Istorija meda tesno je isprepletana sa ljudskom istorijom. Prvi zapisi o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom, spominje se u Bibliji, Kuranu, a u Antičkoj Grčkoj se darivao bogovima i dušama umrlih. Med je mešavina više od 70 komponenti koje zavise od cveća s kog su skupljale nektar medonosne pčele. Ali, pored meda pčele proizvode i druge važne i zdrave sastojke kao što su propolis, perga
i polen koji su neizostavni deo u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini.
Šta je polen?
Polen je cvetni prah sa prašnika biljaka kog pčele sakupljaju i donose u košnicu. Često ga zovu i izvor života, jer je izuzetno važan za prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva. Pčele ga sakupljaju zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah. Pčelari postavljaju skupljače
polena koji ga skidaju sa nožica pčela prilikom uleta u košnicu. Tako skupljen prah se suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Za jedan kilogram polena potreban je rad više od 10.000 pčela.
Po obliku i veličini polenovih zrnaca se određuje vrsta meda, odnosno od kojih biljaka potiče. Naučno je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu
ljudi, ubrzava oporavak posle bolesti, deluje kod bronhitisa, kožnih oboljenja, uvećane prostate, anemije, slabosti, preranog starenja, suzbija nervozu i stvara
fizičku otpornost organizma. Verovali ili ne, polen se koristi i za lečenje alkoholizma, što dokazuju i brojne stručne studije. U ljudskoj ishrani ili za lečenje polen se koristi u kombinaciji sa medom i to 200 grama polena na kilogram meda. I jedan savet, dobro je zrnca samleti u mašini za mlevenje kafe kako bi se lakše i brže pomešao sa medom.
Perga kao lek
Perga je nepravedno zapostavljena i malo ljudi zna šta je to uopšte. U pitanju je fermetirani polen, odnosno proizvod koji nastaje tako što pčele prerade cvetni prah koji su unele u košnicu dodajući mu produkte koji nastaju lučenjem njihovih žlezda. Pri preradi polena pčele koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena koji smeštaju u ćelije saća i zalivaju ga medom. Tako obrađeni polen je deset puta hranljiviji od običnog. Perga je bogata brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom…
Zanimljivo je da uprkos razvoju nauke i tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi uspeo da razgraniči sve sastojke čovek ne bi znao kojim redosledom da ih pomeša i u kojoj razmeri, tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod. Sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava i bez perge ne bi bilo ni pčela, jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla.
Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvršći. Lekovitost perge uočena je kod određenih kardio -
vaskularnih oboljenja, bolesti sluzokože želuca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom… Perga sazreva oko 15 dana u saću, vadi se posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti.
Ima je izuzetno malo pa je pčelari nerado vade iz košnice, a o njenog vrednosti najbolje svedoči cena – 1 gram perge košta 1 evro. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo da stoji i ne izgubi svoja vredna svojstva. Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, ali ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ne žvaće se već se lagano otapa u ustima.
Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

Propolis – prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik koji se u tradicionalnoj medici koristi već više od 2.000 godina. U pitanju je mešavina smolastih materija koje pčele sakupljaju
sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Ima prijatan aromatični miris, a pčele ga prikupljaju najviše pred nastupajuću jesen i zimu najčešće sa topole, vrbe, kestena… Propolisom oblažu tavanicu košnice, popunjavaju pukotine i na taj način je dezinfikuju.
Pčelar ga skida sa ramova samo u julu, jer je kasnije potreban pčelama kako bi zaštitile košnicu. Propolis sadrži više od 300 različitih supstanci, od čega je 55 odsto smola i balzam, 30 posto vosak, deset posto su eterična ulja i pet posto polena. Sadrži sve poznate vitamine osim vitamina K, ima 15 minerala koji su neophodni ljudskom telu da bi moglo da funkcioniše, a ima bakteriološko, antivirusno, biostimulativno i anestetičko. Rastvara se u alkoholu i etru, pa se najčešće koristi u vidu kapi, odnosno tinkture u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici…
Nezamenljive su kod upale grla i krajnika, lečenja sluzokože tankih i debelih creva, kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san, smiruje napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca, pomaže u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina. Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti štetne reakcije u organizmu.

Izvor: Agrobiznis magazin 


Istraživanja koja su objavljena pokazala su da prihranjivanje pčela pšeničnim brašnom pri istovremeno sakupljanju polena, značajno je povećalo lučenje voska. Kada je reč o nedostatku vitamina, on se
nadoknađuje iz polena. Kada su rađeni ogledi sa prihranjivanjem pčela isprženim pšeničnim brašnom zajedno sa pergom, ustanovljeno je povećanje belančevina u telu pčele kao i količina odnegovanih
larvi. Dokazano je da pčele rado uzimaju, kako proprženo pšenično tako i ovseno brašno i u smesi sa medom. Ovo se objašnjava prisustvom skroba u brašnu koje se lakše razlaže kod proprženog brašna. Ovo je isto primećeno i kod sojinog brašna.
Međutim, koristi se obezmašćeno sojino brašno pomešano sa polenom u odnosu 75% brašna i 25% polena. Ovu smesu pravite sa šećernim sirupom i u obliku pogače dati pčelama. Prema M. Hajdaku  koji je radio istraživanja ishrane pčela više od trideset godina, najbolje rezultate daje hrana koja se priprema na sledeći način: tri dela obezmašćenog sojinog brašna, jedan deo obranog mleka u prahu (sadrži neophodne hranljive materije za odgajivanje legla) i jedan deo suvog kvasca (sadrži vitamine). Pri ishrani ovakvom smesom, ako poredimo ishranu pčela sa polenom pčele na ovaj način hranjene će odnegovati 65% legla. Pri ishrani polenom pčele žive 47,4 dana, sa ovom smesom hranjene 38 dana, a sa čistim šećerom 2,5 dana.
Pčele koje uzimaju polen ili navedene zamene, skladište ga blizu legla, i to je veoma važno za ishranu mladih pčela koje hrane leglo. Pre upotrebe prihrane u hranilicama, da bi privukli pčele, dan ranije treba staviti saće sa retkim šećernim sirupom ili medom. Izrazito je korisna prihrana hranljivom smesom u proleće, kada se javlja nedostatak polena kako u košnicama tako i u prirodi.

Izvor:Agrobiznis magazin

Porast broja invazivnih vrsta, poput ambrozije i polena, beleži se poslednjih godina u Vojvodini. Zbog toga je Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine, u okviru programa prekogranične saradnje, pokrenuo projekat sa Univerzitetom Džon Von Nojman u Mađarskoj, kako bi pospešio njihovo suzbijanje.

Zakasneli prolećni dani obradovali su sve one koji uživaju u sunčanom i toplijem vremenu. Međutim, za mnoge to znači i početak kijavice, suzenje očiju, golicanje grla, a krivac za to je ambrozija. Ona je jedna od invazivnih vrsta, koje, osim što izazivaju alergiju, ostavljaju i posledice u poljoprivredi. Šta su to invazivne vrste i zašto su opasne?

 

"Invazivne vrste je praktično čovek uneo nekom svojom delatnošću, da li namerno ili slučajno, one su u nekom stepenu prilagođene uslovima života u datoj sredini i najčešće one mogu da prave velike probleme u prirodnim zajednicama, da budu sposobnije u nekom delu svog životnog ciklusa i one vrste koje su autohtone ili domaće, potiskuju, uništavaju", kaže Predrag Radišić, naučni saradnik Instituta BioSens.

Invazivnih biljnih vrsta najviše ima u Bačkoj, zatim u Sremu, a najmanje u Banatu. Upravo zato projekat koji su započeli Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i fakultet u Mađarskoj za suzbijanje invazivnih vrsta obuhvatiće četiri zaštićena područja u pograničnom regionu.

"Tri na teritoriji Vojvodine i jedan na teritoriji Mađarske. Što se tiče Vojvodine, to su predeo izuzetnih odlika Selevenjske pustare, park prirode Palić i Ludaško jezero, a što se tiče Mađarske to je nacionalni park Kiškunšag u blizini Kečkemeta", kaže Nemanja Erceg, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine

Stručnjaci sa fakulteta u Mađarskoj mapiraće područja i analizirati koliko je alergena prisutno. U okviru projekta biće nabavljene automatske stanice koje će meriti polen četiri meseca, ove i naredne godine, a zatim će se invazivne vrste i suzbijati. Projekat će trajati 20 meseci.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31