U Srbiji je za 10 meseci posredstvom elektronske registracije sezonskih radnika prijavljeno 25.606 angažovanih u poljoprivredi, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i navodi da je to samo početni korak ka uvođenju kompletne elektronske uprave u poljoprivredi. Na Drugom regionalnom okruglom stolu o zapošljavanju sezonskih radnika, Nedimović je rekao da sezona još nije gotova, a da je u sistem elektronske prijave sezonskih radnika u poljoprivredi aktivno uključeno 294 poslodavca. Naveo je da je ostvareno 700.000 radnih dana angažovanja, od čega je država prihodovala oko 211 miliona dinara.
„Imate situaciju da za 303 dinara možete da dobijete doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Nije to mala stvar. Izračunajte samo koliko bi to u redovnim okolnostima koštalo da nemamo poseban Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima“, rekao je Nedimović a preneo TANJUG. Ispričao je da su mu se proletos obratili iz jedne kompanije iz Gospođinaca, koja se bavi preradom krastavaca za nemačku kompaniju, jer im je bilo potrebno 400 radnika.

„Nema na tržištu Srbije ljudi koje mogu da pronađu i pojavio se jedan novi izazov, angažovanje stranaca da rade u srpskim kompanijama u oblasti poljoprivrede. Tako smo prvi put imali 150 stranaca koji su radili po ovom zakonu. To je još jedna korist koju smo dobili“, rekao je Nedimović i dodao
da je činjenica i da je došlo do neviđenog skoka cena radne snage u poljoprivredi, sa 1.200 ili 1.300 dinara koliko je bilo pre nekoliko godina do 2.500 dinara, koliko je danas. Poručio je da elektronska uprava u poljoprivredi mora da funkcioniše i dalje i da je elektronska prijava sezonskih radnika u poljoprivredi samo početni korak.
„Moja ideja je da uspostavimo kompletno e-Agrar, da sva komunikacija u poljoprivredi vezana za subvencije i sve informacije idu preko elektronske platforme“,rekao je Nedimović. Na skupu su predstavnici NALED-a i GIZ-a predali softver za elektronsku registraciju sezonskih radnika u poljoprivredi Poreskoj upravi Srbije u trajno vlasništvo i tako svečano obeležili uspešan završetak projekta Nemačke razvojne saradnje „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“.
Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS i urednik AGROBIZNIS magazina, smatra da je ovo jasna poruka resornog ministra poljoprivrednicima da treba da se prilagode novinama u poljoprivredi kao što je to komunikacija sa Ministarstvom elektronskim putem. To zahteva minimalno znanje ali i daje mogućnost da se brže i lakše dolazi do subvencija. Sa druge strane, smatra Đaković, na ovaj način rasteretiće se i Uprava za agrarna plaćanja.
„Ukoliko neko ima problem sa e upravom i novim načinom komunikacije svakako može da se osloni na dosadašnji način ali onda ne treba da se ljuti ako bude sporija isplata sredstava“ zaključuje Đaković.
Aleksandar B. proizvođač jagoda iz Šumadije, kaže da je ovo više nego dobra vest jer će uštedeti i vreme i novac kako proizvođačima tako i državi. „Mnogo mi
je lakše da pošaljem dokumenta na e-mail ili da ih pošaljem putem specijalne aplikacije nego da idem od institucije do institucije i budem zapravo poštar, umesto da se bavim svojom proizvodnjom“.
Mladen Minić iz Sekuriča, koji je poljoprivrednik i predsednik Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, se slaže da će sve biti mnogo brže kada bude digitalno
unapređeno Ministarstvo poljoprivrede.
„Mislim da smo to već mogli da imamo“ rekao je Minić za portal AGROPRESS-a.
„Idite na Facebook ili Instagram i vidite koliko poljoprivrednika korsiti društvene mreže. Ako znaju da koriste ove mreže znaće da koriste i mogućnosti online apliciranja za subvencije“.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

„Naš cilj je da budemo u prvih pet svjetskih sektora semena sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena “  ambiciozan je plan turskih proiyvo]a;a semen. Ovo je između ostalog rekao je Savas Akcan, predsednik Udruženja proizvođača semena Turske (TURKTOB) i pojasnio: „Naš cilj je da do 2023. budemo u prvih pet zemalja u semenarstvu sveta sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena.“ On je ovo rekao na Forumu poljoprivrednih novinara evropskih i balkanskih zemalja koji je organizovalo Udruženjem poljoprivrednih novinara Turske (TAGIAD) eu saradnji sa Međunarodnom federacijom poljoprivrednih novinara (IFAJ) na kojem je bilp 35 novinara iz 21 zemlje. Navodeći da je izvoz semena u Turskoj prvi put premašio uvoz u 2018. godini, Akcan nastavlja, „Naš izvoz je premašio naš uvoz za 20 miliona dolara. Promet semenskog tržišta po svetu je blizu 60 milijardi dolara do kraja 2018. Turska se nalazi na 11. mestu na svetskom tržištu semena sa 1,5 milijardi dolara ... Kada dodate dorado i sistem distribucije semena u proizvodne procese, imamo dodatnu vrednost od 10 milijardi dolara i vrednost proizvodnje od 4 milijarde dolara. On je ukaza da turski semenski sektor napreduje veoma brzo u poređenju sa mnogim zemljama.

Antalija vodeći region

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

 

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja na studijskom putu kroz EU

Poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja, njih 65, bili su u poseti Mađarskoj i Poljskoj kako bi se upoznali sa iskustvima tamošnjih proizvođača. Oni su put ove dve evropske zemlje otputovali o trošku grada, a među destinacijama bio je Muzej poljoprivrede u Budimpešti gde je postavka agrarne istorije, bili su i u nekadašnjem rudniku soli Wieliczka kod Krakowa, danas Muzeju koji poseti 1.700.000 turista! Svakako posebno interesantna je bila sagovornica – vlasnica imanja u Poljskoj Stefanija Stanišeska iz sela Radlovice nedaleko od Wroclawa koja je nasledila imanje od svoje majke. Suprug i ona obrađuju 275 hektara od čega je pod jagodama  20 hektra, a 28 hektara su šljive  dok su na ostataku imanja žitarice, ribizle i ogrozd.

Jagoda - Sorta Kleri se nalazi na 20 hektara 

Jagoda je kod Stefanije toliko tražena da se formiraju redovi kupaca na imanju kako noću tako i danju.  “U pitanju je sorta Kleri, gajimo je na tradicionalan način na zemljištu bez folije, a između redova stavljamo slamu. U našim uslovima berba je sredinom maja ili kasnije. Retke su godine kada krenemo da beremo ranije.  Cena za kilogram jagode je oko 1,5 evra  za kilogram kako kada. Kod nas se prodaju korpe od 2 kg i cena je oko 3 evra.”

Navodnjavanje jagoda je iz cisterne, nema sistema kap po kap već se voda dovozi cisternama iz bazena koji se nalazi blizu kuće i magacina. Šišanje jagode i međuredna obrada su mehanizovani tako da je smanjena i potreba za radnom snagom. Ovde radnici dolaze iz Ukrajine a ima i domaćih ali su oni u manjem broju. Stefanija nam se pohvalila da je čitav razred njenog sina bio ove godine da pomgne u berbi i da su radi da dođu i naredne godine. Zahvaljujući propisima i međudržavnim sporazumima Ukrajinci mogu doći da rade na sezonskim poslovima do tri meseca.

Kada je u pitanju sadni materijal radi se o uvoznom materijalu iz Nemačke, frigo živićima čija cena varira ali prosečno je 15-22 centa. Naša domaćica nam kaže da nije računala nikada koliko ima prinosa po hektaru ili biljci već to radi njen suprug i to na celoj površini od 20 hektara ali da bi mogla da kaže da ima prinos 500 grama kvalitetne jagode po živiću. Na naše pitanje zašto se formiraju redovi kupaca kod nje ona objašnjava da ima kvalitetnu jagodu koja se prska onoliko koliko je to nužno i da se berba radi u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. Većina kupaca je iz okoline Wroclava i Olave – gradova koji su u njenoj blizini. Berače plaća po kilogramu ubranih jagoda tako da ozbiljan berač koji hoće da radii  zaradi dnevno oko 50 evra u proseku. To znači da jedan radnik treba da nabere preko 120 kilograma jagoda. Svaki radnik je uredno prijavljen i redovno joj dolazi kontrola iz inspekcije tako da sa time nema šale kaže ova vredna Poljakinja. Kada je u pitanju rad tokom godine kao što je plevljenje i zastiranje slamom plaća se oko 3 evra po satu. Jedan zasad bude u eksploataciji tri do četri godine.

“Kod nas se prodaju korpe sa dva kilograma plodova, red se formira obično oko 23 časa uveče. Naš najveći problem su jagode lošeg kvaliteta koje doteraju na pijacu u Wroclawu, ali ja svoju cenu ne spuštam jer znam da svaki kupac između te jagode i moje bira moju – ako ne danas doći će sutra da kupi”. Kako nam je sagovornica objasnila ovde su i  navike potrošača takve da se preko dana kupuje oko 100 do 200 korpi po 2 kilograma, a noću po 500 i više.

Kada je u pitanju sortiment odlučila se za Kleri jer je to tražena sorta pogodna za gajenje, dok je na primer Honny sorta loša jer pati  od truleži. Takođe, Kleri se bere svaki drugi dan i lakše je organizovati berbu u odnosu na Honny sortu.

Vozni park porodice Stanišeska je poprilično veliki, imaju modrenu mehanizaciju

Na 28 hektara gaji šljive među kojima ima dva hektara džanarike. Sve sa tih površina izveze u Nemačku po ceni od 45 cenit dok za džanariku dobija 1,2 evra! Dok smo bili na njenom imanju već je počela rezidba šljive, dnevnica za rezače je 59 evra. “Rezidbu smo počeli prošle nedelje, nemamo vremena da sve završimo u zimu tako da smo već počeli sa tim poslom. Ove godine prinos sa svih 28 hektara je bio skoro 500 tona šljiva i sve smo ih izvezli u Nemačku” zadovoljno konstatuje Stefanija i dodaje: “Ako ne zaradimo na jagodi, zaradićemo na šljivi, ako voće izda imamo ratarske kulture. Čuvamo žito u silosima dok ne bude bolja cena, ako je dobra prodam odmah”. Uprkos ovoj činjenici Stefanija vaspitava svoju decu tako da ne požele da žive na selu jer smatra da je to težak posao i da mogu bolje da žive od drugih poslova. Međutim, njena ćerka i ako mala već sada kaže da će ona biti ta koja će naslediti svoju majku kao što je ona nasledila njenu majku odnosno baku!

Sve ovo pomno su slušali poljoprivrednici iz Valjeva i Vranja koiji su bili na studijskom putovanju u Poljskoj i Mađarskoj u organizaciji Agropresa i Agrobiznis magazina. Troškove putovanja iz gradskih budžeta platile su ove dve lokalne samouprave. Utisci poljoprivrednika kojih je bilo više od 60 su podeljeni ali je opšti zaključak da mi možemo da se takmičimo sa  kolegama iz Poljske i da Stefanija predstavlja pravi primer da ne mora sve da bude u najmodernijoj tehnologiji jer ona postiže odliče rezultate u proizvodnji jagoda bez folije i bez sistema za navodnjavanje. Dakle treba se dobro zamisliti i sračunati šta se gubi a šta dobija određenim sistemom gajenja.

 

UTISCI UČESNIKA

U sam posed je dosta uloženo novca što se kroz plasman proizvoda sigurno isplati - preneo nam je svoje utiske Aleksandar Vuković, koji je prvi put išao na ovakvo jedno putovanje.

Na put su pošli i Nebojiša Stamenković ispred Grada Vranja i Bojan Bošković ispred Grada Valjeva odnosno JP Agrorazvoj. Obojica su se složili u izjavi za naš časopis da ovakve “radionice” doprinose prišrenju znanja proizvođača ali i kreiranju novih ideja kako bi mogil da unapredimo naše uslove rada. Poljska je dobar primer jer su to naši  konkurenti na tržištu voća kaže Stamenković koji je inače inženjer poljoprivrede i Gradski većnik zadužen za poslove poljoprivrede u Vranju. Bojan Bošković iz JP Agrorazvoj kaže da je ovo treći put da Grad finansira učešće pšoljoprivrednika na studijskim putovanjima: “Pokazalo se da ovaki projekti imaju smisla i da treba videti kako to drugi rade, a ujedno stičemo nove, kontakte poslovne prilike i osluškujemo tržište”.

 

SUBVENICJE U POLJSKOJ

Po hektaru u Poljskoj svaki poljoprivrednik dobija oko 120 evra za površine po ratarskim usevima dok za jagodu dobijaju 250 evra.

 

JABUČNJAK JE POSEČEN

“Kada sam videla da iz godine u godinu samo radim da bih platila radnike i eventualno pokrila troškove zaštite shvatila sam da tu nema više računa da se radi. Prošle godine nisam dobijala ni desetinu zlota za kilogram jabuka i rešila sam da uklonim zasad,. Tako da danas imam samo nekoliko stabala jabuka za moje potrebe” pomalo srećna zaključuje Stefanija jer je prekinula da pravi gubitke i kaže nam da kada bude starija više neće raditi u voću već će sve površine koristiti za ratarstvo.

 

RUDNIK – Muzej

Wieliczka nekada čuveni rudnik iz koga su izvađene nilione tona soli danas privlači milione turista. Ulaznica u ovaj nesvakidašnji muzej je 30 evra,a poseti ga skoro 2 miliona turista. Šta je to što privlači pažnju? Teško je izdvojiti nešto konkrentno jer sve u vezi sa pričom o ovom rudniku je zanimljivo. Kažu da je nekada so toliko bila vredna da je za dve tone moglo biti kupljeno jedno selo! Dok se u 16 veku iz rudnika iznosilo 30000 tona soli godišnje i gde je radilo 2000 radnika priča svela na 350 radnika i nekoliko hiljada tona do 1996. godine kada je u rudniku završena rudarska priča a započela jedna od najčuvenijih komercijalnih – turističkih priča. U ovom muzeju  možete videti svega 1% od prokopanih 278 km tunela i za to će vam biti potrebno barem 3 sata. Obavezno uz vodiča možete videti neke od 40 kapela koje su napravili rudari radeći na iskopavanju soli. Bili su pobižni i pre svakog odlaska na kopanje molili su se Bogu da im sačuva život od opasnog posla. Eksplozije metana i poplave vrebale su stalno. Kroz istoriju menjao se način rada od čisto ručnog i teško grad preko korišćenja konja do mašina.

 

Posetioci između ostalog imaju priliku i da vide statuu jednog od omiljenijih poljaka Pape Jovana Pavla II, ali i drugih znamenitih ličnosti. Međutim, niko neće ostati ravnodušan pred crkvom na dubini većoj od 100 m ispod zemlje gde je ama baš sve sem sijalica izrađeno od soli. Posebno se svi zadrže kod Tajne večere uklesane u stenu soli. Sve što se da videti obasjano je lusterim azakićenim stotinama kristala soli i pod koji gazite čune stene soli dok je oltar još jedan za sebe poseban deo Crkve koji treba videti. I ovde kao i svuda u Poljskoj može se videti da je Crkav i dalje jaka institucija što se teško može reći za ostatak Evrope. Dok se na teritorijama drugih članica Crkve pretvaraju u diskoteke i noćne klubove ovde i dalje Hrišćanstvo ima veliki značaj za društvo pa i 100 metara ispod zemlje.

Tajna večera - delo koj eprivlači pažnju svakog posetioca Wieliczka muzeja (u rudniku ima 40 kapela - crkava)

 

 

Muzej poljoprivrede, lova i ribolova  Mađarske

Reklo bi se možda da je previše muzeja u program posete, ali ima tu i razloga i opravdanja. Treba videti odakle smo počeli ali i gde smo sada. Međutim, u vreme kada su zabranjene posete farmama zbog aktuelnih problema sa Afričkom svinjskom kugom Muzej poljoprivrede Mađarske nije loše mesto za sumiranje utisaka i podetnik na ne tako davnu prošlost. Takođe treba imati u vidu da ovaj muzej predstavlja i još jednu mogućnost zarade jer truristi ga rado posećuju i u njemu se organizuju različite izložbe. Upravo kada smo posetili Muzej održavala se izložba orhideja koja je privukla veliki broj ljudi.

Muzej poljoprivrede Mađarske nalazi se u samom centru Budimpešte, u zgradama izgrađenim u 19 veku za potrebe obeležavanja 100 godina tadašnje države. Zgrade u kompleksu su izgrađene da podsećaju na arhitekturu tadašnjih delova Carstva. Pored ostalog na zidovima se mogu videti i grbovi koji podećaju na nekadašnje teritorije koje su danas u sastavu Hrvatske, Rumunije i Srbije (Slavonija, Transilvanija, Vojvodina). Zanimljiva je i izložba trofeja i oružja koje su koristili lovci naših krajeva kao i čamci kojima se ribarilo. Tokom obilaska ovog dela izložbe saznali smo da se trofeji iz lova poput rogova ne mogu izneti iz Mađarske i oni pripadaju državi odnosno donose se u ovaj Muzej.

Da bi bolje razumeli poziciju turske poljoprivrede u svetu, i mogućnosti saradnje sa ovom zemljom, trebalo bi najpre znati nekoliko činjenica. Turska ima skoro 80 miliona stanovnika, i proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, i za izvoz.
Agrarna prestonica Turske je Antalija, koja čini više od polovine plasteničke proizvodnje povrća, cveća, voća i drugih kultura. Turska ima 3,1 milona registrovanih gazdinstava, od čega 300.000 u Antaliji. Mada je to svega 10% poljoprivrednika ove zemlje, iz Antalije se izveze 27%  poljoprivrednih proizvoda na državnom nivou. Najznačajniji kupac je Irak, sa 6,3 milijarde evra, zatim Nemačka sa 1,5, a tek onda značajno manje Ruska Federacija, SAD, Francuska i druge zemlje.
Antalija jeste prestonica agrara Turske, ali i turistička destinacija koja obezbeđuje veliku potrošnju domaće proizvodnje. Najčešći turisti su rusi i nemci. Kako su nam rekli u privrednoj komori Antalije, u ovom regionu imaju 2000 hektara organske proizvodnje, i ona stalno raste, alije velika potražnja za lepim plodovima koji su sjajni, lepo upakovani vrhunskog kvaliteta za namenu za koju ih kupuju potrošači. Zbog toga ovde smatraju da je primena pesticida normalna, ali je treba kontrolisati i koristiti u granicama dozvoljenog. Kada prođe letnja turistička sezona, Antalija postaje agrarna turistička
destinacija, i krajem novembra održava se veliki sajam GROWTECH, koji okuplja velike i male proizvođače iz celog sveta.
Na sajmu učestvuje 850 izlagača iz 30 država, dok 90000 posetilaca profesionalaca dolazi iz 130 država. Naravno, ovo je značajan događaj i za domaću avio kompaniju Turkish Airlines, koja jedina u svetu ima letove u sve države planete! Uz novi aerodrom u Istambulu, Turska postaje još jači konkurent velikim ekonomijama. Potvrda toga je i sjajno iskorišćena prilika da se ubace na veliko tržište Kine sa trešnjama. To su uveli zahvaljujući trgovinskom ratu između Kine i SAD. Na udaru kineskih mera su i proizvođači trešnje iz SAD.
Kina je najveći svetski kupac trešanja, a Turska jedan od najvećih proizvođača uz dobru logistiku izvoz vrtoglavo raste i nema komentara kao sto je to u Srbiji uobičajeno „Kina je daleko“. Ništa nije daleko ako imate kupca! Tako rade svi ozbiljni proizvođači i trgovci. Međutim, naš odlazak u Tursku, je bila
prilika, da se razgovara o agrarnim medijima na Forumu koji je organizovalo Tursko udruženje novinara TAGYAD, koji prate ovaj sektor uz podršku IFAJ (Međunarodna federacija agrarnih novinara).
Pored jezičkih i finansijskih barijera i novinare širom sveta muči starosna dob izveštača. Manje je mladih novinara u sektoru kao sto je i sve manje mladih poljoprivrednika. To je svetski trend smatraju u PK Antalije, gde su se odlučili da putem društvenih mreža ulože u promociju agrobiznisa i pokušaju da pokažu mladima, da je život na selu i agrobiznis dobar, te da ne treba bežati , već se okrenuti ovom poslu.
Turska poljoprivreda u brojkama:
75% biljna proizvodnja
25% stočarstvo
15 miliona krava
34 miliona ovaca
11 miliona koza
35,5 % teritorije je obradivo zemljište
15% šume
18,4% pokriveno navodnjavanjem
300.000 tona ulov ribe godišnje
druga na svetu po proizvidnji meda

Izvor: Agrobiznis magazin

Srbija bi u roku od nekoliko dana mogla da uspostavi 24-časovno radno vreme fitosanitarne i veterinarske inspekcije na graničnom prelazu Preševo, izjavio je Tanjugu ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, povodom dogovora u Ohridu o "malom Šengenu" koji se odnosi na inspekcije na granici.Najveći protok robe se očekuje na graničnom prelazu Preševo i, uz manje tehničko osavremenjavanje, Srbija će u kratkom roku biti spremna da na ovom prelazu uvede novi vid kontrole, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

- To konkretno znači da naši granični prelazi, i sa jedne i sa druge strane, 24 sata dnevno imaju fitosanitarnu i veterinarsku kontrolu koje uključuju kontrolu biljaka, mesa i mesnih prerađevina, mleka i svega ostalog.

Još jedna važna stvar u celoj priči je da priznamo rezultate istraživanja laboratorija iz svake zemlje, da ne bi moralo da se ponovo uzima uzorak čim se pređe granica.

Kada se sve to usaglasi, mi ćemo imati jedan potpuno normalan tok koji se neće puno razlikovati od kretanja robe po Evropskoj uniji - kazao je ministar.

Tehnički detalji će biti usaglašeni na narednim sastancima Vučića, Rame i Zaeva, i u narednih mesec dana bi trebalo da budu poznati i rokovi za realizaciju, dodaje ministar.

Izvor:https://www.okradio.rs/vesti/lokalne/koje-novine-uvodi-mali-sengen-na-prelazu-presevo-video_76340.html

Predlogom budžeta za 2020. godinu, srpskom agraru namenjene su približno 52 milijarde dinara. Obavezan iznos za subvencije neće biti manji od 35,6 milijardi dinara, što je 900 miliona dinara više nego ove godine. Ministar poljoprivede Branislav Nedimović je rekao za RTS da se iz subvencija ne isključuje niko ko je već imao to pravo, a da se uvode posebne mere podrške za mlade poljoprivrednike, vinare, za organsku proizvodnju...Branislav Nedimović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da se, ako sve bude usvojeno, očekuju se dva do tri puta veće subvencije za organske proizvođače i za vinare.Ministar je istakao značaj stočarstva i naveo da je u Srbiji veoma malo genetskog potencijala i da je potebno više teladi. Zbog toga se, na inicijativu banatskih stočara, uvodi povećan iznos subvencija za krave za proizvodnju teladi sa 25.000 na 40.000 dinara, a priprema se i subvencionisani kredit za njih.

Nedimović je rekao da je odziv mladih veoma dobar i dodaje da je sada izmenjen pravilnik i da mogu da konkurišu svi koji su članovi gazdinstava.

Dodao je i da se priprema zakon o regulisanju cena na tržištu poljoprivrednih proizvoda za koji očekuje da bude usvojen sledeće godine. Kako je istakao, važno je da se zna ko može da okupljuje poljoprivredne proizvode.

Takođe, Nedimović je rekao da se očekuje sistem očekivanih cena za 20 najtraženijih poljoprivrednih proizvoda, što smatra ozbiljnim napretkom. Kaže da će se već u januaru izaći sa očekivanim cenama.

Rekao je i da očekuje dobre vesti kada je reč o "Budimci" i da se sutra završava prijava potencijalnih kupaca.

"Bio bih najzadovoljniji kada bi to bio ozbiljan investitor koji bi okupio voćare iz tog kraja", naveo je Nedimović i dodao da, prema njegovim saznanjima, zasad ima tri zainteresovana investitora.

Govoreći o najavljenom nacionalnom investicionom planu, kaže da je poljoprivreda inkorporirana u njega i da će sve biti uloženo u investicije koje bi trebalo da povećaju konkurentnost domaćih poljoprivrednika.

Ističe da je, od 2016. do 2020. godine za 45 odsto povećan budžet za poljoprivedu, za subvencije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3733629/kakve-subvencije-ocekuju-poljoprivrednike-sledece-godine.html

U okviru redovnih aktivnosti, a u cilju jačanja saradnje lokalnih samouprava, poljoprivrednih stručnih službi i poljoprivrednika, pomoćnik ministra Aleksandar Bogićević danas je posetio Vršac. Pre obilaska PSS Agrozavod i radnog sastanka u Gradskoj kući, Bopgićević je posetio poljoprivredno gazdinstvo Nikolin u Uljmi.

Borivoje Nikolin, 30-ogodišnji poljoprivrednik iz Uljme, bavi se ratarstvom, i to je, kako kaže, porodični posao. Obrađuje više od 850 ha, na kojima gaji kukuruz, pšenicu, suncokret i uljanu repicu, a za unapređenje proizvodnje do sada je koristio različite podsticaje.

“Sada ću konkurisati za sredstva IPARD-a, to bi mi značilo jer olakšava nabavku dodatne mehanizacije, koja nam je neophodna da bismo obrađivali svu ovu zemlju”, objašnjava Borivoje, i dodaje da, zbog niskih cena proizvoda, mora mnogo da se ulaže, da bi se trud isplatio.

Pomoćnik resornog ministra, Aleksandar Bogićević, izrazio je zadovoljstvo onime što je čuo i video obilazeći ovo gazdinstvo, posebno zbog činjenice da ga vodi mlad čovek koji ima odličnu saradnju i sa poljoprivrednom stručnom službom.

“Problema ima, kao i svuda, to smo čuli u razgovoru maločas, ali mislim da ovako udruženi, ljudi koji prate i koriste programe ministarstva, pokrajine, evo i IPARD program, razmišljaju o svojoj budućnosti, i na ovakav način, uz dobru saradnju, postižu i dobre prinose, kao što je i naš domaćin rekao”, poručuje Bogićević.

S druge strane, saradnja stručnih službi i lokalnih samouprava mora biti bolja, zaključeno je nakon radnog sastanka u gradskoj kući u Vršcu. Agrozavod pokriva teritorije Vršca, Plandišta, Bele Crkve i Kovina, i sa njima je do sada imao dobru saradnju.“Mislim da smo jedan dogovor napravili da ta saradnja u idućoj godini bude i mnogo bolja, i da poljoprivrednici to i osete”, kaže Bogićević.

Ono što bi mogao biti problem je mali broj savetodavaca, koji brinu o 155 hiljada ha obradivih površina:

“Četvoro ljudi za četiri opštine, sa preko 16.000 registrovanih poljoprivednih gazdinstava i tolikom obradivom površinom zemljišta, je stvarno mali broj. Nadam se da ćemo ga povećati, i da će i pokrajiski sekretarijat i ministarstvo stati iza nas da tako nešto i uradimo”, navodi direktorka Agrozavoda, Snežana Kremić.

Radna poseta završena je razgovorima u poljoprivrednoj stručnoj službi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poboljsati-saradnju-sa-poljoprivrednim-strucnim-sluzbama_1065057.html

Predlogom budžeta za 2020. godinu za subvencije poljoprivrednicima je predviđeno 33,4 milijarde dinara, što je najviše do sada, a u odnosu na prethodnu godinu rast za 800 miliona dinara.Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede raspisalo i konkurs za dodelu bespovratnih sredstava mladim poljoprivrednicima, a oni koji se bave organskom proizvodnjom takođe mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju.

U sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno je skoro 7.000 proizvođača, a očekuje se da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.

Subencije za železnicu iznose, prema predlogu budžeta 14 milijardi, što je za pola milijarde dinara više od planiranog subvencionisanja privrede, za koju je predviđen iznos od 13,5 milijardi dinara.

Za klasu "ostale subvencije" predlogom budžeta planira se 16 milijardi dinara, dok su subvencije za puteve 7,9 milijardi dinara.

Subvencije za kulturu, prema predlogu zakona o budžetu, iznose 2,15 milijardi dinara a u oblasti turizma planirane su na 1,225 milijardi.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-ove-uslove-treba-da-ispunite-kako-biste-dosli-do-njih/263772/vest

Svedoci smo da su savremene tehnologije svakim danom sve prisutnije u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako možda zvuči kao naučna fantastika, ali za deset godina većinu poslova na njivama i u plastenicima obavljaće roboti. Ljudi će biti angažovani u nadzoru proizvodnje i vođenju ekonomije, a ko bude ovladao novim tehnologijama imaće stabilniju, kvalitetniju proizvodnju a samim tim i bolje prihode.
Da ovo nisu samo snovi onih sa bujnom maštom potvrđuje dr Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u
Beogradu. Pravi čovek na pravom mestu spreman da, ukoliko bude razumevanja i potrebnih investicija, srpsku poljoprivedu uvede u novu i, možda, u ovom trenutku potpuno nezamislivu budućnost koja je tu na korak od nas.
Još kao dete gledajući naučno – fantastične filmove zainteresovao se za robotiku. U pitanju je izazovna i izuzetno interesantna naučna disciplina koja zahteva široka znanja od bioloških nauka, fizike, matametike pa do primenjenih, tehničkih nauka. Završio je Mašinski fakultet a zatim magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom Univerziteta u Beogradu.
- Od početka sam se usmerio ka automatici i robotici. Tako danas, već trideset dve godine, se bavim robotikom u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu gde rukovodim Centrom za robotiku a takođe sam angažovan i kao profesor na Doktorskim studijama na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu gde držim predmet „Autonomni robotski sistemi bez ljudske posade“. Volim ovu naučnu oblast i trudimse da kod mladih (studenata i istraživača) probudim entuzijazam i želju da se dokažu u ovoj oblasti nauke za koju kažu da je budućnost naše civilizacije – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić.
Njegovi projekti već imaju i primenu u praksi, konkretno u agrarnoj proizvodnji.

- Poljoprivreda je u Srbiji jedna od strateški najvažnijih privrednih grana kojom se bavi i od koje živi više od milion stanovnika u našoj zemlji. Iako imamo odlične prirodne uslove za bavljenje poljoprivredom, ona se suočava s mnogo problema. Jedan od gorućih problema je veoma nizak procenat navodnjavanja obradivih površina (manje od 3%). Drugi problem je često nekontrolisano i nestručno korišćenje pesticida i đubriva što u dužem periodu uništava biološku vrednost zemljišta. Ne samo što se uništavaju prirodni resursi (zemljište, voda i energija) već to direktno utiče na prinose, kvalitet i cenu proizvodnje – kaže nas sagovornik koji je osmislio sistem za „pametno korišćenje zemljišta“ koji je namenjen malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima (do 10
hektara zemlje) kojih je više od 93 posto u Srbiji.

- Suština primene postrojenja je da omogućava daljinski komandovano navodnjavanje (od kuće) uz racionalno trošenje vode, dohranjivanje (fertilizaciju) kroz
sistem navodnjavanja i korišćenje energije sunca i vetra za pokretanje pumpnog postrojenja. Iako se radi o tehnološki sofisticiranom sistemu, on je ekonomski održiv, pristupačan korisnicima uz subvencije ministarstva ili lokalne samouprave. Očekuje se njihovo masovnije korišćenje jer ovi sistemi sami sebe otplate već posle dve do tri godine, a radni vek im je 30 godina. Zbog pogodnosti koje pruža godišnja ušteda je i do 5000 evra – kaže ovaj vrsni naučnik. Jedan takav sistem već je postavljen u junu 2018. ataru sela Belegiš na porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu jednog mladog domaćina.
- Pre postavljanja našeg sistema on je svoje useve na 3, 4 hektara navodnjavao posredstvom dizel agregata snage 5 kilovata i pumpom od 3 kilovata. Dnevno je agregat radio 5-6 sati uz potrošnju u proseku 10-12 litara goriva. To su bili veliki troškovi. Uz to je njiva udaljena 3,5 km od domaćinstva gde živi, pa je tri do četiri puta dnevno morao traktorom da dolazi do svoje njive da bi kontrolisao i dopunjavao strujni agregat i sistem za navodnjavanje (kap-po-kap i sa rasprskivačima). Kada je instalirao naš daljinski sistem za pametno korišćenje zemljišta, sve je mogao da radi od kuće sa svog mobilnog telefona. Uređaj je bešuman, može se programirati da se sam uključuje po potrebi, a na njega su povezani bežični senzori postavljeni u zemljište koji mere vlažnost, temperaturu i pH vrednost. Mere se mikroklimatski parametri na lokaciji (temperatura, vlažnost, pritisak) a na osnovu ovih pokazatelja zemljišta i vazduha može se predvideti pojava biljnih oboljenja na usevima i shodno tome na vreme preduzeti zaštitu bilja. Kao rezultat, dobija se napredniji usev i bolji prinos
uz manji utrošak zaštitnih fito-preparata a time i zdravija hrana. Primenom ovog sistema već u prvoj sezoni je ostvario značajnu dobit, a u drugojgodini je otplatio investiciju i odlučio se da proširi kapacitet – otkriva dr Rodić i dodaje:
- I ne samo to. U avgustu u jeku poljoprivredne sezone naš domaćin je priuštio sebi i svojoj porodici da ode na odmor na more i bez obzira na daljinu nije imao problem sa upravljanjem sistema. Tako nešto je ranije bilo nezamislivo. Ovo otvara potpuno nove perspektive u savremenoj proizvodnji malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.
Doktor Rodić učestvovao je i u patentiranju solarnog koncentratora, koji se može koristiti u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja.
- Solarni koncentrator energije je patentirani uređaj za korišćenje toplotne energije sunca (energije infra-crvenog zračenja). Ovo je novi proizvod na domaćem tržištu i spada u red najefikasnijih energetskih uređaja čija primena može da se očekuje, kako u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji (za grejanje plastenika i staklenika, staja, farmi pilića itd.) tako i u sektoru prerade gde god je potrebna velika količina toplotne energije za termičku obradu sirovina (mlekare, mesna industrija, proizvodnja sokova i konzervirane hrane). Koncentrator energije radi na sledeći način - sunčeva toplotna energija
se uz pomoć velikog paraboličnog ogledala reflektuje u fokusnu tačku (sferni prijemnik toplote) odakle se „sakupljena“ energija cirkulacionom pumpom odvodi do potrošača (tehnološkog procesa). Višak toplotne energije se može uskladištiti u podzemne rezervoare energije i koristiti u zimskom periodu za grejanje. Mlekare, industrija mesa i industrija konzerviranog voća i povrća su potencijalno najveći korisnici ovih solarnih postrojenja. Stepen korisnog dejstva koncentratora je oko 80% i korišćenjem u dužem vremenskom periodu mogu se ostvariti ogromne uštede u troškovima energije. Ako se koristi
za grejanje plastenika, staklenika, staja i farmi prinosi i kvalitet proizvodnje se može višestruko uvećati.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u svojoj poslovnici u Srpcu jedanaestu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj je bilo reči o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja.

Direktor filijale „Dunav osiguranja“ u Banjaluci Mlađen Macanović rekao je da je ta kompanija jedan od lidera u osiguranju useva i plodova na području koje pokriva filijala Kompanije u Republici Srpskoj.

„Na području filijale Banjaluka, Kompanija „Dunav“ osigurava više od 215 hektara, što je potvrda da smo stekli poverenje nosilaca poljoprivrednih gazdinstava“, rekao je Macanović i predstavio ponudu Kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede, to jest povrća i plodova, kao i osiguranje životinja i imovine.

Prema njegovim rečima, iz bogate ponude usluga „Dunav osiguranja“ za osiguranike u Banjaluci i okolini izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura, a naročito osiguranje jabuke kao voćarske kulture, odnosno pšenice, soje, kukuruza, krompira, kupusa kao useva čija je proizvodnja na tom području u porastu.

Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog  prinosa po hektaru, kreće se od 56,35 konvertibilnih maraka (KM) po hektaru za kukuruz i 45,50 KM za pšenicu. Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, može se izdvojiti ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru i osiguranje krušaka s premijom od 2.846 KM za 2.000 stabala na 1,6 hektara površine.

„Ima prostora za snižavanje premije ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo“, istakao je Macanović i naveo da je oko šest odsto poljoprivrednih površina u RS osigurano,  da je to veoma malo, a da su elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće.

On je istakao da je  Filijala Banjaluka „Dunav osiguranja“ u poslednje tri godine isplatila više od 84.900 KM na ime štete osiguranicima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom (usevi i plodovi).

„Posle katastrofalnih poplava koje su zadesile Republiku Srpsku 2014. godine, poseban značaj dobilo je osiguranje imovine, i to kako stambenih objekata i stvari domaćinstva tako i poljoprivrednih građevinskih objekata, mehanizacije i zaliha proizvoda u njima“, rekao je on.

„Dunav osiguranje“ je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu „čuvar kuće“, podsetio je Macanović i dodao da za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave, ali i svim ostalim rizicima, mjesečna premija iznosi oko šest KM.

Radionici su, prisustvovali poljoprivredni proizvođači sa područja opštine Gradiška, Laktaši, Topola, Srbac, čiji je zajednički stav sledeći:

„ Uglavnom sejemo pšenicu i kukuruz, a imamo i plastenike. Po zakonu smo obavezi da osiguramo zemljište, a odabrali smo „Dunav osiguranje“ jer nudi najbolje uslove“.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30