Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita.

Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno našoj redakciji, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države.

– Najmanje što država može da uradi jeste donošenje nedostajućih pravilnika u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita – piše u saopštenju i ističe se da bi to trebalo uraditi što pre.

Posebno se osvrću na to što se mesec dana po završetku žetve u javnosti iznose tri različite opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i različiti podaci o ostvarenim prosečnim prinosima.

Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije, navodi se u ovoj analizi. Stručnjaci su upozorili da niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu.

Naglašavaju da za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno 26 odsto manju u odnosu na 2019. godinu.

Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje.

– Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje, a međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija kovida 19 – navode oni i dodaju da je jedan od velikih problema za ratare u Srbiji i to što nije potpuno poznato koliki je doprinos sorti koje se seju ostvarenim prinosima.

Rezultate sorti, kako kažu, predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije.

Kome će proizvođači poverovati, zavisi od toga koliko je snažna kampanja, a ne njihova stvarna vrednost.

– Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara... – ističu ovi stručnjaci.

Sorte domaćeg porekla i u ovoj godini pokazale su svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje.

Na sortnoj listi Srbije ima više od 180 registrovanih sorti pšenice, ali je oko sto u aktivnom statusu i toliko ih je jesenas posejano na poljima.

– Jedino se kod nas pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Svuda u okruženju: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj… imaju neku vrstu podsticaje za određene vrste kvaliteta. Tako da smo praktično jedino mi od većih izvoznika ostali izvan tog sistema vrednovanja po kvalitetu – rekao je za naš list profesor Miroslav Malešević.

To se, kako dodaje, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. On kaže da je sada prilika da se izmenom sortimenta to promeni, a ako ima novca, da se podsticajima, čak i manjim, podrže oni koji seju kvalitetnu pšenicu. Malešević ističe da se, po procenama, kod nas seje više od 50 odsto nesertifikovane pšenice i da je to nedopustivo za državu koja pretenduje da bude značajniji izvoznik žita.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460324/Kvalitet-domaceg-zita-je-neophodno-sto-pre-poboljsati

Potencijal srpske rakije je veliki, kvaltet se podiže, a do kraja ove godine trebalo bi da se formira Nacionalna strategija za rakiju, navodi predsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakije u Srbiji dr Ivan Urošević.

Time bi se u našoj zemlji još konkretnije definisala ova proizvodnja, a statusom nacionalnog pića, srpska rakija mogla bi se još bolje pozicionirati u svetu i brže pronaći put do potrošača u inostranstvu. Međutim, iako je kvalitet ovog pića u Srbiji, kako ocenjuje Urošević, na veoma dobrom nivou, primetno je da u dobroj meri srpski proizvođač i dalje robuje starim navikama."Neretko se dešava da se destilacija ne obavi na vreme, često su plodovi za preradu zeleni, bude i lišća i drugih sastojaka koji kvare ukus. Zbog toga je veoma važno ispratiti od početka do kraja proces proizvodnje i sprovesti ga na ispravan način", ukazuje Urošević.Sirovina, higijena voća i sudova i obavljanje destilacije odmah nakon fermentacije, tri su klljučne komponente za dobar kvalitet finalnog proizvoda.

"Sirovina, odnosno voće mora da bude u punoj tehnološkoj zrelosti. Kod kruške i jabuke plodovi mogu biti u konzumnoj zrelosti jer će oni naknadno sazreti do pune tehnološke zrelosti. Voće koje se koristi u proizvodnji uglavnom nije za prodaju, jer počinje da gubi svoju strukturu i da omekšava, ali je to idealno sa stanovišta prerade."Sudovi i svaki destilacioni aparat mora biti čist, napominje naš sagovornik, podsećajući da se u srpskim selima neretko dešava da je higijena fermentacionih sudova nedopustivo loša.

"Ako ne postoji dobra higijena destilacionog aparata, to znači da imamo sloj izolacije između bakra i destilata i automatski nemamo pojavu katalističkog dejstva što znači da će i destilat biti često gorak i bljutav. Zbog toga je neophodno održavati dobru higijenu bakarnih destilacionih uređaja", navodi Urošević.Mnogi proizvođači, nakon fermentacije, ostave kominu da odstoji 21 dan do dva meseca što je potpuno pogrešno.

"U julu kada su povišene temperature, često se dešava da kajsija završi fermentaciju u roku od pet do sedam dana. Proces alkoholne fermentacije nastavlja se u proces sirćetne, što znači da ako za kajsiju, koja završava fermentaciju za sedam dana, mi čekamo 21 dan. Mi smo 14 dana izložili kominu i alkohol sirćetnoj fermentaciji i dobijamo u stvari sirće, smanjuje nam se procenat alkohola i gubimo na kvalitetu i na količini. Dužina fermentacije zavisi najčešće od temperature, a zatim i od zrelosti voća i količine šećera u njemu."Urošević napominje da je bitan i kontinuitet u kvalitetu. Jedna od najvećih grešaka, koju prave početnici je, ukazuje, što od malih količina pređu naglo na veće.

"Kada izađete na tržište, tu nema više kompromisa i ne smete da dozvolite da bude pada u kvalitetu. On ne sme biti promenljiv. Ljudi proizvode, na primer 5.000 litara i odmah sledeće godine proizvedu 20.000 litara što često, zbog neprilagođene infrastrukture i uslova proizvodnje, dovede do pada kvaliteta i teško je vratiti se na stari nivo i povratiti poverenje potrošača", ukazuje Urošević.Poželjno je imati stručni nadzor u vidu tehnologa koji će pomoći u održavanju kvaliteta. U poslednjih nekoliko godina, primećuje, veliki broj mladih ljudi ulazi u proizvodnju voćnih rakija i oni pokazuju volju da nauče, da poslušaju savete struke, nemaju stečene loše navike i nivo opšteg kvaliteta se sve više podiže iz godine u godinu, ocene su našeg sagovornika.Problem u našoj zemlji je, navodi Urošević, što se još uvek ne može u potpunosti imati uvid u tržište jer je do nedavno bio prisutan veliki broj neregistrovanih proizvođača. Ipak, Zakonom o jakim alkoholnim pićima donetim pre četiri godine, olakšani su uslovi proizvodnje, te su mnogi iz nelegalnih ušli u legalne tokove.

"Suštinski imamo zvanične podatke samo registrovanih proizvođača i mislim da ih ima oko 600. Pomenuti zakon se pokazao kao dobar jer oni koji su registrovani više nemaju nikakvo finansijsko opterećenje po pitanju količine proizvodnje, ne moraju da imaju tehnologa ni obavezni broj prostorija i opremu. Lica koja ne žele da se registruju, mogu svoje viškove da prodaju registrovanim destilerijama i da to uđe u legalne tokove", kaže Urošević i dodaje da je sve više onih koji žele da budu u sistemu.Ocenjuje da, iako je srpska rakija poznata u svetu, ima karakteristike lokalnog, a ne globalnog proizvoda i da se potrošači moraju edukovati pre svega o samom piću. Srpska rakija najviše se izvozi u zemlje u okruženju i u Evropu. Pre nekoliko godina, podseća, kao tržište je počela da se otvara i Amerika, a u poslednje dve godine, Kinezi su pokazali veliko interesovanje za rakiju iz Srbije.

"Kinezi su vrlo otvoreni kada je rakija u pitanju, jer je to njima novi proizvod i ta naša nacionalna veza pomaže da se oni pre opredeljuju za rakiju nego za neko drugo alkoholno piće. Proizvodnja koju mi imamo je simbolična količina u odnosu na ono što bismo zaista mogli da proizvedemo i pošaljemo u svet. Oko 90 odsto registrovanih destilerija koristi 30 do 40 odsto kapaciteta za proizvodnju", kaže naš sagovornika i dodaje da bi oni mogli mnogo više da proizvode da imaju jasno definisano tržište i finasijsku podršku, a ukoliko rakija postane nacionalni proizvod, to će i moći da se ostvari.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pre dve godine, ostvarena proizvodnja žestokih pića dobijenih destilacijom iz voća (isključujući likere, džin, klekovaču i vino) iznosila je skoro 31.000 hektolitara, na kraju godine zalihe su bile 14.000 hl, dok je u istoj godini prodato oko 28.000 hl pomenutih pića. Ostala fermentisana pića (jabukovača, kruškovača, medovina), mešavine fermentisanih pića, uključujući mešavine fermentisanih pića i bezalkoholnih pića u 2018. su proizvedena u količini od skoro 29.000 hl, zaliha na kraju godine je bilo 8.300 hl, a prodato je 27.000 hl.

Više od 50 odsto rakije koja se proizvede u Srbiji je od šljive, dok ostatak čine kajsija, dunja, kruška, jabuka, zatim malina, višnja i kupina.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/nacionalna-strategija-za-rakiju-do-kraja-godine-ali-ispraviti-greske-u-proizvodnji/59396/

Moderni trešnjari sve se brže šire u Srbiji. Od prošle do ove godine podignuto je na desetine novih hektara. Voćari su prepoznali dobru isplativost i veliki potencijal novih sorti trešanja.

- Volimo da jedemo trešnju, pre svega, a smatarmo da je na tržištu dobro plaćena i rentabilna. Takođe, naše podneblje i uslovi su idelani za gajenje ovog voća - rekao je Zoran Šafarik iz Šida za sajt kompanije Agro Ferticrop.

Ova proizvodna godina poljoprivrednicima nije išla na ruku. Obilne padavine i niske temperature umanjile su projektovanje prinose.

- Očekivali smo da imamo ozbiljniji rod, jer je ovo druga godina. Mraz nam je sve "pokupio". Te noći je trajao satima, a i kasnije konstantne niske temperature i vlažno vreme nisu pogodovali - kaže Milorad Jakšić iz Bačke Topole.

Pomenuta kompanija krenula je sa primenom Bibaum sistema, koji podrazumeva dve biljke na jednom korenu

- Krenuli smo sa ovim sistemom da bi u narednom periodu imali sve njegove benefite, a to je bolji procenat prve klase plodova, ujednačenost i bolja obojenost, uštedu u radnoj snazi, odnosno ceni koštanja prouzvoda - dipl.inž. Milutin Karas.

Savremene tehnologije, između ostalog, karakteriše i veći broj biljaka po jedinici površine.

- Imam zasad od četiri hektara, a po hektaru smo zasadili 1.880 sadnica - kaže Nikola Suša iz Gakova, a Nenad Vrećo iz Šajkaša dodaje da se njegov voćnjak prostire na hektar i po, sa 2.650 biljaka, u pet sorti.

Adekvatan odabir sadnog materijala jedan je od glavnih preduslova visokog roda, a posebno je važno da sadnice budu sertifikovane. Svojevrsnost trešanja iz novih tehnologija ogleda se u brzom stupanju na rod, što je nezamislivo kod starih tehnologija.

- Ove biljke dostižu pun rod u četvrtoj godini i očekuje se od 15 do 20 tona po hektaru, a mi bi bili zadovoljni i sa 12 tona vrhunskog kvaliteta. Plan nam je proširenje, možda već sledeće godine - kaže Šafarik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2597814/savremene-tehnologije-u-proizvodnji-tresanja-daju-od-15-do-20-tona-ploda

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31