Istraživanja koja su objavljena pokazala su da prihranjivanje pčela pšeničnim brašnom pri istovremeno sakupljanju polena, značajno je povećalo lučenje voska. Kada je reč o nedostatku vitamina, on se
nadoknađuje iz polena. Kada su rađeni ogledi sa prihranjivanjem pčela isprženim pšeničnim brašnom zajedno sa pergom, ustanovljeno je povećanje belančevina u telu pčele kao i količina odnegovanih
larvi. Dokazano je da pčele rado uzimaju, kako proprženo pšenično tako i ovseno brašno i u smesi sa medom. Ovo se objašnjava prisustvom skroba u brašnu koje se lakše razlaže kod proprženog brašna. Ovo je isto primećeno i kod sojinog brašna.
Međutim, koristi se obezmašćeno sojino brašno pomešano sa polenom u odnosu 75% brašna i 25% polena. Ovu smesu pravite sa šećernim sirupom i u obliku pogače dati pčelama. Prema M. Hajdaku  koji je radio istraživanja ishrane pčela više od trideset godina, najbolje rezultate daje hrana koja se priprema na sledeći način: tri dela obezmašćenog sojinog brašna, jedan deo obranog mleka u prahu (sadrži neophodne hranljive materije za odgajivanje legla) i jedan deo suvog kvasca (sadrži vitamine). Pri ishrani ovakvom smesom, ako poredimo ishranu pčela sa polenom pčele na ovaj način hranjene će odnegovati 65% legla. Pri ishrani polenom pčele žive 47,4 dana, sa ovom smesom hranjene 38 dana, a sa čistim šećerom 2,5 dana.
Pčele koje uzimaju polen ili navedene zamene, skladište ga blizu legla, i to je veoma važno za ishranu mladih pčela koje hrane leglo. Pre upotrebe prihrane u hranilicama, da bi privukli pčele, dan ranije treba staviti saće sa retkim šećernim sirupom ili medom. Izrazito je korisna prihrana hranljivom smesom u proleće, kada se javlja nedostatak polena kako u košnicama tako i u prirodi.

Izvor:Agrobiznis magazin

Porast broja invazivnih vrsta, poput ambrozije i polena, beleži se poslednjih godina u Vojvodini. Zbog toga je Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine, u okviru programa prekogranične saradnje, pokrenuo projekat sa Univerzitetom Džon Von Nojman u Mađarskoj, kako bi pospešio njihovo suzbijanje.

Zakasneli prolećni dani obradovali su sve one koji uživaju u sunčanom i toplijem vremenu. Međutim, za mnoge to znači i početak kijavice, suzenje očiju, golicanje grla, a krivac za to je ambrozija. Ona je jedna od invazivnih vrsta, koje, osim što izazivaju alergiju, ostavljaju i posledice u poljoprivredi. Šta su to invazivne vrste i zašto su opasne?

 

"Invazivne vrste je praktično čovek uneo nekom svojom delatnošću, da li namerno ili slučajno, one su u nekom stepenu prilagođene uslovima života u datoj sredini i najčešće one mogu da prave velike probleme u prirodnim zajednicama, da budu sposobnije u nekom delu svog životnog ciklusa i one vrste koje su autohtone ili domaće, potiskuju, uništavaju", kaže Predrag Radišić, naučni saradnik Instituta BioSens.

Invazivnih biljnih vrsta najviše ima u Bačkoj, zatim u Sremu, a najmanje u Banatu. Upravo zato projekat koji su započeli Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i fakultet u Mađarskoj za suzbijanje invazivnih vrsta obuhvatiće četiri zaštićena područja u pograničnom regionu.

"Tri na teritoriji Vojvodine i jedan na teritoriji Mađarske. Što se tiče Vojvodine, to su predeo izuzetnih odlika Selevenjske pustare, park prirode Palić i Ludaško jezero, a što se tiče Mađarske to je nacionalni park Kiškunšag u blizini Kečkemeta", kaže Nemanja Erceg, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine

Stručnjaci sa fakulteta u Mađarskoj mapiraće područja i analizirati koliko je alergena prisutno. U okviru projekta biće nabavljene automatske stanice koje će meriti polen četiri meseca, ove i naredne godine, a zatim će se invazivne vrste i suzbijati. Projekat će trajati 20 meseci.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Med sadrži vitamine A, D, C, E, K, B – grupe, mineralne soli, mikroelemente, kalcijum, magnezijum, jod , natrijum, kaliju, fosfor, cink… Bakar, kobalt i gvožđe u medu pogoduju lečenju anemije, a med sadrži još i amino kiseline, enzime i organske kiseline potrebne za izgradnju i funkcije organizma. Svakodnevna upotreba meda može pomoći čoveku da uspešnije održava dobro zdravlje, i produži svoj radni i stvaralački vek. Preporučuje se od 60 -100 grama za odrasle, a za decu do polovine ove količine na dnevnom nivou.

Živimo u svetu brze zarade, gde mnogi ne mare za kvalitet proizvoda koji prodaju, već im je bitno kako će što lakše doći do novca, uz manje truda i ulaganja. I kod prodavaca meda postoji identičan problem. Med nije baš jeftin proizvod, te je najbolje informisati se kako da unapred znate da li ste izdvojili novac za pravi, kvalitetan med.

Postoje vrlo laki, korisni i praktični saveti kako to da proverite:

1. Uzmite malo meda i protrljajte ga između kažiprsta i palca dok se ne raspadne. Čist med je dobar za kožu i nije lepljiv. Ako počne da se lepi, znači da ima šećera i veštačkih zaslađivača u njemu.

2. Stavite malo meda na papir ili maramicu. Čist i prirodan med sadrži do 20% vode, i neće probiti papir dugo vremena.

3. Pčele instinktivno grade košnice na drveću i među stenama, kako bi se zaštitile od mrava. Stavite malo meda kod mrava i videćete da neće dirati med, ako u njemu nema veštačkog šećera.

4. Malo meda promešajte sa žumancetom. Ako je med čist, kada izmešate žumance, izgledaće kao da je skuvano.

5. Jednu kašičicu meda stavite u punu čašu vode. Veštački med će se početi otapati, a čisti med će se zgrudvati i spustiti na dno.

6. Namažite med na parče hleba. Prirodni med će stvrdnuti hleb za nekoliko minuta, dok će veštački med navlažiti hleb zbog sadržaja vode.

7. Neposredno pre gutanja, pravi med će vam dati osećaj bockanja u ustima, što lažni med ne može postići.

8. Ako vam se med kristalizuje tokom vremena, to je dobar znak. Imitacija meda će ostati glatka kao sirup, bez obzira na to koliko dugo ga čuvate, dok će se pravi med kristalizovati.

9. Vrh šibice umočite u med i pokušajte zapaliti. Prirodni med neće smetati zapaljenju šibice. Lažni med ima vode, pa se šibica zato neće zapaliti.

10. Stavite u mikrotalasnu dve do tri kašičice meda. Zagrejte na visokoj temperaturi. Prirodni med će se brzo karamelizovat i neće postati penast. Lažni med će se teško karamelizovati i biće prepun mehurića.

Izvor: www.kurir.rs

 

Ima li zarade od meda? Kakav je medonosni potencijal naše zemlje? Pročitajte na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3083-ima-li-zarade-od-meda

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30