Poštovani voćari i vinogradari, u većini intenzivnih zasada zavšrena je zimska rezidba, nakon koje će se obaviti zimsko tretiranje biljaka. Rezidbom uklanjamo stare, trule i polomljene grane i kao i višak grana u krošnji, čime ćemo omogućiti bolje prodiranje preparata do svih nadzemnih delova biljke.

KADA?

Zimsko prskanje voća i vinove loze – „plavo prskanje“, bakarnim preparatima je glavna preventivna mera zaštite kojom suzbijamo čitav niz bolesti voća i vinove loze u vreme mirovanja i pred samo kretanje vegetacije. Preporuka je da se plavo prskanje obavi već u jesen nakon opadanja lišća ili dva puta tokom zime a najkasnije do početka vegetacije. Prskanje treba da bude temeljno kupanje voćaka, uz što veći utrošak vode. Mlaz tečnosti treba da zahvati čitavu biljku, do najtanjih grančica na kojima se nalaze jaja mnogih štetočina, (biljne vaši, grinje, lisne buve, jabukin smotavac i dr.). Takođe, mlaz tečnosti treba da bude pod određenim, stalnim pritiskom, kako bi sredstvo dospelo u pazuhe pupoljaka i sve pukotine i neravnine kore. Prskanje treba vršiti po relativno tihom vremenu i na temperaturi vazduha iznad 5 °C, i može se obavljati sve do bubrenja pupoljaka (do roze pupoljka).

ZAŠTO?

Primenom fungicida na bazi bakra suzbijamo ekonomski najznačajnije bolesti koje prezimljuju na grančicama, u kori ili ispod ljuspica pupoljaka zaraženih stabala.

dipl. inž. Dalibor Juraš, konsultant za zaštitu bilja

 

SAVETI: Kako zaštititi lesku od bolesti i štetočina? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3046-saveti-kako-zastititi-lesku-od-bolesti-i-stetocina

 

 

U jesen, nakon završene berbe, počinje priprema voćnjaka za narednu vegetaciju. Neophodno je izvršiti sakupljanje opalog lišća, plodova sa krošnje i sa zemlje ispod voćke, kao i uklanjanje starih grana. Nakon toga, sledi jesenje prskanje voćaka, koje se smatra obaveznom merom zaštite. Takozvanim plavim prskanjem, suzbijaju se uzročnici različitih bolesti: rogač šljive, monilioza koštičavih voćaka (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozna plamenjača jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka, kovrdžavost lista breskve, eskorioze vinove loze. Uzročnici ovih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima i drugim skrivenim mestima. Patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje” obaviti blagovremeno, kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10 °C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, pa se zbog toga često kaže da je „voćke potrebno
okupati“.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31