Opština Prijepolje objavila je javni poziv za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanje žena u oblasti ruralne ekonomije, u vidu dodele bespovratnih sredstava ženama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava starosti do 45 godina.
Program za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanja žena u oblasti ruralne ekonomije finansira Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije.

Opština Prijepolje sufinansira i sprovodi u okviru Programa podrške sprovođenju mera populacione politike u Republici Srbiji – meru usklađivanja rada i roditeljstva.

Cilj mere je da se poboljša kvalitet života i dohodovne aktivnosti za mlade majke i žene u ruralnom području, starosti do 45 godina, koji je jedan od neophodnih uslova za rehabilitaciju rađanja i roditeljstva kroz razvoj, promociju i pružanje podrške za razvoj i unapređenje poslovanja na poljoporivrednim gazdinstvima.

Realizacija ove mere treba da doprinese stvaranju pozitivne populacione klime i otklanjanju uočenih barijera za roditeljstvo i rađanje dece.

Ukupna raspoloživa sredstva iznose 1.600.000 dinara, a maksimalan iznos podsticajnih sredstava koju korisnik može da ostvari je do 200.000 dinara.

Sredstva ne mogu dobiti žene koje su prethodne godine po istom konkursu dobile novac. Tekst javnog poziva i obrasci za podnošenje prijave nalaze se na opštinskom sajtu. Konkurs je otvoren do 26. oktobra tekuće godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/281850/Raspisan-javni-poziv-za-ekonomsko-osnazivane-zena-sa-sela/

Svi meseci iza nas pokazali su da Srbija ne samo da ima dovoljno hrane za sebe, nego ima da izveze za sve okolne zemlje, rekao je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Tokom gostovanja na TV Prva, Nedimović je kazao da se roba bez problema transportuje i da su sve granice za robu otvorene, ocenjujući da poljoprivredna proizvodnja na jesen neće imati nikavih problema zbog koronavirusa.

Naveo je da je prinos pšenice bio pet tona po hektaru i da Srbija ima tri miliona tona pšenice, a potrebe su joj između 1,3 i 1,4 miliona tona.

Na pitanje o stagnaciji cena pšenice, odgovorio je da je u Srbiji otvorena tržišna ekonomija, a pšenica berzanska roba, prenosi Tanjug.

„Sad se vidi koliko je važno što smo ljude tokom korona krize pustili u njive da rade. Poljoprivreda je specifična, ljudi su sami na 50 hektara, koga da zaraze, čime da se zaraze”, rekao je on.

Ocenio je i da će 2020. godina biti dobra godina za poljoprivredu, jer imamo viškove pšenice, a sa kukuruzom, kako je rekao, biće rekordno.

Predstoji žetva suncokreta koji je u Srbiji na 226.000 hektara, terminska cena bila je 300 evra po toni a ministar očekuje da će kada krene žetva cena biti za malo niža.

Kako je naglasio uljare su spremile kapacitete za preuzimanje suncokreta a srpsko ulje je traženo, naročito ga traže Turci, jer tamo se sada izvozi bez carina.

Ministar je zadovoljan i stanjem u voćarstvu osim što je dosta višnje ispucalo zbog kišnog proleća.

Istakao je da poslednjih mesec i po dana nije bilo uvoza paradajza i dodao da su uvedeni prelevmani i carine za sve zemlje sa kojima Srbija nema bilateralne trgovinske sporazume.

„Paradajz je prodavan na tržištvima Grčke, Crne Gore i Hrvatske ali tamo turizam sada gotovo da ne funkcioniše pa nema kome da se proda. Veća količina ostane ovede pa to automatski obori cenu”, rekao je on i dodao da će situacija biti bolja sa više turizma u tim zemljama.

Dodao je da misli da ako krene izvoz neće biti potrebe za podrškom povrtarima.

Rekao je da su sve subvencije za prošlu godinu isplaćene osim možda u konkretnim slučajveima gde nedostaje dokumentacija.

Cena maline od 220 dinara je odlična, ocenio je on i dodao da se ukupni troškovi proizvodnje kilograma tog voća kreću od 80 do 120 dinara.

Govoreći o stočarstvu Nedimović je rekao da je tolika tražnja za prasadima da moraju da se uvoze u Srbiju, a kod jaganjaca - nema nikakvih problema.

„ Problema ima u govedarstvu, pre svega tovnom, a Vlada Srbije čim bude formirana, izaći će sa setom podrške”, rekao je on i dodao da mora da se prvo vidi kako se završio ciklus.

Srbija je zbog korone ostala bez izvoza govedine u Tursku i crvenog mesa u Kinu, jer su te zemlje prekinule uvoz, a sada se situacija popravlja.

Nedimović je ocenio da već nekoliko godina nema prevara sa prepakivanjem voća iz drugih zemalja za tržište Rusije.

„Za 200 miliona dolara izvezli smo naše jabuke u Rusiju. A otvaramo i ostala tržišta, jer i Rusi dižu svoje zasade”, rekao je ministar i dodao da od nedavno Srbija nema ograničenja za izvoz voćne rakije u tu zemlju.

Nedimović je ocenio da se poljoprivreda u Srbiji promenila i da pored meteorologije koja je i dalje najznačajniji faktor, za prinose značajna i bolja agrotehnika, nove mašine kupljene uz subvencije, kao i što poljoprivrednici primenjuju nove mere.

„Pre godinu i po dana imali smo izvoz poljoprivrednih proizvoda od 3,9 milijardi dolara a ove godine očekujem da ćemo to potući”, rekao je on i dodao da se vidi da ima novca u poljoprivredi i da se poljoprivreda isplati.

Najavio je i da spreman zakon o trgovini poljoprivrednim proizvodima, što je propis koji nikada nije postojao u Srbiji, i da se nada da će ga nova vlada da usvoji na jesen.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459612/Rekordni-prinosi-psenice

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.

Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde: https://www.nlb.rs/okvir-podrske

Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“

„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.

Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

NLB Banka Beograd je sa medijskim partnerima pokrenula Okvir Podrške za Srbiju, regionalni projekat NLB Grupe usmeren na podršku maloj privredi u regionu u prevazilaženju posledica krize izazvane epidemijom koronavirusa.
 
Radi se o konkursu na kome mogu da učestvuju preduzetnici, mikro i mala preduzeća, bez obzira na delatnost kojom se bave i registrovana poljoprivredna gazdinstva. Kandidatima koji će biti odabrani javnim glasanjem na internet prezentaciji banke, banka će ustupiti oglasni prostor koji će im omogućiti da
svoje proizvode i usluge ponude krajnjim kupcima i korisnicima u celoj Srbiji. Nagrađeni kandidati će od 6. jula do 31. avgusta biti predstavljeni na oglasnom prostoru portala Blic, kao i kod medijskih partnera NLB Banke na ovom projektu: portalima Telegraf, Agrobiznis, Domaćinska kuća i na bilbordima kompanije
Alma Quattro širom Srbije. Prijave se podnose preko obrasca na internet prezentaciji NLB Banke, a rok za prijavu traje do 25. juna u ponoć. Više informacija o konkursu pročitajte ovde:   https://www.nlb.rs/okvir-podrske
 
Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke je povodom pokretanja projekta Okvir Podrške rekao: „Globalna pandemija je uticala na naš život, ne samo tokom svog trajanja, već je, verujem, dugoročno izmenila način na koji živimo, komuniciramo, održavamo društvene kontakte, ali i način na koji obavljamo svoje poslove. Pojedine industrije su osetile ogromne posledice krize izazvane koronavirusom, a preduzetnici, gazdinstva i mala preduzeća, na kojima počiva izuzetno veliki deo svake zdrave ekonomije, suočili su se sa možda najizazovnijim periodom u novijoj istoriji. Oni obezbeđuju egzistenciju za jako veliki broj ljudi, za same preduzetnike i njihove porodice, za poljoprivrednike i članove njihovih domaćinstava. Zato smo u NLB Grupi, na svim tržištima na kojima poslujemo, pokrenuli projekat #OkvirPodrške, kojim želimo da ohrabrimo preduzetništvo, da podržimo hrabre pojedince koji su se usudili da žive svoju priču i pomognemo im da dođu do što većeg broja kupaca i korisnika širom Srbije. Pomozimo im svi. Kupujmo domaće proizvode, koristimo domaće usluge. Jer zajedno smo jači.“
 
„Trudimo se da budemo uz svoje klijente u svakom trenutku i ponudimo im najbolje finansijsko rešenje za svaku životnu i poslovnu situaciju. Ulažemo u razvoj novih proizvoda i usluga kojima olakšavamo korisnicima svakodnevno vođenje ličnih i poslovnih finansija, na jednostavan način, uz korišćenje savremenih tehnologija. Poverenje kojim nam uzvraćaju naši klijenti u proteklim godinama, za nas je potvrda da to radimo na odgovarajući način i dodatni podstrek da budemo još bolji. Ipak, u vremenima kao što je ovo, verujemo da je važno da uložimo dodatne resurse kako bismo pomogli privrednicima, posebno malim, onima kojima je podrška najpotrebnija, i na taj način još jednom potvrdimo da smo tu za njih i u dobrim i u teškim vremenima. Želimo da podržimo preduzetnike koji su usmereni na tržište Srbije. Jer naš dom je ovde – sa vama i uz vas“ dodao je Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd.
 
Okvir Podrške je pokrenut u Sloveniji, Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a u narednim danima će početi realizacija i na ostalim tržištima na kojima posluje NLB Grupa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Edukativni seminar pod nazivom "Tržište organske hrane u Vojvodini - mogućnost razvoja", koji je održan danas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u organizaciji ove visokoobrazovne ustanove i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, imao je cilj da ukaže na šanse i značaj daljeg razvoja organske proizvodnje u Srbiji i Vojvodini, kako u pogledu prirodnih potencijala, tako i sa stanovišta isplativosti i marketinga.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević otvorio je skup ističući da smo svi postali svesni činjenice kako se organska proizvodnja posebno nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima.

"S obzirom na to da su mala i srednja poljoprivredna gazdinstva u fokusu rada Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, smatrali smo da je neophodno bilo dodatno finansijski podržati proizvođače organske hrane. Po formiranju ove Pokrajinske vlade znatno smo povećali iznos sredstava namenjen subvencionisanju sertifikacije organske proizvodnje, ali smo po prvi put uveli i subvencije za nabavku specijalizovane priključne mehanizacije. Po tom osnovu smo u 2018. godini potpisali 26 ugovora za sertifikaciju i 15 ugovora za nabavku priključne mehanizacije. Podigli smo nivo subvencija 80 odsto za sertifikaciju, a za nabavku specijalizovane mehanizacije 70 odsto od ukupne vrednosti. Ove godine smo takođe izdvojili znatna sredstva za te namene. Upravo obrađujemo pristigle prijave za 2019. godinu. Imamo ukupno 49 zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i uskoro ćemo potpisati i ovogodišnje ugovore", naglasio je Radojević ističući da je uveren da dodatna finansijska sredstava predstavljaju pravi model podrške proizvođačima organske hrane.On je istakao da Sekretarijat podržava i održavanje edukativnih seminara, obrazovanje poljoprivrednika i širenje informacija o neophodnosti dodatnih ulaganja u organsku proizvodnju.

"Za naredni period mi smo opredelili finansijska sredstva za izradu Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine, gde će biti uključeni svi relevantni faktori - predstavnici struke i nauke, asocijacije i referentna udruženja organskih poljoprivrednih proizvođača. Sve njih neophodno je uključiti kako bismo došli do jednog adekvatnog dokumenta, koji će i nama olakšati rad u pogledu donošenja mera agrarne politike, dakle - kako da ih unapredimo u narednom periodu", istakao je Radojević ukazavši na to da će ovaj dokument poslužiti kao dobar osnov za dalji razvoj organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Sekretar se osvrnuo i na organsku proizvodnju u kontekstu ruralnog razvoja, ističući da to treba da doprinese većem profitu samih poljoprivrednih proizvođača s jedne strane, a istovremeno i podsticanju seoskog turizma kao u razvijenim zemljama Evropske unije. To bi, prema Radojevićevim rečima, za proizvođače bio još jedan motiv i dodatni profit, odnosno omogućilo bi im da svoje proizvode prodaju po višim cenama "sa svog kućnog praga". On je takođe ukazao na neophodnost udruživanja poljoprivrednih proizvođača, jer samo tako mogu biti konkurentni na domaćem i stranom tržištu.Predstavnicima agronomske struke, proizvođačima organske hrane i studentima Poljoprivrednog fakulteta obratio se i rukovodilac projekta prof. dr Branislav Vlahović.

Govoreći o stanju ruralnog turizma u Srbiji, posebno u AP Vojvodini, on je istakao da organski proizvođači poseduju određeno znanje u tehnologiji proizvodnje, ali da ipak treba da dobiju više informacija iz oblasti marketinga kako bi zadovoljili i zahteve u pogledu dizajna i kvaliteta ambalaže, promocije i načina distribucije svojih proizvoda.

Profesor Vlahović je rekao da se tržište organske hrane izrazito razvija u svetu. Preporuke za naše tržište su da treba povećati proizvodnju organske hrane u Vojvodini i Srbiji generalno, da se mora voditi računa o tome da se organska hrana brendira, da se obrati pažnja na potrebe potrošača i da se nađu najbolji kanali za distribuciju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/podrska-akcionom-planu-razvoja-organske-poljoprivrede-na-teritoriji-ap-vojvodine_1067139.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je danas da su se nakon otvaranja tržišta Turske i Kine javili veći zahtevi za proizvodnjom govedjeg mesa u Srbiji, pa će ministarstvo koje vodi dodatno ohrabriti i podržati proizvodjače koji se bave tovnim govedarstvom.

„Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je kada su u pitanju mere podške u ovoj godini kao nikada do sada pružilo snažnu podršku sektoru stočarstva, pogotovo tovnog govedarstva. Za tovnu junad uvećali smo podsticaje sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu. Povećan je iznos za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu, kao i za krave za uzgoj teladi za tov sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu“, rekao je Nedimović u intervjuu za poljoprivredni portal Agrosmart.

On je kazao da će pored ovih uvećanja ministarstvo nastaviti sa podsticajima po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu, kao i sa drugim merama podrške koje se odnose i na bespovratna sredstva u primarnu proizvodnju i preradu mesa i mleka u iznosu od 50 do 65 odsto ukupnog iznosa investicije.

„I u narednoj godini nastavitićemo sa snažnom podrškom sektoru stočarstva i na najbolji mogući način izvršiti preraspodelu sredstava agrarnog budžeta“, rekao je on.

Ministar je naveo da je na dosadašnjih pet javnih poziva za dodelu sredstava iz IPARD fondova EU odobren 241 projekat, dok je 170 korisnika realizovalo svoju investiciju – nabavilo traktor ili mehanizaciju i poslalo zahtev za isplatu.

„Novac je već dobilo 111 poljoprivrednika kojima je isplaćeno pet miliona evra. Ovo su u svakom slučaju ohrabrujuće brojke, veoma dobre za početak realizacije programa i očekujemo da uz dodatni napor i jačanje kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja posao privedemo kraju uspešno“, kazao je Nedimović.

Prema njegovim rečima, u toku je i obuka zaposlenih za rad na softveru za elektronsku obradu IPARD zahteva kako bi sledeće godine Uprava za agrarna plaćanja prešla na ovaj način rada, i tako stvorila mogućnost za razvoj elektronskog poslovanja.

Dodao je da će u narednom periodu jedan od najvažnijih prioriteta Ministarstva biti uskladjivanje sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU, odnosno relevantnim politikama u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, kao i u oblasti ribarstva.

„Cilj je blagovremeno prilagodjavanje nacionalne politike i postepeno prihvatanje složenih pravila i zahteva politika EU u oblasti Poglavlja 11 (Poljoprivreda i ruralni razvoj), Poglavlja 12 (Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna pitanja) i Poglavlja 13 (Ribarstvo). Očekuje nas usvajanje velikog broja propisa i uspostavljanje potrebnih mehanizama za buduću implementaciju pravila i mera uskladjenih sa evropskim politikama, što zahteva angažovanje značajnih administrativnih kapaciteta na čijem jačanju ćemo raditi“, rekao je Nedimović za Agrosmart.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/nedimovic-nastavitcemo-sa-snaznim-podsticajima-za-stocarstvo/

Mnistar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović posetio je četiri sela na severu Bačke i sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom i načelnikom SBO Dragim Vučkovićem obišao gazdinstva u Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i farmu ovaca Stevana Cerovca u Bačkom Dušanovu.Nedimović je u razgovoru sa domaćinima istakao, da je poljoprivrednicima u Subotici i okolini, država tokom 2018. godine isplatila oko 8 miliona
evra subvencija.

"U Srbiji je podneto ukupno 160.000 zahteva poljoprivrednika za subvencije, a svaki 20. zahtev podneli su poljoprivrednici Subotice. Država će da pomogne onima koji rade i žive na selu”, kazao je Nedimović.

On je rekao da je važno da ratari i farmeri znaju kakve mere im nudi resorno Ministarstvo.

„Stočari su dobili državnu zemlju na deset godina. Probleme u tovnom govedarstvu država će da rešava subvencijama u 2020. godni, jer su šanse za izvoz povećane.“

Nedimović je najavio i da će za tri nedelje početi da se primenjuju mere podrške ženama i mladima, koji hoće da rade na selu.

 "Usvojene su odluke i za subvencije za kreditiranje, na ovom području su 60 posto muškaraca nosioci gazdinstva, a 40 posto žena, a u ostatku Srbije 85 su muškarci, a žene15 posto. Taj podatak objašnjava zašto Subotica ima veliki broj zahteva za subvencije“, istakao je Nedimović.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da će Grad nastaviti podršku razvoju poljoprivrednih potencijala, jer svaki dvadeseti zahtev za subvencije je sa područja Grada.

 „Ogromna sredstva su isplaćena, a uz pomoć države razvijaćemo i poljoprivredu, da zadržimo mlade na selu. Grad pomaže sredstvima iz budžeta, za subvencije kratkoročnih kredita poljoprivrednicima “, rekao Laban.U Mišićevu Miroslav Vukajlović gaji 40 krava muzara, bikove i junad, zadovoljan je subvencijama države, kaže da je ministar ispunio svoje obećanje da će dobijati 50 posto povrata za mašine.

„Kupio sam i izmuzište za krave, uz 50 odsto povrata sredstava, i to je ispunio ministar. Vredi se baviti mlekarstvom. Još da se otkupna cena mleka poveća za koji dinar, bili bismo još zadovoljniji“.Mirko Orčić ima 40 tovnih junadi za dalju produkciju, a ima kaže problem sa plasmanom tovnih junadi i bikova na tržište, a i sa naplatom. Nedimović je rekao da je država potpisala ugovor za izvoz junadi u Tursku po dobroj ceni i da će to pomoći rešenju problema.

Stevan Cerovac ima farmu sa 180 ovaca, ali nema sigurno tržište, a kaže, da država pomaže regresiranje i nabavku priplodnog materijala. Dodaje da bi trebalo da ukrupnjava stado i obezbedi automatizaciju.

Nedimović je ocenio da su poljoprivrednici u Bačkoj obavešteni o sistemu subvencija i pomoći države, pa je zato i traže.

„Poljoprivrednicima je problem cena njihovog proizvoda, na šta se svi žale, ali potrebno je razumeti da tržište diktira cenu, utiče i na proizvodnju, a država ne može sve da otkupi, iako je Srbija pretežno poljoprivredna zemlja“, kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3342239/ministar-nedimovic-posetio-gazdinstva-na-severu-backe-drzava-ce-da-pomogne-onima-koji-rade-i-zive-na-selu-foto

Podrška prerađivačkoj industriji, primena IT rešenja i investicije, kao i rešavanje problema nastalih usled klimatskih promena, biće u fokusu u narednom periodu, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je drugog dana konferencije "Consumer Rules Summit", posvećenoj globalnim trendovima u oblastima agrobiznisa, FMCG, maloprodaje i distribucije, koju organizuje Evropska banka za obnovu i razvoj u Beogradu, rekao da tri četvrtine izvoza koji Srbija ostvari prevashodno ka zemljama EU potiče od sirovina koje nastaju u poljoprivredi i da se to mora promeniti.

Kako je istakao, poljoprivreda nije samo ono što se proizvede na njivi već i logistika, prerada i izvoz, te da sve mora biti "u jednom šeširu". On je naveo da je najmanje grinfild investicija bilo u prerađivačkoj industriji, te da je zato vlada donela posebna pravila i odlučila da napravi iskorak kada je ova oblast u pitanju.

Takođe je istakao da je važno da se insistira na primeni novih tehnologija. Nedimović je kazao da se može računati na to da će u budućnosti udeo prerađivačkog sektora biti veći i istakao je da je podrška i pomoć koju pružza EBRD od velikog značaja za Srbiju.Nedimović je kazao da je vreme da prestanemo da se orijentišemo samo na prodaju jeftinog repromaterijala inostranim kupcima i da je Vlada donela odluku da svakom prerađivaču omogući 50 odsto povrata sredstava za opremu.

Izvršni direktor za industriju, trgovinu i agrobiznis u EBRD Žan Mark Petersmit kazao je da je EBRD ulozila značajna sredstva u oblast agrobiznisa u Srbiji i da su zadovolni programima koje sprovode. Kako kaže, Srbija je atraktivna investitorima kada je ova oblast u pitanju.

"Važno je da podržimo investicije u ovim sektorima", istakao je on.

Šarlot Rue, izvršni direktor za centralnu i jugostočnu Evropu u EBRD, istakla je da infrastruktura takođe igra bitnu ulogu i da EBRD investira i u toj oblasti."Fokusiramo se i na zelene gradove, imamo više njih na Zapadnom Balkanu, ovo je važna oblast, kao i tretiranje otpada kako bi se očuvala životna sredina", rekla je ona.

Takođe je istakla da srpske kompanije imaju mogućnost da posluju globalno i da EBRD želi da nastavi sa partnerstvom.Natalija Žukova, direktorka sektora agrobiznisa u EBRD, istakla je da je ovaj region veoma bitan za EBRD i da je Srbija najveća zemlja za agrobiznis, imajući u vidu broj operacija koje sprovode.

Inovacije u ovoj oblasti su, kaže, veoma bitne, kao i promovišanje stranih direktnih investicija i povezanost u regionu. Istakla je dobru saradnju sa resorniim ministarstvom i kao važnu temu navela navodnjavanje u poljoprivredi.Ekspert Hrvoje Stojić, govoreći o globalnom biznisu, rekao je da su primetne neke razlike i odstupanja u pogledaju osećaja potrošača i da se osećaj potrošača "dobro drž", uprkos usporavanju prozivodnje.

Učesnici konferencije koja je počela juce zaključili su da je saradnja svih aktera neophodna da bi sektor uspešno odgovorio izazovima buducnosti.Glavni izazovi su, kažu učesnici, potražnja potrošaca, digitalna transformacija, klimatske promene...

Učesnici konferencije složili su se da su stabilno poslovno okruženje sa predvidivim politikama, kao i pristup finansiranju, ključni za napredak čitavog regiona.

Dvodnevni samit organizuje EBRD, vodeći institucionalni investitor u svim zemljama u kojima banka posluje. Do danas, EBRD je uložila gotovo tri milijarde evra u više od 160 projekata iz oblasti poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi, a u poslednjoj deceniji, ulaganja u taj sektor dostigla su oko 100-150 miliona evra svake godine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/nedimovic-vazna-podrska-praradivackoj-industriji-01-10-2019

Podizanje kvaliteta proizvodnje, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena. Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.
Ona u izjavi za RTS kaže: „Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju“.
Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju.
„Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište“ kaže za nacionalu televiziju gospođa Ružić.
Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstvu u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra
Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.
Reporter RTS-a podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.
AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat
podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31