Država za preradu voća daje posebne podsticaje, ne samo preko Ministarstva poljoprivrede, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.On je tokom jučerašnje  posete Zaječarskom okrugu obišao i zasade jabuka Tera optima porodice Jokić i razgovarao s lokalnim poljoprivrednicima. Ukazao je na značaj prerađivačke industrije, koja, kaže, doprinosi da ne zavisimo samo od drugih tržišta, već da ono što se preradi može da "stoji" duže i da se izvozi.

"Tražite pomoć i dobićete, 50 odsto možete od države za to što vam treba. Spremni smo da damo, jer sa tim imamo problema", rekao je Vučić.okići, koji su inače iz Topole, preneli su mu da su prvih 10 hektara jabuke zasadili 2014. godine, u selu Žučkovac, jer je kraj pogodan za voćarstvo, zbog idealne nadmorske visine.

Vučić ime je poželeo da zarade mnogo više.

"Obišao sam celu Italiju, Pijemont i Toskanu, ali nešto ovako lepo nisam video. Ovo je divna Srbija, porodici Jokić hvala na ovome, i daj bože da zaradite još mnogo više i da nam Srbija izgleda ovako",rekao je Vučić.Miloš Jokić, jedan od mlađih članova porodice i vlasnik plantaže, studije je završio u Barseloni, ali se vratio u Srbiju i u svoju zemlju doneo znanje i iskustvo Španaca u voćarstvu.

U planu im je da grade hladnjaču u Topoli, od 2.500 tona, koja bi služila isključivo za preradu, jer dugoročno žele da budu izvoznici.

Jokići imaju 33 hektara pod jabukom, a plan je da do kraja godine zasade još 20 hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=15&nav_id=1555039

Većnici grada Vranja dali su zeleno svetlo za raspisivanje Javnog poziva za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi za 2019. godinu na teritoriji grada. Sredstva za ovu namenu planirana su u gradskom budžetu za ovu godinu i biće isplaćivana u etapama.

Pravo na podsticaje, utvrđene Pravilnikom, imaju porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava.Prijavu za dodelu ovih podsticajnih sredstava mogu da podnesu nosioci ili članovi poljoprivrednog gazdinstva sa prebivalištem na teritoriji grada.

Sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u unapređenju i proširivanju poljoprivredne proizvodnje, da investiraju u regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje krava i nabavku kvalitetnih priplodnih ženskih teladi mlečnih rasa goveda).

Prijave sa kompletnom dokumentacijom podnose se na pisarnici Gradske uprave. Rok za dostavu prijave je 15 dana od dana objavljivanja na zvaničnom sajtu grada.

Izvor:https://jugmedia.rs/podsticajna-sredstva-za-poljoprivrednike-2/

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počelo je u ponedeljak 15. aprila i trajaće do 31. maja. 2019. Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici pčela. Pčelari su prvi koji će za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem, zahvaljujući pilot projektu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na ovaj način će sama procedura ostvarivanja prava na podsticaj biti olakšana, a pčelari će mnogo brže doći do svog podsticaja.
Pristup aplikaciji za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.
Pčelari koji imaju registrovan elektronski potpis, ceo proces će obaviti unošenjem traženih podataka u aplikaciju (podaci o podnosiocu zahteva, broj poljoprivrednog gazdinstva, HID broj i broj pčelinjih stajališta) i elektronskim podnošenjem zahteva. Tokom samog procesa elektronskog potpisivanja imaće detaljna uputstva koja će ih voditi kroz proces. Rešenje povodom ovog zahteva biće im takođe prosleđeno elektronskim putem.
Podnosioci zahteva koji nemaju registrovan elektronski potpis, moći će da nakon unošenja traženih podataka, generišu obrazac za podnošenje zahteva koji će na
sebi imati bar kod. Generisani obrazac sa bar kodom je neophodno odštampati, svojeručno potpisati, ili overiti (u slučaju da je podnosilac zahteva preduzetnik), a
potom ga poslati preporučenom poštom na adresu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo napodsticaje u stočarstvu po košnici pčela za
najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela. To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1.000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1.000 košnica pčela.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Gazdinstvo uglednog domaćina Vladimira Kopčanskog u Kucuri posetili su juče ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i predsednik Opštine Vrbas Milan Glušac sa saradnicima.U neformalnom razgovoru sa paorima ovog sela u vrbaskoj opštini bilo je reči o aktuelnim podsticajima u poljoprivredi i procesu izavanja državne zemlje u zakup.

„Bitna je edukacija, jer ljudi ne znaju šta sve imaju na raspolaganju, kad je reč o podsticajima. Imamo ovde i primere dobre prakse, domaćine koji su koristili subvencije. Bitno je da svi budu upoznati na vreme sa mogućnostima koje se nude, a sami će odlučiti da li će koristiti kredite i druge pogodnosti. Krećemo sledeće nedelje sa subvencionisanim kreditima za poljoprivrednike“, rekao je ministar Nedimović, dodajući da niko ne može da kaže da nema novca.

Ministar je potvrdio da je ove godine na raspolaganju najveći agrarni budžet u minulih desetak godina, postoje linije za kupovinu mehanizacije, sadni materijal, protivgradne mreže, a na domaćinima je da to iskoriste. Najgore bi bilo da novac ode u potrošnju, umesto u razvoj, rekao je Nedimović.

„Ovde je dosta zemlje izdato u prvom krugu, i po pravu prečeg zakupa, ima dosta farmi, ali ostalo je još par stotina hektara pa je potrebno i to završiti. Iznenađen sam da je ovde početna cena zakupa 303 evra po hektaru, što je daleko više nego u Bačkoj Bačkoj Palanci, gde je 170, iako se radi o geografski bliskim zemljištima, međutim, tamo je tri četvrtine parcela otišlo stočarima po pravu prečeg zakupa, a sa druge strane zemljište oko Vrbasa važi za veoma plodno i kvalitetno“, rekao je Branislav Nedimović.
Predsednik opštine Milan Glušac kaže da su poljoprivrednici na ovom sastanku dobili sve potrebne informacije, da su upućeni da blagovremeno pripreme papirologiju i ostvare svoja prava, a ujedno se ministar obavestio o merama koje lokalna samouprava preduzima da pomogne u rešavanju problema poljoprivrednika.

„Kao opština lane smo davali subvencionisane kredite, bilo je 113 zahteva, od toga je 84 odobreno, u skladu s mogućnostima lokalne samouprave. Isto ćemo primeniti i ove godine“, rekao je Glušac.

„Vrbas ima 30.000 hektara obradive zemlje najboljeg kvaliteta. Od toga je 5.500 hektara državne zemlje, a očekuje nas drugi krug izdavanja u zakup. Razgovarali smo na tu temu, a početna cena je ovde visoka, što je dobro sa stanovišta prihoda države i lokalne samouprave.“
Gazdinstvo porodice Kopčanski, tokom dve i po decenije stvorilo je sve preduslove za održivu proizvodnju.

„Iskoristili smo neke subvencije, krenuli smo i u voćarstvo, povećavamo obradive površine“, kaže Vladimir Kopčanski.

„Gledaćemo da kupimo još zemlje, da ne zavisimo od zakupa, jer krediti su mnogo povoljniji nego ranije. Kao porodica radimo 300 hektara, od toga je pola u našem vlasništvu.“

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/ministar-poloprivrede-branislav-nedimovic-posetio-kucuru-25-04-2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

NASTAVLjAJUĆI podsticajne programe namenjene povećanju produktivnosti u stočarstvu, Pokrajinska vlada je izdvojila 59 miliona dinara, i taj iznos raspodelila kroz dva konkursa, na osnovu kojih su u ponedeljak u Novom Sadu korisnicima uručeni ugovori. Pročitajte još: Bespovratna sredstva iz vojvođanske kase biće upotrebljena za odgajivačke programe u stočarstvu, kao i za poboljšanje proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima i uvođenje EU standarda u objekte za proizvodnju i preradu mleka. - Podsticaji po ova dva značajna konkursa doprineće povećanju kvaliteta i standarda u stočarskoj proizvodnji - istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, uručujući ugovore predstavnicima poljoprivrednih stručnih službi, zemljoradničkih zadruga i drugih poljoprivrednih organizacija koje su ostvarile pravo na taj novac. Pročitajte još: Mirović je podsetio da je Pokrajinska vlada u protekle dve godine znatno povećala izdvajanja za poljoprivredu i najavio da će i u budžetu za 2019. biti održan visok nivo ulaganja u agrar. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević je napomenuo da se tom novom podrškom domaćem stočarstvu stvaraju uslovi za poboljšanje kvaliteta mleka, povećanje stočnog fonda, uspešniji uzgoj domaćih životinja i širenje genetskog potencijala stoke, a time i povećanje produktivnosti po grlu, što će, kako je dodao, znatno unaprediti stočarsku proizvodnju u Vojvodini. Mirović i Radojević uručuju ugovore Među 102 organizacije kojima su odobrena sredstva je i Poljoprivredna zadruga "Bojtar" iz Kuzmina, koja uzgaja goveda. - Ova sredstva ćemo iskoristiti za genotipizaciju goveda, odnosno da, koristeći savremenu tehnologiju, na odabranom teletu utvrdimo kakvo će grlo biti u budućnosti, kad odraste - objašnjava, za "Novosti", direktor te zadruge Nebojša Ljeskovac.

 A među pet korisnika podsticaja za uvođenje EU standarda našla se i mlekara "Karpe diem" iz Krušedola, koja je ove godine izgradila novi pogon za izradu tvrdih kozijih sireva. - Dobili smo 2,2 miliona dinara, što nam mnogo znači. Sad ćemo moći uspešno da obavimo zrenje tvrdih sireva, koje traje od 60 do 90 dana - ističe sa zadovoljstvom Jelena Marić, vlasnica i direktorka te mlekare. Ona objašnjava da Srbija zasad uglavnom izvozi bele sireve po nižim cenama, a uvozi tvrde, koji su skuplji, jer naši proizvođači nemaju dovoljno sredstava za investicije u toj proizvodnji. Nebojša Ljeskovac DESET PRIJAVA, POLOVINA PROŠLA NA drugom konkursu, na kojem je raspodeljeno oko 12 miliona dinara, a čiji je osnovni cilj povećanje proizvodnje i poboljšanje kvaliteta mleka, bilo je ukupno deset prijava. - Pet organizacija je dobilo podsticaje, tri nisu ispunile uslove konkursa, a dve su odustale - naveo je Radojević.

 

Izvor: Novosti

Svinjarstvo je jedna od najnestabilnijih grana poljoprivrede, ali nekim stočarima je nezamenljiva. S obzirom na to da su i državni podsticaji usmereni na mlade proizvođače, svaki svetao primer vredan je pažnje. 

Za Boška Jurišića iz sremskog sela Šuljam kažu da je jedan od retkih mladih ljudi koji voli svinjarstvo. Njegova farma beleži impresivne rezultate. Izgradio je novi objekat za 400 tovljenika, treća je generacija u porodici koja se bavi tim poslom i kaže da ga ne bi menjao ni za šta na svetu.

"Mislim da je lep posao, ko voli to da radi. Ja volim i nije mi teško ni da smrdim. Imam i ljude koji rade sa mnom, tu su i supruga i tata. Odrastao sam pored tovilišta i to mi nikad nije bilo strano, svinje volim i od toga živim. To je jedna lepa grana privrede od koje, za sada, može lepo da se zaradi i živi", kaže Boško Jurišić.

U novom tovilištu sve je urađeno po evropskim standardima. Tovljenici su smešteni u klimatizovane boksove u koje se ulazi samo ukoliko postoji potreba za lečenjem ili nekom drugom intervencijom. Hrana se spravlja na veoma jednostavan način, uz minimalan angažman stočara. U svinjarstvu koje je izloženo čestim cenovnom turbulencijama, preko su potrebni državni podsticaji, a podrška države u realizaciji ove investicije nije izostala.

"Pratili smo papirologiju od početka do kraja, dobili smo sve i mislim da je to dobra stvar. Jedan mlad poljoprivrednik može dosta sada da dobije od države", smatra Boško.

Bez obzira na cenovne turbulencije u svinjarstvu, još uvek ima mladih poljoprivrednika koji svoj život ne mogu da zamisle bez sela. Dokle god je tako, za naša sela ima nade.

izvor : http://www.rtv.rs 

 

 

Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

Naše njive oru zastareli traktori. Žanju odavno tehnološki prevaziđeni kombajni. Oprema za poljoprivredne radove koju viđamo na našim poljima ne može se videti gotovo nigde u svetu. Stara mehanizacija jedan je od razloga što ne koristimo sve potencijale koje srpski agrar nudi.

Upravo zato u Ministarstvu poljoprivrede, odlučili su da se da za podsticaje u obnovi poljoprivredne opreme, ove godine izdvoje više nego lane.

Prema podacima popisa poljoprivrede iz 2012. godine u Srbiji, svako drugo domaćinstvo ima traktor. U Srbiji se voze tačno 410.894 traktora. Od tog broja, čak 95 odsto traktora je starije od 10 godina.

Za nabavku novih mašina i opreme za obradu zemljišta, setvu, sadnju, prihranjivanje, đubrenje, rezidbu, berbu, žetvu i transport Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine predvideli su podsticaje koji su u odnosu na prethodne godine znatno veći. Sad iznose 50 odsto od vrednosti investicije, odnosno 65 odsto ukoliko je sedište gazdinstva na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

 

Pravi je trenutak da razmislite o kupovini nove mehanizacije

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3189-pravi-je-trenutak-da-razmislite-o-kupovini-nove-mehanizacije

Saveti stručnjaka: Kako najlakše podesiti plug? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3069-saveti-strucnjaka-kako-najlakse-podesiti-plug

 

 

Ujedinjena seljačka stranka, obaveštava nosioce komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva, da mogu da ostvare podsticaj za oteljene neumatičene krave, u iznosu od 5.000,00 dinara po grlu (za umatičena grla ostvaruje se podsticaj od 25.000,00 dinara, na osnovu zahteva matične službe, i ukoliko poljoprivrednici podnesu zahtev za 5.000 dinara izgubiće pravo na veći podsticaj).

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se do 30. septembra tekuće godine, za krave oteljene u periodu od 1. januara do 31. avgusta 2017. godine, Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – Upravi za agrarna plaćanja, preko službe Trezora.

Obrazac zahteva i pomoć oko popunjavanja, možete dobiti u prostorijama Ujedinjene seljačke stranke svakog radnog dana, u vremenu od 9 do 15 časova.

Za popunjavanje zahteva pored podataka o gazdinstvu, potrebno je posedovati i identifikacioni broj oteljenog grla-krave, datum teljenja i identifikacioni broj teleta (dobija se u veterinarskoj stanici).

Izvor: www.svrljig.info

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30