Poljoprivreda je velika razvojna šansa Srbije i Beograda. Poslednjih godina grad Beograd ulaže značajna finansijska sredstva za razvoj poljoprivrede u ruralnim područjima. Finansijska sredstva namenjena su pre svega za unapređenje stočarske, voćarske i povrtarske proizvodnje, nabavku mehanizacije, kao
i za pčelarstvo, uređenje seoskih puteva, održavanje izložbi, edukacija, kao i davanja zemlje u zakup.
Aktivnosti vezane za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, grad sprovodi preko Sekretarijata za privredu grada Beograda. O tome, za koje namene i koliko
novca grad planira da uloži ove godine, razgovaramo sa Milinkom Veličkovićem, gradskim sekretarom za privredu.
Koje su podsticajne mere predviđene ovogodišnjim Programom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja glavnog grada?
- Grad Beograd visoko je pozicionirao poljoprivredu na lestvici privrednog razvoja, što pokazuju i subvencije koje daje registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je iz gradske kase za te namene opredeljeno 200 miliona dinara, što je deset puta više u odnosu na 2013. godinu. Podsticajima grad pokazuje spremnost da pomogne razvoj poljoprivrede. Grad Beograd ima preko 260.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 obradivo. Na teritoriji 17 gradskih opština registrovano je 34.000 poljoprivrednih gazdinstava. Najviše njih nalazi se u prigradskim opštinama. Ove godine objavili smo četiri javna poziva za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti: mehanizacije – za nabavku priključnih mašina, stočarstva – za nabavku
priplodnih junica, ovaca i svinja, voćarstva i povrtarstva – za nabavku plastenika i protivgradnih mreža sa i bez sistema za navodnjavanje, i pčelarstva – za nabavku košnica i opreme. Pristiglo je preko 1400 prijava, a u toku je njihova obrada. Najveće interesovanje poljoprivrednika vlada za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Pčelarstvo više nije hobi, već postaje ozbiljan posao. Sa podsticajima za razvoj pčelarstva krenuli smo 2015. godine i to sa simboličnih 2 miliona dinara. Svake godine raste interesovanje za bavljenje pčelarstvom, pa je ove godine za pčelare izdvojeno 30 miliona dinara. Važno je napomenuti da smo ove godine uslove konkursa prilagodili proizvođačima kako bi lakše ostvarili pravo na subvencije. Potrebno je da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i minimum 50 ari obradivog zemljišta. Poslednje tri godine posećujemo poljoprivredne proizvođače, pre objavljivanja konkursa i tako iz prve ruke saznamo šta je to što im je potrebno.
Da li je jedan od ciljeva davanja podsticaja i ostanak ljudi na selu?
- Naravno. Jedan od glavnih ciljeva je da mladi ostanu tamo gde su rođeni i da mogu da žive od svog rada. Po uslovima konkursa, što je nosilac gazdinstva mlađi, to mu sleduje više bodova. Grad daje 80 odsto potrebnog novca za nabavku mehanizacije, plastenika, protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje, opreme za pčelare, junice, koze ili ovce, a ostatak novca daje poljoprivredni proizvođač. Novac dodeljujemo isključivo fizičkim licima, registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Na taj način želimo da podstaknemo male proizvođače. Većina prijavljenih se već ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Ima i onih koji su kupili imanje i iz grada otišli na selo. Nagradu koju dodeljujemo svake godine, Nagradu za najbolje domaćinstvo i 200.000 dinara, ove godine dobio je mladi bračni par iz Velike Moštanice, koji ima dva plastenika.
Koliko je poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ove godine predviđeno za davanje u zakup?
- U periodu od 2009. godine Grad Beograd je doneo 10 godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Interesovanja su sve veća za uzimanje zemlje u zakup na duži vremenski period. Iz tog razloga planiramo povećanje perioda zakupa na 5 i 10 godina. Svakom ko se ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom odgovara duži period zakupa. Ove godine smo raspisali Javni poziv za davanje u zakup 22.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. U protekle dve godine, na ime zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i naknade od promene namene poljoprivrednog zemljišta, Grad je ostvario prihod od oko 96 miliona dinara. Novac se vraća na selo i ulaže u razvoj poljoprivrede, kroz izgradnju atarskih puteva i bunara za
vodu. U cilju daljeg unapređenja i podsticanja poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Beograda, grad je prepoznao potrebu za formiranjem poljoprivredne inspekcije, kao i poljočuvarske službe. Bez znanja nema moderne, profitabilne poljoprivrede.

Da li će biti besplatnih obuka i ove godine?
- Grad Beograd već godinama organizuje besplatne obuke - predavanja i radionice, iz oblasti pčelarstva, organske proizvodnje, a ove godine po prvi put i iz oblasti voćarstva, sa akcentom na primenu preparata za prskanje. Veliko je interesovanje proizvođača za sve tri obuke na kojima su predavači profesori
Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Početkom juna održane su tri potpuno besplatne obuke za poljoprivrednike sa teritorije grada, čiji je
osnovni cilj stručno osposobljavanje i aktivnosti sticanja veština, kao i podizanje opšteg znanja iz oblasti pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje. Polaznike obuka koji su prošli testiranje stečenog znanja, 24. juna očekuje i svečana dodela sertifikata na Starom dvoru, sa početkom u 9 sati i 30 minuta.
Popularizaciji poljoprivrede doprinosi i veliki broj manifestacija, koje se tradicionalno organizuju na svim opštinama, da li je predviđeno ulaganje i u te namene?
- Podržavamo sve manifestacije koje doprinose razvoju i promociji privrede. Nedavno su u Grockoj održani „Dani trešanja“, koji su bili jako posećeni. Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, peti put ovog proleća učestvovali smo kao grad Beograd. Organizovano predstavljanje imalo je 27 izlagača iz 17 gradskih opština. Bilo je tu proizvođača sireva, mesnih prerađevina, meda, kao i proizvoda od voća. Za visok kvalitet svojih proizvoda, njih 17 je dobilo nagrade. Grad pomaže i predstavljanje poljoprivrednih proizvođača na beogradskom sajmu Etno hrane i pića, koji se održava u novembru
mesecu. Sekretarijat za privredu uvek je tu da podrži kvalitetne lokalne događaje i manifestacije.

Udruživanje proizvođača može biti jako korisno, kao i proizvodnja proizvoda sa zaštićenom robnom markom?
- Na teritoriji grada najorganizovaniji su pčelari. Oni imaju vrlo aktivno Udruženje koje organizuje predavanja, sajmove meda i opreme za pčelare. Njihov primer treba da slede i ostali proizvođači, stočari, voćari i povrtari. Opština Grocka već je poznata po trešnji i kajsiji. Na ovoj opštini živi veliki broj
proizvođača voća koji poseduju najmodernije hladnjače i veliki su izvoznici voća za Rusiju i mnoge evropske zemlje. Udruženi na tržištu bi mogli da se pojave pod jedinstvenom robnom markom. Proizvođači povrća na Paliluli, u Slancima, i Velikom selu, takođe bi mogli da se udruže i pojave na tržištu pod jednom
robnom markom. Stočarska proizvodnja je zastupljena na Paliluli, u Barajevu, Mladenovcu, Lazarevcu i Obrenovcu. Među njima je dosta proizvođača sireva i
drugih mlečnih proizvoda.
Kakve su mogućnosti saradnje kompanije Al Dahra Srbije i Grada u razvoju poljoprivredne proizvodnje?
- Mogućnost saradnje postoji pre svega na liniji stočarske proizvodnje. Poznato je da kompanija ima dobar genetski potencijal, pa bi u nekom narednom periodu junice za stočare sa teritorije grada mogli da kupujemo sa farmi Al Dahra Srbije. Raduje me što Al Dahra, kao pravi sledbenik PKB, ulaže u nabavku nove mehanizacije, što govori da će kompanija zadržati osnovnu delatnost, sačuvati stočni fond i biti glavni nosilac razvoja poljoprivrede, ne samo grada, već i Srbije. Prodaja PKB-a je bila jedino rešenje, jer su mu kao državnom preduzeću bile neophodne velike investicije koje je mogao da pruži samo
privatan kapital.

Izvor: Agrobiznis magazin

Porodična poljoprivredna penzija iznosi 8.000 dinara, a prosečna oko 12.000 dinara, čime se poljoprivredni penzioneri svrstavaju u red najsiromašnijih građana Srbije, piše danas Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Dug poljoprivrednika za penzijsko osiguranje je, prema rečima nadležnih i procenama u Republičkom penzijsko-invalidskom osiguranju, oko 160 milijardi dinara, od čega je, pretpostavlja se, skoro 95 odsto nenaplativo.Posebna priča su vojvođanski poljoprivrednici koji su svojevremeno, kada je Vojvodina imala i zakonodavnu vlast u okviru tadašnje SFR Jugoslavije, imali sopstveni penzioni fond koji je, nakon što je Miloševićev režim srušio autonomiju te pokrajine na ulici 1988. godine, pripojen poljoprivrednom fondu zemljoradnika cele Srbije, piše VOICE.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ranije je izjavila da je višedecenijski dug za PIO veći od 160 milijardi dinara, od čega je 70 milijardi dinara glavnica, a ostalo su kamate.

Taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika, kazala je ona i dodala da bi rešavanje tog pitanja kroz razgovore sa predstavnicima Svetske banke i MMF-a bio jedan od najvećih uspeha ove vlade.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/poljoprivredni-penzioneri-medju-najsiromasnijima-porodicna-penzija-8000-dinara/sy49k01

Petar Popović, java script developer i osnivač Hakademije, nikada se nije bavio poljoprivredom. Kako kaže za Novu ekonomiju, živi i radi u Beogradu, ali je poreklom iz Stare Pazove i odrastao je uz vojvođanske njive. Oduvek je želeo da pomogne poljoprivrednicima, a kap koja mu je prelila čašu je nedavni snimak očajnog seljaka koji testerom seče stabla u svom voćnjaku zbog niske otkupne cene i odnosa države prema njima.

Pre tri dana objavio je post na mreži LinkedIn „Šta mi IT-jevci možemo da uradimo da pomognemo našim ljudima? koji je privukao veliku pažnju i skoro 200 komentara kolega iz IT zajednice, finansija, menadžmenta...

„Pre neki dan sam naišao na snimak na kom srpski seljak motornom testerom seče svoj voćnjak. Čovek ne zna šta da radi više, kaže država ga zakopala, sopstvena država ga sabotira. Malinari već godinama gaze i bacaju maline koliko su ogorčeni, to nije novost, svi to znamo. Ostatak Srbije ćuti, niko se ne oglašava, solidarnost nula", napisao je mladi programer na početku svog posta.U nastavku Petar razmišlja naglas: "Da li napraviti otvorenu platformu nalik Farmiji čija bi svrha bila da pomogne našim seljacima da prodaju svoje proizvode po fer ceni i nađu kupce u inostranstvu? Da li napraviti "online pijacu" na kojoj će ljudi moći da kupuju ili rezervišu domaće voće i povrće na malo po takođe fer cenama? Organizovati hakaton u cilju pravljenja različitih rešenja i fuzije ideja?"

Ja želim da uradim nešto i nadam se da nisam jedini. Takođe se nadam da će se javiti i sami seljaci, pre svega mlađe generacije koje razumeju nove tehnologije kako bi nam lakše objasnili svoje probleme, jer ako ne razumemo problem ne možemo ni da smislimo rešenje", napisao je na kraju, uz molbu da ljudi podele njegov post.„Shvatio sam da će verovatno biti kasno i da ako želimo da uradimo nešto moramo brzo delovati. Ishitreno sam napisao post i nisam očekivao da će toliko odjeknuti i iznenadio sam se kada sam video da je toliki broj ljudi spreman da se uključi i uradi nešto da pomogne drugim ljudima, kaže za Novu ekonomiju Popović istučući da je IT prirodni saveznik mnogih grana privrede.

Na njegov post su uglavnom odgovarale kolege iz IT zajednice zbog čega Petar javno poziva i poljoprivrednike da se uključe.Jedan deo komentatora izrazio je neskriveni pesimizam da programeri, sajtovi i aplikacije mogu bilo šta promeniti i kao direktnu adresu za položaj poljoprivrednika označili su državu i Vladu Srbije. Nije malo bilo onih koji su izneli niz predloga i inicijativa. „Najveća greška je što uglavnom stariji ljudi ostaju u poljoprivredi jer su iz fazona "Idi ti dete, spasi se, budi pravnik da se ne mučiš sutra i imaš platu". Kad bi se više mladih angažovalo, to bi bilo potpuno drugačije. Ne treba tebi pomoć države, koja pomoć države, treba ti da izađeš na tržište. Ja bih uvek pre dao kintu za domaći proizvod za koji znam odakle je potekao nego neko smeće iz marketa koje potiče od kompanije koja ima postrojenje za pravljenje od igle do lokomotive. Totalno sam za ukrštanje IT branše sa poljoprivredom. Mi smo zemlja seljaka(poljoprivrednika) i uvek ćemo biti", piše u jednom komentaru.Jedan učesnik debata je prokomentarisao: „Sve je to lepo ali nemoguće je primeniti nijedan od predloga pa i gomile drugih ideja u komentarima. Zna se ko stoji iza otkupa i plasmana voca i kako je moguce da se izveze i tako je zadnjih 30 godina."

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/ustali-it-evci-nude-besplatno-da-pomognu-srpskom-seljaku


Udruženja građana, čija je delatnost u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom, mogu da se prijave na konkurs koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Cilj konkursa je podrška radu udruženja građana, čija je aktivnost usmerena na podsticanje razvoja i unapređivanje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje je 10.000.000 dinara.

Pravo na koišćenje novca imaju udruženja iz Vojvodine, koja su upisana u odgovarajući registar Agencije za privredne registre pre 01.01.2019. godine.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 22.07.2019. godine. Prijave se dostavljaju poštom, a sve informacije, kao i dokumentaciju možete pogledati na ovom sajtu: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22143

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2566989/pokrajina-do-22-jula-dodeljuje-novac-udruzenjima-koja-se-bave-poljoprivredom

Edukativnom centru Poljoprivredne struične službe Sombor, predstavljena je Monografija Zemljište, poljoprivreda i ruralni razvoj grada Sombora.
Monografija Zemljište poljoprivreda i ruralni razvoj je izuzetno bogato opremljena knjiga sa 480 stranica stručnih tekstova, koji su prilagođeni svim čaitaocima i koji mogu biti značajna pomoć u planiranju poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja svih mesnih zajednica grada Sombora.

"Mi smo se trudili da pre svega opišemo i prema konkretnim podacima opišemo zemljište grada Sombora, gradskih naselja, salaških naselja i seoskih naselja na teritoriji grada sombora, što je oko 117 hiljada hektara. Trudili smo se da to opišemo u jednom delu knjige, da damo kenretne rezultate koje smo dobili tokom nekoliko godina istraživanja. Date su karte sa svim podacima o osnovnim parametrima poljoprivrednog zemljišta. A u drugom delu smo i opisali jedan deo koji mi radimo u PSS to su manje poznate sorte. Dali smo analizu poljoprivedne proizvodnje zadnjih petnaestak godina. Onda manje poznate biljne vrste koje se mogu gajiti i sve što vidite u ovoj knjizi je urađeno na našem oglednom polju i sve se može gajiti na područjima zapadne Bačke i Vojvodine", navodi Vladimir Sabadoš, direktor PSS Sombor.

Monografija se ne bavi samo poljoprivredom i ruralnim razvojem već i stanovništvomna ovom području.

"Došli smo do poražavajućih podataka, da neka naseljena mesta koja su pre 50, 60 godina imala po tri četiri hiljade stanovnika, danas imaju ispod hiljadu stanovnika. Da imamo naseljena mesta gde je bilo pre sto, stodvadeset godina preko hiljadu stanovnika, dve škole, dve crkve, danas ima nekoliko stanovnika. Dali smo i predlog mesta, ako se ne može zaustaviti, kako bi se ublažio pad stanovništva na selu", kaže Vladimir Sabadoš.

"Mislim da ovako nešto se nije pojavilo ni u celoj državi Srbiji. Da je to izdao neki fakultet, univerzitet, ili neki institut, onda bi to bilo normalno, ali ovo sada što se pojavilo zahvaljujući pre svega kolegi Sabadošu, koji je bio inicijator svega. Ovo je knjiga koja ima izuzetnu vrednost u svakom pogledu. Kao jedan stručni prilog proučavanju plodnosti zemnljišta u Srbiji uopšte, a drugo kao jedna osnovica, baza za neke nove projekte koji će se na osnovu toga raditi, ne samo u lokalnoj samoupravi Sombor, već i šire naravno", ističe prof.dr. Miroslav Malešević, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

"Monografija sa naučnog aspekta, ali i velikog poljoprivrednog značaja, ne samo za zapadnobački okrug, grad Sombor, nego mnogo šire. Po ovom modelu bi sada mogli svi drugi gradovi u Srbiji, da naprave takve monografije koje su od izuzetno velikog privrednog značaja, obzirom da tretira zemljište, vodotokove, glavne, primarnu, sekundarnu, tercijalnu mrežu, što je od posebnog značaja za navodnjavanje, a u ovom zapadnobačkom okrugu toga ne nedostaje. To je jedan od razloga i preduslova za uspešan razvoj poljoprivede. Zemljišta u zapadnoj bačkoj su izuzetno bogata, mapirana i tačno se zna gde na kom zemljštu bi šta moglo od ratarskih useva, povrtarskih useva, voćarsko vinogradarskih, hortikulturnih, lekovitog začinskog bilja, naravno ovo je i poznat stočarski kraj, tako da grad Sombor je dobio jedno značajno delo na osnovu koga može da planira budućnost i razvoj poljoprivrede u ovom regionu", poručuje prof.dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Monografija je priređena uz podršku grada Sombora, a poljoprivrednici i drugi zainteresovani za ovo kapitalno delo moći će da je dobiju u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor. Poljopirvredne proizvodnje i ruralnog razvoja na području svih mesnih zajednice grada Sombora.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/predstavljena-monografija-zemljiste-poljoprivreda-i-ruralni-razvoj-grada-sombora_1032020.html

Učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP Srbije se tokom poslednjih godina kreće između 6 i 7%, što je duplo više nego u novim članicama EU iz centralne i istočne Evrope i preko četiri puta više nego u celoj EU. Poljoprivreda u evropskim zemljama koje se karakterišu visoko-produktivnom proizvodnjom, kao što su Holandija, Danska ili Francuska učestvuje sa manje od 2% u BDP. Srbija se prema učešću poljoprivrede u BDP nalazi na četvrtom mestu u Evropi, a veće učešće od nje imaju samo zemlje regiona - Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora. Visoko učešće poljoprivrede u BDP Srbije posledica je pre svega niskog nivoa razvijenosti drugih delatnosti, a ne visoko-produktivne poljoprivredne proizvodnje.

Ukupna vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji tokom prethodne tri godine se kreće u intervalu od 2,3 do 2,7 milijardi evra, što je slično proizvodnji u Slovačkoj ili Belgiji. Vrednost poljoprivredne proizvodnje iskazana po svetskim cenama (paritet kupovne snage) u istom periodu je bila veća i kretala se u intervalu od 4,8 do 5,3 milijarde evra, što je malo više od Albanije i Bugarske.

Sa obzirom na visoko učešće poljoprivrede u BDP postavlja se pitanje kako dinamika poljoprivredne proizvodnje i njena varijabilnost utiču na dinamiku i varijabilnost BDP Srbije? Od početka 2000-ih poljoprivredna proizvodnja u Srbiji je imala opadajući trend, tako da je fizički obim poljoprivredne proizvodnje u periodu 2013-2017. godina bio manji za 8,5% nego u periodu 2001-2005. godina.

Na osnovu prethodnih podataka sledi da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u poslednjih 20-ak godina nepovoljno uticala na rast njenog BDP. U istom periodu obim poljoprivredne proizvodnje u EU je povećan za 7%, dok je u novim članicama rast iznosio oko 13%. Da je poljoprivredna proizvodnja u Srbiji u istom periodu rasla po prosečnoj stopi rasta u zemljama CIE, BDP poljoprivrede, a time i ukupni BDP bi bili veći za oko 500 miliona evra.

U zemljama EU postoje velike razlike u trendu poljoprivredne proizvodnje – dok u nekim zemljama (Bugarska i Hrvatska) proizvodnja snažno opada, u drugima stagnira (Rumunija), dok u trećim (Mađarska, Češka i Slovačka) proizvodnja snažno raste.

Zemlje u kojima obim poljoprivredne proizvodnje (Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Srbija) opada ili stagnira imaju dve zajednička osobine – nalaze se na sličnoj geografskoj širini i imaju slabe institucije i lošu agrarnu politiku. Stoga je moguće da su uzroci pada poljoprivredne proizvodnje nepovoljne klimatske prilike, ali i slabe institucije i loša agrarna politika. Naravno, ova dva faktora mogu da deluju udruženo – loša agrarna politika, između ostalog, podrazumeva da se poljoprivredna proizvodnja ne prilagođava klimatskim promenama. Važna karakteristika poljoprivredne proizvodnje u svim zemljama je njena visoka varijabilnost tokom vremena.Varijabilnost stopa rasta poljoprivredne proizvodnje u evropskim zemljama, nakon 2000. godine je 3,5 puta veća od varijabilnosti rasta BDP. Osnovni uzroci visoke varijabilnosti obima proizvodnje su velike i nagle promene cena poljoprivrednih proizvoda i varijacija vremenskih prilika.

Stoga je važno da se varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji uporedi sa njenom varijabilnošću u drugim evropskim zemljama, kao i da se proceni u kojoj meri ona utiče na varijabilnost BDP Srbije.

U evropskim zemljama nakon 2000. godine u proseku jednom u četiri do pet godina poljoprivredna proizvodnja opadala za više od 5%, dok se pad od preko 10% dogodi u proseku u toku u jedne decenije.

U navedenom periodu u Srbiji je poljoprivredna proizvodnja čak tri puta imala veći pad od 10%, dok je čak šest puta pad bio veći od 5%. Kao mera varijabilnosti korišćena je standardna devijacija stope rasta poljoprivredne proizvodnje u poslednjih 10 godina.

Na osnovu narednog grafikona očigledno je da je varijabilnost stope rasta poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u navedenom periodu bila približno na nivou proseka zemalja CIE. Sa grafikona 2. vidi se da su Rumunija i Mađarska imale veću varijabilnost poljoprivrede od Srbije, dok je Bugarska imala sličnu varijabilnost kao i Srbija.Sledeće važno pitanje je kako varijabilnost poljoprivredne proizvodnje utiče na varijabilnost ukupnog BDP? Mada je varijabilnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji slična kao u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), njen uticaj na varijabilnost BDP može da bude veći zbog toga što je učešće poljoprivredne proizvodnje u BDP visoko.

Stoga je za zemlje CIE izračunato koliko po godinama varira doprinos poljoprivrede rastu njihovog BDP, koji se računa kao proizvod učešća poljoprivrede u BDP i stope rasta poljoprivrede. Ako poljoprivreda iz godinu u godinu podjednako doprinosi rastu BDP tada je njen uticaj na privredu stabilizujući.

Suprotno, ako doprinos poljoprivrede rastu BDP značajno varira iz godine u godinu, tada poljoprivreda generiše nestabilnost BDP. Varijacije doprinosa poljoprivrede rastu BDP u Srbiji su među najvišim u CIE i Evropi što znači da poljoprivredna proizvodnja predstavlja izvor nestabilnosti u kretanju BDP Srbije. S obzirom da poljoprivreda u Srbiji ima slične varijacije kao i u drugim zemljama (Grafikon 2.) izvor destablizujućeg uticaja poljoprivrede na BDP je njeno visoko učešće u BDP.Stoga je važno pitanje kako da se pomiri poželjan rast poljoprivredne proizvodnje sa smanjenjem njenog destabilizirajućeg uticaja na privredu?

Osnovni uslov za to je da uz potencijalni trendni godišnji rast poljoprivredne proizvodnje od 1-2% godišnje, nepoljoprivredne delatnosti u narednih jednu do dve decenije rastu po stopi od oko 5% godišnje.

Rezultat navedene dinamika bio bi veći nivo poljoprivredne proizvodnje, ali i smanjenje njenog učešća u BDP na oko 3%, što odgovara sadašnjem proseku u zemljama CIE. Naravno, osim ovog formalnog uslova, neophodne su i agrarne politike kojima bi se podstakao rast poljoprivredne proizvodnje i povećala njena otpornost na varijacije cena i vremenskih prilika.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/kakav-je-uticaj-srpskog-seljaka-na-privredni-rast

Kada je u pitanju poljoprivreda injen razvoj Slovenija je najuspešnija od svih bivših jugoslovenskih republika. Najviše ulaže u agrar,imaju izuzetno razvijenu organsku proizvodnju, a ovakvo gazdinstvo je u proseku dva puta veće od konvencionalnog.Tokom nedavnog boravka u Srbiji dr Aleksandra Pivec, slovenačka ministarka poljoprivrede, šumarstva i ishrane bez zadrške je otkrila tajnu uspeha slovenačke poljoprivrede koja bi, u pojedinim segmentima, mogla da bude primenljiva i u srpskim uslovima. Na pitanje koji je fokus interesovanja slovenačke vlade kada je u pitanju agrar dr Pivec je spremno odgovorila:
„Mladi su naša budućnost. I rasprava o mladima na selu je rasprava o našoj budućnosti, budućnosti poljoprivrede, bezbednosti hrane i održivosti životne
sredine. Rasprava koja se dotiče verovatno jednog od najvećih izazova današnjeg vremena. Svedoci smo društvenih, tehnoloških i privrednih promena, menjaju se životne navike i potrebe, a sa njima i navike i potrebe u ishrani. Promene su, u stvari, konstanta razvoja. Zato je nužno stalno prilagođavanje i prestrukturiranje poljoprivrede i razvoj sela“ - kaže dr Aleksandra Pivec i ističe:
„A upravo mladi su najotvoreniji za promene i uključeni u te procese, te ih zato uglavnom i bolje razumeju. Često su mladi oni koji traže odgovore na izazovebudućnosti i prenose ih u praksu. Slovenačka ministarka naglašava da treba uraditi sve što je potrebno da se mladi zadrže na selu. S jedne strane treba učiniti rad u poljoprivredi privlačnijim, a sa druge strane ukloniti prepreke koje mladima u ovom sektoru otežavaju rad i razvoj, te im obezbediti povoljne uslove ne samo za preživljavanje, već i za udoban i ispunjen život. Osim toga neophodno je omogućiti mladima i stručno usavršavanje.
„Savetovanje i prenošenje znanja je vrlo važno i u Sloveniji su u ovo uključene brojne javne službe, ali i istraživačke i obrazovne institucije. Prenošenje znanja je organizovano prvenstveno u sklopu poljoprivredne savetodavne službe, službe zdravstvene zaštite biljaka, savetodavne službe u pčelarstvu ili stručnih zadataka u stočarstvu“ – kaže dr Pivec.Veoma važnu ulogu imaju i finansijski podsticaji države koji u središte stavlja mladog poljoprivrednika koji počinje sa
radom ili razvija svoju delatnost, a cilj je generacijsko podmlađivanje u poljoprivrednom sektoru.
„Mislim da je izuzetno važno šta za mlade poljoprivrednike može da uradi država nacionalnom politikom i merama. Promocija poljoprivrede među mladima menja trendove društvenih vrednosti i prepoznaje poljoprivrednika kao neophodnog, važnog člana u proizvodnji hrane. Država ima i odgovornost da stvori povoljnije uslove za život i rad mladih na selu kroz dostupnost zemljišta, obezbeđivanje seoske infrastruktura i drugih javnih usluga kao što su prodavnice, škole, vrtići…

“ Savetovanje i prenošenje znanja je vrlo važno i u Sloveniji su u ovo uključene brojne javne službe, ali i istraživačke i obrazovne
institucije. Prenošenje znanja je organizovano prvenstveno u sklopu poljoprivredne savetodavne službe, službe zdravstvene zaštite biljaka, savetodavne službe u pčelarstvu ili stručnih zadataka u stočarstvu.“

Slovenačka ministarka posebno je istakla važnost podsticaja mladih žena na selu, jer žene predstavljaju veliki deo radne snage u agraru.
„Podsticanje i ulaganje u žene je važan potencijal za razvoj poljoprivrede i sela, zato je sprečavanje diskriminacije i briga za prava žena i jednake mogućnosti na selu jedan od prioriteta Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i ishranu Republike Slovenije“ – poručila je dr Pivec.
Stavljanje mladih u fokus kada je pitanju razvoj agrara pokreće još jedan veoma važan segment ne samo u Sloveniji već i u Srbiji, a to je primena digitalnih tehnologija u poljoprivredi.
„Mlađa generacija, koja je po pravilu i obrazovanija od svojih starijih kolega, olakšava sebi rad pomoću digitalizacije, koja sve više prodire u slovenačku poljoprivredu. Upotrebom aplikacija koje najavljuju pojavu ili razvoj bolesti na biljkama, koje računarski vode mužu, upotrebom dronova, povezivanjem podataka – poljoprivrednicima je rad ne samo olakšan, već i jeftiniji, a manje ugrožava životnu sredinu. Zato je nužno da nove tehnologije budu dostupnije i prilagođene posebnim potrebama naših poljoprivrednih imanja. Digitalizacija je jedna od važnijih prelomnih tačaka u razvoju poljoprivrede, jer
donosi neslućene rezerve i mogućnosti za napredak i konkurentnost.“
Saradnja Srbije i Slovenije Slovenačka ministarka posebno je naglasila potrebu za povezivanjem među poljoprivrednicima radi razmene znanja i iskustva. Prvi koraci učinjeni su pre godinu dana kada je potpisan Memorandum o razumevanju između Ministarstva za poljoprivredu Srbije i Slovenije, koji je osnov za međusobnu saradnju mladih poljoprivrednika dve zemlje. Nedavno su se Udruženja srpskih i slovenačkih mladih poljoprivrednika dogovorila da se
zajednički kandiduju za projekat u okviru ERASMUS plus - Međunarodnog programa Evropske komisije koji ima za cilj
obrazovanje, obuku i mobilnost mladih.
„Naše ministarstvo podržava takvu saradnju i spremno je da ponudi svu pomoć u okviru svojih nadležnosti i mogućnosti. U Sloveniji gledamo na Srbiju kao na svog prijatelja i saveznika, a spremni smo da ponudimo pomoć pri prenošenju znanja, iskustava i dobre prakse na svim područjima delovanja. Osim toga, naš zajednički cilj je privući što više mladih ka radu u poljoprivredi i obezbediti im najpovoljnije moguće uslove. Rad u poljoprivredi je plemenit, ali i vrlo zahtevan poziv. Uverena sam da ćemo zajedničkim snagama i trudom uspeti da ga učinimo privlačnijim i perspektivnijim i za mlade“- zaključila je dr Aleksandra Pivec, slovenačka ministarka poljoprivrede, šumarstva i ishrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Italija i Srbija tradicionalno imaju prijateljske, ali i jake ekonomske veze, posebno imajući u vidu da je ova zemlja jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Zato ne čudi što Italija, sedmu godinu za redom učestvuje na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a drugu godinu su i Zemlja
partner. Ovu ulogu shvatili su vrlo ozbiljno, pa je za dolazak u Srbiju vladalo veliko interesovanje italijanskih kompanija.
Na najvećem poljoprivrednom sajmu u regionu posetioci su imali priliku da vide ponudu čak 27 kompanija iz Italije, kolektivnu izložbu najmodernijih poljoprivrednih mašina, sadni materijal voća, koji slovi za najbolji na svetu, sredstava za zaštitu poljoprivrednih kultura, hrane i suplemenata za životinja. I ne samo to, Italijani su rado podelili iskustva sa svojim srpskim kolegama, održali brojna predavanja i stručne seminare, dogovarali se o unapređenju postojeće, ili ugovarali buduću saradnju. Italijanski paviljon na 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, bio je najimpozantniji. Smešten na 440
kvadrata sav u belom dominirao je halom 1 i ostavljao posetioce bez daha. U skladu sa svojom tradicionalnom gostoljubivošću i dobro poznatim šarom, Italijani su imali i kutak za predah, gde ste mogli da se odmorite i uživate u ukusu prave italijanske kafe.
Srbija je zemlja poljoprivrednika, i to veoma dobrih, Italija je to prepoznala i želi da saradnju u ovoj oblasti iz godine u godinu sve više ojača i intenzivira i to na više nivoa.
„I za Italiju i za Srbiju poljoprivreda je jedan od ključnih sektora razvoja. Kao posebno značajno istakla bih to što između naše dve zemlje postoji velika komplementarnost. Naime, srpsku poljoprivredu karakterišu mala ili srednja poljoprivredna gazdinstva, prilično rascepkana, usitnjena zemljišta i znatno zastarela mehanizacija. Ovo su aspekti o kojim treba voditi računa i na kojima treba raditi, imajući u vidu predstojeći pristup Srbije EU. Italija je vodeći svetski proizvođač poljoprivrednih mašina i specijalizovanih alata upravo za te manje površine kakve su najčešće u Srbiji, to je naša šansa za saradnju i oblast
u kojima se mi međusobno dopunjujemo“– rekla je za Agrobiznis magazin Marina Skonjamiljo, direktor Italijanske agencije za spoljnu trgovinu i istakla:
„Osim ovoga može da pomognemo da se u Srbiji dodatno razvije i dostigne zavidan nivo proizvodnje poljoprivredno – prehrambenih proizvoda viskog kvaliteta. A svi znamo da Italija ima ogromno iskustvo u ovom domenu.“

Kao dobar primer saradnje dve zemlje je ulaganje čuvene italijanske kompanije „Ferrero“ u proizvodnju lešnika. Naime, kao ogroman potrošač lešnika za svoje
konditorske proizvode ova kompanija ima zasade u šest zemalja, a ovo koštičavo voće uzgajaju na 10.000 hektara. U Srbiji imaju poljoprivredno gazdinstvo od 600 hektara, a započeli su saradnju sa srpskim uzgajivačima lešnika jer imaju nameru da šire zasade. Ali, mnogo interesantnije od toga je što će u svojim voćnjacima koristiti najsavremeniju tehnologiju, kao što su razne aplikacije i dronovi, a rado će ta iskustva podeliti i sa srpskim poljoprivrednicima.
„Pored dosadašnjih ulaganja koje je imala u Srbiju, kompanija „Ferrero“ planira donošenje inovativnih tehnologija koje će unaprediti samu proizvodnji što će biti korak dalje u saradnji, ali i naš doprinos napretku vaše poljoprivrede. To nije samo ekonomsko, već ulaganje u budućnost i digitalne tehnologije u poljoprivredi. Cilj je da se uzgoju lešnika pristupi na jedan tehnološki drugačiji način što će biti dobro i za nas i za vas“ – objasnila je Marina
Skonjamiljo. Kada je u pitanju organska proizvodnja koja beleži rast svuda u svetu, Italijani su u tome daleko odmakli u odnosu na nas, ali su spremni da i u ovoj oblasti podele iskustva sa svojim srpskim partnerima. Srbija ima izuzetno povoljan geografsko – klimatski položaj za organsku proizvodnju, a to što se ljudi poljoprivredom mahom bave na tradicionalan način može da se pretvori u veliku prednost.
„Prvi, ključni korak u Srbiji učinjen je kada je usvojen zakon o organskoj proizvodnji. Ono što se do sada posmatralo kao nedostatak srpske poljoprivrede, a to
je tradicionalan način gajenja, upravo sada ako se tome pristupi na pravilan način, može da postane glavni adut srpske poljoprivrede i time napravi značajan iskorak u pravcu organske proizvodnje. U Italiji se vrlo intenzivno radi na očuvaju autentičnih autohtonih sorti, a to bi trebalo da bude i jedan od prioriteta Srbije“ – smatra naša sagovornica.
Uporedo sa očuvanje tradicionalnih srpskih proizvoda nastalih od autohtonih vrsta specifičnih za naše podneblje, treba raditi i na brendiraju i zaštiti oznake
geografskog porekla, kako bi ti proizvodi imali veću vrednost na tržištu.
„Praktično to se radi paralelno sa približavanjem ulaska Srbije u EU gde su propisi vrlo jasni i strogi prilikom dobijanja sertifikata i zaštite proizvoda na osnovu
geografskog porekla, jer je to garancija kvaliteta tog proizvoda“ – istakla je Marina Skonjamiljo za Agrobiznis magazin.

Izvor: Agrobiznis magazin

Španija je jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača u Evropi i na četvrtom mestu po prihodima ostvarenim od agrara sa više od 40 milijardi evra. Sa 23 miliona hektara Španija je druga u Evropi po površini iskorišćenog obradivog zemljišta i najveći su proizvođač i izvoznik voća i povrća u Evropskoj
uniji i treća zemlja sveta. Do ovih podataka vrednih divljenja nisu došli ni slučajno ni lako, a deo tajne uspeha svog agrara su podelili na srpskim poljoprivrednicima na 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Četvrtu godinu za redom Kraljevina Španija učestvovala je na novosadskom
sajmu, a predstavilo se sedam kompanija koje su lideri u oblasti poljoprivredne tehnologije i opreme. Na štandu Španije dočekali su nas srdačno uz svoju čuvenu pršutu, sir i čašu vina, ali i spremnost da odgovore na svako pitanje znatiželjnih posetilaca i medija. Ključ uspeha španskog agrara je u razvoju najnaprednije tehnologije koja obezbeđuje optimalnu i kontinuiranu proizvodnju i uspešnog modela zadrugarstva koje funkcionišu po principima multinacionalnih kompanija i tako nastupaju na tržištu.
„Španija ima raznolike klimatske uslove koji jednim delom pogoduju određenim poljoprivrednim kulturama, dok u centralnim i južnim delovima zemlje imamo
sušnu klimu što svakako ne odgovara agrarnoj proizvodnji. Ali, ti nedostaci su prevaziđeni inovativnim metodama pre svega u sistemima za navodnjavanje i razvojem plasteničke proizvodnje. Osim toga dosta je uloženo u istraživanje i inovacije kada je u pitanju semenski i sadni materijal, đubriva, prehrana bilja… Sve ovo je omogućilo da španski poljoprivrednici nezavisno od meteoroloških uslova, pa i godišnjeg doba kada govorimo o plasteničkoj proizvodnji, mogu da računaju na sigurnu celogodišnju proizvodnju“ – kaže za Agrobiznis magazin Havijer Alvares, šef ekonomskog i trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu.

Sa čak 74.900 hektara Španija je prva zemlja u EU po površini zasada pod plastenicima, pedeset odsto ove proizvodnje je namenjeno izvozu, a prihod od ove
grane poljoprivrede donosi 2,1 milijardu evra. Zato ne čudi što je i na novosadskom sajmu vladalo veliko interesovanje posetilaca i agronoma za inovativnost Španaca u oblasti plasteničkog uzgoja.
„Da primetili smo na našem štandu da vlada veliko interesovanje srpskih poljoprivrednika za našu plasteničku proizvodnju. Naša tehnologija je svakako zanimljiva i primenljiva i u Srbiji, posebno za biljne kulture, kao što su recimo jagode, kojima posebno odgovara uzgoj u plastenicima što znatno može da produži sezonu proizvodnje“ – kaže naš sagovornik. Španija je posebno ponosna na svoje moderne sisteme za navodnjavanje koji pokrivaju četvrtinu zemlje. Tako je došlo i do saradnje sa Srbijom, a zajedničkim snagama španski i srpski stručnjaci su osmislili i konstruisali najveći dvostrani električni Rendžer sistem za navodnjavanje na svetu. Dugačak je 1.600 metara, postavljen je u Belorusiji i može da bude ponos i Srbima i Špancima.
„Ovaj sistem za navodnjavanje je ne samo najveći na svetu već radi na električni pogon što se pokazalo kao mnogo isplativije od onih na naftu. Ovo je samo jedan od primera špansko-srpske saradnje u oblasti poljoprivrede, a verujem da će ih u budućnosti biti još više“ – kazao je Havijer Alvares.
Slično kao i u Srbiji gde zadrugarstvo ima tradiciju dugu 150 godina, i u Španiji zadrugarstvo se negovalo od davnina. Ali, oni su otišli korak dalje, pa su zadruge postale jedan od stubova razvoja poljoprivrede u ovoj zemlji i rešenje za izazove sa kojima se danas sreću savremeni poljoprivrednici.
„U početku, kao i u Srbiji, i mi smo imali uglavnom male i srednje proizvođače koji su shvatili da će im udruživanje doneti mnoge olakšice na polju znanja i razmene iskustva, ali i omogućiti lakši i bolji plasman njihovih proizvoda na tržištu. Od 2006. godine dolazi do udruživanja zadruga prvog stepena, pa danas
u Španiji imamo brojne primere složenih zadruga koje funkcionišu kao multinacionalne kompanije na evropskom i svetskom tržištu. Naravno, to je bilo
moguće uz dugoročnu agrarnu politiku koja je vođena u Španiji, pre svega kroz brojne fiskalne i poreske olakšice, ali i subvencije i druge
mere podrške zadrugama“ – otkriva naš sagovornik i ističe da udruživanje poljoprivrednih proizvođača jača njihovu pregovaračku poziciju, ali i priliku
za promociju i plasiranje robe.
„Osim toga preko zadruga poljoprivrednici mogu lakše i povoljnije da dobiju kredite, kupe potrebnu mehanizaciju… Španski model zadruga mogao bi u odgovarajućoj meri da se primeni i u Srbiji“.
I ako ste pomislili da Španci „spavaju na lovorikama“ i da ih je uspeh koji su postigli u poljoprivrednoj uljuljkao grdno ste se prevarili. Oni nastavljaju da istražuju i pronalaze nove načine za unapređenje proizvodnje. Poslednjih godina sve više se okreću organskoj poljoprivredi i Španija je prva u Evropi po površini zemlje koja je namenjena organskoj proizvodnji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Siva ekonomija je veliki problem u Srbiji, a to dokazuju podaci studije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koji govore da je reč o više od 15% bruto društvenog proizvoda. Dakle, svako peto preduzeće u Srbiji posluje izvan zakonskih okvira. Država tako godišnje gubi nekoliko stotina miliona evra, od čega samo na prodaji rezanog duvana na crno 300 mil EUR.

Učešće sive ekonomije najveće je u građevinarstvu, 43%, dok poljoprivreda sa 34% zauzima drugo mesto.

Izuzetno visok udeo sive zone u agroprivredi odraz je, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta, piše Poljoprivrednik.

Program NALED-a na smanjenju obima poslovanja u sivoj zoni i suzbijanje neformalnog zapošljavanja u dobroj meri se odnosi na poljoprivredu. Posebno su istaknute mere za kontrolu nelegalne proizvodnje i prometa duvana, GM soje, kao i prometa životinja, najviše u pograničnom pojasu Raškog i Pčinjskog okruga, gde je ova pojava najizraženija, a država godišnje gubi više miliona evra. Ništa manji gubici nisu u bespravnom iskorišćavanju vodnih i šumskih resursa.

Prema NALED-u, pozitivan primer borbe protiv sive ekonomije jeste saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede, uz podršku Poreske uprave, u vezi sa elektronskim sistemom prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi.

- Za nešto manje od pet meseci, onlajn prijavljivanje sezonaca, portal sezonskiradnici.gov.rs koristilo je oko 119 poslodavaca iz 83 lokalne samouprave. Na poslovima ljuštenja, sortiranja i pakovanja voća i povrća, kao i orezivanju, sadnji i pripremi zemljišta za setvu bilo je legalno angažovano 5.677 sezonskih radnika. Svi oni su ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje, uz istovremeno plaćen porez kao doprinose na PIO - rekao je Vladimir Čupić, predsednik Saveta za hranu i poljoprivredu NALED.

U agroprivredi je siva zona poslovanja posebno izražena u mlinarskoj i pekarskoj industriji. Svaka druga vekna na našem tržištu, tvrde dobro upućeni u oblasti prehrambeno-prerađivačke industrije, proizvedena je na crno, a gotovo 50% prometa odvija se van zakonskih okvira.

- Bila je odomaćena praksa da pojedini mlinovi kupuju pšenicu na crno, a da na isti način pekarima prodaju brašno. Usled takve nelojalne konkurencije, koju niko nije sankcionicao, osim države koja je zakinuta za porez na promet, veliku štetu trpeli su mlinovi i pekare koji rade legalno i po važećim propisima - kaže Zdravko Šajatović, direktor Žitounije, napominjući da zvanična statistika registruje samo 40% proizvodnje hleba u Srbiji, dok se 60%, najviše u privatnom sektoru, proizvodi i prodaje nelegalno.

Siva ekonomija i nelojalna konkurencija takođe su uzroci velikog dela problema u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Posebno se loše odražavaju na poslovanje zemljoradničkih zadruga.

- Tražiili smo da se uvedu adekvatne mere za otklanjanje prisustva sive ekonomije u poljoprivredi koja značajno otežava poslovanje zadruga. Tu pre svega mislimo na poboljšanje načina kontrole rada svih fizičkih lica na tržištu poljoprivrednih proizvoda, a istovremeno se zalažemo za uvođenje stimulativnih mera i olakšica za sve zadruge koje se dosledno pridržavaju zakonskih okvira i regularno posluju - kaže sekretar Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj, uz napomenu da bi još veće udruživanje poljoprivrednika u zadruge podsticajno delovalo na smanjenje sive ekonomije.

Po mišljenju stručnjaka, smanjenje udela ilegalnog poslovanja i zapošljavanja može da se dovede na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope za tri do pet godina. Nužno je da se sinhronizovano donesu mere za smanjenje gotovinskih plaćanja, kao i podsticanja bezgotovinske isplate preko računa. Isto tako, uz opšteprihvaćenu podršku legalnog poslovanja i zapošljavanja, potrebni su i stimulativnija poreska politika, usaglašeno delovanje inspekcijskih službi, nulta tolerancija za korupciju, kao i adekvatno i dosledno kažnjavanje svih prekršaja kojim se smanjuju budžetski prihodi i podstiče nelojalna konkurencija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2538538/poljoprivreda-na-drugom-mestu-po-sivoj-ekonomiji-sta-je-resenje-problema

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31