Bil Gejts, četvrti najbogatiji čovek na svetu, tiho je ugrabio 242.000 hektara poljoprivrednog zemljišta širom SAD.To ga čini uticajnim privatnim vlasnikom poljoprivrednog zemljišta u SAD.

Posle višegodišnjih izveštaja da je kupovao poljoprivredno zemljište u državama Florida i Vašington, The Land Report je otkrio da je Gejts kupio poljoprivredno zemljište u 18 američkih država, prenose "Novosti".Njegova najveća imanja su u Luizijani (69.071 hektara), Arkanzasu (47.927 hektara) i Nebraski (20.588 hektara). Pored toga, on ima udeo u 25.750 hektara zemljišta na zapadnoj strani Finiksa u Arizoni.

Prema istraživanju lista, zemljište drži direktno i preko Cascade Investments.

Iako može biti iznenađujuće da je tehnološki milijarder takođe najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u zemlji, ovo nije jedini Gejtsov pokušaj u poljoprivredi.

Tokom 2008. godine, Fondacija Bila i Melinde Gejts najavila je 306 miliona dolara bespovratnih sredstava za promociju održive poljoprivrede sa visokim prinosom među malim poljoprivrednicima u podsaharskoj Africi i Južnoj Aziji.

Fondacija je tada uložila i u razvoj i širenje „superuseva“ otpornih na klimatske promene i na mlečne krave sa većim prinosom.

Prošle godine organizacija je osnovala Gates Ag One, neprofitnu organizaciju koja unapređuje te napore.

Nije potpuno jasno kako se koristi Gejtsovo poljoprivredno zemljište, piše Forbs.

Međutim, postoje neke naznake da bi zemljište moglo da se koristi na način koji se poklapa sa vrednostima fondacije.

Cottonwood Ag Management, deo kompanije Cascade, član je Leading Harvesta, neprofitne organizacije koja promoviše održive poljoprivredne resurse koji daju prioritet zaštiti useva, tla i vodenih resursa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2021&mm=01&dd=15&nav_id=1795628

Ministarstvo poljoprivrede je planirajući razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje za ovu godinu donelo Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u ruralnom razvoju na zadovoljstvo svih farmera i stručnjaka koji se bave ovom privrednom granom.

To je, kako ističe Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, od posebne važnosti za svakog farmera koji se bavi ili hoće da se bavi intenzivnom primarnom poljoprivrednom proizvodnjom ili preradom poljoprivrednih proizvoda zato što treba da zna kako da planira i raspodeli finansije za predstojeću proizvodnu godinu.

„Ovom uredbom predviđene su i mere ruralnog razvoja za unapređenje konkurentnosti i to za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva koje se odnose na podsticanje podizanja novih višegodišnjih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, podršku za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje, investicije za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne biljne i stočarske poljoprivredne proizvodnje, investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda,kao i nabavku opreme u sektoru mesa, mleka i piva u iznosu od 1.000 dinara, izgradnju objekata i nabavku opreme u sektoru proizvodnje vina i jakih alkoholnih pića“, kaže Širtov.Po njegovim rečima predviđeni su i podsticaji u organskoj proizvodnji koji se odnose na očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa, diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima, unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima, podršku mladima u ruralnim područjima, sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti u smislu dodavanja vrednosti kroz preradu kao i za uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih prizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima.

Svi poljoprivredni proizvođači koji su zainteresovani za realizaciju ovih mera agrarne politike Ministarstva poljoprivrede donete za ovu godinu kao i za dodelu sredstava koja se, između ostalog odnose, na ostvarenje prava premije za mleko, osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, podsticaje za kvalitetne priplodne mlečene krave, tovne krave i bikove, ovce, koze, jarčeve, krmače, nerastove… mogu da se za sve informacije obrate savetodavcima Poljoprivredno savetodavne i stručne službe u Vranju.

Izvor:https://jugmedia.rs/usvojena-uredba-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-i-ruralnom-razvoju-za-ovu-godinu/

Ministarstvo poljoprivrede će za podsticaje u ovoj godini opredeliti 37,5 milijardi dinara, a u planu je da se, uz podršku Svetske banke, poljoprivrednicima omogući da konkurišu i kroz poseban program za nabavku osnovnih sredstava. Najavljuje se i prvi poziv za IPARD u aprilu za Meru 1, kada će biti raspisan poziv za mehanizaciju, osnovna sredstva, izgradnju, i sve što poljoprivrednici mogu da koriste za ulaganja u imovinu.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, u razgovoru za Agrobiznis magazin kaže da je Ministarstvo koje on vodi ispatilo preko 99,5 % planiranih sredstava iz Budžeta za 2020. godinu, i podseća na neke važnije mere: „Pored subvencije u vidu osiguranja proizvodnje za više od 38.000 gazdinstava, isplatili smo subvencije za mleko, meso, ali i podršku za 41 vinariju kojima smo dali pola milijarde dinara da osavremene svoju proizvodnju. Kada je reč o isiguranju dali smo 1,25 milijardi dinara, i ostalo je bukvalno još 7 zahteva koje podnosioci moraju da kompletiraju, tako da smo mi sve ove isplate za
2020. godinu završili pred sam kraj godine."
Koliko novca je uloženo, može li brže i više?
Može i mora, tu nema dileme. Kroz primer ću vam i objasniti. U 2019. godini mi smo isplatili oko 7 milijardi dinara podsticaja za višegodišnje zasade i traktore, u 2020. godini, koja kao što znate svi bi da je zaborave, mi smo isplatili 11 milijardi dinara. To je četiri milijarde više. Dakle, sve se može kada se hoće, samo mora da se radi i svi moraju više da se trude, ako želimo da idemo brže napred.
Šta je sa isplatama za mlade poljoprivrednike i da li su počeli sa realizacijom projekata?
Uspeli smo zahvaljujući razumevanju Vlade Srbije i Ministarstva finansija da obezbedimo dodatni novac, tako da umesto 2.500, čak 3.000 mladih je dobilo novac za svoje projekte. Oni su već sada u fazi realizacije, jer imaju za taj posao rok od 90 dana koji počinje da teče onog momenta kada prime rešenje. Međutim, nemojte misliti da je ovde posao gotov, nikako. Mi ćemo sva gazdistva posetiti i utvrditi kako se novac troši, i da li su ispunili sve što su obećali. Moram da podsetim da nije mali novac izdvojen, po korsiniku to je milion i petsto hiljada dinara, a ukupno blizu tri milijarde dinara. To je ogoroman novac izdvojen iz Budžeta kada se ceo svet trese šta će biti sa ekonomijom. Mi, ne samo da smo uložili, već ćemo nastaviti i ubuduće sa ulaganjima u mlade na selu, i da im što više pružimo kako bi mogli da žive potpuno ravnopravno u uslovima koje imaju i oni u gradu, s tim što sam ubeđen, a godina iza nas je pokazala
da nema veće sreće nego živeti i raditi na selu, pogledajte koliko se kupuju sada imanja širom Srbije, to vam više govori o svemu.

Šta mogu mladi da očekuju u 2021. godini?
Ove godine spremamo veliku novinu i to i ona se ogleda u tome da ćemo mi davati avansno subvencije za mlade ljude i sve one koji žele da unaprede svoju proizvodnju. Sa Svetskom bankom smo napravili kreditnu liniju koja nam omogućuje da 50% sredstava damo bespovratno, 40% će biti povoljan kredit, a poljoprivednici će imati učešće od samo 10 odsto. Mislim da povoljnija subvencija do sada nije bila na našim prostorima.
Kako će ići podnošenje zahteva?
Biće jednostavno. Javite se Upravi za agrarna plaćanja, nakon odobrenja 50 odsto podsticaja, idete kod poslovne banke i tražite kredit od 40 odsto vrednosti investicije sa već odobrenih naših 50% ,vi treba samo u tom trenutku da imate 10% vrednosti investicije i možete da počnete sa radom.
Šta je ključno na čemu ćete raditi tokom 2021. godine?
U Srbiji je još uvek na snazi sistem obračuna PIO za poljoprivrednike iz 1986. godine. Taj sistem je u osnovi neprirodan i nepravedan iz razloga što isti iznos doprinosa plaćaju poljoprivrednici koji obrađuju 1 hektar zemlje, i oni koji obrađuju 100 hektara. Takva praksa dovela je do nagomilavanja dugova po osnovu PIO od preko 2 milijarde evra, što je opterećenje i za poljoprivrednike, i za državu. Mi smo dostavili predlog Ministarstvu finansija, kako bismo rešili ovaj problem, i očekujemo njihovo mišljenje i odobrenje. U suštini priprema se reforma sistema koja će rešiti problem dugovanja, i ujedno i uspostaviti pravedniji sistem plaćanja doprinosa. Ovaj sistem će biti zasnovan na ekonomskoj snazi poljoprivrednih gazdinstava. Korišćenjem modernih modela izračunavaćemo vrednost proizvodnje na gazdinstvu, i to će činiti osnovu za određivanje doprinosa, a samim tim i poljoprivrednih penzija u budućnosti.
Vaš resor je dopunjen i prehrambenom industrijom, malo neopaženo se to desilo ali je to suštinski važno za poljoprivredu. Kakav je plan za prehrambenu industriju?
Cilj će nam biti da se domaće sirovine koje su višak na tržištu, ili se izvoze kao sirovine prerade i da se na taj način stvori veća vrednost što će u krajnjoj liniji
generisati i veći BDP. Upravo to planiramo da postignemo još intenzivnijom podrškom za uvođenje novih tehnologija u prehrambenu industriju i otvaranjem novih tržišta. Da budem konkretan navešću vam primer fabrike sa modernom tehnologijom u sektoru prerade voća i povrća, takvu fabriku da izgradite zahteva investicije od oko 20 miliona evra, pre svega zbog ulaganja u opremu koja u najvećoj meri automatizuje proizvodnju. Upravo tom automatizacijom se smanjuje potreba za ljudskim radom sa nekih 200 na 20 radnika za isti obim proizvodnje u odnosu na zastarelu tehnologiju koja zahteva puno manuelnog rada. Dakle, mi ćemo pomagati da se što više unapredi proizvodnja kroz automatizaciju. Pandemija nam je pokazala koliko je značajno imati dovoljno hrane za svoje potrebe. Srbija je u tom smislu pokazala svoju snagu i vitalnost. U 2020. godini ostvarili smo rast od 5% i to je velika stvar za sve nas. Pokušaćemo i u godini pred nama da ostvarimo vrhunske rezultate. Biće naravno dosta izazova ali mislim da je država spremna, a to smo pokazali tokom 2020. godine. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Posle rata 1999. godine i zatvaranja fabrika na Kosovu i Metohiji, Srbi su ostali bez posla. Mnogim porodicama pretila je glad. Eparhija raško-prizrenska pokrenula je narodne kuhinje za dve i po hiljade ljudi. Posle toga pokrenula je i ekonomije. Novu podiže pri manastiru Gračanica.Ko ima hranu ima i egzistenicju. To je vodilja i pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji. Narodne kuhinje su vremenom prerasle u ekonomiju. Desetak je godina kako imaju svoje farme krava, bikova, svinja, ovaca, koza. Imaju pogone za proizvodnju stočne hrane, preradu mleka, pasterizaciju voća i povrća, plastenike na skoro jednom hektaru.

I tu nije kraj. Vladika raško-prizrenski Teodosije je nakon obnove Prizrenske bogoslovije, dograđivanja manastirskog kompleksa Visokih Dečana, krenuo u podizanje ekonomije manastira Gračanica, na imanju od 55 hektara.

"Do sada manstirska ekonomija je bila u krugu manastira na veoma skučenom prostoru, i mehanizacija i sve ostalo. Sada smo izmestili ekonomiju i počeli smo od početka", rekao je vladika Teodosije.

Za dve godine podignuti su objekti, u koje su smeštene krave, telad, svinje i živina. Mehanizacija će biti zaštićena. Na prostoru ekonomije dogovorena je gradnja štale za farmu od nekoliko stotina ovaca i koza.

"Manastirska ekonomija je u funkciji naše crkve, našeg naroda, narodnih kuhinja odakle hranimo siromašne i gladne i naše Bogoslovije u Prizrenu. Poenta je i da se ovde mladi ljudi zaposle. Trenutno smo zaposlili sedmoro radnika, sedam porodica smo obezbedili, a kada budemo sve završili biće oko 10 do 15 radnika", kaže vladika Teodosije.

Biće onda na ekonomijama narodne kuhinje u Novom Brdu i manastira Gračanica više od 60 zaposlenih ljudi i toliko zbrinutih porodica.

"Tako da će to biti dve farme pod jednim krovom, a ako bude sreće, možda se pojavi neko koji će vođen ovim primerom, moći da proširi i na severu i na nekom drugom delu Kosova, da se pruži ljudima šansa za zaposlenje i proširenje kućnog fonda", kaže Svetlana Stević iz Narodne kuhinje "Majka devet Jugovića".

Cilj je samoodrživost crkvene ekonomije i narodnih kuhinja. Crkva međutim u svemu ovome ne bi mogla sama.

Obe farme izgražene su donacijama. Dobrotvori su Vlada Srbije preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Solidarnost za Kosovo, Fondacija za Kosovo iz Kalifornije, norveška vlada, Putevi Srbije i Magistrala iz Beograda, Eparhija austrijsko-švajcarska. Njihovi prilozi znače opstanak crkve i Srba na Kosovu i Metohiji.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4217099/narodna-kuhinja-kosovo-manastiri-ekonomija.html

Grad Novi Pazar je i ove godine budžetom planirao značajana sredstva za podsticaj poljoprivrede u Novom Pazaru. Međuopštinska unija poljoprivrednih udruženja će napraviti plan u saradnji sa poljoprivrednicima na koji način I za koje grane će sredstva biti utošena.

Prethodnih godina grad Novi Pazar je značajnim sredstvima pomagao unapređenje poljoprivrede ovog kraja. Kupljena je mehanizacija, priključci i creva za dovod vode,a u uz pomoć tog novca poljoprivrednici su dobili pomoć u raznim granama. Plan je ambiciozan I ove godine, a biće urađen do Skupštine Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja, kaja je zakazana za 19.januar.

Sajtarić kaže da je mehanizacija, koju je grad kupio od 2019.godine u velikoj meri pomogla poljoprivrednicima da lakše rade na svom imanju I da poboljšaju proizvodnju.

Poljorpivrednu mehanizaciju, koju je grad kupio koristila su 932 poljoprivredna gazdinstva.

Izvor:https://rtvnp.rs/2021/01/08/poljoprivrednici-prave-plan-rada-za-2021-godinu/96109

Srbija se našla na Top 10 listi holandskog Ministarstva poljoprivrede po napretku u deset ključnih tačaka ostvarenom u agrarnom sektoru u 2020. godini, koja je, osim što će ostati upamćena po najgoroj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom koronavirusa, donela i neke pozitivne promene. Agro sektor Srbije je odoleo korona oluji, pri čemu su višegodišnji programi saradnje, inovativne inicijative, usmeravanje regulative, regionalna saradnja, razvoj e-trgovine, kao i održivost proizvodnje, ostali su na pravom putu i napredovali. Jedan od najjačih i najkonkurentnijih agrosektora u Srbiji je uzgoj voća konstatuju holandski agri stručnjaci već u prvoj rečenici analize, koja je objavljena na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede. “Kriza je imala neto pozitivan efekat na prodaju poljoprivrednih proizvoda. Dok su srpski poljoprivredni proizvođači povećali prinose za 10,3 posto u 2020. godini, uzgajivači voća i povrća su povećali prodaju za čak 20 procenata, usled promene potrošačkih navika u doba pandemije", navodi se u tekstu. Pored trenda rasta proizvodnje, Holanđani podsećaju da se u Srbi uveliko završava projekat Horti centar Adria zamišljen kao logističko-obrazovni centar, a koji realizuju Balkan Grinhaus i KG Grinhaus BV&KG Sistems. Ovo neće biti samo izložbeni salon najnovijih tehnologija i opreme, već i mesto gde će poljoprivrednici iz Srbije i zemalja u okruženju moći da se upoznaju sa sofisticiranim stakleničkim tehnologijama i upotrebom energetski efikasnih i održivih rešenja u poljoprivredi, napominje se u analizi. Dalje se navodi da Holandija želi da zaključi ugovore o saradnji sa srpskim proizvođačima voća, ali i sa obrazovnim ustanovama u voćatrskom sektoru u Srbiji. Posebno se apostrofira inicijativa Vlade Srbije, odnosno Ministarstva poljoprivrede u okviru CEFTA sporazuma za uvođenje Sistema jedinstvenog fitosanitarnog sertifikata, kao dostignuće u otklanjanju barijeta i u unapređivanju trgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda u regionu. Kao četvrti važan uspeh Srbije Holanđani ističu uspostavljanje šest zelenih koridora Zapadnog Balkana, koji su postali operativni već u roku od mesec dana od izbijanja korona virusa. Napominju da je to bila prva zajednička aktivnost carinskih službi CEFTA sporazuma, koja je pokazala da su Srbija i region Zapadnog Balkana brže reagovali na kriznu situaciju od ostatka Evrope. Pored toga, holandski agro stručnjaci ukazuju i na porast elektronske trgovine koji je zabeležen u svim zemljama širom sveta, pa i u Srbiji. Konstatuju brzi zaokret potrošača ka kupovini putem interneta, što je po njima jedna od neočekivano pozitivnih promena u srpskoj agroekonomiji ove godine. “U aprilu 2020. godine, na prvom vrhuncu pandemije u Srbiji, kupovina putem interneta u onlaljn prodavnicama poljoprivrednika zabeležila skok od preko 400 posto za manje od godinu dana", naglašava se u analizi. Digitalizacija poljoprivrede u Srbiji, nastavlja se dalje, brzo uzima maha. Poljoprivreda je konzervativan sektor i obično treba vremena da se uvedu inovacije u svakodnevnu praksu. Međutim, globalna pandemija naterala je srpske poljoprivrednike da traže nove tehnologije. Ovo su podržali Ministarstvo poljoprivrede i državna poljoprivredna savetodavna služba. Srpski poljoprivrednici se sada nalaze u okruženju u kojem se ekonomija može zaustaviti i restartovati u momentu za šta će najvažniji biti otpornost, novi poslovni modeli i trajno prilagođavanje. Naročita pažnja je u analizi posvećena Berlinskom procesu, kao inicijativi čiji je cilj jačanje regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu i pomoć integraciji ekonomija našeg regiona u Evropsku uniju. Ocenjuje se da će ova inicijativa suziti jaz između regiona i EU, da će biti katalizator za dublju regionalnu ekonomsku integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU. Srbija je najveći proizvođač poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na Zapadnom Balkanu. U regionu CEFTA, Srbija obezbeđuje najmanje polovinu regionalne proizvodnje različitih poljoprivrednih proizvoda. Najjači podsektor je proizvodnja voća, ali srpske plantaže takođe učestvuju sa više od jedne polovine u regionalnoj proizvodnji kukuruza, ječma, šećerne repe i soje, primećuju u Holandiji. “Srbija je drugi najveći proizvođač soje u Evropi, odmah posle Italije, sa potencijalom da dostigne lidersku poziciju. U 2019. godini, Srbija je imala udeo od jedne četvrtine u ukupnoj proizvodnji soje u EU. U 2020, ovaj udeo će verovatno biti veći. Procenjujući proizvodnju soje sa nivoa evro-regiona, AP Vojvodina je na prvom mestu među više od 300 evropskih regiona. U tekstu se dodaje da je procenjena ukupna površina useva pod pšenicom u Srbiji 2020. oko 600 hiljada hektara, pet posto više nego prethodne godine, uglavnom zbog visokih cena pšenice tokom 2019/20. Proizvodnja kukuruza za 2020/21 procenjuje se na 8,0 miliona metričkih tona, gotovo 10 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz kukuruza u Srbiji od 3,2 miliona tona u 2019/20. bio je rekordan, samo su neke činjenica navedenih u tekstu holandskog Ministarsva poljorpivrede. Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/svetska-%E2%80%9Cagrosila-hvali-srbiju-i-njene-poljoprivrednike_1193709.html

Srpski agrar više od decenije je čekao na sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije za pomoć poljoprivredi IPARD. Kada je, konačno, 25. decembra 2017. godine, počelo njegovo sprovođenje, čini se da domaći poljoprivrednici nisu bili previše obučeni i da se nisu snašli.
Kako su nam rekli u Upravi za agrarna plaćanja, do sada je obavljeno i sprovedeno devet IPARD javnih poziva, u okviru tri mere. Pristiglo je 1.746 zahteva, a do sada su 204 poljoprivrednika isplaćena sa 11,7 miliona evra.

- Odziv poljoprivrednih proizvođača je veoma dobar - govori Biljana Petrović, v. d. direktora Uprave za agrarna plaćanja. - To pokazuje i činjenica da u svakom pozivu za meru jedan, koja je namenjena razvoju primarne poljoprivredne proizvodnje, tražena sredstva uvek budu iznad opredeljenih. Najveći broj zahteva je pristigao za nabavku novih traktora. Veliko je interesovanje i za ruralni turizam, kao i za nabavku ostale mehanizacije za primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Oko 30 odsto zahteva je za podsticaje za izgradnju objekata.

Prema njenim rečima, za meru 3, namenjenu razvoju prerađivačkih kapaciteta, pristiglo je manje zahteva. Ovi podsticaji namenjeni su za kompanije i preduzetnike i reč je o izuzetno skupim investicijama. Inače, za devet sprovedenih javinih poziva, opredeljeno je oko 172 miliona evra. Od toga, 75 odsto ovih sredstava je iz budžeta EU, a 25 odsto obezbeđuje Srbija.

- Zbog trenutne epidemiološke situacije, u ovom trenutku nemamo aktivnih javnih poziva - ispričala je Petrovićeva. - Sledeći poziv očekuje se u aprilu 2021. i to će biti za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava. To će uslediti posle usaglašavanja zakonskog okvira za sprovođenje IPARD programa, koji bi omogućio uvođenje avansnog plaćanja. Ideja je da se posle odobravanja projekta, korisniku omogući povlačenje sredstava u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije, bez PDV. Tako ćemo korisniku olakšali pristup finansijskim sredstvima, ali i ubrzti realizaciju investicije. Ostatak podsticaja, poljoprivrednik bi dobio u drugoj fazi, kada se odobri zahtev za isplatu.

Ipak, strogi propisi EU, za mnoge srpske poljoprivrednike su i neostvarivi. Razloga za odbijanje uvek ima, a strah od papirologije i pisanja projekata je očigledno preveliki.

- Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni - ističe Petrovićeva. - Potrebne su obimna dokumentacija i detaljne pripreme kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim zahtevima. Poljoprivrednici ne bi trebalo da strahuju od toga, već da se dobro informišu o uslovima, odaberu podršku i da do detalja isplaniraju svoju investiciju. Za svu pomoć mogu da se obrate nama ili poljoprivrednim stručnim službama. Svako može sam da pripremi dokumentaciju, ali ako žele da angažuju konsultanta, treba da imaju u vidu da je taj trošak prihvatljiv u IPARD programu, tačnije da se refundira u određenom procentu.Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, srpski proizvođači uvek imaju dilemu i strah kod uzimanja ove vrste pomoći.

- U odnosu na iskustva zemalja koje su primljene u EU, Srbija nije do kraja najbolje organizovala deo koji se tiče pripreme dokumentacije - smatra Prostran. - Bilo bi dobro da to rade specijalizovane agencije, jer nisu svi dovoljno obrazovani i IT pismeni, da bi mogli da spreme dokumentaciju koja je ogromna. EU je birokratska i nama je teško da to ispunimo, jer imamo averziju prema papirima. Ovde ne možemo kako mi hoćemo, već kako EU zapoveda. I ta pravila su ista za sve u EU, ne samo za nas. Taj novac su najbolje povlačili Poljaci. U svakom slučaju, sredstva iz IPARD su povoljna, najviše se usmeravaju ka mehanizaciji i za nabavku staklenika i plastenika. Ipak, treba dobro do kraja sve osmisliti, jer poljoprivrednik može biti odbijen zbog sitnice.KONKURISATI u IPARD je stvarno teško i zahtevno. Mnogi stočari su pokušali da ostvare ove podsticaje, ali su odbijeni. Ipak, jedan do glavnih problema zbog kojeg ne mogu da konkurišu za IPARD sredstva jesu nelegalno sagrađeni objekti na imanjima, objašnjava Sanja Bugarski, predsednik Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine.

- Legalizacija i vlasništvo su veliki problemi i u gradu, a ne na selu - smatra Bugarski. - Moj zahtev za legalizaciju čeka u Opštini Inđija od 2003. godine, a imam sve papire spremne i predate. IPARD je zahtevan i ide do najsitnijih detalja.POSTUPAK za dobijanje IPARD podsticaja sastoji se iz dve faze. Prihvatanje projekta i faza odobravanja isplate. Proces odobravanja projekta može da traje i do devet meseci od dana podnošenja zahteva. Dok deo da se odobri isplata traje oko pola godine, od momenta kada se podnese zahtev za ovu fazu.

- Ovi postupci se završavaju donošenjem rešenja povodom zahteva za odobravanje projekta ili isplate IPARD podsticaja - govori Petrovićeva. - Između ove dve faze, korisnik IPARD treba da realizuje svoju investiciju na način i u roku koji je utvrđen. Trajanje ove faze zavisi od složenosti projekta.

Kako nam objašnjava Petrovićeva, potencijalni korisnik IPARD podsticaja treba da odabere podršku i obezbedi sredstva, kojima će sprovesti projekat, kada on bude bio odobren. Novac ne mora da bude na bankovnom računu u momentu podnošenja zahteva.

- Treba imati na umu i vreme koje je potrebno odvojiti za pribavljanje uverenja, prikupljanje ponuda, izradu poslovnog plana, dobijanje dozvola i ostale dokumentacije neophodne u procesu podnošenja zahteva za odobravanje projekta - ističe Biljana Petrović.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/948020/kroz-gusto-reseto-evropskih-para-mnogim-poljoprivrednicima-prekomplikovano-dobijanje-novca-ipard

Tihomir Bojanić iz mitrovačkog sela Čalma, poljoporivredom se aktivno bavi  oko 35 godina i to najviše  povrtarstvom i uzgojem paradajza. Objašnjavajući zašto se posle godina rada u Sremskoj Mitrovici,  odlučio za poljoprivrednu proizvodnju,  kaže da je tu video perspektivu jer ujutru kada svane sunce bude ga ceo dan što je za povrće dobro. Ima 7000 stabala krušaka,  a pod paradajzom obično ima pet jutara zemlje. To je po njegovim rećima dosta i bila bi velika šteta da mu to strada,  zato je među prvima u selu počeo da osigurava proizvodnju. „Proizvodnju osiguravam u Dunav osiguranju. Mogu vam reći da nisam pogrešio, jedna fina uredna kuća. Na vreme izađu na teren i redovno mi isplate štetu“, priča Tihomir.

Mladi proizvođači prema njegovim rečima treba da osiguraju proizvodnju, da bi mogli mirno da spavaju. On je ističe da je ove godine osigurao kruške,  imao je baš veliku proizvodnju,  ali budući da istoga dana nije osigurao paradajz, sledeće noći nije mogao da spava i jedva je čekao jutro da ode da osigura i paradajz. „Uradio sam to da mogu mirno da spavam. Recimo, 2018. je šteta bila 100 odsto i isplatili su mi sve, a da nisam osigurao šta bi bila velika. Dao sam 1.000 evra,  ali neka sam“, kaže Tihomir Bojanić.

Tihomir je 1985. godine posadio prvo jutro pod paradajzom, da bi danas imao pet jutara i unapred prodatu proizvodnju. On od svojih plodova kojih bude i po 150 na jednom struku pravi ceđeni paradajz koji kuva i prodaje širom Srbije. Kada je sezona, po nekoliko tona dnevno ovog proizvoda ide put kupaca u Beogradu, Subotici, Valjevu... ali se i od njegovih sirovina pravi paradajz sa izvoz u London! Za svoj rad dobitnik je brojnih proiznanja i medalja što kao najbolji proizvođač, a nešto i za vrhunski kvalitet. On koristi iskuljičvo holandsko seme industrijskog pradajza uz minimalnu upotrebu hemijskih sredstava. Ostvaruje prinos i preko 70 tona. A u poslu mu pored supruge i sina pomaže i preko 15 radnika. 

Sve više poljoprivrednih proizvođača u Srbiji shvata neophodnost osiguranja svoje proizvodnje, i ulaganje u osiguranje,  ne doživljava kao trošak, već kao ulaganje, to se moglo videti na radionici održanoj u okolini Sremske Mitrovice, koju je održalo udruženje novinara za poljoprivredu Agropress, a podržala kompanija ,, Dunav osiguranje“.

Miloš Kevilj,  iz sela Divoš,  čije se domaćinstvo bavi ratarskom proizvodnjom na oko 250 do 300 hektara, a sa osiguranjem je počeo 2013. godine.

 „Maltene svake godine budu štete na nekom delu. Bile su i do 30, 40 odsto, tako da nam se osiguranje isplatilo svake godine“, kaže Kevilj, i dodaje da se u njegovom selu posledenjih godina sve više proizvođača uključuje u osiguranje, pa je pre desetak godina, jedva dva-tri čoveka u selu radilo osiguranje,  a sada je u osiguranje uključeno sigurno oko 30, 40 njih.

Miloš sarđuje sa Dunav osiguranjem i kaže da je zadovoljan brzinom procene štete i isplatom.

 

Nada Kovačević,  iz Glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici,  ističe da je ova osiguravajuća kuća i pored teške situacije 2020. godine bila maksimalno na usluzi svojim osiguranicima prilikom ugovaranja osiguranja, proceni i naknadi šteta. Takođe i kada je reč o savetima, što je bio slučaj i ove godine uz mere zaštite. Ona naglašava da Dunav nudi osiguravajuću zaštitu za sve vrste gajenih kultura,  i to od osnovnog rizika od grada, požara, udara groma, ali i dopunskih rizika od oluje, poplave, mraza. Navodi da je glavna filijala „Dunav osiguranja“ Srem,  ove godine svojim osiguranicima isplatila oko 150 miliona dinara na ime odštete,  i to po osnovu 570 odštetnih zahteva na usevima. Ističe da i pored rasta zaključenih polisa neki proizvođači i dalje imaju stav da šteta neće baš njima da se desi,  a praksa je pokazala da su velike štete posledica takvog stava.

Objašnjavajući koliko iznose premije Kovačević navodi da za hektar pšenice sa prinosom od 5.000 kg, po ceni od 20 dinara za kilogram, sa osiguranom sumom od 100.000 dinara premija iznosi 2.195 dinara.  „Osiguranik od tog iznosa pri zaključenju plaća samo porez od pet odsto, a ostatak plaća posle skidanja useva. Kada uračunamo povrat po osnovu subvencija premija osiguranja poljoprivrednika, ovo osiguranje košta samo 1.300 dinara.

Kada je reč o paradajzu, za osiguranje jednog hektara zasejanog ovom kulturom sa prinosom od 35 tona po hektaru i ceni od 20 dinara po kilogramu, sa sumom osiguranja od 700.000 dinara, premija osiguranja iznosi 39.000 dinara,  a kada se uračuna povrat premije od 40 odsto, proizvođač za osiguranje treba da izdvoji 23.000 dinara. „ Svesni smo značaja poljoprivrede kao strateške grane privrede,  tako da planiramo da i sledeće godine radimo na edukaciji naših osiguranika i proizvođača inaće“, naglašava Nada Kovačević.

Objašnjavajući kakvo je stanje vezano za broj registrovanih gazdinstava, i šta lokalna samouprava sa svoje strane radi na pomoći proizvođačima,  zamenik gradonačelnika Sremske Mitrovice, Petar Samardžić,  kaže da je na teritoriji ovog grada registrovano oko 6.000 gazdinstava.

Navodi da kod podsticajnih lokalnih mera podrške lokalna samouprava vodi računa da ne dolazi do dupliranja mera koje već postoje na pokrajinskom i republičkom nivou.

„Prethodnih godina smo imali i podsticaje u oblasti subvencionisanja nabavke semenskog materijala u povrtarstvu.

Ove godine smo uspešno realizovali jednu meru u oblasti osiguranja stoke i useva,  i to od 20 odsto kod osiguranja umatičenih grla stoke i osiguranja ratarskih useva“.

Maksimalan iznos podsticaja bio 20.000 dinara po zahtevu, za šta je bilo opredeljeno pet miliona dinara.  Samardžić ističe da je pristiglo oko 500 zahteva,  i da se  početkom naredne godine očekuju prve isplate ovih podsticaja.

 „Sa Dunav osiguranjem smo imali dobru saradnju u oblasti zimskih prezentacija,  ili predavanja, posebno oko osiguranja stoke, voćarstva i povrtarstva, a sa tim ćemo nastaviti i ubuduće“, rekao je Samardžić.

 Izvor: TANJUG

Međunarodni poljoprivredni sajam u onlajn izdanju traje do 14. marta 2021. godine. Konferencije, vebinari, promocije i prezentacije održavaju se do srede 23. decembra, biće ih više od 50 i emituju se uživo. Posle tog datuma, a do 14. marta, ostaju vidljive za odloženo gledanje, a svi ostali sadržaji dostupni na platformi.
Stotinu osamdeset četiri izlagača predstavlja proizvode i usluge iz osam zemalja, Češke, Holandije, Hrvatske, Italije, Mađarske, Turske, Španije i Srbije. Pripremljeni su popusti i akcije, za posetioce. Na Izložbi stoke nastupa 31 odgajivač iz Srbije. Promovišu se najbolje ocenjeni proizvodi i usluge u 2020. godini.Direktan kontakt izlagača i posetilaca omogućen je video i audio (telefonskim) pozivom, četom i mejlom. Poslovna publika ima mogućnost zakazivanja B2B sastanaka sa izlagačima. Posetioci i izlagači sreću se u realnom vremenu, u unapred dogovorenom terminu. Poseta Sajmu je besplatna, potrebna je samo registracija na adresi expoonline. rs.

Za posetioce je organizovana Poklon igra u kojoj je premija traktorska kosačica John Deere, darodavca KITE DOO. Pravila učešća u Poklon igri su na adresama: sajam.net, expoonline.rs, kao i na profilima Novosadskog sajma na svim društvenim mrežama.

Generali Osiguranje Srbija je Generalni sponzor prvog onlajn izdanja Međunarodnog poljoprivrednog sajma, Češka Republika je Zemlja partner, a Al Dahra Zlatni sponzor.

Sajam su podržali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Grad Novi Sad.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/onlajn-poljoprivredni-sajam-do-14.-marta_1189229.html

Ekonomsko odeljenje Ambasade Španije u Beogradu i Španska agencija za izvoz i investicije (ICEX), petu godinu zaredom predstavljaju najnapredniju špansku poljoprivrednu tehnologiju srpskoj publici, ovog puta u online formatu na sajmu Expo Online Agriculture. Na virtuelnom štandu Španije možete naći ponudu šest kompanija koje nude svoja inovativna rešenja srpskim poljoprivrednim proizvođačima i sa kojima se mogu organizovati B2B i B2C sastanci:
- SEMILLAS FITO – seme ratarskih i povrtarskih kultura

- TRADECORP – preparati za prehranu i zaštitu bilja

- RKD – pivot sistemi za navodnjavanje

- NOVAGRIC – rešenja za uzgajanje u zaštićenom prostoru

- INVERCA – rešenja za uzgajanje u zaštićenom prostoru

- CRIADO y LOPEZ – agrotekstil i mreže za zaštitu useva.

Statistički podaci govore da je Španija jedan od vodećih evropskih i svetskih poljoprivrednih proizvođača. Interesantna je činjenica da je veliki deo te proizvodnje koncentrisan u delovima zemlje čije klimatske prilike (dugački sušni periodi, nedostatak vode) i kvalitet zemljišta ne predstavljaju povoljno okruženje za poljoprivrednu proizvodnju, a još manje za ovakve rezultate. Odgovor, naravno, leži u primeni adekvatne tehnologije i dobroj organizaciji proizvodnje.

U cilju produbljivanja saradnje i razmene iskustava, Ekonomsko odeljenje će tokom trajanja sajma organizovati:

16. decembra u 14 i 30 časova, u saradnji sa UN FAO, webinar Strategija navodnjavanja Republike Srbije i španski model udruživanja vodokorisnika će predstaviti napredak u izradi Strategije navodnjavanja koju su podržali UN FAO i EBRD. Kako je udruživanje korisnika jedan od bitnih aspekata razvoja i funkcionisanja sistema za navodnjavanje, predstavnik Španske federacije korisnika sistema za navodnjavanje će predstaviti njihov model funkcionisanja i ulogu koju udruženja imaju za svoje članove.

17. decembra u 13 časova, u saradnji sa Asocijacijom za promociju srpske hrane, panel diskusiju pod nazivom Zadruga ili zabluda – trenutno stanje i tržišni potencijali zadruga(rstva) u kojoj će učestvovati predstavnici srpskih zadruga i aktivni učesnici zadrugarskog ekosistema Srbije kao i tehnički direktor Zadružnog saveza Španije. Tokom panela, učesnici će pokušati da odgovore na neka od pitanja: Kakvo je stanje u srpskom zadrugarstvu a kakvo u Španiji? Da li je zadrugarstvo u Srbiji zaživelo više nego juče? Kakvo je stanje na terenu, i koji su glavni razlozi formiranja zadruga u Srbiji? Zašto je špansko zadrugarstvo u prehrambenom sektoru razvijenije nego kod nas? Koje dobre stvari iz Španije možemo da primenimo u Srbiji? Na koji način funkcionišu moderne zadruge? Kako se zadruge bore sa COVID krizom? Da li su zadruge konkurentne na tržištu?

Za više informacija i prijave, možete se obratiti Ekonomskom odeljenju Ambasade Španije ( Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. , +381 11 380 68 32).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3104295/spanska-poljoprivredna-tehnologija-predstavlja-se-domacim-proizvodjacima-na-sajmu-expo-online-agriculture

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31