Kazneno-popravni zavod i grad Sremska Mitrovica domaćini su Prvog sajma poljoprivredne mehanizacije. Među 100 izlagača, od traktora do kulena, na zatvorskoj ekonomiji i hipodromu izložena je i mehanizacija napravljena u zatvorskim radionicama. Traktorska prikolica "dubrava" njihov je brend. Prve prikolice za špediter iz zatvorske radionice izašle su pre skoro šest decenija, a ove godine više od 100 prikolica "dubrava" od 5,8 i 10 tona našlo je kupca. Zajednički projekat, zajednički interes. Za majstore prikolice su put do novih veština i put do budućeg posla. "Sve prikolice se rade ručno, nijedna ne dolazi gotova, sve dolazi iz delova i sve ostalo se vari. Za godinu dana sam ih dvadesetak izvario, za šta sam nagrađivan tri puta, od ta tri puta jednom sam dobio i nagradno da odem kući", navodi osuđenik Ivan Erčić. Zajedničkim radom zaposlenih i osuđenika iz metalskog pogona sremskomitrovačkog zavoda izašlo je 11 različitih drljača, utovarivača za vreće, mehanizacije za voćare. "Najtraženije su voćarske prikolice. Ove godine smo prodali 80", kaže Zoran Gadžuri, šef Odseka za industrijsku proizvodnju KPZ Sremska Mitrovica. Od svoje mehanizacije korist imaju i za svoju ekonomiju. Preko 100 tona kornišona, krompira i luka proizvedeno je na zatvorskom imanju. "Ja sam po struci inženjer zaštite bilja, naravno da sam imao priliku da primenim u praksi sva znanja stečena na fakultetu. Znači mi puno. Imate ceo dan osmišljen, lakše je tako", govori osuđenik Goran Zoranović. Najprofitabilnija ustanova u gradu Zatvorska mehanizacija obradila je na stotine hiljada hektara u Sremu. "Selo je puno prikolica ”Dubrava”, nema kuće maltene koja je ne poseduje", kaže Radovan Dedić, poljoprivrednik iz Bešenova. Najveći zatvor na Balkanu najprofitabilnija je ustanova u Sremskoj Mitrovici. Od proizvodnje se izdržavaju i zarađuju. Prošle godine 3,2, a naredne planiraju pet miliona evra. Kupovinu mehanizacije podržava i država. "Prihodovana sredstva ulažemo u adaptaciju smeštaja za osuđeničku populaciju, naravno da nisu zaboravljeni ni radnici koji rade i koristimo ta sredstva da kupimo nove mašine, koje će nam stvoriti vrata za nove poslove", kaže Aleksandar Alimpić, upravnik KPZ Sremska Mitrovica.

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović ističe da je ove godine dosta novca izdvojeno za poljoprivrednu mehanizaciju. "Finansiramo 50 odsto od komercijalne cene koštanja jednog alata koji se koristi u svrhu poljoprivrede", navodi Nedimović. Za majstore u zatvorskim radionicama ne brinu – interesovanje osuđenika za obuku i uz rad dobijanje zanatskih diploma je izuzetno. Ne brinu ni za kupce, većina izložene mehanizacije na Sajmu ima oznaku prodato.

Inače, Prvi sremski poljoprivredni sajam "Agrosirm" i trajaće dva dana.Na pitanje novinara Agrobiznis magazina o podsticajima za mlade poljoprivrednike resoni ministar Branislav Nedimović je rekao: "Imamo 1.276 aplikacija za mlade poljoprivrednike do 40 godina. Do 15. novembra biće izvršeno rangiranje prijavljenih, a ja smatram da ćemo sigurno 500 do 600 mladih grantova uspeti da isplatimo", rekao je ministar i dodao je da su za mlade proizvođače, koji počinju iz početka i nemaju svojih sredstava, omogućeni povoljni bankarski krediti. Ministar se ovom prilikom osvrnuo i na službene poseti Izraelu i Kazahstanu. "Sa Izraelom je dogovorena saradnja na polju ovčijeg i goveđeg mesa, a njih zanima i ulaganje u prozvodnju cveća ovde.

Sa Kazahstanom smo dogovorili saradnjuu u oblasti prerade ulja, mleka i još nekih proizvoda u prehrambenoj idustriji", rekao je Nedimović za Tanjug. Poljoprivrednike je pozdravio i Saša Stevanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, i pozvao ih da iskoristite bespovratna sredstva koja će sekretarijat i naredne godine nameniti poljoprivrednicima, podsetivši da je budžet za ovu godinu bio osam miljardi i 300 miliona dinara. Upravnik mitrovačkog Kazneno-popravnog zavoda Aleksandar Alimpić ukazao je na dobru saradnju Zavoda i uprave okruga. "Prošle godine smo organizovali prvu izložbu poljoprivrednih mašina domaćih proizvođača, a ove godine je ponuda proširena sa gastroturističkom ponudom i sada imamo sajam. Kazneno-popravni zavod je i ranije doprinosio razvoju privrede Srbje", rekao je Alimpić. Organizatori sajma su grad Sremska Mitrovica, Kazneno-popravni zavod i Regionalna privredna komora sremskog upravnog okruga.

Posle perioda kišnih dana useve na poljima PKB-a dočekala je tropska temperatura. Proleća kao da nije bilo, osim na kalendaru. Nedostatak padavina već se vidi na pojedinim kulturama, naročito na kukuruzu koji se bori da opstane sa malo vlage. Od najkišovitijeg meseca u godina više se očekivalo. U junu je na polja PKB-a palo samo 29 litra po kvadratnom metru. Nebo se ove godine “otvorilo” nad “Surčinom” gde je palo oko 50 litara, sledi “Padinska Skela” sa 45, dok su severna gazdinstva ostala skoro bez padavina. Kao da je Besni Fok bio granica koju kišni oblaci nisu hteli da pređu. Na “Dunavcu” je palo samo 12 litara, a u “Čenti” 13 litara. 

Žetva ječma, koja je počela 13. juna, završena je u ritu. Ostalo je još nepokošenih površina Surčinu. U početku je bilo više vlage, pa su ratari čekali da padne na 14 procenata, pošto se stočarski i pivarski ječam ne suši.

 

SLAMA POKUPLJENA PRE KIŠE

Ove godine je veći prosečan prinos ječma nego lane i iznosi 5,7 tona po hektaru. Najveći prinos od 7, 11 tona zabeležen je na “Lepušnici”, a najmanji 4,4 tone u “Čenti”, i to na onim parcelama koje su prošle godine vraćene PKB-u. Isporučili smo svih 2. 000 tona pivarskog ječma, a ostao nam je ječam koji koristimo u stočarstvu – kaže Miloje Kurćubić, glavni tehnolog biljne.

Probna žetva pšenice počela je na “Lepušnici”. Zbog ubrzanog zrenja ratari očekuju da će za nekoliko dana krenuti punim intezitetom. Čekaju da se zrno prosuši, da ne bude dodatnih troškova zbog sušenja, jer cena pšenice ne odgovara proizvođačima. Ipak, ukoliko uslovi to budu nalagali sušiće se samo merkantilna pšenica. Tehnologija proizvodnje zahteva da se semenska pšenice ne suši nego da se žanje sa odgovarajućem vlagom. 

Pošto je vlaga uljane repice bila veća od deset procenata 22. juna, žetva je odložena. Ratari će čekati da se rod prosuši i da sve biljke uđu u fazu zrenja. Na poljima se drugi otkos uveliko zahutao. Sa 220 hektara pripremljeno je 1.250 tona senaže, sa prosečnim prinosom od oko 5,6 tona po hektaru.

Kada je pripremanje stočnog obroka od lucerke iz drugog otkosa u pitanju, sve površine su pokošene. Izbalirano je 95 odsto, a 77 odsto je izvučeno sa njive. Prosečan prinos je 2,6 tona sena po hektaru, a oko 4.400 tona sena je spakovano u senjare.

Treći otkos je počeo ranije nego prethodnih godina, pre svega zbog toga što smo brže pripremali stočni obrok, a u tome su nam pomogle povoljne vremenske prilike. Oko 15 odsto površina je pokošeno. Neka gazdinstva će pre početka žetve balirati sve žetvene ostatke, dok će se na nekim imanjima priprema sena poklopiti sa početkom žetve. Paralelno sa žetvom u toku je baliranje ječmene slame. Deo toga radi “Brazda” sa četiri velike prese - “big balera”, dok taj posao na gazdinstvu obavljaju rol presama – kaže Kurćubić.

Do 27. juna izbalirano je oko 500 hektara ječmene slame. Veći deo strnjine izvučen je sa parcele i uskladišten, a prosečan prinos je 2,7 tona po hektaru. Ratari su slamu pokupili pre kiše. Sav stočni ječam smešten je u “Inshrine” silose. Do sada je uskladišteno 4.500 tona.

Jedan deo ječmene slame, uglavnom prikupljen sa gazdinstva “Čente” i sa “Surčina”, ponuđen je zainteresovanim privatnicima. “Čenta” nema stočarstvo pa joj slama nije potrebna, a na “Surčinu” ima malo stoke.

U julu će ratari prikupljati treći otkos lucerke, privoditi žetvu kraju, balirati, rasturati stajnjak, navodnjavati semenski kukuruz i skidati metlice. Za taj posao angažovani su sezonci. Zaštitare bilja očekuje tretiranje šećerne repe protiv cerkospore i semenskog kukuruza od plamenca.

 

“Poljoindustrija”

 

MALO VLAGE ZA PŠENICU

 

Proizvodna godina nije odgovarala pšenici. Deo pšenice je posejan u novembru, van optimalnih agrotehničkih rokova. Zima je bila sa malo padavina i sa dugim mrazom. I na proleće je bilo malo padavina. U periodu kada je bilo nalivanje zrna, kada se određuje prinos, takođe nije bilo padavina, pa će to usloviti manji prinos.

Očekujemo solidan rod, ali neće dostići rekorde kakvi su zabeleženi u protekle dve godine. U prvim danima žetve videćemo koliko će biti roda. Slična situacija je u celoj Srbiji. Prinosi će biti bolji na mestima gde je pšenica ranije sejana i gde je bilo više padavina. I u PKB-u biće parcela sa pšenicom koje će imati dobar prinos – kaže Kurćubić.   

 

GRAŠAK U STOČNOM OBROKU

Uspešna saradnja sa Institutom za krmno bilje u Novom Sadu nastavljena je i ove godine. Sa PKB-ovih 44 hektara dobijeno je 3,5 tone stočnog graška, novosadske sorte “mraz”.

To je dobar prinos imajući u vidu manjak padavina u zimskom periodu. Kvalitet zrna je dobar i sve je smešteno u “Inshru”, u posebnu ćeliju. Grašak ima dosta proteina, pa će biti jedna od komponenti u stočnom obroku. Po prinosu može da parira soji. Ove godine smo posejali određenu količinu graška, a postoji mogućnost da najesen sejemo i veću površinu – kaže Kurćubić.

 

Podaci su objavljeni u listu Poljoprivredne korporacije "Beograd  -"Poljoindustriji".

 

Stočari pomerili vreme hranjenja u rane jutarnje i kasne večernje sate i pojačali nadzor nad grlima u tranzicionom periodu.

Na farmama PKB Korporacije za prvih šest meseci ove godine proizvedeno je ukupno 29.481,478 litara mleka. Dnevna proizvodnja bila je 162,881 litara. Mlekarama je  prodato 27.878,528 litara ili dnevno 154,025 litara. Te količine mleka dalo je stado koje je u proseku brojilo 7.980 grla. Dnevna proizvodnja po grlu bila je 20,41 litara mleka ili na godišnjem nivou 7,450 litara.

Više od 75 odsto muznog stada je u vezanom sistemu držanja. Uslovi držanja krava u tom sistemu na farmama PKB Korporacije smetnja su primeni mnogih mera za stvarenjem prijatnije atmosfere u objektima. Krave  bolje podnose temperature i do minus dvadeset, nego one više od 30 stepeni. Sistem hladjenja ventilatorom u kombinaciji sa orošivačima prisutan je samo na jednoj farmi. 

Imali smo sreće da do 20. juna nismo imali puno dana sa visokim temperaturama. Ovi vreli poslednji dana juna stresno su delovali na muzna grla, koja su smanjila konzumaciju hrane i proizvodnju mleka. Kako bi ublažili stres, uveli smo u ishranu lagane letnje obroke i pomerili vreme hranjenja u rane jutarnje i kasne večernje sate. Pojačali smo nadzor nad grlima u tranzicionom periodu, visoko steonim i sveže oteljenim kravama - kaže Saša Vukašinović, glavni inženjer za tehnologiju u stočarstvu.

Zaposleni na farmama redovno odžavaju higijenu objekata i sistema za mužu. Posebna pažnja posvećuje se pojilicama i valovima sa hranom. Staje i ležišta  su uredno dezinfikovani.

POLJOINDUSTRIJA

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30