Novi zakoni iz oblasti poljoprivrede regulisaće, između ostalog, cene poljoprivednih proizvoda, odrediti ko su profesionalni poljoprivredni proizvođači, referentne cene proizvoda, a Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu prvi put, posle 20 godina, stočari će moći da dobiju zemlju na deset godina.
O svemu ovome ministar poljoprivede Branislav Nedimović razgovarao je jutros s poljoprivrednicima u gazdinstvima u Opštini Bečej, zajedno sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem."Mi ćemo prvi put da izađemo sa očekivanim cenama u 2020, 2021. i 2022. godini za 20 kultura koje se najčešće sreću u srpskoj poljoprivredi. To je na bazi istraživanja tržišta u okruženju, tržišta Evropske unije, ali i tržišta Ruske Federacije, kada je, na primer, u pitanju voćarstvo. To će biti cene ispod kojih ne bi trebalo da budu“, rekao je Nedimović.

On smatra da je najveći problem domaćih poljoprivrednika to što nemaju iskustva da istražuju tržište, primećujući da je takav stav "zaostavština od 1945. do 1990. godine, kada je država u poljoprivedi garantovala za sve, pa se izgubio preduzetnički duh“.

Nedimović je naglasio da je izuzetno važno odrediti ko je profesionalni poljoprivrednik.

"Nama je neophodan propis koji će reći ko je to profesionalni poljoprivrednik, ko se poljoprivredom ne bavi usput, već se njom aktivno bavi. To je važno zbog različitog tretmana poreskog, bankarskog sistema i sistema subvencija, da bi ti ljudi imali neku vrstu prednosti i nagrade u odnosu na one koji mogu svoja prava da ostvare na drugi način, poput penzijskog i invalidskog osiguranja. Kad ste zaposleni, vama su ti doprinosi plaćeni, ne morate to da plaćate od profita iz poljoprivrede. Ovi ljudi koji se 24 sata bave poljoprivredom, moraju od svega što zarade da izdvoje i za to“, kaže Nedimović.

On kaže da je neophodno definisati ko su otkupljivači, formirati registar otkupljivača.

"Kada budemo imali registar otkupljivača, onda će svaki poljoprivrednik znati s kim može da sarađuje. Ako odluči da prodaje nekome ko nije u javnom registru, sam će morati da snosi posledice, ako ih bude“, kaže Nedimović.

Govoreći o izmenama zakona o PIO, dugovanjima i saradnji sa Svetskom bankom u vezi sa tim, on je ocenio da je u tom smislu, što se tiče dugovanja, "situacija danas nenormalna“.

"Mi trenutno radimo kako da rešimo problem od 1,8 milijardi evra dugovanja, da napravimo sistem za budućnost. Nenormalna je situacija danas. Da imaš jedan ili sto hektara i plaćaš iste doprinose. To je relikt drugog nekog sistema i moramo ući u reformu, zato smo zatražili pomoć Svetske banke. Poljski sistem nam je blizak. To je najbolnija stvar koju ćemo morati da uradimo, da menjamo filozofiju postupanja prema poljoprivrednicima u vezi s tim ko će imati penzijsko i invalidsko osiguranje“, rekao je Nedimović.

Ministar kaže i da će prvi put, posle 20 godina, stočarima biti data zemlja na deset godina.

"Moraćemo ograničiti maksimalne količine zemlje koje će stočari moći da dobiju da bi bilo zemlje za sve. Da ne mogu veliki kombinati dobijati ogromnu količinu zemlje sa različitim eskiviranjem propisa. To ćemo rešiti izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu“, rekao je Nedimović tokom posetu domaćinstvu u Bačkom Petrovom Selu, nakon kojeg je bio i u poseti firmi "Agropolje“ Pavla Gučunskog u Bačkom Gradištu.

Nedimović i Radojević obišli su poljoprivredna gazdinstva Tibora Soboa u Bačkom Petrovom Selu i Pavla Gucunskog u Bačkom Gradištu, u opštini Bečej.

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Sabo, u čijem posedu je 100 hektara obradive zemlje i farma ovaca, bavi se povrtarstvom, voćarstvom i vinogradrstvom, a gazdinstvo i firma „Agropolje“ porodice Gucunski, raspolaže sa 700 hektara zemljišta i bavi se ratarstvom i voćarstvom.

Reč je o reperezentativnim poljoprivrednim gazdinstvima koja svoju proizvodnju zasnivaju na modernim tehnologijama, a uz punu primenu stručnog znanja, što im obezbeđuje odličan kvalitet, saopštila je Pokrajinska vlada.

Radojević je istakao , nakon obilaska ovih porodičnih gazdinstava, da je razgovor sa poljoprivrednicima na terenu, najbolji način da se uoče njihove potrebe i nađu prava rešenja u okviru prilagođavanja i poboljšanja mera agrarne politike.

Radojević je rekao da su ove posete ujedno prilika da se pošalje poruka o tome da su agrarni podsticaji resornog sekretarijata dostupni svim poljoprivrednicima i da oni treba iskoriste tu šansu.

Sekretar je naveo da su gazdinstva u opštini Bečej, koja je danas posetio sa republičkim ministrom, primeri dobre prakse jer se pored ekstenzivne ratarske proizvodnje bave i intenzivnim linijama poljoprivredne proizvodnje.

Radojević je podseti da je upravo gazdinstvo Sabo iskoristilo na konkursu bespovratna sredstva u okviru startap programa za mlade poljoprivrednike, dok je porodica Gucunski u protekle tri godine podsticaje Pokrajine, u visini od 7,6 miliona dinara, iskoristila za nabavku opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, mehanizaciju i opreme za hladnjače.

„Za tri godine od kako je formirana ova Pokrajinska vlada, imamo zajednički realizovano preko 210 miliona dinara investicija sa poljoprivrednicima sa teritorije opštine Bečej. Značajno je bilo interesovanje kada je reč o mlađim poljoprivrednicima od 40 godina, kojima je po tom osnovu opredeljeno blizu 42 miliona dinara. Pored toga, najveće interesovanje je bilo za nabavku sistema za navodnjavanje, takođe preko 40 miliona dinara, kao i po blizu 30 miliona dinara za nabavku nove mehanizacije i opreme za hladnjače“, podsetio je Radojević prilikom ove posete.

Radojević je istakao izuzetnu saradnju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu sa opštinom Bečej u okviru koje je u istom periodu realizovano blizu 400 miliona dinara investicija u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, uređenje atarskih puteva i otresišta, uređenje kanalske mreže i uklanjanje divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedimovic-u-beceju-pripremaju-se-novi-zakoni-o-poljoprivredi_1058628.html

Ubrzane promene, kako u proizvodnji tako i u agrarnoj politici svakodnevna su pojava. Od nekadašnjeg uništavanja korova do nesvakidašnjih rešenja, poput robota koji plevi, a kažu neće mnogo proći do trenutka kada će nam roboti brati jagode. Ovo bi trebalo da bude rešenje za sve češći nedostatak radne snage.
S druge strane, veliku svetsku organizaciju FAO, (Agencija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu), odnedavno vodi Kinez koji je, gle čuda, već u prvim mesecima svog mandata posetio Republiku Srbiju. Imajući u vidu koliko važnu funkciju obavlja i kakvu instituciju predstavlja, to je veliko priznanje za zemlju
naše veličine. Međutim, kako saznajemo ovo ne treba da čudi, jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja je iz našeg regiona podržala njegov izbor na čelo ove Međunarodne organizacije.

Sve veći kineski uticaj može se videti na svakom koraku. Pre samo dve godine, Kinezi su kupili jednu od najznačajnijih semenskih
kuća, švajcarsku SINGENT-u. Za ovaj posao Chem China izdvojila je neverovatnih četrdeset tri milijarde dolara. Naš časopis je odabran među nekoliko iz celog sveta, da bude gost najvećeg naučnog centra koji se bavi istraživanjem u poljoprivredi, a nalazi se nedaleko od Londona.

Svakako, nismo zaboravili naše vredne domaćine tako da smo za vas pripremili reportaže iz Vranja, Kruševca, Valjeva i brojnih drugih mesta. Posebno smo impresionirani izložbom ovaca koju je organizovala valjevska lokalna samouprava u selu Pričević, gde je prikazano sve ono što su Valjevci stvarali u prethodnom periodu u oblasti ovčarstva. Za vinogradare svakako će biti zanimljiv novi kombajn za berbu grožđa, koji predstavljamo u ovom broju. Ukoliko planirate podizanje zasada voća, od koristi bi trebalo da vam budu saveti terenskih stručnjaka u vezi sa izborom protivgradnih mreža. Da vam sve ne bismo otkrili najbolje je da ostatak saznate sami na stranicama koje slede...

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Međunarodni Earthwatch Institut je na poslednjem sastanku u londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji.Kako su naveli, 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela, a polinacija, ili oprašivanje – možda i najvažnija funkcija pčela – omogućuje biljkama da se razmnožavaju.

Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje.

Takođe, otkriveno je da je studija koju je sprovelo nekoliko univerziteta otkrila da su pčele jedina živa bića koja ne nose nikakvu vrstu patogena – ni funguse, ni viruse, ni bakterije.

Nažalost, odlučeno je ovo u trenutku kada saznajemo da pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina.

Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtijevaju da se odmah zabrani upotreba pesticida, počnu koristiti prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela počnu pomno pratiti.

Grinpis se takođe oglasio i kaže dapčele možemo zaštititi tako što bi trebalo zabraniti sedam najopasnijih pesticida (uključujući tri koja su puna nikotina), te očuvati divlja staništa i obnoviti ekološku poljoprivredu – ovo podrazumeva izbegavanje gigantskih farmi na kojima se, iz godine u godinu, sadi ista biljka, što je veliki problem za insekte.

Uz pomoć prirodnih kompostnih sistema obnoviće se hranjivi sastojci u zemlji, smanjiti gubitak zemlje od vetra i erozije vode.

Podsetimo i još na slavnu rečenicu koju je izrekao Albert Ajnštajn: “Ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života.”

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/pcele-proglasene-najvaznijim-bicima-na-zemli-15-10-2019

Dušan Janjić, leskovački vinogradar, sa svojom vinovom lozom u ataru sela Živkovo i Rekovac, menja trend koji postoji već nekoliko godina,da se vinogradi ne obrađuju i napuštaju već postojeći zasadi.

Janjić je zadovoljan ovogodišnjim rodom, a i procene stručnjaka iz PSSS Leskovac su pozitivne.

“Ova godina je jedna od boljih u poslednjih deset, pogotovo je to sad izraženo pošto od 2013. i delimično 2017. sve ostale godine su bile kišne i nepovoljne za nas vinogradare”, kaže za Jugmediu Dušan Janjić, vlasnik vinograda i vinarije “Stara priča”.“U našim zasadima imamo trenutno aktuelne internacionalne sorte:”Sovinjon beli”,”Šardone”,”Crni Burgundac”,”Merlo”, “Kaberne sovinjon” i “Muskat Hamburg”, ističe Janjić.

“Ukupna površina naših zasada je 27 hektara, od kojih je 13,5 hektara u selu Živkovo,dok je 13,5 hektara u Rakovcu ( Bujanovačka banja) gde nam se nalazi i podrum „Stari dani“ za sada ima 5 etketa (vrsta vina) „DERT“, „Basma“, „Kalabalak“ , zatim „ABER“ i „ALAL“.

Janjić kaže da je tržište , što se tiče broja vina, dosta bogatije u odnosu na ono od pre 30 godina, ali se na njemu nalaze vina različitog kvaliteta i porekla.

“Inostrana vina boljeg kvaliteta uglavnom su cenovno nedostupna velikom broju ljubitelja vina i na jugu Srbije skoro da ih nema. Južna Srbija je još uvek veliki potrošač makedonskih vina”, ocenjuje Janjić.“Od velikih podruma ostao je još samo “Rubin” dok su ostali vinarski giganti, poput “Navipa”, “Vršačkih vinograda”, “Župe”, uglavnom izgubili trku sa jeftinim vinima iz Makedonije. Na tržištu se sve više pojavljuju vina manjih proizvođača iz Srbije, od kojih su najpoznatiji „Radovanović“, „Kovačević“, „Aleksandrović“, ocenjuje Janjić.

On dodaje da je pojavom manjih vinarija Srbija krenula putem tradicionalno razvijenih vinarskih zemalja, Francuske, Italije, Portugalije, Španije.

“Pad površina pod vinogradima je vidljiv u svim vinogorjima Srbije”,ocenjuje Janjić.“Vinogradarstvo prati sudbinu čitave poljoprivrede u Srbiji i neophodna je dugoročna strategija države prema poljoprivredi i vinogradarstvu. Vinogradari iz nama susednih država Makedonije i Bosne i Hercegovine imaju redovne godišnje subvencije u proizvodnji grožđa od 500 evra po hektaru,što kod nas nije slučaj”.

“Kod nas kao i u svetu trenutno je trend vina koja su zadržala arome grožđa, odnosno mirišljava vina, tu pre svega mislim na muskatne sorte poput naše Tamjanike”, kaže Janjić.

“Ova godina je bila u celini dobra za vinogradare, suša u razvojnim fazama, a naročito u sazrevanju odgovarala je vinovoj lozi. Prinosi su od 6 do 7 tona po hektaru za vinske sorte i do 12 tona za stone sorte. Što je rod manji to je kvalitet grožđa bolji“, ocenjuje stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Leskovac Aleksandar Mitić.

Izvor:https://jugmedia.rs/vinogradarstvo-prati-sudbinu-citave-poljoprivrede-u-srbiji/

Kineski stručnjak prvi put na čelu FAO od osnivanja ove agencije UN

Doskorašnji zamenik ministra poljoprivrede Kine nedavno je izabran za direktora FAO, ubrzo ga imamo i u gostima u Srbiji. To je svakako još jedna potvrda odličnih odnosa Kine i Srbije, a velike agencije UN kao što je to FAO preneli su mediji.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i generalni direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu Chu Dongju, koji je kao čelnik FAO prvi put u istoriji te organizacije posetio Srbiju, prisustvovali su danas otvaranju biogasnog postrojenja “Đurđević” u Subotištu kod Pećinaca. "Ovo je prvi put u istoriji FAO od 1945. da direktor FAO posećuje Jugoslaviju, Srbiju i Beograd", naglasio je Nedimović i dodao da je Chu došao u Srbiji jer se zainteresovao za srpsku poljoprivredu. Chu je, dodao je Nedimović, došao u Subotište, bio je danas i u Zemunu na pijaci- "Došao je da vidi srpsku poljoprivredu, ne da sluša neke lepe reči već da se uveri kako to funkcioniše kod nas", naveo je ministar. Podetio je da je Chu čovek koji je napravio revoluciju kada je reč o modernim tehnologijama u kinskoj poljoprivredi i na naučni način razrešio gomilu problema, kao i da nije slučajno što vodi jednu od najvećih organizacija u UN. "Nema boljeg intelektualnog potencijala nego što postoji u FAO kada je reč o hrani. Njihov posao je da pruže nama podršku i da nam približe sve ono što se dešava u svetu", naglasio je Nedimović i dodao da je digitalizacija sve prisutnija i u poljoprivredi. Doskorašnji zamenik ministra poljoprivrede Kine Chu Dongju rekao je novinarima da mu je velika čast što je došao u Srbiju i istakao da srpska poljoprivreda ima veliki potencijal, zbog velike prirodne raznovrsnosti. Chu je ukazao na značaj digitalizacije u poljoprivredi i dodao da je sa premijerkom Anom Brnabić razgovrao sa o "digitalnoj farmi", projektu koji se razvija u Srbiji. PET MB AGRAR je počeo 2018. sa izgradnjom biogasnog postrojenja za proizvodnju električne energije kapaciteta 1 MW i toplotne energije kapaciteta 1 MW, uz mogućnost proširenja proizvodnje električne energije na 2 MW. Za proizvodnju električne energije kao energenti koristi se kukuruzna silaža, stajnjak od goveda, klanični otpad, i ostale sirovine kao ostaci od prehrambene industrije,voća,povrća, odnsno sve materije koje su sklone truljenju. U sastavu Industrije mesa “Đurđević”, nalazi i firma PET MB Agrar koja se bavi poljoprivrednom i stočarskom proizvodnjom. PET MB Agrar poseduje farmu kapaciteta 2.000 junadi i obrađuje oko 750 hektara zemlje. Proizvodena električna energija dalje ide u električnu mrežu za masovno korišćenje, poznata kao zelena energija, dok se toplotna energija koristi za grejanje.

Nedimović je rekao da je digitalizacija relnost i da se sve vrti oko kupca i tržišta koje sve određuju. "Nije dovoljno samo proizvesti, već treba to i transportovati i prodati. Ova biogasna eletrana je primer kako je ceo krug zatvoren, sve je zaokruženo i ne postoji nijedan deo proizvodnje da ne može da se iskoristi - sve donosi prihod". Kaže da se je Industrija mesa “Đurđević” najveći izvoznik goveđeg mesa u Kinu. "Chu je kao zamenik ministra poljoprivrede Kine, pre nekoliko godina, prisustvovao kada je dobijen taj sertifikat za izvoz goveđeg mesa u Kinu", rekao je on i dodao da je izvoz goveđeg mesa iz Srbije u Kinu najmanje četiri puta veći nego, na primer, u Tursku. Ističe da će se sve u budućnosti vrteti oko smanjivanja troškova i da na primer transport u Kinu traje 45 dana. Chu je rekao da bi neka zemllja imala dobru poljoprivredu da je važno da ima dobre poljoprivrednike, kao i Ministarstvo poljoprivrede, a što Srbija sve ima. "Srpska poljprivreda nije samo poznata po kvanitetu već pre svega po kvalitetu i raznovrsnosti. U to sam se i lično uverio jutros kada sam posetio pijacu u Zemunu, došao sam bio na pravo mesto". Kako je rekao, Srbija zauzima svega dva odsto evropske teritorije, a njena flora i fauna učestvuje sa 30 do 40 odsto u biodiverziteta. Chu dodaje da nije došao u Srbiju kao pregovarač već u prijateljsku posetu i da bi želeo da svetu predstavi iskustva Srbije po pitanju digitalne farme, jer bi mnogi od nas u toj oblasti imali šta da nauče. Kada je reč o biogasnim energanama, Chu je kazao kroz smeh - lepo je što i dok spavate i dalje pravite novac. Vlasnik bio energane i klanice Milenko Đurđević je rekao da je energana napravljena kako bi se zaokružio ceo ciklus - da od njive i farme, klanice i biogasa, finalni proizvod bude kilovat struje i kilovat mesa. "Ovo postrojenje je dobro za ekologiju, jer sav otpad sa klanice i farme završava ovde. Očekujemo da ćemo vratiti investiciju za šest do sedam godina, možda i pre. Meso i energija je jedan proizvod kod nas", rekao je on. Vrednost investicije oko 3,5 miliona evra, sistem je digitalizovan u potpunosti sa daljinskim praćenjem procesa proizvodnje,a ugrađena oprema je od najpoznatijeg nemačkog proizvođača. Energana ima trenutno pet zaposlenih. Biogas je veoma fleksibilno gorivo i može se na efikasan način koristiti za kombinovanu proizvodnju elektricne toplotne ili rashladne energije, upumpavati u mrežu prirodnog gasa ili koristiti kao gorivo za pogon motornih vozila. Razvoj tehnike omogucio je izgradnju uspešnih postrojenja za proizvodnju toplotne i elektricne energije od biogasa na poljoprivrednim gazdinstvima. Time poljoprivreda može znacajne površine da angažuje za proizvodnju energije, te da uz proizvodnju hrane stice dodatni dohodak i proizvodnjom energije. Za razliku od fosilnih goriva, biogas je trajno obnovljivo gorivo, pošto se proizvodi od biomase, koja je ustvari živo skladište sunceve energije kroz fotosintezu. Korišcenje biogasa pomaže poboljšanju energetskog bilansa zemlje i dopronosi ocuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.

www.tanjug.rs 

Zadružni savez Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem važan pokretač preporoda srpskog sela. Program „500 zadruga 500 sela“ premašio
očekivanja – protekle tri godine formirano 566 poljoprivrednih zadruga. Prioritet promocija zadrugarstva i razvoj ruralnih područja, ali i jačanje saradnje sa
zadružnim savezima u regionu. Zadružni savez Srbije učestvuje u brojnim humanitarnim akcijama usmerenim na pomoć ljudima u ruralnim sredinama.
Zadružni savez Srbije sprovodi niz aktivnosti na promovisanju zadrugarstva kroz učešće države u ekonomsko finansijskim podsticajima za poljoprivredne zadruge na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima prisutan je na terenu i u neposrednom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima, pružajući im sve neophodne informacije i saznanja o značaju i prednostima udruživanja u zemljoradničke zadruge, o mogućnostima prerade i plasmana proizvoda, kako na našem tako i na inostranom tržištu. Cilj je da poljoprivredni proizvođači svesni prednosti udruživanja, formiraju zadruge
koje će pokrenuti razvoj ruralnih područja u cilju obnove srpskog sela, kome preti nestajanje.
Imajući u vidu da je reč o važnom nacionalnom i bezbednosnom pitanju, Programom podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, podsetimo predviđena su značajna sredstva, tako da je maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za novoformirane zadruge 7.500.000 dinara, za stare zadruge
15.000.000 i složene zadruge 60.000.000 dinara. Zadružni savez Srbije je važna karika u realizaciji ovog programa i podrška zadrugarima, pružajući im svu neophodnu pomoć, od potrebnih informacija, preko stručnih saveta do popunjavanja konkursne dokumentacije.
Izuzetna saradnja Zadružnog saveza Srbije na čelu sa predsednikom Nikolom Mihailovićem, Mininistarstva bez portfelja, na čelu sa ministrom Milanom Krkobabićem zaduženim za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Srpske akademije nauka i umetnostina realizaciji projekta „500 zadruga 500 sela“ rezultirala je formiranjem 566 zadruga u protekle tri godine. Projekat je premašio očekivanja i dokazao da je preporod srpskog sela prioritetno pitanje kako za državu, tako i za vredne zadrugare i zadružne saveze koji ih povezuju.
U sklopu aktivnosti na promovisanju zadrugarstva, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, prisustvovao je brojnim manifestacijama, a neke od njih su „Dani azanjske pogače“ u Azanji, Četvrta smotra šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ u selu Gračac
u opštini Vrnjačka Banja, a van granica Srbije posetio je 46. Međunarodni sajam poljoprivrede i prehrambene industrije – Sajamšljive u Gradačcu u BiH.
U Azanji nedaleko od Smederevske Palanke početkom avgusta obeležen je značajan jubilej 125 godina postojanja zadruge „Azanja“, a pored izložbe pogača
i domaće radinosti i kulturno umetničkog programa, u prisustvu zadrugara i brojnih gostiju, promovisan je projekat „500 zadruga 500 sela“. Ovom događaju
prisustvovao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić, koji je pozdravljajući prisutne ukazao na značajnu ulogu srpskog sela u razvoju države i izrazio očekivanja da će aktivnosti na preporodu srpskog sela tokom 2019. i 2020. godine rezultirati uspehom. On je istakao značajnu ulogu Nacionalnog tima za obnovu sela i ministra Milana Krkobabića, na rešavanju ovog po svemu prioritetnog nacionalnog pitanja od značaja za bezbednost države Srbije, napominjući da je od velikog značaja dobra saradnja sa zadružnim savezima i zadrugama. Božić je zaključio da je cilj da se subvencijama,
podsticajima iz domaćih i inostranih fondova ojača egzistencija srpskog seljaka u ruralnim sredinama, da ljudi ostanu na svojim vekovnim ognjištima, da se izgrade mini pogoni za preradu poljoprivrednih proizvoda, a kvalitetni finalni proizvodi pronađu put do evropskog tržišta. Potrebna je saradnja sa lokalnim samoupravama, da bi se izgradila infrastruktura u ruralnim područjima, što je uslov za razvoj srpskog sela i stvaranje povoljnog privrednog ambijenta, čulo se ovom prilikom.
Obraćajući se prisutnima, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, naglasio je značaj formiranja zadruga za svako selo u Srbiji i kao pozitivan primer istakao zadrugu u Azanji, koja je uprkos svim problemima tokom svog dugogodišnjeg postojanja, opstala 125 godina. On je informisao prisutne o broju novoosnovanih zadruga u Srbiji u okviru projekta„500 zadruga 500 sela“, napominjući da je država prepoznala značaj zadrugarstva, a ministar Milan Krkobabić sa svojim timom, Srpskom akademijom nauka i Zadružnim savezom Srbije, pokrenuo srpsko selo kome zbog negativnog nataliteta i migracija stanovništva preti nestajanje.
U selu Gračac nadomak Vrnjačke Banje na Veliku Gospojinu, državna komisija za ocenu kvaliteta rakije vršila je degustaciju i bodovanje takmičarskih rakija, a održan je i okrugli sto o inicijativi za uspostavljanje organizovane proizvodnje i prodaje rakije šljivovice bazirane na autohtonim sortama Zapadne Srbije. Pobednicima Smotre šljivovih rakija „Gračačka kapljica 2019“ priznanja i nagrade uručio je Nikola Mihailović, koji je i ovom prilikom upoznao prisutne sa zajedničkim aktivnostima države i zadružnih saveza na obnovi zadrugarstva, koje u Srbiji ima dugu tradiciju. On je uputio poziv poljoprivrednim proizvođačima sa ovog područja da formiraju zadruge, imajući u vidu prednosti udruživanja i raspoložive prirodne potencijale za razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Međunarodni poljoprivredni sajam u Gradačcu u BiH, krajem prošlog meseca, bio je prilika za susrete i razmenu iskustava sa kolegama iz zadružnih saveza Republike Srpske i BiH i upoznavanje sa tradicionalnim proizvodima sa ovog područja, od kojih je kao i prethodnih godina dominirala šljiva. Državni sekretar u
Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović sa saradnicima, posle obilaska sajamske manifestacije razgovarali su sa predsednicima zadružnih saveza Republike Srpske Rajkom Kulagom i BiH Slavkom Dobrilovićem. Na sastanku je bilo reči o mogućnostima unapređenja zadrugarstva i međusobnog povezivanja u cilju uspostavljanja i jačanja saradnje na prevazilaženju problema koji su prisutni u
ruralnim područjima. Imajući u vidu da je projekat „500 zadruga 500 sela“ dao više nego očekivane rezultate, zadružni savezi RS i BiH pripremili su Strategiju razvoja zadrugarstva, koja bi trebalo da pokrene formiranje i oživljavanje poljoprivrednih zadruga, a samim tim i razvoj ruralnih sredina. Ovom prilikom dogovorene su aktivnosti na jačanju regionalne saradnje, pre svega zajednički projekti koji će doprineti promovisanju zadrugarstva i stvaranju povoljnog ambijenta za razvoj poljoprivrede, prevashodno stočarstva u brdsko planinskim područjima.
Ovom prilikom državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Darko Božić naglasio je značaj promovisanja proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom i
da je selo moguće sačuvati jačanjem malih proizvođača u ruralnim sredinama. Zaključak je da nema jakog sela bez jake zadruge, a predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović posebno je ukazao na značaj formiranja složenih zadruga, kako bi proizvođači sa svojim brendiranim proizvodima postali interesantni po kvalitetu i količini regionalnom i evropskom tržištu.
Zadružni savez Srbije, učestvuje u mnogim humanitarnim akcijama, koje su prevashodno usmerene na pomoć ljudima koji žive u ruralnim područjima i
kojima je poljoprivreda jedini izvor prihoda. Nedavno je Zadružni savez Srbije pritekao u pomoć Vukici Milosavljević iz sela Kašalj na planini Rogozna kod Novog Pazara, koja je posle udara groma izgubila sve što je imala, a od čega je mogla da živi - dve krave i bika. U dogovoru I saradnji sa ministrom Krkobabićem, zaduženim za regionalni razvoj, prikupljena su sredstva i ova vredna i hrabra žena dobiće kravu i tele.
U saradnji sa opštinom Kosjerić i ZZ Brajkovići, Zadružni savez Srbije je učestvovao u kupovini traktora za Đorđa Savića najmlađeg člana ove zadruge, koji
je tek napunio 18 godina. Za razliku od svojih vršnjaka, Đorđe već obrađuje par hektara zemlje na primitivan način i uz mnogo fizičkog rada, kako bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici, koja se našla u teškoj situaciji. Imajući u vidu da je poljoprivreda jedini izvor prihoda za ovo domaćinstvo, za Đorđa, njegovog gluvonemog oca, dva mlađa brata i baku, traktor je poklon od neprocenjive vrednosti, kako bi obezbedili sredstava za egzistenciju i
dalje školovanje.
Cilj je da se život u srpskim selima ne ugasi, a stanovnicima udaljenih i opustelih sela, pokaže da nisu sami i da mogu u svakom trenutku da se oslone na Zadružni savez Srbije i zadrugare, koji su važan pokretač preporoda srpskog sela, ističe predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Gradsko veće u Požarevcu je raspisalo javni konkurs za dodelu podsticaja poljoprivrednim gazdinstvima, a ukupni iznos od 30 miliona dinara je obezbeđen iz Budžetskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvojUgovori sa budućim korisnicima ove vrste davanja lokalne samouprave bi trebalo da budu potpisani do kraja ove godine, a novac je namenjen sufinansiranju kamata za kredite, formiranje i jačanje poljoprivrednih udruženja, ulaganje u fizičku imovinu, osiguranje životinja i useva, te za održivo korišćenje oranica.

- Od svih vidova subvencija, najsveobuhvatnije je ulaganje u fizičku imovinu jer se pritom misli na nabavku mehanizacije i stoke. Zbog toga ćemo tokom naredne godine nastojati da povećamo sredstva za ove namene - kaže predsednik gradskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvoj Slaviša Stojković.Ukoliko po isteku konkursa ne bude dovoljno sredstava za isplatu svih koji ispunjavaju uslove, prednost će imati oni koji lane nisu koristili podsticaje, ali i zainteresovani domaćini mlađi od 40 godina, te oni koji planiraju veći iznos investicija.

- Ranije su godišnja izdvajanja za poljoprivredu iznosila 0,4 odsto ukupnog gradskog budžeta, a sada smo ta izdvajanja uvećali na dva procenta lokalne kase. To je najveći iznos opredeljenih sredstava za protekle tri decenije, ali nam je plan da vlasnike gazdinstava redovno pomažemo sumom koja će iznositi pet odsto od godišnjeg budžeta - naglašava Stojković, i kaže da će novac za ove namene pokušati da obezbedi i apliciranjem kod međunarodnih fondova.Već tokom naredne godine, Slaviša Stojković najavljuje besplatne posete ne samo domaćim sajmovima, već i inostranim manifestacijama - sve sa ciljem da se ovdašnji proizvođači upoznaju sa savremenim trendovima u poljoprivredi.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:821143-Poljoprivredi-najvise-novca-za-tri-decenije

Vranje je izuzetno značajno za poljoprivredu Srbije iz razloga što je pitanje poljoprivrede ujedno i pitanje demografije imajući u vidu da nam seosko stanovništvo stari, a neko treba da opstane na ovim prostorima - izjavio je u petak u Vranju Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, govoreći o motivima da se sednica tog tela u petak održi baš u Vranju.

- Nije Vranje izuzetak, držali smo već ranije sednicu odbora u Bujanovcu.

Vranje i okolina su uz administrativnu liniju sa Kosmetom.

To je u bezbednosnom smislu osetljivo područje za Srbiju.Seosko stanovništvo na ovom području treba što bolje negovati, a država, podržavajući razvoj poljoprivrede, čuva demografsku sliku stanovništva na jugu jer postojeće stanovništvo treba da ostane na ovim prostorima, da nam se ne desi da ispraznimo Srbiju u osetljivim područjima – kazao je Rističević u Vranju.

U Vranju je u petak održana 48. sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije kojim predsedava Rističević sa jednom tačkom dnevnog reda - "Stanje u poljoprivredi sa posebnim osvrtom na voćarstvo i stočarstvo".Sednica Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije održana je u petak Vranju, između ostalog, i iz razloga što članovi skupštinskog odbora "žele da čuju poljoprivrednike, njihove potrebe i zahteve", naglasio je Rističević.

- Taj deo stanovništva smatram najboljim društvenim slojem u Srbiji - rekao je on.Rističević je u petak u Vranju kazao da u podsticaji u agrarnom budžetu 43,7 milijardi dinara, odnosno 125 odsto veći u odnosu na 2012. godinu.

- Uglavnom se to odnosi na mehanizaciju, priplodni materijal i grla. Rebalansom budžeta dobili smo još dve milijarde dinara. U sledećoj godini očekujem da se taj, rebalansom postignut nivo podstuicaja, još više uveća. Preduslov je da svi mi moramo i da proizvodimo više – kazao je Rističević.

On je poručio poljoprivrednicima da se registruju i da gazdinstva koriste za podsticaje kroz konkurse, a da lokalne samouprave pomognu oko priprema za konkurse.U ime grada Vranja prisutne članove Skupštinskog odbora pozdravio je zamenik gradonačelnika Nenad Antić.

Sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prisustvovalo je devetoro narodnih poslanika.

Izvor:https://www.vranjenews.rs/news/risti%C4%8Devi%C4%87-podr%C5%A1ka-poljoprivrednicima-na-jugu-iz-demografskih-razloga-video

Ovo je članak koji je napisao Henrik Lomholt Rasmussen, danski novinar koji je osvojio nagradu IFAJ-a (Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu). Našim čitaocima prenosimo u celosti tekst koji na zanimljiv način opisuje poljoprivredu našeg suseda – Rumunije.
Nakon 10 godina danske poljoprivrede, Razvan Gheorghiu kupio je staru farmu svinja na severoistoku Rumunije 2009. godine, gde sada ima 390 krmača. Konjski vagoni i dalje su prisutni u Rumuniji i pokazuju kako je ta zemlja uprkos snažnoj ekonomskoj formi rast proteklih godina je još uvek zaostajao u odnosu na većinu drugih zemalja u EU.
Novinari lista otputovali su u Rumunije da bi pogledali bliže zašto se broj rumunskih radnika u danskim stajama svinja i farmama za stoku smanjuje. Upitali su
se zašto rumunski radnici više ne dolaze već ostaju kod kuće. Ranijih godina imali su veliko povećanje broja rumunskih radnika u Danskoj poljoprivredi, a sada taj broj opada zbog jakog ekonomskog rasta u Rumuniji.
Putujete u Dansku da radite u štali? Zašto bih to uradio? Pita se 25-godišnji Andrei Bizdiga i smeje naglas. Slušajte, pre nekoliko godina se zaista isplatio odlazak u Dansku, ali sada nam je zaista dobro, imamo različite mogućnosti u rumunskoj poljoprivredi ako ste voljni naporno raditi i ostati. Ja sam spreman za to , objašnjava Andrei Bizdiga. Zajedno sa ocem vodi tri farme sa 20 zaposlenih, 50 krava, svinja i divljim veprovima, kao i polja na pola sata vožnje od prestonice regiona Lasi na severoistoku Rumunije. Ovde je Andrej Bizdiga prošle godine stekao znanje završivši poljoprivrednu školu.
Škola je započela saradnju sa Poljoprivrednom školom Borris School u Danskoj u kasnim pedesetima i podučavala 1.000 danskih farmera koji su otišli da rade iz Rumunije u ovu skandinavsku državu. Međutim, poslednjih nekoliko godina broj onih koji odlaze se naglo smanjio, kaže direktorka škole Konstantina Timua.
Nekoliko godina sa većim ekonomskim rastom

- Prošle godine 8 procenata – imamo više novih radnaih mesta što je učinilo budućnost u Rumuniji poželjnijom. Mladi mogu videti daleko više mogućnosti
nego pre. Zbog toga oni ostaju ovde nasuprot tome da se oprostimo od porodice i prijatelja da biste putovali u, na primer, Dansku, kaže Constantin Timu i ističe svoje zadovoljstvo saradnju sa danskim sektorom poljoprivrede.
Osim što je mnogim mladim Rumunima obezbedila posao, rumunska poljoprivreda je dobila puno znanja i iskustva, posebno kroz studente koji su otišli u Dansku i nakon školovanja ili su se vratili u svoju zemlju. Oni su sjajni primeri i mogu primeniti znanje stečeno o veoma visokim tehnologijama koje koristi Danska poljoprivreda. Ovo je sada važno jer mi imamo svoje javne fondove i podršku iz EU jer se oni se koncentrišu na podršku lokalnim
preduzetnicima, koji doprinose rastu i radnim mestima između ostalog u okviru poljoprivrede, objašnjava Konstantin Timu.
Među tim preduzetnicima je i Razvan Gheorghiu. On je 2009. godine, posle 10 godina na farmi svinja u Danskoj iskoristio svoju ušteđevinu i uz kredit zajedno
sa partnerom kupio staru farmu svinja u pokraini Gorban u blizini granice prema Moldaviji. Njegov partner je zadužen za 800 hektara zemlje, dok Razvan Gheorghiu odgovoran je za farmu sa 390 krmača. Njegove krmače imaju godišnje u poseku 32 praseta. Plan je da se oko prišire na farmu sa 600 - 700 krmača.
- Mi ih odgajamokao svinje u Danskoj gde preko mojih kontakata kupujem i zalihe opreme za naše štale. Moja supruga i ja stigli smo do tačke u kojoj smo morali da odlučimo da li želimo da budemo daleko od naše porodice i prijatelja i da li bi deca trebalo da odrastu kao Danci ili Rumuni. Mi smo izabrali da budu Rumuni - priča Razvan Gheorghiu. I dalje je u kontaktu s nekim od svojih bivših rumunskih kolega koji su odlučili da ostanu u Danskoj.
- Mnogi od njih su napustili poljoprivredu u korist poslova u fabrikama i kompanijama poput Vestasa, gde je radno vreme „porodičnije“, a plata bolja - ističe Razvan.
- Nedostajala nam je porodica. Nekoliko meseci tokom godine putovali smo na sever i radili na jednoj danskoj farmi da bi stekao zaradu od od rada na farmi“ otvoreno govori Razvan Gheorghiu. Ali teško je voditi farmu posebno u Rumuniji zbog birokratije i korupcije. To se, međutim, polako poboljšava i sada radimo na jačanju naše farme i stvaranju dobrih radnih mesta u ovoj oblasti kako bi bila privlačnija objašnjava danskom novinaru Razvan Gheorghiu, koji sada ima 8 zaposlenih. Među njima je i Jona Plamadeala. Posle 14 godina u Danskoj sada je zaposlen kod Razvan Gheorghiu na farmi u Rumuniji. Moja žena je nedostajala roditeljima, koji su bili ovde sami i obrnuto. Takođe, ja sam želeo da moja deca odrastaju u Rumuniji i pomognu u obnovi zemlje sad
kao i mi uspostavili su nešto na čemu će raditi, objašnjava Jona Plamadeala.
Rumunija:
Površina: 238.391 km2 (uzgajano 40 odsto, stoka 20 odsto, šuma 29 odsto, 11 procenata ostalo)
Stanovništvo: 19,6 mil. (-0,33 procenata rasta u 2017. godini)
Migranti: 3,6 mil. (od toga 2,3 miliona u zemljama EU, 24,000 u Danskoj)
Glavni grad: Bukurešt
Valuta: Lei (1 lei = 1,60 DKK / 0,23 USD.)
BNP: 2985 b. DKK / 0,45 b. DOLAR. (2017)
Poljoprivreda čini 4,2 posto BNP-a.
BNP pr. rezident: 151.000 DKK / 22.550 USD (2017)- rast od 10 procenata u poređenju sa 2015
Ekonomski rast u 2017. godini: 8 procenata
Članica EU od 1.1.2007

Izvor: Agrobiznis magazin

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost nosilaca gazdinstva, kao i kao i starost mehanizacije.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

"Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta", kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u ostatku Srbije prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

"Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda", kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora.

"Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje", kaže on.

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine izmedju 16 i 18 posto BDP-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=21&nav_id=1593996

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31