Cene se menjaju, stopa inflacije raste, ali raste i promet robe u maloprodaji - ovako bi se najkraće mogla opisati situacija u kojoj se nalaze kupci u Srbiji.Naime, uprkos epidemiološkoj situaciji i preduzetim merama, navike potrošača tokom prve polovine godine slične su onima iz istog perioda prošle godine, ali ono što pravi razliku jesu skokovi i padovi u cenama pojedinih proizvoda. Evo šta pokazuje zvanična statistika.Prema aktuelnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o prometu robe u trgovini na malo, a koji su obuhvatili prvu polovinu ove godine rezultati su sledeći:

- Posmatrano u odnosu na prosek 2019. godine, zabeležen je značajan pad prometa u aprilu, praćen boljim rezultatima u naredna dva meseca. Ipak, dugoročni trend je u toku prve polovine ove godine blago rastući i bio je čak iznad prošlogodišnjeg proseka. Beleži se porast za 4,9 odsto u tekućim, odnosno 5,6 odsto u stalnim cenama.

- Drugi kvartal 2020. godine, kao i oni pre njega, pokazuje da su najzastupljeniji bili prehrambeni proizvodi i alkoholna pića (38 odsto), zatim slede gorivo (14,1 odsto), te ostali neprehrambeni proizvodi. Nakon toga nižu se: proizvodi za domaćinstvo, farmaceutski, kozmetički i toaletni proizvodi, duvan, informaciono-komunikacijska oprema, dok su proizvodi za kulturu i rekreaciju na samom kraju liste.Ako posmatramo kretanje cena iz meseca u mesec i poredimo ih sa istim periodima prethodne godine, podaci RZS pokazuju da je godišnja stopa inflacije bila najviše početkom godine - za januar je ona iznosila 2 odsto. Padala je do aprila kada je iznosila 0,6 odsto, da bi počela ponovo da raste i u junu dostigla vrednost od 1,6. Najveći doprinos dao je rast cena hrane, bezalkoholnih pića i duvana, kao i stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva.

U ukupnoj ceni hrane, cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element, a u strukturi pada cena najveće učešće imala je cena krompira, crnog luka i kupusa. Sa druge strane, rast cene voća ostao je najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže. Uz to, poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, za koje su cene pale. Tome treba dodati i poskupljenje duvana koje je iznosilo 7,3 odsto.Kada je u pitanju promet robe u trgovini na malo, prognoza RZS je da će prva tri kvartala ove godine zbirno doneti povećanje od 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, s njim rašće i stopa inflacije - treći kvartal bi očekivano mogao da zabeleži porast od 1,8 odsto, a četvrti za 2,8 odsto u odnosu na iste periode lane.Podsetimo, kako smo nedavno preneli, u Srbiji se za godinu dana proda čak 80.000 tona odeće, odnosno svaki građanin u proseku kupi oko 12 kilograma garderobe. Najviše se troši na čarape i veš.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=20&nav_id=1750060

U okviru vrtoglavog pada cena nafte na svetskom tržištu, nezabeleženog još od Prvog zalivskog rata 1991. godine, ona tipa „brent“, koja se koristi u Srbiji, pre tri dana dostigla je najniži nivo od svega od 24,88 dolara dolara po barelu.U međuvremenu je došlo do njenog rasta pa je u petak cena završila na nekih 27 dolara po barelu.

Eksperti ističu da je osnovni razlog za niske cene manja potražnja „crnog zlata“ izazvana epidemijom korone virusa ali da uticaj ima i „natfni rat“ koje vode Saudijska Arabija i Rusija. Nezadovoljna odbijanjem Rusije da u dogovoru sa OPEK-om smanji svoju proizvodnju, kraljevina je smanjila cenu nafte koju izvozi kako bi se na taj način „osvetila“ Moskvi.

Tako je 6. marta cena barela bila 50 dolara da bi tri dana kasnije pala na 33,5 dolara po barelu, što je 26 odsto manje nego početkom godine. Od tada se pad dodatno nastavio i samo za desetak dana cena nafte je dostigla sadašnji nivo. Prognoze „Goldman Saksa“ predviđaju da će cena nafte u narednom periodu pasti na 20 dolara po barelu.

Generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Goran Radosavljević kaže za Danas da je reč o najvećem padu cena nafte na svetskom tržištu u poslednjih dvadesetak godina.

– Definitivno cena nafte nije bila ovako niska ni u vreme kada je startovala svetska ekonomska kriza i ne pamti se ovakav pad od 2000. godine. Isto tako sasvim je jasno da je pad izazvala epidemija korona virusa jer je došlo do smanjenja potrošnje nafte. Prvo se to desilo u Kini, sada je to aktuelno u Evropi a zahvatiće vrlo brzo i Sjedinjene Američke Države. Niska potrošnja automatski obara cene. Da bi se taj pad obuzdao potrebno je da epidemija korona virusa bude okončana što bi dovelo do većeg obima saobraćaja i otvaranja fabrika koje trenutno ne rade. Na taj način bi se povećala potražnja za naftom. Naravno, to ne bi bilo dovoljno, ako u međuvremenu ne dođe do dogovora o dodatnom smanjenju proizvodnje. Jer dok god se to ne dogodi nafta ne može naglo da raste čak ni u uslovima okončanja epidemije – objašnjava naš sagovornik.

On je kategoričan da zbog pandemije neće doći do nestašica ni sirove nafte ni goriva u maloprodaji u Srbiji.

– Jednostavno, došlo je do manje potražnje nafte zbog prekida privrednih aktivnosti u nekim sektorima što ostavlja dovoljne količine sirove nafte za proizvodnju goriva za maloprodaju. Zbog manje potražnje u privredi kompanije u Srbiji sad čak imaju i višak nafte koju mogu da izvoze u inostranstvo jer ona više ne može da stoji u skladištima – navodi Radosavljević.

Prema njegovim rečima maloprodajne cene goriva će svakako pasti.

– Do toga može da dođe i bez obzira da li su vlasnici pumpa istrošili rezerve naftnih derivata koje su kupili pre pada cena nafte na svetskom tržištu jer zbog manjeg obima saobraćaja opada potražnja za gorivom u maloprodaji te je pojeftinjenje u takvim uslovima logično rešenje. Koliko će ono iznositi u ovom trenutku teško je reći – kaže Radosavljević.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže za Danas da se snabdevanje gorivom u Srbiji odvija bez ikakvih problema.

– Čak s obzirom na izuzetno nisku cenu sirove nafte, u čitavom logističkom lancu od nalazišta i skladišta nafte, preko rafinerija i regionalnih trejdera, pa sve do benzinskih stanica, zalihe nafte derivata nafte su na veoma visokom nivou. Pored toga, smanjena je potrošnja goriva, zbog globalnog smanjenja mobilnost putnika i smanjenog transporta robe. Kada se obe ove stvari uzmu u obzir, možemo reći da je u Srbiji zagarantovano stabilno snabdevanje potrošača, što važi i na regionom i globalnom planu – kaže Mićović.

On dodaje da se uvoz i sirove nafte i derivata nafte odvija bez problema. Promene propisa kojima je izmenjen režim putničkog i teretnog saobraćaja preko državne granice, ni na koji način ne ugrožavaju uvoz nafte i derivata nafte, čime je očuvana stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta.

– Ovo je posebno važno kada se zna da oko 85 odsto goriva koje se potroši u Srbiji ili je dobijeno preradom sirove nafte iz uvoza ili je direktno uvezeno kao derivat nafte – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima cene goriva u Srbiji su nastavile trend pada i u odnosu na najviše maloprodajne cene ove godine, cena evrodizela je niža za oko 12 dinara, odnosno litar ovog goriva koji je sredinom januara koštao oko 164 dinara po litru sada košta nešto iznad 152 dinara po litru, a benzin BMB 95 je jeftiniji za oko 7,5 dinara po litru, odnosno cena je sa pala sa 164 na 152 dinara po litru.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/gorivo-pojeftinilo-12-dinara/

Paradajza će u ponudi biti više od sredine avgusta, a pojeftiniće bar četiri puta u odnosu na sadašnju cenu od 150 do 200 dinara po kilogramu, jer stiže plodovi iz bašta na otvorenom polju, rekao je stručni savetnik za semenarstvo u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Adam Takač.

Dodao je da su biljke paradajza krajem proleća i početkom leta bile izložene nepovoljnim vremenskim prilikama, niskim temperaturama, visokoj vlazi, pa zatim naglim visokim temperaturama zbog čega cvetovi na prvom i drugom nivou cvetne grane nisu oprašeni, a rod se odmetnuo tek na trećem i četvrtom nivou.

- Klimatski uslovi pomerili su vegetaciju za dve nedelje, pa će paradajz pojefitniti od 15. do 20. avgusta - rekao je Takač.

Dodao je da su bele žile, koje se čestio nalaze u pradajzu, posledica previsokih temperatura i nedostatka kalcijuma i magnezijuma.

Idelna dnevna temperatura za paradajz je, prema njegovim rečima, od 25 do 27 stepeni Celzijusa, a noćna do 14 stepeni, a takvih je do sada bilo malo.

Takač je rekao da će ove godine biti loš prinos pasulja i ako nije zalivan biće prepolovljen rod, dok je paprika u dobrom stanju, ali će rok takođe kasniti.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591966/paradajz-ce-od-polovine-avgusta-biti-jeftiniji-cetiri-puta

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31