U Sandžaku je počelo podnošenje zahtjeva za refundaciju poljoprivredne opreme i mehanizacije. Sredstva koja su predviđena za ovu namenu ove godine su nešto redukovana i iznose 1.700.000,00 dinara, kaže rukovodilac Službe za poljoprivredu Opštinske uprave Prijepolje Ifet Hamzić. Podnošenje zahteva počelo je 10. septembra.

Svi ono koji su izvršili nabavku određene opreme i mehanizacije, koja je po specifikaciji predviđena do 30. septembra tekuće godine, mogu da se jave u Službu za poljoprivredu gde će dobiti potrebnu dokumentaciju. Povraćaj sredstava iznosi 65 odsto na nabavljenu opremu bez PDV – a. Numerički preračunato to iznosi oko 52 odsto na ukupnu sumu koju su platili za abavku te opreme. Uglavnom se radi o muzilicama i laktofrizma kada je u pitanju mlečno govedarstvo, sistemima za zalivanje i navodnjavanje u oblasti voćarstva, opremi za pčelarstvo i za zaštitu od biljnih bolesti i štetočina – kaže rukovodilac Službe za poljoprivredu OU Prijepolje Ifet Hamzić.
Visina podsticajnih sredstava zavisi od ukupne vrednosti nabavljene opreme i mehanizacije.

Minimalna vrednost opreme za koju se mogu podneti zahtevi iznosi 30 hiljada dinara, osim za nabavku muzilica i pumpi za zaštitu bilja, a maksimalan iznos koji mogu dobiti je 200 hiljada dinara – istakao je Hamzić i dodao da se otprilike svake godine javi između 120 i 150 poljoprivrednika kojima je neopohodna ta mehanizacija i oprema.
Bitno je da svi oni koji podnose zahtev moraju da su već nabavili tu opremu za koju planiraju da im opština izvrši refundaciju. Zahtevi se mogu podneti do 30. septembra svakog radnog dana u Službi za poljoprivredu, gde se dobijaju obrasci i zahtev koji su neophodni za povraćaj sredstava. Pravo učešća na javnom pozivu podnosilac zahteva ima samo za jednu investiciju, odnosno jednu vrstu opreme. Prednost pri dodeli sredstava za podsticaj imaju podnosioci zahteva koji nisu koristili sredstva iz budžeta opštine Prijepolje po ovom osnovu u poslednje tri godine.

Izvor:https://sandzakpress.net/pocelo-podnosenje-zahtjeva-za-refundaciju-poljoprivredne-opreme-i-mehanizacije

Na sajmu u Kragujevcu sreli smo i predstavnike Gruže AGRAR-a koji su nam rekli da nema značajnije manifestacije, sajma ili savetovanja na kojima oni nisu prisutni. Trude se da prenesu znanja sa svih meridijana pa tako u često i u Rusiji, Italiji, Belorusiji, zemljama Evropske unije.

 

GRUŽA AGRAR pored sprovođenja različitih projekata ima i spostvene zasade. Nedavno smo bili na njihovom savetovanju voćara, jedan o dva događaja koji organizuju na sopstvenim imanjima. Uveliko je završena berba borovinica i nekatrine, a u toku je berba jabuka. Kakvi su rezultati?

“Što se tiče jabuke i nkctarine godina je bila dobra, imali smo manje oštećenje na nektarini. Nije bila loša cena za nektarine. Sa druge strane jabuka je dobro rodila, očekujemo bolju situaciju nego prošle godine jer je bilo mraza u Poljskoj što će uticati na ponudu jabuka na tržištu. Kada je u pitanju Ruska Federacija, poznato je da imamo nešto manje tražnje nego ranijih godina. Kada jeu pitanju borovnica, cena u početku je bila odlična zatim je pala, ali prosečna cena je bila oko 5,5 evra što je po meni idelan prosek.  U narednom period je plan da nparavimo hladnjaču za čuvanje voća i centar za pakovanje. Hlanjača će biti kapaciteta 600 tona. Borovnica je najviše prodata u Hloandiju, ali je dobro išla i u Veliku Britaniju i Rusku Federaciju. Naš sagovornik smatra da treba ići svuda po svetu istraživati tržište i nudity robu. Kako u Gruži kažu, “mora malo da se šnjura”.

Kada je u pitanuj širenje zasada iz Gruže najavljuju proširenja zasada jabuka i borovnice. Razmatra se nova sorta borovnice Aurora a što se tiče jabuka, planira se širenje crvenih sorti.

Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija Novi Sad, 10. septembar 2019. godine - Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid. Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci. „U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način, usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštituˮ, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a. Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma. Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta: „Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.” Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija. Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kucama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

SVILAJNAC, 8. septembra (Tanjug) - Tradicionalni 56. međunarodni Resavski poljoprivredni sajam junica i krava simentalske pasmine u Svilajncu neće biti održan 11. septembra "zbog visokog rizika za prenošenje afričke kuge svinja" i odlaže se na neodređeno vreme. Takvu odluku Skupština opštine Svilajnac, organizator sajma, donela je "na osnovu mišljenja Regionalnog centra za sperečavanje pojave, praćenja i kretanja i kontrole zarazne bolesti afrička kuga svinja za epiziootološko područje Veterinarskog instituta u Jagodini", rečeno je danas Tanjugu u opštini Svilajnac. Sajam se poslednjih godina održava na prostoru ekonomije Poljoprivredno veterinarske škole u Svilajncu, gde su u "neposrednoj blizini objekti u kojima se drže svinje". Ovaj sajam, pre dve godine nije održan zbog bolesti nodularni dermatitis (kvrgava koža) goveda u Srbiji. Resavski međunarodni sajam, ima veliki ugled i reputaciju među stočarima Resave i ovog dela Srbije, i na njemu bude izloženo najmanje 120 grla junica, prvotelki i krava simentalske pasmine, kaže za Tanjug pomoćnik predsednika opštine Svilajnac za poljoprivredu Goran Despotović. Selekciju za izložbu, koja je veoma stroga, vrše stručnjaci za stočarstvo i veterinarstvo opštine sa kolegaa fakulteta i instituta za ovu oblast. Organizator sajma, Skupština opštine, nagrađuje svako izloženo grlo, a šampionke sajma u sve tri kategorije dobijaju i posebne nagrade opštine koje iznose do 50.000 dinara. Na Resavskom sajmu, uz krave i junice, budu izložene i ovce, poljoprivredna mehanizacija, proizvodi od meda i pribor za pčelarstvo, stočna hrana, seme, sredstva za zaštitu bilja. . . Sajam u Svilajncu je uvršten 1998. godine u kalendar Evropskih i svetskih izložbi i sajmova simentalske rase goveda odlukom Evropskomg udruženja odgajivača goveda simentalske rase čije je sedište u gradu Colikofenu u Švajcarskoj. Prve krave simentalske rase u Resavu su dovedene 1885. godine, zapisali su hroničari, a danas populacija tih goveda je preko 5. 000 grla. Prosečna godišnja mlečnost je oko 7. 000 litara. Pre pet godina opština Svilajnac, koja ulaže značajna sredstva u stočarstvo i poljoprivredu, je iz Austrije uvezla 250 rasplodnih junica ove rase i raspodelila ih stočarima. Stočari Svilajnca, su nekoliko poslednjih godina, iz godine u godinu, i apsolutni pobednici i šampioni Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

Žene koje se bave poljoprivredom na području opštine Mionica, njih oko 20, mogu da računaju na stručnu, savetodavnu pomoć, kao i logističku podršku. Za njih će biti organizovane besplatne obuke za izradu projekata, biznis planova, strateško planiranje, te studijska putovanja.Predsednik Opštine Mionica Boban Janković, naime, potpisao je Memorandum o saradnji sa Ženskim udruženjem Kolubarskog okruga, koje će na području ove lokalne samouprave do avgusta naredne godine realizovati projekat "Ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi", naročito pomaganje vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava u mioničkoj opštini.

- Ovo je prava prilika da se poljoprivrednice osamostale na tržištu, sertifikuju svoju proizvodnju, brendiraju proizvode i bolje se marketinški profilišu - kaže predsednik Opštine Mionica Boban Janković.

- Samim tim, poboljšaće svoj položaj ne samo u porodici, već i u društvu, jer će postati ekonomski pokretači razvoja sela.

U Kolubarskom okrugu ovaj projekat će biti realizovan u Valjevu, Lajkovcu, Ljigu, Osečini i Ubu. Podržan je od Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji finansira Evropska unija.- Istraživanje je pokazalo da se 27 odsto stanovništva Kolubarskog okruga direktno ili posredno bavi poljoprivredom i na neki način od nje živi - kaže koordinatorka projekta Jelena Ružić. - Utvrđeno je da su od tog procenta čak 42 odsto žene. Zato je Kolubarski okrug i izabran za realizaciju ovog programa.

UPRAVO zato što su tokom istraživanja žene navele da su glavni problemi zastarela mehanizacija, neznanje u vezi s pisanjem projekata i biznis planova, kao i činjenica da one ne donose odluke šta će proizvoditi u okviru svojih domaćinstava, već to čine drugi članovi porodica, odlučili smo da počnemo realizaciju ovog projekta - kaže Jelena Ružić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:816802-Mionica-Obuka-za-gazdarice

Dok Srbiju očekuje potpisivanje sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u isto vreme naš izvoz robe u Rusiju opada i utisak je da ni postojeće sporazume nismo dovoljno iskoristili.

Sporazumi koje imamo sa Rusijom (Belorusijom i Kazahstanom) prema kojima se gotovo 95% robe ne carini, uz činjenicu da je Moskva pod sankcijama Zapada, nisu nam mnogo pomogli. Ove godine imamo smanjen izvoz u Rusiju za 8,7% u poređenju sa prošlom.

Prošle godine naš trgovinski promet sa zemljama EAEU iznosio je 3,4 mlrd USD, a većina odlazi na Rusiju, oko tri milijarde. Izvoz je iznosio 1,1 mlrd, od čega opet najviše na rusko tržište, oko milijardu dolara. To je manje nego što izvozimo u Bosnu i Hercegovinu.

- Nije slučajno zašto mi izvozimo više u Bosnu nego u Rusiju. Nemamo veliki asortiman robe za izvoz, niti imamo svetske marke, nego obratno, to su sve standardni proizvodi. A za Rusiju su potrebni logistika za transport i ispunjavanje svih procedura te zemlje, zbog čega se nije lako probiti na tom tržištu. Naročito je to teško prehrambenoj industriji. Treba investirati da se dokaže kvalitet, pa investirati da to trgovinski lanci prihvate. Niko to kod nas ozbiljno ne radi, jer su izvozna preduzeća mala - rekao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ulazak u EAEU, tržište sa više od 180 miliona ljudi, podići će procenat bescarinske robe na 99,5%. Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji bez carinskih opterećenja ulaze u te zemlje. Moguće je i da ćemo novim sporazumom u neograničenim količinama moći da izvozimo i sve vrste rakija.

Kako je rekao Rasim Ljajić, ministar trgovine, za ruske medije, dok izvoz pada, uvoz iz Rusije porastao je ove godine za 18%, što govori da naša privreda nije iskoristila šanse predviđene već postojećim sporazumima.

- Naš plan je da za dve ili tri godine povećamo izvoz na tržišta EAEU na 1,5 mlrd USD - izjavio je Ljajić.

Robna razmena Srbije sa zemljama EAEU iznosila je svega 7,5% od ukupne razmene Srbije u 2018. godini, koja iznosi 45,1 mlrd USD. Sa druge strane, razmena sa članicama Evropske unije iznosi više od 60% ukupne razmene Srbije.

Kovačević smatra da je naš problem što se previše bavimo makroekonomijom.

- Sporazum sa EAEU može da privuče ponekog ko se snalazi na ruskom tržištu, ali on se ne uklapa u naš strateški cilj, ako je verovati politici, ulazak u EU. Uspemo li nešto da uradimo u EAEU, te sporazume ćemo na kraju morati da raskinemo - rekao je Kovačević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616409/izvoz-domacih-proizvoda-na-istok-u-padu-sta-bi-moglo-doneti-potpisivanje

“Šumadija sajam” i ove godine, organizuje XVI po redu, sada već tradicionalni „Međunarodni sajam poljoprivrede” u periodu od 5. do 8. septembra.Najveća jesenja smotra agrara, po čemu se prepoznaje „ Šumadijski sajam poljoprivrede”, ove godine obeležiće rekordan broj izlagača kako u sajamskoj hali, tako i na spoljašnjem prostoru “Šumadija sajma”.

Pored brojnih izlagača koji dolaze iz zemlje i inostranstva, svoje mesto u izlagačkom delu sajma pronašli su i gradovi Čačak i Kraljevo, kao i opštine Knić, Lapovo i Batočina koje će na sajmu predstaviti svoje poljoprivredne potencijale.

“I ove godine sva četiri sajamska dana očekuje nas bogat prateći program , brojne izložbe životinja, predavanja, tribine i panel diskusije u prostorijama Medija centra, kao i kulturno – umetnički program na centralnoj bini sajma”, najavljuju iz “Šumadija sajma”.

Takođe, svoj dolazak na Sajam poljoprivrede potvrdili su i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, kao i ambasada Irana i Izraela.

Izvor:http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/sve-je-spremno-za-xvi-sajam-poljoprivrede/

Kanadska kompanija DOT Technology Corp nedavno je razvila robotsku platformu, koja će iz osnova promeniti sliku uzgoja ratarskih useva. Robotska platforma The Dot prvi put predstavljena je prošle godine kao prototip.

Inovativne poljoprivredne kompanije iz Australije, Novog Zelanda, Japana, Ukrajine, Češke, Brazila već su naručile mašine koji će zameniti upotrebu traktora i ljudi.

Ove godine The Dot je u komercijalnoj fazi. Trenutno, robotska platforma pruža tri precizne agrotehničke operacije: redukovanu obradu i setvu, prihranu mineralnim đubrivima i zaštitu bilja. Kompanija najavljuje da će u skoroj budućnosti u prodaju staviti zelenu liniju mašina i mašine za žetvu.

Osnova je The Dot, robotska platforma koja sa priključkom čini radni agregat. Robotom upravlja veštačka inteligencija, koja pomoću instaliranih senzora sakuplja podatke iz polja i šalje ih u oblak podataka. Podaci se analiziraju i koriste za svaku sledeću agrotehničku operaciju.

Time se štedi na gorivu 20% i do 98% na ljudskom radu. The Dot radi neumorno 24 sata, što daje posebnu prednost u područjima sa promenjivom klimom. Svi do sada razvijeni priključci opremljeni su tehnologijom preciznog rada.

Pre puštanja robota u rad u određeno polje, rukovodilac proizvodnje mora osigurati kvalitetne informacije o terenu. Potrebno je digitalizovati podatke o vrsti zemljišta, kondiciji, otporu, količini biomase ostavljene na zemljištu, nagibu terena i obliku parcele. Takođe, potrebno je naznačiti bilo kakve prepreke poput stabala, kamena ili građevinskih objekata.

U skoroj budućnosti The Dot će imati mogućnost samosvesti, pa će sam izbegavati prepreke i pronalaziti najbolja rešenja za agrotehnička rešenja oko prepreka u polju.

Jedan model robotske platforme sa preciznom sejačicom i prskalicom prodaje se po ceni od oko 114.000.000 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2611857/the-dot-robotska-platforma-za-ratare-koja-stedi-20-goriva-i-98

Veliki broj mladih ljudi danas želi da živi urbanim stilom života, iako su odrastali i bili vaspitavani u duhu seoskih običaja i tradicija.Međutim, veliki deo njih, poput 24-godišnjeg Uroša Puače iz Futoga, predsednika Udruženja „Futoški kupus”, zna da je život na selu neprocenjiva blagodet i da ima daleko više prednosti od gradskog asfalta i betonskih utvara. Kako i sam kaže, otkad je postao svestan sveta oko sebe, znao je da će se baviti poljoprivredom, baš kao što su to činili i njegov otac, ali i očevi roditelji.

– Baba i deda su bili poljoprivrednici i prodavali su krastavce, paprike, kupus i druge proizvode na pijaci – kaže Uroš Puača. – Moj otac je bio diplomirani inžinjer tehnologije, ali nakon tranzicije, odlučio je da nastavi porodični biznis, posvetivši se poljoprivredi. Počeo je da proizvodi kupus, a Udruženje „Futoški kupus” osnovao je 2007. godine i radio sve do početka bolesti 2009. godine. U nekom periodu su krenula intenzivnija dešavanja u vezi s Udruženjem, bilo je sve više posla pa je nastojao da za sobom ostavi legat. Tako se ustalio naš brend, a ja sam nastavio njegovu tradiciju.

Uroš je od malih nogu pomagao ocu na njivi, a kada je osnovano Udruženje, potrudio se da i u njemu ostavi svoj trag. Stoga se, nakon očeve smrti, prihvatio velike odgovornosti koju nosi rad ozbiljnog udruženja. Osim toga, školuje se na Smeru agroturizam i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu, jer je profesija usko vezana za posao kojim se bavi, te želi da i sa stručne strane bude dobro potkovan znanjem i najnovijim informacijama.

– Kada je osnovano, Udruženje je brojalo oko 15 članova, okupljenih s istim ciljem, a to je očuvanje autohtone populacije futoškog kupusa, ali i zaštita brenda koji je godinama stvaran – kaže Uroš. – Otkad je Futoga, poznat je i futoški kupus, a prvi zapisi iz 17. veka svedoče o njegovoj upotrebi, kako u medicinske svrhe, tako i za izvoz, za koji su seljaci još tada plaćali porez. Zbog uvođenja mnogih hibrida, naša sorta je pomalo otišla u zaborav jer nije toliko rodna. To znači da hibrid može roditi oko 50 tona po hektaru, dok futoški kupus daje 25 do 35 tona, i to je „problem”, koji se u suštini nadomesti kvalitetom, tankim listovima, velikim procentom šećera i neverovatnim ukusom.Po Uroševim rečima, iz Udruženje se godine u godinu razvijalo te je godinu od osnivanja urađen elaborat o načinu proizvodnje i prerade futoškog svežeg i kiselog kupusa, zatim 2010. godine je registrovano 15 prvih ovlašćenih korisnika, a danas ono ima 43 člana koji su u procesu sertifikacije.

– Moji zadaci kao predsednika Udruženja su da okupim ljude, motivišem ih i sačuvam od bilo kakvih unutrašnjih sukoba, a to je nešto što se često dešava i jedan je od najtežih poslova – kaže Puača. – Zatim moram da vodim računa o sertifikaciji futoškog kupusa, o koordinaciji na manifestacijama, pisanju raznih projekata, tačnije, pronalaženju novca za ostvarivanje naših manifestacija, poput Futoške omladinske radne akcije, Futoške kupusijade, Festivala „Tera madre” i slično. Osim toga, organizujem izlaske na sajmove turizma, poljoprivrede, etno-hrane u Beogradu, kao i posete inostranim sajmovima.

Po njegovom mišljenju, članovi Udruženja nemaju jasnu predstavu o tome kolika je njegova odgovornost, a dešava se da ima i problema s autoritetom. Da bi prevazišli razlike, trudi se da atmosfera bude drugarska jer, kada se saradnja odvija na taj način, uvek se dođe do nekih rezultata. Svoju budućnost i dalje vidi u poslu koji radi, a dalje ambicije su da unapredi rad Udruženja, a Futoški kupus poromoviše u celom svetu.Po rečima predsednika Udruženja „Futoški kupus” Uroša Puače, budućnost je na internetu, i to stalno ponavlja svojim članovima. Ubrzo će se izgraditi obilaznica oko Futoga i ljudi neće svraćati u selo, pa samim tim ni kupovati kupus.

– U narednim godinama ćemo kao Udruženje raditi na što jačoj i široj internet promociji futoškog kupusa – kaže Uroš, i dodaje da je ideja da to rezultira veb-šopom i dostavom za celu Srbiju.

Osim toga, da bi unapredili prepoznatljivost proizvoda na evropskom nivou, radiće se na konkurisanju za dobijanje evropskog sertifikata i evropske zaštite na geografskom nivou. U postupku je izmena i priprema dokumentacije za konkurs, koja mora biti uredna i potpuna jer je mogućnost prijave dostupna samo jednom. Ukoliko prođu evropsku proveru, dobiće logo Evropske unije, čime će proizvod postati zaštićen, a samim tim prihvaćen kao autentičan na evropskom nivou.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/predsednik-udruzena-futoski-kupus-uros-puaca-zivot-posvecen-selu-i-poloprivredi-27-08-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30