Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

U mačvanskim selima u toku su razgovori sa meštanima o subvencijama za navodnjavanje ratarskih kultura, kao i za ostale mere podsticaja za agrar.Dosad su članovi Gradskog veća Svetozar Marković i Slaviša Kostadinović, zajedno sa načelnikom Odeljenja za poljoprivredu Predragom Srdanovićem, posetili Tabanović, a od srede do petka obići će Mačvanski Pričinović, Drenovac i Ševarice.

U pitanju je potpun novi koncept, gde bi se korišćenjem savremenih zalivnih sistema, pre svega „kap po kap“ duplirali prinosi ratarskih kultura, kao što su kukuruz i soja.

Iz gradskog budžeta duplirani su iznosi za podsticaji u agraru i iznose oko 160 miliona dinara.

Planirano je da poljoprivrednici u Mačvi i Pasavotamnavi dobiju po 200 evra za ovu namenu, a osnovna prednost što se u ovim krajevima nalaze plitke podzemne vode. Na ovaj način oko 20.000 hektara plodnih oranica mogle bi da donesu prinose po 13-14 tona kukuruza po hektaru kao i visoke prinose soje, čime bi ratarstvo postalo profitabilno.

Šabac je prethodno dao dobar primer subvencijom za dubinske bunare u Pocerini, koja je inače bezvodna, i gde je oko 600 domaćinstava podiglo oko hiljadu hektara zasada jagoda.

Ovde se voda crpi sa više od stotinu metara dubine, ali sa punom primenom agrotehničkih mera po hektaru se može zaraditi i do deset hiljada evra.

U primeni novih sistema za navodnjavanje važna je i edukacija i volja zemljoradnika. Primera radi, prilikom vraćanja zemljišta po restituciji u Mačvi hiljadu hektara sa sistemom za navodnjavanjem poljoprivrednog dobra „Ogled“ je upropašćeno, jer je sistem prodat u staro gvožđe.Sistem „kap po kap“ pokazao je izuzetne rezultate u Izraelu, a naravno i u Holandiji i Danskoj. Poslednjih godina letnje temperature su sve više, a padavine tokom leta ređe, što dovodi do smanjenih prinosa kukuruza i soje. Poljoprivreda je značajna privredna delatnost u šabačkom kraju, jer polovina stanovništva živi u selu i od sela, a ovaj kraj prednjači u proizvodnji mesa, mleka, voća i meda.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kap-po-kap-za-duplirane-prinose/

Ove godine, novac u ukupnom iznosu od 667, 2 miliona dinara dobilo je 58 zadruga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21 na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja zadrugama još jedan je korak u razvoju zadrugarstva, promovisanog od strane projekta „500 zadruga u 500 sela“, koji se već
treću godinu zaredom uspešno realizuje, rečeno je na skupu u Palati Srbija.
Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri godine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka - rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala u odnosu na to koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo
i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.
Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, ugledni stručnjaci, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, kao i gradonačelnici i predsednici opština koji su potpisali ugovore.
Miroslav Nikolić: Potrebno nam je poverenje i timski rad

Na ceremoniji upriličenoj za potpisivanje Ugovora sa zadrugama u ime lokalnih samouprava govorio je predsednik Opštine Knić: „Definitivno je uspostavljena dijagnoza, a to je da nam je potrebno poverenje“ rekao je Miroslav Nikolić, predsednik ove šumadijske opštine, koji je istakao i značaj timskog rada i saradnje sa stručnjacima.
„Ono što je velika vrlina je da čovek koji ima viziju, ima i istrajnost, kao što je to u slučaju ministra Milana Krkobabića, koji je na čelu tima Vlade Srbije zaduženog za zadrugarstvo. U naprednom svetu tri stvari su važne proizvođači –poljoprivrednici, struka i Vlada da da što bolji ambijent za rad”.
On je ovom prilikom naveo primer profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je dao svoj doprinos struci u oblasti voćarstva, naročito donoseći znanje iz sveta.
Bumbarevo brdo – podsticaji za pčelarstvo
Slučajnost ili ne, među korisnicima sredstva iz budžeta Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, koje vodi Milan Krkobabić je i ZZ Profarming Group iz Kinića, koja je dobila bespovratna sredstva u iznosu 7.300.000,00 dinara. Ova sredstva su namenjena za unapređenje pčelarske proizvodnje, ali i plasmana proizvoda.
„Sredstva ćemo iskoristiti za nabavku vrcalica, kristalizatora, opreme za sakupljanje polena, pakerica meda i druge opreme, koja je većinom domaće proizvodnje” kaže za Agrobiznis magazin, jedan od osnivača zadruge i uskoro diplomirani inženjer poljoprivrede, Ilija Radovanović iz Bumbarevog Brda kod Knića.
„Moram da naglasim da smo mi pored ove podrške zaista podržani u svakom smilsu, i od naše Oštine Knić i tim oko predsenika Miroslava Nikolića čini zaista sve što je potrebno da nam se pomogne u razvoju poljoprivrede, a mislim da je to značajno i reći da on lično razume naše potrebe, jer je i sam iz sela, bavi se poljoprivredom i zna kakvi su problemi i izazovi.Rok da se sredstva utroše i započne posao je 1. april 2020. godine. Za potrebe rada Zadruge i aktivnosti pčelara zakupljeno je imanje sa kućom koja se privodi nameni sve u skladu sa važećim propisima i HACCP standardom, koji je u postupku uvođenja u ovoj mladoj, ali ambicioznoj zadruzi. Trenutno imaju 7 članova i 15 kooperanata. Svi zajedno imaju 400 košnica, a kada osposobe pakericu i uvedu sve potrebne mere, počeće pakovanje meda za domaće, a kasnije i inostrano tržište zbog toga su se odlučili da naziv zadruge bude na engleskom jeziku.
Inače Ivan pčelari iz hobija, počeo je pre dve godine, ostao mu je još diplomski na Agronomskom fakultetu u Čačku, a planira da upiše i master studije, gde bi se bavio pčelarskom tematikom.
„Košnice naših članova nalaze se na teritoriji Opštine Knić i tu će i ostati, jer u narednom periodu imamo nameru da zaštitimo i geografsko poreklo našeg
meda. Do tada plasman naših proizvoda od aprila biće moguć u svim domaćim radnjama, a potrudićemo se da što pre izađemo i na inostrana tržišta“.Prema rečima Radovanovića u Kniću ima više od 100 pčelara i postoji velika perspektiva za razvoj. Većina aktivnih pčelara su članovi SPOS-a, a ZZ Profarming
Group će od naredne godine postati članica Zadružnog saveza Srbije. U pogledu saradnje sa voćarima kaže nam da nema nikakvih problema i da nemaju trovanja pčela, kao što se to pominje u drugim krajevima Srbije. Nada se boljoj godini za pčelare u Kniću, jer je ova koja je na izmaku bila loša posto se oslanjaju uglavnom na bagremovu pašu koja je skoro izostala zbog čestih padavina u proleće tako da je jedino bilo nešto livadskog meda.
Poljoprivredna zadruga KONOPLJA – sredstva za sušaru
Jedna od zadruga koja je dobila bespovratna sredstva je i PZ KONOPLJA iz Novog Sada. Sredstva su namenjena za kupovinu sušare za cvet i zrno konoplje. „Na ovaj način podižemo konkurentnost naših proizvoda i prevazilazimo najveći problem, jer zelena biomasa se brzo pokvari, ako nema adekvatan tretman sušenja“ rekla je za naš časopis dr Maja Timotijević, direktor Zadruge KONOPLJA koja je izrazila je svoju zahvalnost Ministarstvu za regionalni razvoj i ministru g.Milanu Krkobabiću koji se svim snagama zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje kroz organizaciju zadružnog sistema.
„Ovo je velika stvar za našu zadrugu, jer ćemo omogućiti našim zadrugarima brže, efikasnije i bezbednije sušenje biomase, namenjene uglavnom za izvoz“ naglasila je dr Timotijević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na ovogodišnji javni poziv za kupovinu traktora u okviru IPARD programa, koji je završen 25. novembra, pristiglo je 437 zahteva više nego prethodne godine.Podsticaji za to iznose oko 15 miliona evra, rekli su Tanjugu iz Ministarstva poljoprivrede.

Do sada su raspisana dva javna poziva za nabavku novog traktora u okviru IPARD-a. Prvi javni poziv je raspisan u januaru 2018. godine i na njega je pristiglo 393 zahteva, prenosi RTV.Do sada je izdato 163 rešenja o odobravanju projekata na osnovu kojih su poljoprivredni proizvođači počeli realizaciju svoje investicije, navodi se u Ministarstvu.

Njih 137 je podnelo zahtev za isplatu, dok je 3,1 miliona evra na ime subvencija isplaćeno na račune 103 poljoprivredna proizvođača.

Visina podrške iznosi 60 odsto prihvatljivih troškova investicije, dok je ovaj iznos 65 odsto namenjen za poljoprivrednike mlađe od 40 godina, a 70 odsto za one koji žive u planinskim područjima.

U okviru IPARD-a, ove godine raspisan je još jedan javni poziv za traktore, koji je završen krajem novembra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=10&nav_id=1628709

Skupština Grada Prokuplja donela je Odluku da se porez na imovinu za poljoprivredno zemljište u četvrtoj zoni drastično umanji kako bi se podstakla poljoprivredna proizvodnja.

Tako će poljoprivrednici porez na poljoprivredno i šumsko zemljište plaćati samo simbolično, odnosno za hektar zemljišta plaćaće samo 13 dinara godišnje, rečeno je danas u lokalnoj samoupravi.

U Lokalnoj poreskoj administraciji su rekli da će se ubuduće na osnovu odluke mesne skupštine, za građevinsko zemljište u četvrtoj prokupačkoj zoni umesto dosadašnjih 800 dinara plaćati 600, za poljoprivredno zemljište umesto 200, plaćaće se 90 dinara, a za šumsko zemljište umesto 150, plaćaće se 80 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2713579/porez-na-poljoprivredno-zemljiste-u-prokuplju-simbolicnih-13-dinara-godisnje-podsticaj-za

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini. U opštini Topola vlada veliko interesovanje za ovaj vid podrške, a pravo na konkurs imaju mladi poljoprivrednici starosti do 40 godina.

„Poljoprivrednici se dosta raspituju pre svega zbog modela finansiranja potencijalne investicije. Ukratko rečeno, model je taj da mladi poljoprivrednik konkuriše po predračunu, a ako Uprava za agrarna plaćanja donese rešenje o odobravanju onda uplaćuje 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, a mladi poljoprivrednik je dužan da uplati dobavljaču ostatak potrebnih sredstava po predračunu i realizuje investiciju. Pravo na podsticaj ima punoletni mladi poljoprivrednik starosti do 40 godina, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, ukoliko je kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) počev od 1. januara 2018. godine i nalazi se u aktivnom statusu. Bitno je napomenuti da je jedan od uslova koji je prethodno bio propisan a to je da mladi poljoprivrednik nije bio član poljoprivrednog gazdinstva više nije uslov, tako da sada postoji veći broj potencijalnih mladih poljoprivrednika koji mogu konkurisati“, izjavio je za TopPres Milan Jokić, direktor Agencije za ruralni razvoj opštine Topola i dodao da je potrebno ispuniti i sledeće uslove prilikom podnošenja prijave:

„Podnosilac prijave treba da ispunjava uslov, da nije do sada koristio podsticaje za mlade poljoprivrednike po Javnim pozivima Uprave za agrarna plaćanja, određeni broj hektara biljne proizvodnje odnosno određeni broj stočnog fonda upisan u Upravi za trezor, izmirene dospele obaveze po osnovu javnih prihoda (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda) i ostale propisane Javnim pozivom“.

Pred poljoprivrednicima je obiman posao što se papirologije tiče, svaki dokument je podjednako važan za prijavu na konkurs.„U zavisnosti od tipa poljoprivredne proizvodnje mladi poljoprivrednik mora uskladiti potencijalnu investiciju u skladu sa tabelom prihvatljivih investicija odnosno sa svojom poljoprivrednom delatnošću kojom se bavi ili planira. Potom od dobavljača se uzima predračun za predmet invesiticije koji je u skladu sa pomenutom tabelom i izjava da može da isporuči predmet investicije u roku od 150 dana od izdavanja predračuna. Takođe je potrebno uzeti potvrde o izmirenim javnim prihodima (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda), orginal izvoda iz matične knjige rođenih podnosica zahteva, kao i potvrdu odeljenja za poljoprivredu opštine Topola da za predmet investicije nije koristio lokalne podsticaje. Dokumenta za rangiranje su ukoliko poseduje srednju odnosno višu/visoku stručnu spremu iz oblasti poljoprivrede overena kopija diplome, ukoliko je oženjen/udata i ima decu popunjava se izjava i prilažu se fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za članove uže porodice. To se sve sakuplja i popunjava se obrazac prijave sa biznis planom. Tu je još potrebno da se navedu podatci kada je osnovano gazdinstvo, broj namenskog računa“, ističe Jokić.

Obrazac se može popuniti u Agenciji za ruralni razvoj opštine Topola ili odeljenju za poljoprivredu opštine Topola.

Iz Agencije za ruralni razvoj opštine Topola napominju da je Javni poziv obiman i preporučuju potencijalnim kandidatima koji razmišljaju o konkurisanju da se najpre jave u odeljenje za poljoprivredu opštine Topola ili u pomenutu Agenciju za dodatno informisanje i pomoć.

Inače, za sada postoji veliko interesovanje mladih poljoprivrednika sa teritorije opštine Topola koji ispunjavaju uslove. Uglavnom se opredeljuju za mehanizaciju u zaštiti bilja, obradu zemljišta, nabavku stočnog fonda, plasteniču proizvodnju, protivgradne mreže, berače višanja.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest674381.html

Poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.
Poljoprivrednici poručuju da su podsticaji osnovni motiv za njih da se uključe u organsku proizvodnju, kao i da su iznosi subvencija po grlu u Srbiji namenjeni za organsku proizvodnju među većima u Evropi.

Za organsku proizvodnju sve više su zainteresovani kako poljoprivrednici, tako i potrošači u Srbiji.Ove godine je skoro 20.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što je povećanje za više od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to je i dalje ispod jednog procenta ukupnih poljoprivrednih obradivih površina, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Navode da je u sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno skoro 7.000 proizvođača.

Rukovodilac grupe za kvalitet i deklarisanje proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić rekao je za Tanjug da je ove godine izdvojeno 108 miliona dinara subvencija za organsku proizvodnju, i to 90 miliona za organsku stočarsku proizvodnju, i 18 miliona dinara za organsku biljnu proizvodnju.

"Prema projekcijama i na osnovu izveštaja iz Uprave za agrarna plaćanja, sva ta sredstva će biti utrošena do kraja godine, do kada se podnose zahtevi“, navodi Raketić.

Naglasio je važnost biljne organske proizvodnje, i naveo da su subvencije ove godine za tu namenu uvećane 120 odsto u odnosu na konvencijalnu proizvodnju i iznose 11.440 dinara po hektaru.

Ministarstvo će, kaže, nastojati da napravi diferencijaciju i subvencije podeli u zavisnosti da li je reč o ratarstvu, nekim višegodišnjim zasadima ili gajenju povrća u zatvorenom prostoru zato što su, objašnjava, i troškovi proizvodnje i sama vrsta proizvodnje drugačija i zahteva i drugačije mere podsticaja.

Subvencije za organsku stočarsku proizvodnju su, navodi Raketić, jako dobre i kreću se od 28.000 dinara za krave za uzgoj teladi za tov do skoro 42.000 dinara za krave dojilje po grlu, ali naglašava da se moraju menjati navike stočara, jer organsko stočarstvo podrazumeva ispašni tov, a ne štalski tov.

"Vrlo retko se može videti da na nekim obroncima planine krave pasu na pašnjacima, to je nešto što je sasvim drugačije kada odemo u neke zemlje EU", rekao je Raketić i naglasio da Srbija ima potencijal za razvoj organske stočarske proizvodnje, posebno na jugu zemlje, uključujući i Staru planinu i Suvu planinu.

Raketić kaže da je organska proizvodnja veoma važna u razvoju poljoprivredne i prehrambene industrije, kao i da ima dvojaku ulogu, jedna je zaštita i očuvanje životne sredine, a druga to što malim prozivođačima pruža dobar alat da budu konkurentni na tržištu.

"Kada pričamo o organskoj proizvodnji, pre svega pričamo o izvozu tih proizvoda. Ono što je nama jako bitno je da paralelno radimo i na razvijanju domaćeg tržišta za organske proizvode. Posebno je interesantan deo vezan za organsko stočarstvo, da što više razvijemo sektor mesa, mleka i sektor prozvoda od mleka i mesa koji su dobijeni metodama organske proizvodnje", kaže Raketić.

To je, naglašava, jedan segment koji će biti interesantan u budućnosti.

Rastko Aksentijević, stočar iz Parka prirode Golija, kaže za Tanjug da poljoprivrednici povećanje podsticaja za organsku proizvodnju vide kao jedini način da se pospeši organska proizvodnja za koju navodi da je komplikovana.

Aksentijević je okupio poljoprivrednike iz Kraljeva i Ivanjice i tri godine se bavi organskom poljoprivredom.

U početku ih je u udruženju bilo 20 poljoprivrednika, a sada radi sa 199 kooperanata, kao nosilac grupne sertifikacije organske proizvodnje.

Trenutno imaju više od 1.050 goveda i 1.100 ovaca, a planiraju da naprave ozbiljnu ponudu sira, kajmaka i mesa namenjenog za tržište i da se posvete marketingu.

Aksentijević je rekao da ruralni krajevi imaju prednosti u organskoj proizvodnji, ali da je za njen razvoj ključan seoski turizam koji je, dodaje, u povoju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/cilj-podsticaja-pet-odsto-povrsina-pod-organskom-proizvodnjom_1063917.html

Grad Pirot bi trebalo da uskoro potpiše ugovor sa Institutom za tehnologiju i higijenu mesa, kao najpovoljnijim ponuđačem, za izradu elaborata zaštite geografskog porekla pirotske peglane kobasice. Pomoćnik gradonačelnika Pirota za poljoprivredu, Goran Popović, kaže da su sve aktivnosti po ovom pitanju blagovremeno pokrenute i elaborat bi trebalo da bude gotov za nekoliko meseci.

Svi poljoprivrednici, koji koji registruju proizvodnju peglane kobasice moći će da računaju na podsticaje Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od pedeset posto od vrednosti opreme za proizvodnju.Peglana kobasica se proizvodi isključivo u Pirotu i jedinstvena je po svom sastavu i načinu proizvodnje. Šira javnost dugo nije znala za ovaj pirotski proizvod, a poslednjih godina peglana kobasica je izuzetno tražena i sve je više ljudi koji se bave proizvodnjom.

Izvor:http://www.plusonline.rs/ekskluzivno-uskoro-zastita-geografskog-porekla-i-za-pirotsku-peglanu-kobasicu/

Zainteresovani za podsticaje za izgradnju i opremanje objekata za primarnu poljoprivrednu proizvodnju trebalo bi da podnesu zahtev do 15. oktobra.

Podsticaji su u vezi sa objektima i opremom za čuvanje i skladištenje voća i povrća, kao u vezi sa objektima i opremom za smeštaj svinja, ovaca i koza i goveda, kao i objekata za akvakulturu.

Prema aktuelnom Pravilniku, najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva je 8.000.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća i 3.500.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne stočarske proizvodnje.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

Detaljnije informacije na sledećem linku:http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-investicije-u-fizicku-imovinu-poljoprivrednog-gazdinstva-za-izgradnju-i-opremanje-objekata-za-unapredjenje-primarne-poljoprivredne-proizvodnje-2/?lang=lat

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2607990/konkurs-za-izgradnju-i-opremanje-objekata-za-primarnu-poljoprivrednu-proizvodnju-do-15

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata.Podsticaji, vredni do tri miliona dinara, će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja na osnovu godišnjeg konkursa, a ruralna područja u Srbiji su sva naseljena mesta čija je naseljenost manja od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru, navodi se u Pravilniku.

Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, dogradnja, adaptacija, investiciono i tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.U sektoru starih i umetničkih zanata prihvatljive su, kako se navodi, investicije i ulaganja u nabavku opreme i alata za zanate. Pravo na podsticaje imaju fizička lica, nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Sve detalje možete preuzeti na sledećem linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-unapredjenje-ekonomskih-aktivnosti-na-selu/

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571524

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31