Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja raspisala je javni poziv za učešće u Programu podrške razvoju poslovanja, koji se sastoji od finansijske i nefinansijske podrške preduzetnicima, mikro i malim preduzećima iz sektora prehrambene industrije.

Program podrazumeva dodelu bespovratnih sredstava, pružanje stručne podrške, profesionalnih usluga i dodatnu edukaciju u cilju unapređenja poslovanja, zapošljavanja radnika, povećanja konkurentnosti i boljeg pozicioniranja na tržištu, piše eKapija.Privredni subjekti koji zadovolje uslove Programa mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u vidu bespovratnih sredstava u iznosu do 4.000 dolara za nabavku opreme, softvera ili implementaciju relevantnih standarda i sertifikaciju.

Ukupan budžet programa je 40.000 dolara, a projektom će biti odabrano najmanje 10 korisnika.

Pravo da se prijave imaju preduzetnici, mikro i mala privredna društva, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najranije 1. januara 2018. godine i obavljaju delatnost na teritoriji opština Paraćin, Ćuprija, Despotovac i Rekovac. Takođe, potrebno je da posluju u sektoru prehrambene industrije i da je njihova pretežna delatnost proizvodnja ili prerada.

Potrebno je i da su u većinskom privatnom i domaćem vlasništvu, kao i da je osnivač privrednog subjekta istovremeno i zaposlen na neodređeno vreme u toj firmi.

Prijave sa pratećom dokumentacijom se podnose elektronskim putem na e-mejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. sa naznakom "Prijava za učešće u Programu podrške razvoju poslovanja". Prijave podnete putem pošte ili lično neće biti uzete u razmatranje.Krajnji rok za podnošenje prijava je 16. decembar 2020. godine.

Program je sastavni deo projekta "Podrška unapređenju poslovnog okruženja na teritoriji Pomoravskog okruga" koji finansira Vlada Norveške, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u okviru projekta "Podrška Kraljevine Norveške razvoju Zapadnog Balkana – Norveška za vas – Srbija".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/na-raspolaganju-40000-dolara-bespovratna-sredstva-za-preduzetnike-mikro-i-mala/29zgb1n

Završena je „Analiza tranformacijskog potencijala i efekata četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama RS na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“. Istraživanje putem online anketa, i fokus grupa realizovalo je proteklih meseci Udruženje za lokalni razvoj Kamenica, u partnerstvu sa Zadružnim savezom Srbije, i saradnicima iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Podršku u procesu istraživanja dala je i Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U nastavku vam predstavljamo neke od prvih zapažanja u okviru Analize.
Za razliku od Italije koja ima preko 12.000 socijalnih zadruga, u Srbiji nesrazmerno sa realnim socijalnim potrebama na selu i u nerazvijenim opštinama, imamo svega 6 socijalnih Zadruga. Osim obavljanja redovnih komercijalnih aktivnosti, socijalne zadruge imaju pravo, ali i obavezu da ulažu energiju i resurse u ostvarenje različitih socijalnih ciljeva u zajedicama gde posluju (obuke, komunalna i socijalna infrastruktura). Poslednja osnovana socijalna zadruga kod nas je Romska socijalna zadruga Eko aktiv, osnovana 11. septembra 2020. godine, u Gradskoj opštini Crveni Krst, u Nišu.
Romska socijalna zadruga želi da preuzme na sebe održavanje javnih površina, grobalja, sportskih terena i zgrada. Posebnu pažnju će posvetiti povećanju mobilnosti radne snage i sezonskom radnom angažovanju Roma u okolnim, pretežno poljoprivrednim i devastiranim opštinama Nišavskog okruga. Do skora su jedini resurs ove socijalne zadruge bili ljudi, ali uskoro stiže i nova oprema.
Sedma po redu ženska socijalna zadruga biće formirana tokom oktobra u opštini Ražanj. Zadruga okuplja žene sa sela i uključuje ih u zajedničku proizvodnju i
plasman prehrambenih i tradicionalnih zanatskih proizvoda, koji su specifični za ovu ekološku opštinu u srcu Srbije (crepulje za pečenje hleba). Ideja opštine
Ražanj je da kroz žensku socijalnu zadrugu omogući veće prihode sa žene na selu. Unapređenjem zakonskog okvira i prakse na nacionalnom i lokalnom nivou u korist razvoja socijalnog zadrugarstva, stvorili bi se preduslovi za rast broja socijalnih zadruga u svojstvu pružaoca različitih lokalnih socijalnih usluga. Ovaj rast bi u prvom krugu činile transformisane zemljoradničke i opšte zadruge, postojeća socijalna preduzeća i organizacije civilnog društva. Do rasta broja pružaoca različitih socijalnih usluga, došlo bi upravo u seoskim i nerazvijenim sredinama, koje se suočavaju sa odlaskom mladih, padom ekonomskih aktivnosti, zatvaranjem škola, seoskih ambulanti, pošte i drugih usluga u zajednici, kao i brojnim komunalnim problemima. Ove sredine su nepogodne
za mlade i roditeljstvo, zbog čega gube svoju vitalnost i preti im trajna devastacija.
S tim u vezi Zadružni savez Srbije, najavio je potpisivanje “Memoranduma za razvoj socijalnog zadrugarstva”. Značajan broj renomiranih domaćih i stranih fondacija i organizacija zainteresovano je da se potpisivanjem Memoranduma, pruži podrška razvoju socijalnih zadruga. Mini konferencija i potpisivanje Memoranduma biće realizovano u prostorijama Impact HUB-a u Makedonskoj ulici, sa mogućnošću praćenja uživo i online.
Istraživanje ambijenta sa razvoj socijalne, ili solidarne ekonomije u Srbiji, sastavni je deo projekta: "Transformacijski potencijal i efekti četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama Republike Srbije, na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji", u okviru programa "Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije", koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Potencijal i interes mladih u Srbiji za rad u industriji proizvodnje hrane postoji, a na obrazovnom sistemu je da im pomogne i usmeri da nađu svoje mesto na tržištu, ocenili su učesnici onlajn panela za projekat “Budućnost srpske industrije hrane.

Kako je navedeno u saopštenju, trenutni utisak mladih proizvođača je da podrška postoji, ali da je potrebno više podrške i usmeravanja mladih proizvođača kako bi se odlučili za karijeru u ovoj industriji.

“Interes postoji i raste, a primer je industrija proizvodnje zanatskog piva, gde je primetan entuzijazam kod proizvođača kraft piva u smislu inovativnosti, prepoznatljivosti proizvoda i novih receptura”, rekao je Viktor Nedović, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja prehrambenih tehnologa Srbije.

Osim Nedovića, na panelu su govorili Dragan Jonić iz Centra za negu čoveka i prirode AMA, Boško Jovanović ispred porodične kompanije Polo Čačak, kao i Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane.

Kao zaključak istraživanja projekta “Gajimo odgajivače”, sprovedenog u Srbiji i Hrvatskoj, navodi se da su mladi poljoprivrednici ranjiva društvena grupa, sa najvećom podrškom u okviru porodice, dok je država tu kao garant, investitor i izvor obrazovanja.

Ova panel diskusija namenjena opštini Čačak bila je osma i poslednja u nizu radionica koje su zbog trenutne pandemije održane onlajn.

Projekat je održan u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/raste-broj-mladih-u-srbiji-koji-%C5%BEele-da-se-bave-poljoprivredom

Opština Prijepolje objavila je javni poziv za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanje žena u oblasti ruralne ekonomije, u vidu dodele bespovratnih sredstava ženama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava starosti do 45 godina.
Program za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanja žena u oblasti ruralne ekonomije finansira Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije.

Opština Prijepolje sufinansira i sprovodi u okviru Programa podrške sprovođenju mera populacione politike u Republici Srbiji – meru usklađivanja rada i roditeljstva.

Cilj mere je da se poboljša kvalitet života i dohodovne aktivnosti za mlade majke i žene u ruralnom području, starosti do 45 godina, koji je jedan od neophodnih uslova za rehabilitaciju rađanja i roditeljstva kroz razvoj, promociju i pružanje podrške za razvoj i unapređenje poslovanja na poljoporivrednim gazdinstvima.

Realizacija ove mere treba da doprinese stvaranju pozitivne populacione klime i otklanjanju uočenih barijera za roditeljstvo i rađanje dece.

Ukupna raspoloživa sredstva iznose 1.600.000 dinara, a maksimalan iznos podsticajnih sredstava koju korisnik može da ostvari je do 200.000 dinara.

Sredstva ne mogu dobiti žene koje su prethodne godine po istom konkursu dobile novac. Tekst javnog poziva i obrasci za podnošenje prijave nalaze se na opštinskom sajtu. Konkurs je otvoren do 26. oktobra tekuće godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/281850/Raspisan-javni-poziv-za-ekonomsko-osnazivane-zena-sa-sela/

Svi meseci iza nas pokazali su da Srbija ne samo da ima dovoljno hrane za sebe, nego ima da izveze za sve okolne zemlje, rekao je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Tokom gostovanja na TV Prva, Nedimović je kazao da se roba bez problema transportuje i da su sve granice za robu otvorene, ocenjujući da poljoprivredna proizvodnja na jesen neće imati nikavih problema zbog koronavirusa.

Naveo je da je prinos pšenice bio pet tona po hektaru i da Srbija ima tri miliona tona pšenice, a potrebe su joj između 1,3 i 1,4 miliona tona.

Na pitanje o stagnaciji cena pšenice, odgovorio je da je u Srbiji otvorena tržišna ekonomija, a pšenica berzanska roba, prenosi Tanjug.

„Sad se vidi koliko je važno što smo ljude tokom korona krize pustili u njive da rade. Poljoprivreda je specifična, ljudi su sami na 50 hektara, koga da zaraze, čime da se zaraze”, rekao je on.

Ocenio je i da će 2020. godina biti dobra godina za poljoprivredu, jer imamo viškove pšenice, a sa kukuruzom, kako je rekao, biće rekordno.

Predstoji žetva suncokreta koji je u Srbiji na 226.000 hektara, terminska cena bila je 300 evra po toni a ministar očekuje da će kada krene žetva cena biti za malo niža.

Kako je naglasio uljare su spremile kapacitete za preuzimanje suncokreta a srpsko ulje je traženo, naročito ga traže Turci, jer tamo se sada izvozi bez carina.

Ministar je zadovoljan i stanjem u voćarstvu osim što je dosta višnje ispucalo zbog kišnog proleća.

Istakao je da poslednjih mesec i po dana nije bilo uvoza paradajza i dodao da su uvedeni prelevmani i carine za sve zemlje sa kojima Srbija nema bilateralne trgovinske sporazume.

„Paradajz je prodavan na tržištvima Grčke, Crne Gore i Hrvatske ali tamo turizam sada gotovo da ne funkcioniše pa nema kome da se proda. Veća količina ostane ovede pa to automatski obori cenu”, rekao je on i dodao da će situacija biti bolja sa više turizma u tim zemljama.

Dodao je da misli da ako krene izvoz neće biti potrebe za podrškom povrtarima.

Rekao je da su sve subvencije za prošlu godinu isplaćene osim možda u konkretnim slučajveima gde nedostaje dokumentacija.

Cena maline od 220 dinara je odlična, ocenio je on i dodao da se ukupni troškovi proizvodnje kilograma tog voća kreću od 80 do 120 dinara.

Govoreći o stočarstvu Nedimović je rekao da je tolika tražnja za prasadima da moraju da se uvoze u Srbiju, a kod jaganjaca - nema nikakvih problema.

„ Problema ima u govedarstvu, pre svega tovnom, a Vlada Srbije čim bude formirana, izaći će sa setom podrške”, rekao je on i dodao da mora da se prvo vidi kako se završio ciklus.

Srbija je zbog korone ostala bez izvoza govedine u Tursku i crvenog mesa u Kinu, jer su te zemlje prekinule uvoz, a sada se situacija popravlja.

Nedimović je ocenio da već nekoliko godina nema prevara sa prepakivanjem voća iz drugih zemalja za tržište Rusije.

„Za 200 miliona dolara izvezli smo naše jabuke u Rusiju. A otvaramo i ostala tržišta, jer i Rusi dižu svoje zasade”, rekao je ministar i dodao da od nedavno Srbija nema ograničenja za izvoz voćne rakije u tu zemlju.

Nedimović je ocenio da se poljoprivreda u Srbiji promenila i da pored meteorologije koja je i dalje najznačajniji faktor, za prinose značajna i bolja agrotehnika, nove mašine kupljene uz subvencije, kao i što poljoprivrednici primenjuju nove mere.

„Pre godinu i po dana imali smo izvoz poljoprivrednih proizvoda od 3,9 milijardi dolara a ove godine očekujem da ćemo to potući”, rekao je on i dodao da se vidi da ima novca u poljoprivredi i da se poljoprivreda isplati.

Najavio je i da spreman zakon o trgovini poljoprivrednim proizvodima, što je propis koji nikada nije postojao u Srbiji, i da se nada da će ga nova vlada da usvoji na jesen.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459612/Rekordni-prinosi-psenice

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.

Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde: https://www.nlb.rs/okvir-podrske

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“

„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.
 
Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde:   https://www.nlb.rs/okvir-podrske
 
Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“
 
„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.
 
Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Edukativni seminar pod nazivom "Tržište organske hrane u Vojvodini - mogućnost razvoja", koji je održan danas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u organizaciji ove visokoobrazovne ustanove i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, imao je cilj da ukaže na šanse i značaj daljeg razvoja organske proizvodnje u Srbiji i Vojvodini, kako u pogledu prirodnih potencijala, tako i sa stanovišta isplativosti i marketinga.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević otvorio je skup ističući da smo svi postali svesni činjenice kako se organska proizvodnja posebno nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima.

"S obzirom na to da su mala i srednja poljoprivredna gazdinstva u fokusu rada Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, smatrali smo da je neophodno bilo dodatno finansijski podržati proizvođače organske hrane. Po formiranju ove Pokrajinske vlade znatno smo povećali iznos sredstava namenjen subvencionisanju sertifikacije organske proizvodnje, ali smo po prvi put uveli i subvencije za nabavku specijalizovane priključne mehanizacije. Po tom osnovu smo u 2018. godini potpisali 26 ugovora za sertifikaciju i 15 ugovora za nabavku priključne mehanizacije. Podigli smo nivo subvencija 80 odsto za sertifikaciju, a za nabavku specijalizovane mehanizacije 70 odsto od ukupne vrednosti. Ove godine smo takođe izdvojili znatna sredstva za te namene. Upravo obrađujemo pristigle prijave za 2019. godinu. Imamo ukupno 49 zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i uskoro ćemo potpisati i ovogodišnje ugovore", naglasio je Radojević ističući da je uveren da dodatna finansijska sredstava predstavljaju pravi model podrške proizvođačima organske hrane.On je istakao da Sekretarijat podržava i održavanje edukativnih seminara, obrazovanje poljoprivrednika i širenje informacija o neophodnosti dodatnih ulaganja u organsku proizvodnju.

"Za naredni period mi smo opredelili finansijska sredstva za izradu Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine, gde će biti uključeni svi relevantni faktori - predstavnici struke i nauke, asocijacije i referentna udruženja organskih poljoprivrednih proizvođača. Sve njih neophodno je uključiti kako bismo došli do jednog adekvatnog dokumenta, koji će i nama olakšati rad u pogledu donošenja mera agrarne politike, dakle - kako da ih unapredimo u narednom periodu", istakao je Radojević ukazavši na to da će ovaj dokument poslužiti kao dobar osnov za dalji razvoj organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Sekretar se osvrnuo i na organsku proizvodnju u kontekstu ruralnog razvoja, ističući da to treba da doprinese većem profitu samih poljoprivrednih proizvođača s jedne strane, a istovremeno i podsticanju seoskog turizma kao u razvijenim zemljama Evropske unije. To bi, prema Radojevićevim rečima, za proizvođače bio još jedan motiv i dodatni profit, odnosno omogućilo bi im da svoje proizvode prodaju po višim cenama "sa svog kućnog praga". On je takođe ukazao na neophodnost udruživanja poljoprivrednih proizvođača, jer samo tako mogu biti konkurentni na domaćem i stranom tržištu.Predstavnicima agronomske struke, proizvođačima organske hrane i studentima Poljoprivrednog fakulteta obratio se i rukovodilac projekta prof. dr Branislav Vlahović.

Govoreći o stanju ruralnog turizma u Srbiji, posebno u AP Vojvodini, on je istakao da organski proizvođači poseduju određeno znanje u tehnologiji proizvodnje, ali da ipak treba da dobiju više informacija iz oblasti marketinga kako bi zadovoljili i zahteve u pogledu dizajna i kvaliteta ambalaže, promocije i načina distribucije svojih proizvoda.

Profesor Vlahović je rekao da se tržište organske hrane izrazito razvija u svetu. Preporuke za naše tržište su da treba povećati proizvodnju organske hrane u Vojvodini i Srbiji generalno, da se mora voditi računa o tome da se organska hrana brendira, da se obrati pažnja na potrebe potrošača i da se nađu najbolji kanali za distribuciju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/podrska-akcionom-planu-razvoja-organske-poljoprivrede-na-teritoriji-ap-vojvodine_1067139.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da su se nakon otvaranja tržišta Turske i Kine javili veći zahtevi za proizvodnjom govedjeg mesa u Srbiji, pa će ministarstvo koje vodi dodatno ohrabriti i podržati proizvodjače koji se bave tovnim govedarstvom.

„Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je kada su u pitanju mere podške u ovoj godini kao nikada do sada pružilo snažnu podršku sektoru stočarstva, pogotovo tovnog govedarstva. Za tovnu junad uvećali smo podsticaje sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu. Povećan je iznos za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu, kao i za krave za uzgoj teladi za tov sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu“, rekao je Nedimović u intervjuu za poljoprivredni portal Agrosmart.

On je kazao da će pored ovih uvećanja ministarstvo nastaviti sa podsticajima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu, kao i sa drugim merama podrške koje se odnose i na bespovratna sredstva u primarnu proizvodnju i preradu mesa i mleka u iznosu od 50 do 65 odsto ukupnog iznosa investicije.

„I u narednoj godini nastavitićemo sa snažnom podrškom sektoru stočarstva i na najbolji mogući način izvršiti preraspodelu sredstava agrarnog budžeta“, rekao je on.

Ministar je naveo da je na dosadašnjih pet javnih poziva za dodelu sredstava iz IPARD fondova EU odobren 241 projekat, dok je 170 korisnika realizovalo svoju investiciju – nabavilo traktor ili mehanizaciju i poslalo zahtev za isplatu.

„Novac je već dobilo 111 poljoprivrednika kojima je isplaćeno pet miliona evra. Ovo su u svakom slučaju ohrabrujuće brojke, veoma dobre za početak realizacije programa i očekujemo da uz dodatni napor i jačanje kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja posao privedemo kraju uspešno“, kazao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, u toku je i obuka zaposlenih za rad na softveru za elektronsku obradu IPARD zahteva kako bi sledeće godine Uprava za agrarna plaćanja prešla na ovaj način rada, i tako stvorila mogućnost za razvoj elektronskog poslovanja.

Dodao je da će u narednom periodu jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva biti uskladjivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, odnosno relevantnim politikama u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i u oblasti ribarstva.

„Cilj je blagovremeno prilagodjavanje nacionalne politike i postepeno prihvatanje složenih pravila i zahteva politika EU u oblasti Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja) i Poglavlja 13 (Ribarstvo). Očekuje nas usvajanje velikog broja propisa i uspostavljanje potrebnih mehanizama za buduću implementaciju pravila i mera uskladjenih sa evropskim politikama, što zahteva angažovanje značajnih administrativnih kapaciteta na čijem jačanju ćemo raditi“, rekao je Nedimović za Agrosmart.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nedimovic-nastavitcemo-sa-snaznim-podsticajima-za-stocarstvo/

Mnistar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović posetio je četiri sela na severu Bačke i sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom i načelnikom SBO Dragim Vučkovićem obišao gazdinstva u Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i farmu ovaca Stevana Cerovca u Bačkom Dušanovu.Nedimović je u razgovoru sa domaćinima istakao, da je poljoprivrednicima u Subotici i okolini, država tokom 2018. godine isplatila oko 8 miliona
evra subvencija.

"U Srbiji je podneto ukupno 160.000 zahteva poljoprivrednika za subvencije, a svaki 20. zahtev podneli su poljoprivrednici Subotice. Država će da pomogne onima koji rade i žive na selu”, kazao je Nedimović.

On je rekao da je važno da ratari i farmeri znaju kakve mere im nudi resorno Ministarstvo.

„Stočari su dobili državnu zemlju na deset godina. Probleme u tovnom govedarstvu država će da rešava subvencijama u 2020. godni, jer su šanse za izvoz povećane.“

Nedimović je najavio i da će za tri nedelje početi da se primenjuju mere podrške ženama i mladima, koji hoće da rade na selu.

 "Usvojene su odluke i za subvencije za kreditiranje, na ovom području su 60 posto muškaraca nosioci gazdinstva, a 40 posto žena, a u ostatku Srbije 85 su muškarci, a žene15 posto. Taj podatak objašnjava zašto Subotica ima veliki broj zahteva za subvencije“, istakao je Nedimović.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da će Grad nastaviti podršku razvoju poljoprivrednih potencijala, jer svaki dvadeseti zahtev za subvencije je sa područja Grada.

 „Ogromna sredstva su isplaćena, a uz pomoć države razvijaćemo i poljoprivredu, da zadržimo mlade na selu. Grad pomaže sredstvima iz budžeta, za subvencije kratkoročnih kredita poljoprivrednicima “, rekao Laban.U Mišićevu Miroslav Vukajlović gaji 40 krava muzara, bikove i junad, zadovoljan je subvencijama države, kaže da je ministar ispunio svoje obećanje da će dobijati 50 posto povrata za mašine.

„Kupio sam i izmuzište za krave, uz 50 odsto povrata sredstava, i to je ispunio ministar. Vredi se baviti mlekarstvom. Još da se otkupna cena mleka poveća za koji dinar, bili bismo još zadovoljniji“.Mirko Orčić ima 40 tovnih junadi za dalju produkciju, a ima kaže problem sa plasmanom tovnih junadi i bikova na tržište, a i sa naplatom. Nedimović je rekao da je država potpisala ugovor za izvoz junadi u Tursku po dobroj ceni i da će to pomoći rešenju problema.

Stevan Cerovac ima farmu sa 180 ovaca, ali nema sigurno tržište, a kaže, da država pomaže regresiranje i nabavku priplodnog materijala. Dodaje da bi trebalo da ukrupnjava stado i obezbedi automatizaciju.

Nedimović je ocenio da su poljoprivrednici u Bačkoj obavešteni o sistemu subvencija i pomoći države, pa je zato i traže.

„Poljoprivrednicima je problem cena njihovog proizvoda, na šta se svi žale, ali potrebno je razumeti da tržište diktira cenu, utiče i na proizvodnju, a država ne može sve da otkupi, iako je Srbija pretežno poljoprivredna zemlja“, kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3342239/ministar-nedimovic-posetio-gazdinstva-na-severu-backe-drzava-ce-da-pomogne-onima-koji-rade-i-zive-na-selu-foto

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31