMF-a, naročito sada ide u prilog Srbiji, ali se mora priznati da su sve prognoze za 2021. trenutno krajnje nepouzdane".

On je ocenio da je paket mera Vlade Srbije za pomoć privredi zbog posledica pandemije uglavnom dobar, da je rađen u skladu sa načelnim preporukama relevantnih svetskih institucija, među kojima je i MMF i da slične mere preduzima većina drugih evropskih zemalja.

Na pitanje da li je Program "Srbija 2025", vredan 14 milijardi evra, ostvariv, Brčerević je rekao da je to sada malo verovatno jer će javne investicije u 2020. sigurno snažno pasti, budući da se zbog krize ove godine neće realizovali svi projekti koji su planirani.

"Bilo bi dobro da se već od 2021. nastavi sa većim ulaganjima države u infrastrukturu jer Srbija spada u infrastrukturno najnerazvijenije evropske zemlje, pa su joj potrebna povećana ulaganja u izgradnju kanalizacije, vodovodne mreže, prečiščivače otpadnih voda, sanitarnih deponija, železničke i putne infrastrukture", rekao je Brčerević.

Istakao je da je Fiskalni savet godinama ukazivao i na nedovoljno investiranje države u zdravstvo, a da se značaj tih ulaganja sada naročito vidi.

Glavni problem sa Pogramom "Srbija 2025" je, kako je ocenio, to što nije razrađen u detaljima, "ne znaju se tačno prioriteti za ulaganja i nije jasno zašto su u te planove ubačeni neki projekti poput izgradnje sportskih objekata koji sigurno ne spadaju u prioritete".

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/240625/Brcerevic-U-Srbiji-manji-pad-BDP-a-zbog-pandemije-nego-drugim-evropskim-zemljama.html

Dok se COVID 19 munjevitom brzinom širi svetom noseći ljudske živote sa sobom, sva pažnja javnosti usmerena je na jednu temu – kada će se (i kako?) naši životi vratiti u normalu? Svetska ekonomska kriza 2008. godine pokazala je da je poljoprivreda otpornija na recesiju od drugih sektora privrede, poput usluga, nekretnina, automobilske industrije itd. koji su godinama osećali posledice.

Pored toga što su zarade u poljoprivredi pale manje nego u drugim sektorima, agrar i prehrambena industrija su apsorbovali deo radne snage koja je u drugim sektorima ostala bez posla. Sva je prilika da nas slično očekuje nakon korona virusa.

Ekonomska aktivnost je praktično zamrla u mnogim sektorima a opet se poljoprivreda i proizvodnja hrane pominju kao spasioci nacionalnih ekonomija.

Prvih dana epidemije nestali su sa polica brašno, ulje, šećer, kvasac, pirinač…Osnovni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Pojačana je tražnja i za mlekom i mlečnim proizvodima, testeninama, mineralnim vodama, sokovima, voćem, povrćem, konditorskim proizvodima, mesom i mesnim prerađevinama itd.

Ipak, posle početnih dana panike i straha od gladi, kada se potrošači budu uverili da snabdevanje normalno teče i da svega što im je potrebno u prodavnicama ima, tražnja za hranom vratiće se u normalno stanje.

Ali, u godinama ekonomske krize menja se struktura tražnje pa je tako segment tzv. luksuzne hrane već osetio posledice korona virusa (uvoz jastoga u Kinu je praktično prestao). Ne u toj meri ali sličan trend očekuje se i kod skupih alkoholnih pića i vrhunskih delikatesa jer jednostavno – u ovakvoj situaciji potrošači kupuju ono što im je neophodno a za ostalo – ako pretekne u novčaniku.

Iako Srbija nema razloga da brine za svoju prehrambenu sigurnost (ne samo da smo samodovoljni u većini proizvoda već smo i relativno veliki izvoznik) pitanje je kako će svetsko tržište izgledati u toku ove i sledeće godine.

Ovo će u najvećoj meri zavisiti od trgovinskih mera koje će vlade pojedinih zemalja preduzimati a one se, poput građana, takođe znaju ponašati panično i histerično.

Administrativne zabrane izvoza pojedinih proizvoda mogu izazvati probleme u snabdevanju a to će neminovno dovesti do povećanje cena a time i uticaja na standard građana i to kod onih koji sačuvaju svoje poslove.

Dodatni problem mogu predstavljati zatvorene državne granice za kretanje ljudi koje često utiču i na brzinu protoka roba, uključujući hranu.

Pojavile su se i prve prognoze efekata korona virusa na globalnu poljoprivredu pa International Food Policy Research Institute smatra da nema razloga za brigu za bezbednost snabdevanja hrane u svetu uz dve bitne ograde: 1) barem u ovoj godini i: 2) još uvek.

Ipak, prema ovoj prognozi, usporavanje svetskog ekonomskog rasta za jedan procenat povećaće broj ljudi koji žive u siromaštvu za dva odsto ili 14 miliona stanovnika (od čega devet miliona živi u ruralnim oblastima).

OECD (za sada) predviđa pad svetske ekonomije između 0,5 i 1,5 odsto.

Poseban problem koji COVID 19 nosi je uticaj na radnu snagu u poljoprivredi, i to naročito u radno-intenzivnim proizvodnjama poput voćarstva i povrtarstva.

Neophodni sezonski radnici, često rade na crno, bez zdravstvene zaštite. Čak i da je imaju, i da obole od virusa, biće u nemogućnosti da se vrate svojim poslovima nedeljama (u najboljem slučaju) i to nedeljama koje su u poljoprivrednoj sezoni nenadoknadive.

Vlada Austrije, suočena sa nedostatkom radne snage, već poziva građane da se jave i pomognu u sezonskim poljoprivrednim radovima.

Tržišni lanac u agraru je kompleksan, ukoliko u nekom delu dođe do problema, proizvod se zaustavlja ili usporava na putu do potrošača.

Govorimo o dugom lancu učesnika koga (između ostalih) čine proizvođači semena, đubriva, sredstava za zaštitu i drugih inputa za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivredni proizvođači, mehanizacija, logistika, skladištari/hladnjačari, prerađivačka industrija i tek na kraju trgovinski lanci i druga mesta prodaje ove robe potrošačima.

Naravno da je teško prognozirati efekte Covid 19 kada se virus još uvek širi planetom, ali je jasno da će njegove ekonomske posledice biti devastirajuće i dugoročne.

Iskustvo nas uči da poljoprivreda i prehrambena industrija, iako ne nude visinu zarada poput nekih lukrativnijih sektora, jesu stabilni, pouzdani i sektori koji nude dugoročnu perspektivu za one koji im pristupe na pravi način.

Poljoprivreda ne može (i ne treba) biti osnov celokupne ekonomije zemlje ali može biti finansijski zdrav, održiv i tržišno uspešan sektor koji zapošljava i pristojno plaća svoje radnike, doprinosi BDP-u, spoljnotrgovinskom bilansu, štiti životnu sredinu itd.

Da bi se ovo i ostvarilo neophodno je da i vlade i međunarodne finansijske institucije pomognu grani i to većim finansijskim sredstvima. Ne treba brinuti o tome da li će privatni sektor znati gde da investira ovaj novac u skladu sa novonastalim tržišnim okolnostima i iskoristi ga na pravi način a na korist širu od samo svoje.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sta-ce-korona-uraditi-svetskoj-poljoprivredi/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31