Dok se COVID 19 munjevitom brzinom širi svetom noseći ljudske živote sa sobom, sva pažnja javnosti usmerena je na jednu temu – kada će se (i kako?) naši životi vratiti u normalu? Svetska ekonomska kriza 2008. godine pokazala je da je poljoprivreda otpornija na recesiju od drugih sektora privrede, poput usluga, nekretnina, automobilske industrije itd. koji su godinama osećali posledice.

Pored toga što su zarade u poljoprivredi pale manje nego u drugim sektorima, agrar i prehrambena industrija su apsorbovali deo radne snage koja je u drugim sektorima ostala bez posla. Sva je prilika da nas slično očekuje nakon korona virusa.

Ekonomska aktivnost je praktično zamrla u mnogim sektorima a opet se poljoprivreda i proizvodnja hrane pominju kao spasioci nacionalnih ekonomija.

Prvih dana epidemije nestali su sa polica brašno, ulje, šećer, kvasac, pirinač…Osnovni poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Pojačana je tražnja i za mlekom i mlečnim proizvodima, testeninama, mineralnim vodama, sokovima, voćem, povrćem, konditorskim proizvodima, mesom i mesnim prerađevinama itd.

Ipak, posle početnih dana panike i straha od gladi, kada se potrošači budu uverili da snabdevanje normalno teče i da svega što im je potrebno u prodavnicama ima, tražnja za hranom vratiće se u normalno stanje.

Ali, u godinama ekonomske krize menja se struktura tražnje pa je tako segment tzv. luksuzne hrane već osetio posledice korona virusa (uvoz jastoga u Kinu je praktično prestao). Ne u toj meri ali sličan trend očekuje se i kod skupih alkoholnih pića i vrhunskih delikatesa jer jednostavno – u ovakvoj situaciji potrošači kupuju ono što im je neophodno a za ostalo – ako pretekne u novčaniku.

Iako Srbija nema razloga da brine za svoju prehrambenu sigurnost (ne samo da smo samodovoljni u većini proizvoda već smo i relativno veliki izvoznik) pitanje je kako će svetsko tržište izgledati u toku ove i sledeće godine.

Ovo će u najvećoj meri zavisiti od trgovinskih mera koje će vlade pojedinih zemalja preduzimati a one se, poput građana, takođe znaju ponašati panično i histerično.

Administrativne zabrane izvoza pojedinih proizvoda mogu izazvati probleme u snabdevanju a to će neminovno dovesti do povećanje cena a time i uticaja na standard građana i to kod onih koji sačuvaju svoje poslove.

Dodatni problem mogu predstavljati zatvorene državne granice za kretanje ljudi koje često utiču i na brzinu protoka roba, uključujući hranu.

Pojavile su se i prve prognoze efekata korona virusa na globalnu poljoprivredu pa International Food Policy Research Institute smatra da nema razloga za brigu za bezbednost snabdevanja hrane u svetu uz dve bitne ograde: 1) barem u ovoj godini i: 2) još uvek.

Ipak, prema ovoj prognozi, usporavanje svetskog ekonomskog rasta za jedan procenat povećaće broj ljudi koji žive u siromaštvu za dva odsto ili 14 miliona stanovnika (od čega devet miliona živi u ruralnim oblastima).

OECD (za sada) predviđa pad svetske ekonomije između 0,5 i 1,5 odsto.

Poseban problem koji COVID 19 nosi je uticaj na radnu snagu u poljoprivredi, i to naročito u radno-intenzivnim proizvodnjama poput voćarstva i povrtarstva.

Neophodni sezonski radnici, često rade na crno, bez zdravstvene zaštite. Čak i da je imaju, i da obole od virusa, biće u nemogućnosti da se vrate svojim poslovima nedeljama (u najboljem slučaju) i to nedeljama koje su u poljoprivrednoj sezoni nenadoknadive.

Vlada Austrije, suočena sa nedostatkom radne snage, već poziva građane da se jave i pomognu u sezonskim poljoprivrednim radovima.

Tržišni lanac u agraru je kompleksan, ukoliko u nekom delu dođe do problema, proizvod se zaustavlja ili usporava na putu do potrošača.

Govorimo o dugom lancu učesnika koga (između ostalih) čine proizvođači semena, đubriva, sredstava za zaštitu i drugih inputa za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivredni proizvođači, mehanizacija, logistika, skladištari/hladnjačari, prerađivačka industrija i tek na kraju trgovinski lanci i druga mesta prodaje ove robe potrošačima.

Naravno da je teško prognozirati efekte Covid 19 kada se virus još uvek širi planetom, ali je jasno da će njegove ekonomske posledice biti devastirajuće i dugoročne.

Iskustvo nas uči da poljoprivreda i prehrambena industrija, iako ne nude visinu zarada poput nekih lukrativnijih sektora, jesu stabilni, pouzdani i sektori koji nude dugoročnu perspektivu za one koji im pristupe na pravi način.

Poljoprivreda ne može (i ne treba) biti osnov celokupne ekonomije zemlje ali može biti finansijski zdrav, održiv i tržišno uspešan sektor koji zapošljava i pristojno plaća svoje radnike, doprinosi BDP-u, spoljnotrgovinskom bilansu, štiti životnu sredinu itd.

Da bi se ovo i ostvarilo neophodno je da i vlade i međunarodne finansijske institucije pomognu grani i to većim finansijskim sredstvima. Ne treba brinuti o tome da li će privatni sektor znati gde da investira ovaj novac u skladu sa novonastalim tržišnim okolnostima i iskoristi ga na pravi način a na korist širu od samo svoje.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sta-ce-korona-uraditi-svetskoj-poljoprivredi/

BEOGRAD, 26. marta (Tanjug) - U svim velikim trgovinskim lancima, ali i manjim prodavnicama, od juče se nalaze prve količine kvasca, a naša država je u vreme vanrednog stanja, od zemlje koja uvozi kvasac postala proizvođač i izvoznik ove osnovne životne namirnice, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović je naveo da je ceo proces pokretanja proizvodnje kvasca u fabrici koja se nalazi u Senti počeo u proteklu subotu, a da je proizvodnja u Senti već krenula u nedelju. "Mi smo počeli ceo proces u subotu, a već je u sredu na rafovima bio. Sva ona kupovina brašna bez kvasca nekog velikog smisla nema osim ako u "domaćim partizanskim uslovima" ne pravite sami kvasac", rekao je Nedimović za TV Pink. Sve što smo imali da proizvodimo sami nekada, zbog posledica loših privatizacija, sada nemamo, ukazao je ministar uz ogradu da ne želi sada da priča o politici. Podsetio je da u Senti postoji pogon koji proizvodi neke elemente za japansko tržište koje su slične kvascu ali nije se koristio za plasman na srpsko tržište, nije se proizvodio pekarski kvasac. "Stupio sam u kontakt po nalogu predsednika u subotu sa proizvođačima i u nedelju je odmah krenula proizvodnja.Imali su opremu koju su inastalirali, sve smo organizovali", rekao je ministar i podsetio da je Srbija u prethodnom periodu kvasac kupovala iz uvoza, Hrvatske i Mađarske. Sada će na nedeljnom nivou da se proizvodi 240 tona kvasca, a već je krenula isporuka u 1.000 pekara u vrećama od po 10 i 15 kilograma. U prodavnice i trgovinske lance su stigle i prve količine manjih pakovanja kvasca "u kocki". "Od jutros već smo stigli do Pirota, Prokuplja, Prijepolja, Leskovca", rekao je Nedimović i istakao da je u ovom trenutku zabranjen izvoz kvasca dok se ne snabde srpsko tržište ali će biti dovoljnih količina da se pomogne Republici Srpskoj i susedima oko nas. On je zahvalio rukovodstvu fabrike kvasca u Senti sa kojima je nedavno razgovarao. Kaže da u ovom momentu nedostaje određena količina melase i šećerne repe, ali da će i ta sirovina oko 10. -15. aprila stići u fabriku i da je to obezbeđeno. Pšenice i brašna imamo dovoljno, rekao je Nedimović i dodao da je sa ministartvom poljoprivrede Republike Srpske dogovorena distribucija brašna i ulja. "Jako je važno da ljudi znaju da imamo dovoljno brašna , šećera, ulja, kvasca", rekao je Nedimović i ukazao da je povećana kupovina namirnica "psihološka komponenta korone" jer se ljudi boje da će ostati bez osnovnih životnih namirnica iako na primer, pekare rade svaki dan. "Mi od uvoznika u ovo vreme problema sa koronom postajemo proizvođači. Zamislite da kada minus pretvarate u plus u doba vanrednog stanja", istakao je Nedimović i rekao da svih drugih roba na tržištu ima dovoljno. Ministar Nedimović rekao je i da sve otvorene pijace rade s tim što su dobile preporuke da tezge budu na odgovarajućoj udaljenosti i da se poštuju sve date mere. "Za sada to funkcioniše, ne mogu da znam kako će biti za pet dana, ali vidim da je u unutrašnjosti jako dobra disciplina", rekao je Nedimović.

Naveo je da se pripremaju paketi pomoći penzionerima i za ostale lokalne samouprave i da će disctribucija verovatno krenuti sledeće nedelje. Nedimović je, komentarišući poruke opzicije da treba penzionerima omogućiti jedan sat dnevno da šetaju, rekao: "Ja ne mogu prosto da verujem da neko može tako nešto da izgovori. Zamislite kad bi izašli svi u jednom trenutku..." Nedimović je rekao i da je jutros razgovarao sa direktorom KC u Nišu i da će se danas ići sa novom isporukom natrijum hipohlorita, sredstva za dezinfekciju koje se proizvodi u vodovodima u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Šidu. "Danas ćemo isporučiti dve tone koncentrata natrijum hipohlorita u Niš, dve tone u Kragujevac u Klinički centar. To je za ova dava KC dosta za nekoliko dana. Sutra idemo da isporučujemo 75- procentni alkohol koji smo isto pravili u zadnjih nekoliko dana u Aleksandrovcu u Župi i on će krenuti u pakovanjima od dve litre", rekao je ministar. Objašnjava da će distribucija alkohola ići u KC Niš, KC Kragujevac, KC Srbije, "Dragiša Mišović", KBC Zemun i KC Vojvodine. Sutra ujutru iz Aleksandrovca kreće distribucija prvih 10.000 litara ovog alkohola što je na primer za KC Niš dovoljno za dva meseca. "Koristimo sva naša znanja u zadnjih 20 godina da budemo praktični. Najlakše je teoretisati, sedeti pored tvitera, fejsbuka i samo nešto pametovati", rekao je Nedimović i podsetio da su mnoge fabrike alkohola u privatizaciji nestale. Sada se, u ovoj situaciji krize, kaže, vidi koliko je značajna poljoprivreda i zahvalio se poljoprivrednicima na njihovom radu u pripremi njiva za setvu. Govoreći o korona virusu, on je kazao da nada da će sve mere i veći broj testiranih, pomoći i da ako "izvršimo kontranapad" možemo da se nadamo dobrim vestima. Ministar kaže da na ulasku u Vladu, odnosno ministarstva redovno na ulazu mere temperatiuru svakome ko uđe. Kaže da je važna samodisciplina kako bi se zaštitilo kako lično zdravlje, i zdravlje najbližih. "Ako budem od tih (obolelih), zna se šta se radi, prijaviš se gde treba, ides gde treba..sve je vrlo jednostavno, da bi moja porodica i svi sa kojima smo u kontaktu bili bezbedni. Ovde se radi o životima ljudi i važno je da to svi razumeju", rekao je Nedimović.

 

Izvor: TANJUG 

Nekoliko ministarstava trenutno razvija kompletnu strategiju pomoći privatnom sektoru zbog štete od korona virusa i do završetka tog posla neće se u javnost izlazi sa bilo kakvim spekulacijama o merama, kaže ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.“Jako važno da to bude pravi i kompletan plan i da izađemo u javnost, pre toga da se ne spekuliše. Ozbiljni smo ljudi, oni koji to rade za 24 sata to su priče za malu decu”, rekao je Nedimović u uključenju za TV Prva.

Precizirao je da će se program mera raditi u narednim danima i naveo da je predsednik Aleksandar Vučić rekao da će akcenat biti na podršci privatnim kompanijama koje nisu otpuštale radnike.

“To je jako važno. Na tome bih se zadržao bez preteranog elaboriranja”, dodaje je Nedimović.

Kada je reč o poljoprivrednim radivima, Nedimović je rekao da u ovom trentuku najvažnije da poljoprivredni proizvođači obave svoje poljorivredne radove.

“Danas ne mogu, takvi su vremenski uslovi. Kada ovo prođe ponovo na njive u skladu sa ograničenjem kretanja”, rekao je Nedimović.

Naveo je da je proizvodnja kvasca krenula u nedelju, da sutra počinje distribucija pekarama, a za dva tri dana ide u velike markete i dodao da je proizvodnja na dnevnom nivou 240 tona.

Pozvao je poljoprivrednike da organizuju radove na njivama u skladu sa odlukom o ograničenju kretanja od pet 17 sati do pet časova i da je važno da u svoje kuće na traktorima stignu što pre sa njiva.

“Svi moraju da vode računa od 17 sati do pet sati da rasporede proizvodnju. Ko slučajno ne stigne do svoje kuće ako je na traktoru neće ga niko ugrožavati. Svi ostali moraju da budu u kućama”, rekao je ministar.

Podsetio je da je setva pšenice obavljena jesenas, da se kukuruz priprema za setvu i da ima dovoljno semena, goriva i đubriva.

“Ostale vrste poljoprivredne proizvodnje nesmetano teku. Imali smo juče mali problem sa voćnjacima u nekim delovima Srbije, ali su primenjene agrotehiničke mere kako voćnjaci ne bi smrzli”, rekao je Nedimović.

Poručio je da u poljoprivredi zbog korona virusa ništa nije stalo, da ima dovoljno brašna, soli, ulja i drugih osnovnih životnih namirnica, a da nafte za poljoprivredne radove ima na pretek.

Kaže da u Srbiji subvencije po hektaru i za gorivo koristi oko 350.000, 360.000 poljoprivrednih gazdinastva, da je 200.000 iskoristilo to pravo do ograničenja kretanja, a sada još oko 150.000.

“Novac je već upućen i on je danas na računima. Ovi ostali su novac dobili u prethodnom period”, kaže Nedimović.

Naveo je i da veterinari u sadašnjim uslovima imaju poseban status, jer leče životinje.

“Ukoliko dođe do hitnih intevencija na farmi, telenja, nekih komplikacija postoji preko Ministarstva poljoprivrede aplikacija. To radimo interventno”, rekao je Nedimović.

Povodom proizvodnje dezinfekcionih sredstava, Nedimović kaže da ih ima dovoljno, da se proizvode u vodovodima Novi Sad, Sremska Mitrovica i Šid i to 5.000 koncentrata dnevno.

“To je dovoljno za celu Srbiju”, naveo je ministar.

Izrazio je veliku zahvalnost kineskim stručnjacima, i naveo da su oni jedini na svetu prošli kroz sve ovo kompletno i da su njihova uputstva racionalna.

“Kao inženjeri, sve su jasno isprojektovali i rekli kako to treba da funkcioniše. Mi ćemo primeniti ono što nam nedostaje i idemo dalje u borbu, u kontranapad”, rekao je Nedimović.

Kaže da postoje dva nivo borba protiv korona virusa, jedan u bolnicima a drugi je disciplina građana koji treba da ostanu kod kuće.

“Nikad se ne predajem, ljudi koji rade u Vladi se ne predaju. Mi idemo u susret problema, važna je samo disciplina. To kad rešimo onda olakšavamo našim zdravstvenim radnicima borbu u bolnicama”, rekao je Nedimović i dodao da je primetio da je u unutrašnjosti mnogo veća disciplina.

Pogledajte šta je još ministar Nedimović rekao za Prvu televiziju:

https://www.youtube.com/watch?v=59yCEgVWyCk

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-radimo-na-strategiji-pomoci-privatnicima-24-03-2020

 

 

Pokazuje se da bez poljoprivrede ništa ne može. Tako je i sada izjavio je ministar Branislav Nedimović gostujući na Happy TV. Subvencije se isplaćuju. Možda malo sprorije. Možda će se desiti isplata u nekim slučajevima i pre nego stigne rešenje. On je pojasnio da poljoprivrednicima koji rade u polju da uz sebe treba da imaju ličnu kartu i rešenje o registraciji gazdinstva. To se odnosi na one koji rade do 20 časova, a za ostale važi da se moraju obratiti za posebno odobrenje. „Naročito treba imati u vidu da se narednih dana očekuje mraz, omogući ćemo da se radi ali morate tražiti dozvole kako je već najavljeno preko Uprave za bilje“ rekao je ministar Branislav Nedimović i dodao je još da izvoz trenutno  ide bez problema:“ Izvezli smo skoro sve jabuke za Rusiju. Ako se dramatično situacija ne promeni sve ide kako treba. Cena jabuka je jedna od najboljih u poslednjih dva meseca, izvezli smo 28000 tona jabuka u februaru. Toliko o problemima u izvozu. Ja mislim da se što se Srbije tiče izvoz jagode neće ograničiti, znamo da su jagodari najugroženiji i mi ćemo pomoći sa naše strane da izvoz olakšamo“ istakao je ministar poljoprivrede.

Konkursi će briti produženi i kada je reč o ovome verovatno će trajati dva meseca duže od vanrednog stanja.

Otplata rate za poljoprivredne kredite su takodje stopirane sem ako poljoprivrednik ne insistira da nastavi sa otplatom o čemu treba da obavesti banku.

Što se tiče kredita za poljoprivredu i ostalih subvencija za koje treba poresko rešenje ne morate da ga dostavite jer će Ministarstvo taj dokument pribaviti po službenoj dužnosti.

U narednih mesec dana svi penzioneri u Srbiji dobiće jednokratnu finansijsku pomoć, u minimalnom iznosu od 4.000 dinara, najavila je danas premijerka Ana Brnabić a prene list ALO!

Brnabić je, na pres konferenciji povodom situacije u vezi sa koronavirusom, navela to kao jednu važnu dodatnu meru za penzionere.

Ta ideja je došla od predsednika Vučića, koji me je kao premijerku zamolio da iz budžeta odvojimo dodatna sredstva za dodatnu finansijsku pomoć i podršku penzionerima, kako bi se osećali bezbedno i sigurno. Mi ćemo u narednih mesec dana, obezbediti jednokratnu finansijsku podršku svim penzionerima u minimalnom iznosu od 4.000 dinara - rekla je Brnabić.

Kako je za AGROPRESS izjavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović isplata pomoći će se svakako odnositi in a korisnike poljoprivrednih penzija.

Ako se ima u vidu da su ove penzije izuztno male ovo će dobro doći poljoprivrednicima koji su stekli penziju.

O novim pravilnicima za stočarstvo i orgasku poljoprivredu pročitajte na ovom linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/6076-povecane-subvencije-za-nabavku-stoke-ovo-su-uslovi 

ПРОЦЕНА ЦЕНЕ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУSEEDEV ПРОГНОЗА

АНАЛИЗА ПРОГНОЗИРАНИХ ЦЕНА

ПШЕНИЦА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити у границама промене последњих 5 година (+/- 2-3%)
  • У другом кварталу ће се укинути царине од 100% на српске производе за увоз на Косово

Процена цене пшенице је да ће просечна цена бити око 160 Еура по тони са унутаргодишњим варијацијама где ће највеће вредности достизати пред жетву, а најниже у време жетве. Очекивања су и да ће цена у пролеће прво почети да се снижава као и да ће у јесен имати раст.

КУКУРУЗ

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити на нивоу од +/- 3% у односу на предходну
  • Приноси у Србији неће бити изузетно лоши

Цена кукуруза током 2019 би требала да буде већа од просечних претходних година пошто је потрошња у свету већа од производње и током 2019 године (продајне 2020) и што се залихе смањују. Просечно би цена била око 140 Еура по тони крећући се у интервалу од +/- 15 Еура. Неколико месеци пред жетву када стигну нови извештаји о светским билансима за 2020 цена ће да почне да заузма правац у зависности од њега.

СОЈА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Род у свету 2019/2020 ће бити на петогодишњем минимуму
  • Кина ће наставити да „паузира“ са производњом свиња због АСФ
  • Царински рат измедју Кине и САД који ограничава промет сојом неће бити активиран
  • Као последица добре производне 2019 године, раста цена током 2019 и очекивања раста цена у 2020 Србија ће имати површине под сојом барем на нивоу предходне године
  • АСФ у Србији ће остати у границама контроле и неће значајније утицати на билансе сточне хране
  • Србија неће током 2020 укидати мере забрана увоза ГМО соје
  • ЕУ ће имати појачану потрошњу соје као последица задовољавања потреба за свињским месом у Кини

Процена годишње соје кретаће се од око 320 до 340 Еура. Имаће благи тренд раста до података о засејаности и очекиваних временских прилика у свету и код нас, када ће се формирати наредне процена за другу половину 2020. Ипак сва су очекивања да ће просечна цена бити благо већа него цена током 2019.

 

Р.

Бр.

Пољопривредни производ

Просечна процењена цена / 
јединица мере

Интервал

Тренд

1.

Пшеница

160 €/тона (18,8 дин/kg)

+/- 2-3%

Пролеће - пад / јесен - раст

2.

Кукуруз

140 €/тона (16,45 дин/kg)

+/- 10 %

У зависности од залиха

3.

Соја

33€/тона (38,77 дин/kg)

+/- 3 %

Очекује се благи раст

4.

Говеда и говеђе месо

1,9 €/кг (223,25 дин/kg)

1,86 - 1,95 €/кг

*

5.

Свиње и свињско месо

1,42 €/кг (166,85 дин/kg)

1,39 - 1,45 €/кг

Благи раст у првој половини године / пад због повећања произв.

6.

Кромпир

0.44 €/кг (52 дин/кг)

47 - 58 РСД

сезона

7.

Паприка

1.8 €/кг (213 дин/кг)

90 – 320 РСД

место продаје/ сезона

8.

Малина

делимично уговорена  производња аванс 1.22 €/кг

*

50 – 70% просечне извозне цене (0,8 – 1 евро)

9.

Боровница

на нивоу цена из периода 2017 – 2019. године.

*

*

10.

Шљива

откупна цена шљиве остати на нивоу од 0.4 0.5 €/кг

*

зависи од времена понуде, сорте, квалитета...

 

ГОВЕДА И ГОВЕЂЕ МЕСО

Процена годишње цене живе ваге говеда (као просек свих најважнијих откупних места у Србији) кретаће се од 1.86 до 1.95 Еура и просечно ће износити 1.9 Еура.

СВИЊЕ И СВИЊСКО МЕСО

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Производња ће се повећати као последица повећаних цена и очекивања
  • Оствариће се процена УСДА да ће Кина наставити раст увоза и да ће он достићи 3.5 милиона тона у 2020 (током 2019 био је 2,6 милиона тона)
  • Оставиће се претпоставка наставка раста извоза ЕУ у Кину
  • Извоз Србије у Кину се неће десити у 2020 години а и уколико се деси он ће бити мали пошто неће моћи да се компанзују високи транспортни трошкови.
  • Цена прасића у ЕУ ће остати на висока - преко 55 Еура/глави у првој половини године
  • Цена сточне хране је на константном средње ниском нивоу већ дужи низа година и очекује се да ће тако и остати
  • АСФ ће остати у границама контроле и Србија неће имати велике директне губитке као последица великог броја жаришта
  • Србија неће уводити потпуне мере забране увоза свиња, свињског меса из ЕУ
  • Наставиће се тренд ширења АСФ по Европи и нови региони ће бити обухваћени забраном увоза у Србију

Процена годишње цене живе ваге свиња кретаће се од 139 до 145 Еура и просечно ће износити 142 Еура. Имаће тренд раста у првој половини године. Повећаваће се производња због добре цене (али не претерано због скупих прасади) која ће довести до веће понуде него тражње (али не значајно да ће бити велик пад цене). Цена у ЕУ ће бити виша него у Србији али су очекивања да ће и у ЕУ да цена падне у последњем карталу а онда се очекује пад као последица стабилизације.

КРОМПИР

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Тржиште кромпира се одликује великим осцилацијама и нестабилностима
  • Производња има негативне трендове који ће се наставити
  • Висока цена производње и велике неизвесности око кретања цене мотивише све више произвођача на прелазак у друге производње
  • Недостатак складишних капацитета је већ годинама један од доминантних проблема
  • Водеће земље произвођачи ЕУ су земље које имају највише складишног капацитета и оне углавном највећи профит остварују на крају периода чувања са очуваним високим квалитетом (пример Холандија)
  • Притисак малопродајних ланаца за поштовање строгих услова и обавезно укључивање у „акције“ доводи до нестанка средњих произвођача, а и велики све више напуштају ову производњу

Не може се прогнозирати јединствена цена кромпира, јер варијације постоје у зависности од места продаје. Процена годишње просечне цене кромпира на домаћем тржишту за наредних годину дана (фебруар 2020-фебруар 2021) износи 52 динара по килограму, односно 0.44 евра. Цена ће се кретати, у зависности од доба године од 47 динара у сезони до 58 динара ван сезоне.

ПАПРИКА

Процена цене је заснована на следећим претпоставкама

  • Може се очекивати раст производње који је вођен високим ценама неколико претходних година
  • Растом понуде може доћи до мањег пада цене на домаћем тржишту, са друге стране тај утицај неће бити пресудан јер ће раст понуде проузроковати раст извоза
  • Србија све више заузима простор на регионалном тржишту који настаје падом извоза Македоније, Албанија се бори за исти простор са Србијом
  • Предност на извозним тржиштима је висока конкурентност квалитетом
  • Раст извоза замрзнуте паприке ће се наставити, важна извозна тржишта су Словенија, БиХ, Аустрија, Немачка
  • Раст тражње на домаћем тржишту вођен растом потрошње прерађевина, пре свега ајвара ће се наставити. Очекује се даљи раст броја малих и средњих прерадних капацитета. Пласман прерађевина је пре свега на домаће тржиште и регион

Код паприке се не може причати о јединственој цени на тржишту али за потребе ове прогнозе направљена је просечна цена за коју је прогнозирано кретање цене. Цена у великој мери зависи од места продаје (на зеленој пијаци, на кванташу, од куће, из њиве…), врсти паприке (бабура, шиља, ајваруша…), намени паприке (за свежу потрошњу, прераду, замрзавање, индустрију…).

Процена годишње просечне цене паприке на домаћем тржишту за наредних годину дана (фебруар 2020-фебруар 2021) износи 213 динара по килограму, односно 1.8 евра. Цена ће се кретати, у зависности од доба године од 90 динара у сезони до 320 динара ван сезоне.

МАЛИНА

 

На цену малине у 2020 највећи утицај ће имати 

  • Пад тражње замрзнуте малине у ЕУ 15 који има даљи тренд пада што се огледа у малим бројем упита за малином из Србије
  • Прецењена цена у 2019. која је била последица смањеног рода, различитих метода притиска МПШВ на откупљиваче, притиска произвођача и јавности. На основу просечне цене извоза у 2019., велике су шансе да ће сектор прераде бити на губитку и да је извесно да ће се поновити сценарио из претходних година кад нису имали простора да плате цену коју су платили претходиних година (у овом случају 2019).

Анализе показују да просечна откупна цена је 50 – 70% просечне извозне цене што би у тренутним вредностима извозне цене чинило 0.8 до 1 евро. У јануару 2020. одређене компаније које имају делимично уговорену и производњу и продају закључилвале су  уговоре на авансе од 1.22 евра/кг.

 

 

БОРОВНИЦА

 

Нема сигнала промене тј смањења тражње боровнице на глобалном или ЕУ15 тржишту. На основу тренутне тражње, цена ће остати на нивоу цена из периода 2017 – 2019. године тј. цене на  кванташкој пијаци су се кретале од 400 до 1000 динара. Цена откупа код хладњача је ишла од 190 до 300 динара.

ШЉИВА

 

Тренутно, нема индиција да ће се тражња за шљивом врсте П. доместица повећати, поготово на тржишту свеже шљиве на којој превладава врста П. инситита захваљујући врло конкуретним сортама које се стварају у приватним компанијама у оквиру риватних оплемењивачких програма и постају конкурентска предност на тржишту. Супер маркети тј продаја воћа у супермаркетима у највећој мери је допинела овој диверзификацији и сталним променама сорти које одговарају на захтеве и навике потрошача. С друге стране известан је добар тренд тражње замрзнуте шљиве. Очекивања су да ће просечна откупна цена шљиве остати на нивоу од 0.5 до 0.6  УСД. Наравно треба имати у виду да је производ под именом шљива као производ не постоји. Свака понуда шљиве на тржишту разликује се као што је поменуто у зависности дали се ради  о свежем воћу или прерађеном. Надаље, цена зависи ии од времена понуде, сорте, квалитета, канала продаје итд.

Извор: http://www.minpolj.gov.rs/ 

Još jedan san je dosanjan i njegova vrednost je toliko velika, da se ne može izmeriti novcem! Ova 2020. godina neće ostati upamćena samo po otvaranju Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo u Rači 27. marta, već i po nečemu što će strukturno izmeniti sliku pčelarstva u Srbiji, i obeležiti 2020. godinu prekretnicom za formiranje još kvalitetnijeg statusa pčelarstva i pčelara.

Naime, ministar poljoprivrede je na otvaranju XII Državnog pčelarskog sajma obećao da će u roku od mesec dana ispuniti zahtev SPOS-a da pčelari mogu da direktno plasiraju med u trgovine sa svog poljoprivrednog gazdinstva (otvaranje pogledajte OVDE), bez otvaranja firme. Juče, 2. marta, to obećanje je i ispunjeno! Samim tim, SPOS je još jednom dokazao da svojim Pogonom ne želi monopol na tržištu, već je Pogon samo način za plasman viškova meda, dok će pčelari od sada moći sve svoje količine meda da plasiraju i direktno kroz trgovine, ako su vešti u pregovorima i sa trgovinama dogovore plasman. Ovakav način plasmana meda predstavljaće i još jedan značajan udar na falsifikatore meda, jer će pčelari potrošačima ponuditi alternativu – pčelinji med vrhunskog kvaliteta na rafovima trgovina. 

Prethodnih mesec dana trajali su konstantni kontakti i razgovori sa Ministarstvom poljoprivrede na tu temu, a juče je održan finalni sastanak na najvišem nivou. Sastanku su prisustvovali Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede, načelnik veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoran Ivanović, načelnica Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamara Bošković, i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Detaljno je stručno i pravno analizirano kompletno zakonodavstvo, kako od strane Ministarstva poljoprivrede tako i od SPOS-a, i zaključeno je da se sve promenilo već samim donošenjem „Pravilnika o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla“ (detaljnije OVDE). Naime, njime je omogućeno da na najjednostavniji mogući način (detaljnije OVDE) SVAKI pčelar može da dobije RS broj, sa kojim ide na tržište. Dobijanje RS broja podrazumeva da pčelar odmah biva upisan u Centralni registar, odnosno njegov deo koji se vodi u Upravi za veterinu, čime stiče punu legalnost. Međutim, nama je ostalo nerazjašnjeno da li je to dovoljno za direktan plasman meda u trgovine od strane svakog pčelara, jer je pravilnik koji je regulisao plasman malih količina određenih poljoprivrednih proizvoda u prvoj varijanti sadržao i med, koji je kasnije uklonjen, pa je sada ministar obećao da će nas konačno regulisati. Međutim, detaljnom analizom stručnjaka Uprave za veterinu, kao i drugih nadležnih koje je SPOS kontaktirao u prethodnim danima, zaključeno je da je RS broj sasvim dovoljan za direktan plasman kroz trgovine, a evo i zbog kog specifičnog razloga i kako.

Naime, med je PRIMARNI POLJOPRIVREDNI PROIZVOD, i po tom svom zakonskom statusu se praktično ravna sa voćem i povrćem koje trgovine bez ikakvih smetnji otkupljuju preko otkupnog lista od poljoprivrednih gazdinstava. Jedino što med podleže i drugim propisima, pa je za njegov plasman kroz trgovine neophodno imati registrovane prostorije u domaćinstvu (RS broj), odgovarajuću deklaraciju na etiketi, prateću analizu meda, a od nedavno i bar kod ili QR kod na etiketi (informacija o tome kako doći do jednog od kodova, nalazi se na kraju ove vesti).

Šta znači obeležavanje bar kodom: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6061-sve-o-obavezi-obelezavanja-proizvoda-u-maloprodaji-bar-kodom-ili-qr-kodom 

 

U praksi to znači da pčelar, kada ispuni sve gore navedene uslove, treba da pronađe trgovinu koja želi da otkupi od njega upakovani med, te da ga i otkupi putem otkupnog lista. Kako saznajemo, u prethodnom periodu su neka poljoprivredna gazdinstva sama sebi napravila pečat i izdavala fakture za prodaju meda trgovinama radi daljeg plasmana, ali to je protivzakonito. Prodaja meda trgovinama može ići samo preko otkupnog lista, a jedino poljoprivredna gazdinstva koja su u sistemu PDV-a mogu izdavati fakture, mada takvih u pčelarstvu praktično nema.

Pored cene po kojoj je prodao med trgovini, pčelar stiče i pravo na PDV nadoknadu od 8%. Napominjemo da su oni koji otkupe med dužni saglasno relevantnim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost da pčelarima (koji su nosioci odnosno članovi poljoprivrednog gazdinstva, upisanog u registar istih, vlasnici su, zakupci ili korisnici zemljišta na kojem se nalazi njihov pčelinjak i koji nisu u sistemu PDV-a) pored isplate ugovorene cene na ime prodatog meda obračunaju – prikažu na dokumentu (priznanici, propratnici, otkupnom listu za otkupljene poljoprivredne proizvode itd.) PDV nadoknadu u vrednosti od 8 % od ugovorene cene na ime prodate količine meda određene vrste i istu isplate pčelarima. Drugim rečima u dokumentu koji onaj ko otkupi med predaje pčelaru od kojeg kupuje med, pored količine i vrste meda koji se prodaje moraju biti popunjena polja „stopa pdv nadoknade“, „iznos pdv nadoknade“ i „vrednost sa pdv nadoknadom“.

Jedan od razloga uvođenja prava na PDV nadoknadu (samo za gazdinstva koja nisu u sistemu PDV) je i činjenica da pčelari prilikom kupovine određenih roba, potrebnih za bavljenje pčelarstvom kao poljoprivredne delatnosti (prihrana za pčele, repromaterijal, lekovi itd.) plaćaju kupoprodajnu cenu navedenih roba, koja je uvećana za pripadajući iznos poreza na dodatu vrednost. Na ovaj način smanjuje se udeo poreza na dodatu vrednost u ceni proizvoda odn. roba i materijala koje pčelar kupuje što je veoma značajno za ekonomski tj. finansijski aspekat bavljenja pčelarstvom. Onaj ko otkupi med od pčelara može PDV nadoknadu kasnije odbiti kao poreski kredit od strane države.

BITNO je naglasiti da se na isti način mogu plasirati i mešavine pčelinjih proizvoda sa drugim primarnim poljoprivrednim proizvodima (neprerađeni lešnik, orasi, drugi pčelinji proizvodi i slično), bez ikakvih problema. Međutim, treba voditi računa o tome šta se sve zakonski podrazumeva pod rečju PRERADA. Na primer, mlevenje i seckanje nije prerada, te mleveni lešnik ili orahe, ili cele plodove, možete mešati sa medom i plasirati na navedeni način. Međutim, pečenje se smatra preradom, te na gore pomenuti način ne smete plasirati med pomešan sa pečenim lešnikom, već biste za plasman takvih mešavina morali da otvorite firmu, te vodite računa o tome da ne dođete u sukob sa zakonom.

Naravno, podrazumeva se da se prilikom pakovanja meda treba držati osnovnih pravila higijene i standarda kvaliteta “Dobra pčelarska praksa” (detaljnije OVDE). U najkraćem, med treba puniti u nove čiste tegle, koristiti nove poklopce, a potrebno je obezbediti službeno uzorkovanje meda od strane veterinarskog inspektora (koji će nakon vrcanja meda i vašeg poziva doći, uzeti službeni uzorak i evidentirati količinu meda koju uzorak predstavlja, i sa pristiglom analizom tog uzorka se može plasirati cela količina uzorkovane vrste meda prisutna u trenutku uzorkovanja u vašem skladištu).

Najvažniji deo ove priče je što plasman meda na navedeni način NIJE ograničen po količini (kao što bi bio da se med nalazi u pravilniku o malim količinama), te teoretski tako možete kroz trgovine prodati svoju celogodišnju proizvodnju bez ikakvih ograničenja, ako ste vešt pregovarač i uspete da animirate trgovine da baš od vas otkupe med radi daljeg plasmana.

 

Na kraju, da preciziramo sve navedeno citatima iz zakonskih propisa:

Primarni proizvodi jesu proizvodi primarne proizvodnje, uključujući proizvode zemljoradnje, stočarstva, lova i ribolova.

Neprerađeni proizvodi jesu proizvodi koji nisu bili podvrgnuti preradi, uključujući proizvode koji su razdvojeni, izdeljeni, odsečeni, narezani, otkošteni, usitnjeni, odrani, mleveni, seckani, očišćeni, obrađeni, oljušteni, mleveni drobljenjem, ohlađeni, zamrznuti, duboko zamrznuti ili odmrznuti.

Prerada jeste svaki postupak koji bitno menja početni proizvod, uključujući zagrevanje, dimljenje, salamurenje, zrenje, sušenje, mariniranje, ekstrahovanje, ekstruziju ili kombinaciju ovih procesa.

 

Zahvaljujemo se svim nadležnima na podršci i pomoći da dočekamo i ovaj dan, da svi pčelari mogu direktno da plasiraju pčelinje proizvode u trgovine, posebno ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, savetniku ministra poljoprivrede Radivoju Nadlačkom, načelniku veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Zoranu Ivanoviću, načelnici Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Tamari Bošković, a posebnu zahvalnost upućujemo i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić čija je podrška razvoju pčelarstva započela i pre nego je postala ministar u Vladi, a kasnije i premijerka, jer je odavno prepoznala perspektivu ove grane poljoprivrede, te potrebu za pojednostavljivanjem svih propisa radi lakšeg plasmana pčelinjih proizvoda na tržište i samim tim boljeg statusa pčelara.

Šta znači obeležavanje bar kodom: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/6061-sve-o-obavezi-obelezavanja-proizvoda-u-maloprodaji-bar-kodom-ili-qr-kodom 

 

 Izvor: http://spos.info/  

Ovogodišnji Kopaonik biznis Forum bio je u znaku digitalizuacije. Poljoprivreda i prehrambena industrija u tom smislu su bile zastupljene na odvojenim panelima, ali je bilo reči o ovim sektorima i na panelu gde su tema bile banke. Naravno da je i bilo razloga za to imajući u vidu da je NLB Bank-a pre nekoliko dana zaključila ugovor o kupovini Komercijalne banke. Možda se to u prvi mah nije videlo, ali za agrobiznis sektor ova tranaskacija znači da ćemo na tržištu imati banku sa najvećim brojem klijenata iz sektora poljoprivrede što je imala Komercijalna banka, a sa druge strane NLB Banka je odobrila najviše subvencionisanih kredita. Za Agrobiznis magazin ovo je prokomentarisao Blaž Brodnjak predsednik Upravnog odbora Nove Ljubljanske banke (NLB), koja je kupila 83,23% vlasničkog udela u Komercijalnoj banci. “NLB Banka Beograd već sada je jedan od najznačajnijih partnera agrbiznisu u Srbiji, a potencijal koji Komercijalna banka ima preko svojih relacija, otvorenih računa i već uspostavljenih odnosa sa poljoprivrednicima u Srbiji ćemo sada nastaviti i verujemo da ćemo na taj način postati još značajniji, ako ne i najznačajniji partner argobiznisu u Srbiji” i dodao: “Srbija je strateško tržište, najznačajnije i zbog svoje veličine i zbog potencijala koji ima. Tražili smo puteve nekoliko godina na koji način možemo ovde brže rasti. Kada je došla privatizacija Komercijalne banke tu smo se latili posla, detaljno pogledali kakvi su potencijali konkretne transakcije i videli veliku vrednost da učestvujemo. Verujemo da ćemo od Komercijalne banke napraviti jednu od najboljih banaka u Srbiji i regionu i na taj način doputniti naš mozaik regionalnog prisustva - istakao je Brodnjak”. On je na konferenciji za medije na Kopaonik biznis forumu najavio da će NLB zadržati brend Komercijalne banke, tako da će to biti NLB Komercijalna banka.

Poljoprivreda je stabilizirajući faktor i jedan od stožera ekonomije, ocenjeno je danas na jednom panelu u okviru Kopaonik biznis foruma, čiji su učesnici istakli da su ova i naredne godine prelomne da u Srbiji primarna poljoprivreda počne da se podiže na viši nivo. Prošla godina, kada je reč o poljoprivredi, bila je prosečna, rekao je direktor MK Agriculture u okviru kompanije MK Group Strahinja Marjanović i dodao da su rezultati postignuti u 2019. godini bolji u odnosu na prethodne godine, ali da je to daleko od onog što može da se postigne.

"Na ovogodišnjem Kopaonik biznis forumu smo čuli neke veoma optimistične stope privrednog rasta. Nažalost, u poljoprivredi taj rast nije tako veliki, da ne kažem da smo na nekoj nultoj stopi što znači da naša poljoprivreda ipak stagnira", rekao je Marjanović. Na panelu "Industrija 4.0 i održivi razvoj poljoprivrede", on je rekao da postoji veliki prostor da se u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji napravi iskorak i da za to postoje mnoge mere. Naveo je da je 40 odsto površine na MK imanjima pod navodnjavanjem, što je 10 puta više u odnosu na prosek u Srbiji. Ukazao je da su klimatske promene sve veći izazov za poljoprivredu, te da bez navodnjavanja nije moguće zadržati postojeće prinose, a kamoli ih povećati.

"Mi na našim imanjima ostvarujemo prinose koji su u ravni s nemačkim, francuskim, američkim koji su najbolji u svetu. Mi smo na tom nivou i farmeri, prateći naše primere, mogu da dostignu taj nivo", naveo je Marjanović i istakao da je poljoprivreda stabilnost. Direktor distribucije u kompaniji “Delta Agrar” Luka Popović naveo je da je Srbija prošle godine izvezla preko tri miliona tona kukuruza, što je, istakao, apsolutni rekord.

“Ali, mi i dalje izvozimo kukuruz, i dalje izvozimo sirovinu, ne izvozimo nikakvu dodatnu vrednost uz to, a imamo potencijala za takve stvari", dodao je, međutim, Popović. Šef Agrobiznis tima za region jugoistočne Evrope EBRD-a u Londonu Miljan Ždrale je rekao da je prošla godina, kada je u pitanju poljoprivreda, bila poprilično aktivna i istakao da Srbija konačno, posle 30 godina, ima pristup egipatskom tržištu. On je rekao i da, međutim, klimatske promene utiču na kompletan lanac u poljoprivrednoj proizvodnji. Između ostalog, pomenuo je, jedan od izazova afrička svinjska kuga koja je, dodao je, ozbiljan problem.

"U Rumuniji i Bugarskoj trenutno imamo farme i farme koje nestaju i mislim da će taj rizik zahtevati izuzetne investicije i menadžment, a to mogu samo najveći. Mislim da naša mesna industrija mora da prođe kroz stepen konsolidacije i modernizacije jer u ovakvom obliku nije spremna da odgovori na to", dodao je Ždrale.

Na panelu je, između ostalih, govorio i generalni direktor kompanije Al Dahra Serbia Vojin Lazarević koji je rekao da je poljoprivreda stabilizirajući faktor i i sigurno jedan od stožera ekonomije, a NLB Banku je predstavljao Vlastimir Vuković član izvršnog odobora.

Poštovani proizvođači sa teritorije grada Beograda, ovim Vas putem obaveštavam o upravo objavljenom konkursu kojim grad Beograd podstiče poljoprivrednu proizvodnju za gazdinstva registrovana na teritoriji grada Beograda (a to je velika teritorija), za povrtarsku i voćarsku proizvodnju, za pčelarstvo, za stočarsku proizvodnju, kao i za traktore i priključne uređaje. 

Konkurs obuhvata namene kao što su protivgradne mreže, navodnjavanje sistemom kap  - po - kap, zaštićeni prostor - plastenike, ograde za ograđivanje zasada itd. Grad Beograd je obuhvatio i nabavku mehanizacije u smislu traktora ili priključnih uređaja, što su sigurno velike potrebe gazdinstava sa teritorije cele Srbije, pa tako i Beograda. Traktori obuhvaćeni za sada ovim javnim pozivom treba da su barem delom sklapani na teritoriji Republike Srbije, slično kao što je stajalo i u pozivu po nacionalnim merama koje je objavila Republika, tj. Ministarstvo. 

O detaljima možete se informisati na samom sajtu grada. 

Molim pažljivo pročitajte objavljene konkurse i utvrdite da li odgovarate uslovima, sa mojom napomenom da ispratite deo oko mesta registracije gazdinstva, kao i lokacija proizvodnih površina koje trebaju biti na teritoriji grada.

Konkursi su namenjeni za mala porodična gazdinstva, očekuje se da veća gazdinstva konkurišu za IPARD II program finansiranja.

Rokove za prijavu imate u samom javnom pozivu, ali oni su pristojni, mesec dana od dana objavljivanja. 

Konkursi su dali i određene kriterijume za bodovanje, i sve dobrim delom stoji objavljeno u pozivu. Kako sredstava najčešće nema dovoljno, bodovanje će rezultirati rang listom.

U nastavku mejla možete naći link do objavljenog konkursa

https://www.beograd.rs/cir/gradski-oglasi-konkursi-i-tenderi/910-oglasi/  

Ukoliko niste proizvođač sa teritorije grada Beograda, molim prosledite informaciju kome smatrate da je potrebno, a u cilju boljeg obaveštavanja poljoprivrednih proizvođača sa teritorije Beograda. U interesu nam je da se sredstva utroše, jer ukoliko se utroše neko ko donosi odluke može odlučiti i da ih uveća.

 

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko rada na dokumentaciji, moj tim i ja Vam stojimo na raspolaganju. U tom slučaju molimo da se javite u što skorijem roku, kako bi ostalo dovoljno vremena za rad na predmetu.

 

Srdačan pozdrav, 

 

U nastavku mejla pregled modela koji se barem delom slapaju u Republici Srbiji, a proizvođače po ovome takođe lako možete pronaći na internetu i dodatno se informisati.

 

 
FOTON/LOVOL 354 SA KABINOM 
 
FOTON 454 - SA KABINOM 
 
FOTON/LOVOL 504 - SA KABINOM - https://bit.ly/2RigLr2
 
LOVOL 604 - SA KABINOM 
 
Mahindra 475 
 
Mahindra 575 - 
 
Mahindra 595 Turbo 
 
Mahindra 6050 4WD 
 
YTO-SG354 
 
YTO-SG354 - SA KABINOM 
 
YTO-454 2WD 
 
YTO-454 4WD 
 
YTO-504 ( Euro kabina ) 
 
YTO-504 ( Standardna kabina ) 
 
YTO-MF504C - Euro III Motor 
 
YTO-554 
 
YTO-X804 
 
Belarus 82.1 
 
Belarus 820 Standard 
 
Belarus 820 Eurolux 
 
Belarus 820 Ravan most 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 1 
 
TAFE 42 DI / IMT 539.2 DI- OPCIJA 2 
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 1-
 
TAFE 45 DI 4WD / IMT 549.3 DI 4WD - Motor EUIIIA - OPCIJA 2 
 
SOLIS 45,2wd - ( bez kabine ) 
 
SOLIS 45,2wd - ( sa kabinom ) 
 
SOLIS 50,2wd
 
SOLIS 50,4wd 
 
SOLIS 50,2wd - ( sa kabinom) 
 
SOLIS 50,4wd ( sa kabinom) 
 
SOLIS 60,4wd 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i grejanjem 
 
SOLIS 60,4wd - Sa kabinom i klimom 
 
SOLIS 75,2wd
 
SOLIS 75,4wd
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,2wd - (sa kabinom i klimom)
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom )
 
SOLIS 75,4wd - (sa kabinom i klimom)
 

--

Čedomir Nikolić
064 149 14 84
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
skype: cedomir_nikolic
 

Poljoprivrednici od 1. marta 2020. godine mogu da se prijave za subvencije po hektaru i za gorivo. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, novac će biti uplaćen sedam dana od podnošenja zahteva. Država će isplatiti 20 dinara po litru za 60 litara po hektaru,a maksimalno do 20 hektara zemljišta. A hoće li biti dovoljno novca za sve i da li administracija spremna, proveravavala je novinarka RTS-a Marija Miladinović Lisov koja je razgovarala sa ministrom poljoprivrede Branislavom nedimovićem.

Država je opredelila gotovo 10 milijardi dinara. Za ove dve mere znači za savanje po hektaru i za davanje za gorivo. Odnosno jednu četvrtinu budžeta. Prema njihovim proračunima to će biti dovoljno za oko milion i osam stotina pedeset hiljada hektara oranica, odnosno sa četiri stotine pedeset hiljada registrovanih poljoprivrednih registrovanih gazdistava. Mera je popularna kao i svaka mera kada se daje neki novac. Ali da li je dovoljno budući da poljoprivrednici mogu da dobiju novac samo za do 20 hektara bez obzira na to koliko obrađuju.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Ja moram da kažem da od jutros u svim filijalama Uprave za trezor, poljoprivredni proizvođači mogu da prijave svoje zahteve za davanje po hektaru i za davanje po gorivu. I u roku od 7 dana od podnošenja zahteva imaće novac na računu. U poljoprivredi je uvek svega malo, ali moram da kažem da je ovo ista mera koju smo imali prethodne godine i da država se trudi što više novca da ima i da povećava mere agrarne politike. Ja se nadam da ćemo već od jeseni kroz izmene našeg zakonodavnog sistema u oblasti poljoprivrede imati neka poboljšanja u ovom sektoru.

Možete nešto konkretnije da nam kažete o tim poboljšanjima? Negde sam pročitala da ste rekli da ćete uraditi sve da profesionalni poljoprivredni proizvođači dakle oni koji samo od toga žive bolje prođu u nekim budućim raspodelama.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede:  „Naravno jako je važno da definišemo koji je to poljoprivredni proizvođač, da li je to onaj koji živi od toga valjda on ima veća prava nego što imaju lica koja se usput bave. Naravno otom potom s jeseni kada uđemo u Skupštinu pričaćemo o tome“.

Najavili ste i za ovu nedelju da ćemo znati neke očekivane okvirne otkupne cene za 20 najvažnijih kultura u Srbiji. Za suncokret ste nam rekli 35 dinara plus pdv, imaju li još neki ratari razloga da se raduju višim cenama? 

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Nama je najvažnije da istražimo kako tržište u ovom trenutku reaguje. Tržište dosta dobro sada pozicionirano iz ugla Srbije. Za većinu ratarskih kultura, do kraja nedelje ćemo izaći sa očekivanim cenama, ali znate kako ide april, maj nikada ne znate sa prirodom kako će ići. Ukoliko stvari budu bile dobre, ne bude bilo nekih ekstrema u pogledu padavina, ili nekih ekstremnih suša možemo da očekujemo sasvim dobru godinu“.

Možete li da nam date neku cifru za neku kulturu makar okvirno?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Moramo da ostavimo nešto i za kraj nedelje neku informaciju. Imaćete informacije za poljoprivredne kulture kako ste najavili.

U toku poziv za male traktore, rekli ste da je interesovanje oko 800 poljoprivrednika, međutim, veliko interesovanje i za velike mašine. I tu ste isto rekli da će Srbija 2025 biti opredeljeno za sve one koji nisu uspeli da ostvare svoja prava preko IPARD-a da li možete tu nešto detaljnije da nam otkrijete?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Poziv za ove traktore male nije završen traje do 31.maja. Do sada ima 800 poziva, ja očekujem, 800 aplikacija i da ćemo imati dosta zahteva do 31.maja. Mi ćemo sledeće nedelje početi da isplaćujemo već prve subvencije za traktore. Što se tiče ovih velikih traktora odvojili smo u projektu Srbija 2025 iznos 55 miliona evra za ovu meru,ja mislim da je to sasvim dovoljno da zanavljamo našu mehanizaciju. I mislim da ćemo polako spuštati starost traktora koja u ovom trenutku iznosi 19 godina.

Koliko će novca i za koliko poljoprivrednika biti posebno kada govorimo o malim, a posebno o velikim mašinama?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: „Što se tiče malih traktora ja očekujem da bar  2000 njih konkuriše, kroz IPARD već imamo negde oko 475 aplikacija to je što se tiče velikih“.

Koliko njih će da ostvari na kraju subvencije?

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Svi koji ispune uslove. Prethodn 3 godine svako ko je podneo uredno aplikaciju, on je dobio iz Ministarstva pare. Ja mogu da kažem da smo u petak završili poslednja rešenja za 2019 godinu sve ide na plaćanje i narednih 15-20 dana svima će biti sve na računu i možemo da kažemo da smo 2019 godinu stavili ad akta.

Posećamo da u četvrtak počinje interventna razmena tovne junadi za kukuruz. Paritet je takav da za jedan kilogram žive vage možete da kukuruz u vrednosti od 2,25 evra.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30