Sve škole na teritoriji Pančeva su, prema uputstvu Ministarstva prosvete, pristupile organizovanju nastave na daljinu. To rade i srednje škole, ali organizovanje praktične nastave u uslovima vanrednog stanja uglavnom nije moguće.

Poljoprivredna škola “Josif Pančić” u Pančevu ima izvanredne uslove za obavljanje praktične nastave, pre svega zbog toga što su opremljeni svom mehanizacijom, opremom i plastenicima za izvođenje praktične nastave koje su dobili kroz konkurse koje već godinama unazad raspisuje Grad Pančevo, zatim Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, a učestvovali su i na jednom konkursu koji su sprovodili Evropska unija i Ministarstvo prosvete gde su dobili vrednu opremu.

Da bi sve ovoi održali i da bi đake, kad prođe vanredno stanje, plastenici i bašta za praktičnu nastavu dočekali spremno za nastavak rada i učenja, profesori Poljoprivredne škole su se organizovali da završe sve neophodne poljoprivredne radove.

Goran Bimbašić, direktor Poljoprivredne škole "Josif Pančić" u Pančevu kaže da škola radi tako što deca uče na daljinu.

- Praktična nastava i sve te stvari koje su vezane za baštu, za ekonomiju, za plastenik, sada decu ne možemo da povlačimo to da rade tako da naše kolege profesori i pomoćni radnici smo se organizovali da nekako održimo minimum da može da se održi proizvodnja za neko buduće vreme - kaže direktor Bimbašić.

Jasmina Dimitrijević, profesorka u Poljoprivrednoj školi rado se priključila radnim aktivnostima u kolektivu.

- Priroda apsolutno ima svoj tok, tako da ona ne zna za vanredno stanje, a naši učenici trenutno nisu tu. Kada se vrate treba da zateknu školu onako kako su je i ostavili. Zako je jako bitno da školu održavamo u postojećem stanju. Prijavili su se profesori koji su vrlo raspoloženi da pomognu u tome - kaže Jasmina Dimitrijević.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3431917/bravo-za-profesore-poljoprivredne-i-u-vreme-vanrednog-stanja-odrzavaju-plastenike-kako-bi-spremno-sacekali-djake-video

Na jednoj od centralnih mesta u gradu na kružnom toku može se videti spomenik u obliku šampinjona znak da ste došli u mesto gde se oni najviše gaje u celoj Turskoj. Toliko ih ima da se ovde nalazi 50% proizvodnje Republike Turske koja podećamo ima skoro 80 miliona stanovnika. Iz regiona Antalija gde pripada i Opština Korkuteli izveze se 25% voća i povrća Turske.

SMS Ersanlar u 1500 kvadratnih metara gaji gljive  i ostavruje proizvodnju na godišnjem nivou od 1250 tona. Ovim poslom se bave od 1988. godine i smešteni u Korkuteli, nazvanoj gljivarskom dolinom Turske sa 16000 stanovnika. Vlasnik kompanije Ersanlar Agriculture je Mehmet Ali Ersan. On je za Agrbiznis magazin objasnio da njegova kompanija prodaje sveže i konzervirane proizvode od šampinjona na tržištima u nacionalnom nivou i da su to uglavnom veliki lanci restorana i picerija. “Proizvođači iz Korkuteli-ja pokrivaju više od 50% tržišta Turske sa godišnjom proizvodnjom gljiva od 28000 hiljada tona. Danas preko hiljadu ljudi radi u proizvodnji gljiva, a posredno oko 5000 ljudi zarađuje za život od ovog posla. Najveće smo i pionirsko preduzeće u našoj industriji sa sopstvenim pogonima za kompost. Svi naši proizvodi podvrgnuti su proveri računara uz pomoć napredne tehnologije. Svakodnevno prenosimo svoje iskustvo i svoje proizvode putem marketinške mreže na nacionalnom i međunarodnom nivou i ne pravimo kompromise kada je u pitanju stopostotna higijena, kvalitet i zadovoljstvo kupaca.

 

Turski proizvođači opreme za plastenike sada izvoze 75% proizvodnje

 

Spominjući da se 75 posto proizvodnje sada izvozi, predsednik udruženja proizvođača opreme i semena za plasteničku proizvodnju SERKONDER Halil Kozan kaže „Mi gradimo plastenike po sistemu „ ključ u ruke “u nekoliko zemalja smo pisutni i tamo šaljemo sav poreban materijal. Dok su domaći projekti ranije bili dominantni, sada u inostranstvu imamo ozbiljne projekte. U stvari, sada izvozimo 75 odsto proizvodnje. Mi gradimo „staklene bašte“u nekoliko zemalja, od Italije preko Grčke, dalje u Azerbejdžanu pa sve do Indije. “

Navodeći da pored izgradnje plastenika u mnogim zemljama širom sveta šalju i materijale koji poseduju evropsku tehnologiju, Kozan dodaje da njihovi članovi imaju godišnji kapacitet proizvodnje plastenik na površini od 5000 hektara. Ukazujući da oni kao SERKONDER pružaju obuke za poboljšanje kvaliteta objašnjava Kozan:„Imamo važnu prednost sa geopolitičkom lokacijom uprkos našim konkurentima kao što su Holandija, Španija, Kina i Koreja. Još jedna prednost su naše cene. “Zato što u našoj zemlji možemo nabaviti nekoliko sirovina.

Pre svega, želeo bih reći da smo na važnoj poziciji u pogledu geotermalnog grejanja. Možemo da proizvedemo 60 kilograma proizvoda po metro kvadratnom iz plastenika u geotermalnim regionima. Takođe koristimo otpadnu energiju za grejanje.”

 

 

 

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta! Kada je reč o izvozu 1,5 milijardi evra je vrednost izvoza u Nemačku a tek onda sa značajno manjim iznosima u SAD, Ruska Federacija i Francuska.

Domaćini su nam pokazali i plastenik koji je urađen kompletno od domaće opreme. Danas se u njemu proizvodi paradajz ali bez zemljišta. Biljka raste u supstratu koji se pravi od kokosove ljuske.

Turska ima i jak sektor proizvodnje semena povrća. U Antaliji se nalazi centar za proizvodnju semena ali i sama povrtarska proizvodnja. Već iz aviona se mogu ugledati velike površine pod plastenicima, ali ono što je zanimlivo i na teritoriji grada Antalija, na samo 10 minuta od mora već možete videti plastenike koji se nalaze između zgrada. Prolaskom kroz naseljena mesta u Antaliji možete videti da je u Turskoj očigledan procvat ekonomije i da se gradi. O tome svedoči veliki broj novih zgrada i onih koje su izgradnji. Istini za volju još treba poraditi na raščišćavanju i uređenju tih delova grada ali verovatno će vremenom i na to doći red.

 

 

Engin Er, direktor izložbe kompanije Grovtech je u razgovoru sa stranim novinarima objasnio da je Grovtech izvozno orijentisan sajam, a ove godine su dočekli više od 90000 posetilaca iz preko 130 zemalja i više od 850 brendova izlagača iz preko 30 zemalja.

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

Četvrtina sela je pusta, a nezaposlenost u tim sredinama dvostruko je veća nego u gradovima. Kako bi se mladi motivisali da u njima ostanu, četiri godine je trajao nemačko-srpski projekat "Podsticanje zapošljavanja mladih" kroz koji je prošlo više od 12.000 mladih. Stekli su znanja potrebna tržištu, a mnogi dobili novac da pokrenu ili razviju sopstveno preduzeće.Pčelarstvo u Medveđi ima vekovnu tradiciju, ali poslednjih decenija zamire. Za obimniju proizvodnju mora da se ulaže. Zato je mladim pčelarima dobrodošlo 10.000 evra koje su dobili kroz projekat."Tu su uglavnom bile razne centrifuge za vrcanje meda, topionice za vosak, mešane i mlinovi za pravljenje pčelinjih pogača. Tako da smo sve dobili bespovratno. U početku smo imali šest mladih pčelara 2017. godine, sada imamo 36", kaže Miloš Jović iz Pčelarskog udruženja "Apis" .

U Jablaničkom okrugu, nadaleko čuvenom po gajenju paprike i paradajza, proizvodnja se uglavnom prenosi s kolena na koleno.

Pored korisnog znanja, nove generacije od svojih roditelja nasleđuju i sve poteškoće poslovanja. Kako bi briga bilo manje, nezaposleni povrtari u Leskovcu dobili su 25 plastenika.

"Proširili smo proizvodne kapacitete. Donelo nam je sigurnost da se bavimo tim poslom i da ostanemo na selu", kaže Dušan Milojković, povrtar iz Leskovca.

Više od 10.000 mladih prošlo je kroz nemačko-srpski projekat, a 1.360 ih je dobilo i posao.

"U ovom projektu pomogli smo mladima kojima nije lako. To su pre svega mladi iz ruralnih područja, oni koji nisu završili školu, mladi s invaliditetom ili pripadnici manjina - Romi, njih je trebalo podržati", kaže nemački ambasador Tomas Šib.

"Ali smo uspeli kroz preobuku i prekvalifikaciju, prvenstveno kada je reč o zavarivačima, manikirima, pedikirima, frizerima da mladim ljudima iz osetljivih grupa pomognemo da lakše osnuju svoje zanatske radnje, da lakše osnuju svoje biznise i da se tako iskažu i da doprinose ekonomiji celokupne Srbije", rekao je Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta.

Za četiri godine sprovođenja projekta na obuke, prekvalifikacije, opremu potrošeno je više od 10 miliona evra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3718329/znanje-i-novac-za-sopstveni-biznis-ozivljavaju-kosnice-i-plastenici.html

Iako je pirotski kraj poznat kao stočarski, poljoprivrednici se sve više okreću povrtarstvu i voćarstvu. Tome umnogome doprinose i gradske subvencije Fonda za poljoprivredu, a broj korisnika je, kažu, u poslednjih sedam-osam godina desetak puta veći.Saša Antonović u šali kaže da je jedan od najvećih uzgajivača paprika u pirotskom kraju postao zahvaljujući tranziciji, kada je posle 25 godina ostao bez posla u "Prvom maju".Saši Antonoviću su otpremnina iz bivše firme i subvencije gradskog fonda za poljoprivredu, odredile dalji životni put i pomogle mu da započne plasteničku proizvodnju. Sada na 32 ara ima osam plastenika u kojima je oko 14.000 korena parike.

"Mogu da kažem da sam počeo sa jednim plastenikom koji sam dobio od "Helpa". I za ova ostala tri sam naravno dobio subvencije. Napomenuo bih da sam za ovu godinu ukupno uzeo 600.000", kaže Saša Antonović iz sela Mali Jovanovac.

Porodica Đorđević je, nakon analize tržišta, odlučila da se ozbiljnije posveti voćarstvu. Na nekada zapuštenom dedinom imanju na 700 metara nadmorske visine, trenutno gaje dunje na tri hektara.

"Od subvencija uložili smo u sistem za navodnjavanje,u sadni materijal, mašine za obradu zemljišta, za prskanje", navodi Saša Đorđević, uzgajivač dunja, i objašnjava da je za tri hektara bilo potrebno ulaganje od dvadesetak hiljada evra.

U pirotskom kraju poslednjih nekoliko godina podignuti su veći zasadi voća i povrća. Iako se time bave uglavnom porodice kojima je to dodatni izvor prihoda, ovakva proizvodnja je, a naročito voćarstvo, kažu stručnjaci, investicija za buduće generacije.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3698486/u-pirotskom-kraju-voce-i-povrce-dobro-uspeva-uz-subvencije.html

Život na selu, kažu srpski domaćini, lepo izgleda samo na slikama i u televizijskim emisijama. Ali, kada se zasuču rukavi i radi na njivi od jutra do mraka, to je nešto potpuno drugo. Decenijska nebriga o selu i poljoprivredi uzela je svoj danak, a svaka pomoć države dobro dođe iako je nedovoljna. Mnogi smatraju da su neophodne korenite promene i da država konačno treba da stane na stranu seljaka i proizvođača, a ne da od njihovog teškog rada koristi imaju svi drugi osim njih samih.
Slavoljub Milinković (42) iz sela Štitari kod Šapca bavi se stočarstvom. Ima 16 goveda i sedam krava, uz to obrađuje i njive kako bi, pre svega, za svoju stoku imao hranu, a bavi se i povrtarstvom. Međutim, sve to nije dovoljno i da bi mogao da živi pristojno sa svojom porodicom i školuje sina i ćerku, uslužno vozi kamion i prevozistoku.
- Šta da vam kažem, kako je bilo sada je nešto bolje ali nedovoljno da bi se ljudi, a posebno mladi, zadržali na selu i bavili poljoprivredom. Evo kod nas u Štitarima mogu na prste da nabrojim one koji se bave poljoprivredom a koji su mojih godina, sve ostalo su vremešni ljudi. Ja sam počeo uz oca kao dete i nekako iz navike sam ostao na selu i u poljoprivredi – kaže za Agrobiznis magazin Slavoljub i ističe da je jedina prednost to što je svoj na svome.
Ulaže se, posebno u poslednje vreme, nasipaju se putevi, selo ima gradsku vodi iz Šapca, lekar im dolazi dva puta nedeljno, škola još funkcioniše kako – tako, ali…
- Najveći problem je što u poljoprivredi svi zarade osim samih poljoprivrednika. I hladnjačari, preprodavci na Kvantašu, a mi čekamo da nam neko drugi odredi cenu. Evo pre neki dan sam predao vagon soje, a otkupna cena još uvek nije formirana – kaže naš sagovornik.
U lancu poljoprivrednici – otkupljivači – prodavci cena bilo kog poljoprivrednog proizvoda se „višestruko uvećava“, ceh plaćaju kupci, a kajmak skidaju svi drugi osim seljaka.
- Mnogo se pričalo o izvozu junetine u Tursku, znam ljude koji su podizali kredite da kupe telad, a sada je otkupna cena junećeg mesa pala na 1, 7 evra po kilogramu. Tele kupiš za 667 evra, a bika prodaš za 1.000. Gde je tu ono što je on pojeo da bi dostigao određenu težinu. I kako sad ti da radiš
i nešto zaradiš – pita se Slavoljub.
Ako muškarcima nije lako na selu, ženama je duplo teže. Osim posla u njivi i bašti treba skuvati ručak, vaspitavati decu, prati, peglati, brinuti o porodici. Jelena Krivokuća (31) sa suprugom i dve ćerke živi u selu Mršinci kod Čačka. Ona i suprug bave se plasteničkom proizvodnjom i imaju sedam plastenika.
- Uzgajamo jagode, paradajz i papriku. Život na selu nije lak. Leti ustajem čim svane u pola pet i u plasteniku sam do devet, jer je posle toga previše vruće posebno tokom letnjih vrućina. Nakon toga se bavim kućnim poslovima, a predveče opet u plastenik. Suprug i ja živimo samo od poljoprivrede, to nam je jedini izvor prihoda. Ne mogu da se žalim zaradi se, ali treba dosta para ulagati i u proizvodnju – kaže Jelena i ističe da je najveći problem
prodaja i nestalna cena.
- Nekad se zaradi više, nekad manje kako kad. Deo voća i povrća prodamo na pijaci, deo ovako, uglavnom borimo se i radimo.
Kada je u pitanju život u selu Mršinci najveću zamerku ima na loše puteve. Ali, kako kaže, obećali su nadležni da će to da srede, a njima samo ostaje da se nadaju da će to obećanje i ispuniti.
Mirko Knežević (33) iz sela Počekovina kod Trstenika ima jedan ipo hektar i 3. 000 stabala krušaka. Zasad kruške sorte karmen i viljamonka podigao je 2015.
postavio protivgradnu zaštitu, navodnjavanje, uložio ogroman novac, trud i rad. Nedavno je predao 10 tona viljamovke i 5 tona karmen ovogodišnjeg roda i, kako kaže ako bude imao sreće pare će dobiti za dva meseca kada kruške budu izvezene u Rusiju.
- Radimo po propisanim evropskim standardima, a voće naplaćujemo kao da smo u Siriji. Plasman robe je najbolnija tačka svakog poljoprivrednog proizvođača. Postalo je normalno da radite, a da na isplatu čekate. Ako imate sreće da sarađujetesa proverenim ljudima još ćete neke pare i
dobiti na kašičicu, ako ne ostaje vam samo da se nadate. Znam neke voćare koji nisu naplatili ni prošlogodišnji rod, navodno je propao izvoz i nikom ništa. Sve ide preko naših leđa – kaže Mirko i ističe da proizvodnja košta 45 dinara po kilogramu, a krušku viljamonku su prodavali za 50 dinara. S karmen je prošao nešto bolje jer se kupovala po 70 dinara.
- Proletos zbog mraza dosta voća je izmrzlo još u cvetu, pa prinosi nisu bili očekivani. Ali, nemamo izbora nego da radimo i nadamo se da će dogodine biti bolje, jedino to dogodine nikako da dođe.
U želji da unapredi proizvodnju Mirko se sa još nekim voćarima raspitivao za elektrifikaciju polja, međutim za ovu njihovu inicijativu nisu imali sluha u nadležnimopštinskim službama.
- Gledali su nas kao da smo tražili da postavimo atomsku centralu, a ne stubove i sijalice – kaže uz osmeh Mirko.
Da ne bi zavisio samo od voćnjaka Knežević uzgaja i povrće: papriku, paradajz, celer, cveklu, kupus…
- Ne može drugačije, što zbog naših usitnjenih poseda što zbog neizvesnosti u poljoprivrednoj proizvodnji koja vam u Srbiji dođe kako kockanje. Ali, kako god
da kocka padne opet sve ide preko naših leđa – zaključuje Mirko Knežević iz sela Počekovina kod Trstenika.

Izvor: Agrobiznis magazin

U okviru projekta "Direktna socijalno-ekonomska pomoć ugroženim porodicama u lokalnim sredinama u Srbiji", nemačka humanitarna organizacija "ASB" je, u saradnji sa lokalnim samoupravama, donirala 48 plastenika za Kruševac i Ub. Projekat vredan 95.000 evra finansira nemačko ministarstvo spoljnih poslova. Prvih 10 plastenika u Kruševcu već je postavljeno.Novi plastenik podignut je kraj starog u kojem jedanaestočlana porodica Jovanović iz Makrešana već uzgaja povrće. Prvu "zimsku" salatu koju će u njemu posaditi kupcima će ponuditi već sredinom decembra.
Novi plastenik podignut je kraj starog u kojem jedanaestočlana porodica Jovanović iz Makrešana već uzgaja povrće. Prvu "zimsku" salatu koju će u njemu posaditi kupcima će ponuditi već sredinom decembra.

"Plastenik je dosta dobar, dugačak je. Ima 105 metara kvadratnih – širine je pet metara, dužine 21 metar i 2,30 metara visine. Dosta znači meni i mojoj porodici. Imaćemo od njega neki dodatan prihod, pošto se bavimo poljoprivredom", rekao je Ivan Jovanović iz Makrešana.

Proizvodnjom ranog povrća baviće se i komšije, petočlano domaćinstvo Pavlović.

"Imamo primanja 14.000 – majka je u penziji, brat i ja smo na birou rada, tako da nam ovaj plastenik puno znači u svakom smislu", istakao je Novica Pavlović.

Nabavku novih plastenika, zaštitnih mreža i opreme za navodnjavanje nemačka organizacija "ASB" sprovodi uz podršku Grada Kruševca, koji je za tu namenu iz budžeta izdvojio oko 5.000 evra.

"Drago mi je što će ukupno 28 porodica preko ovog programa dobiti plastenike i započeti neku svoju samostalnu proizvodnju. Cilj je bio da se te porodice osnaže i da im se socijalno i ekonomski pomogne, da kroz svoju proizvodnju imaju i neku zaradu", izjavila je gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović.

Projektni menadžer "ASB" Aleksandar Pavlović rekao je da poljoprivrednici nisu morali da se opredele šta će uzgajati u plastenicima, samo je bilo potrebno da imaju iskustva i da su socijalno ugroženi.

Donacija "ASB-a" do kraja oktobra stići će do svih 48 korisnika u Kruševcu i Ubu koji su prošli i besplatnu obuku o prednostima i potencijalnim rizicima u plasteničkoj proizvodnji.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3671640/plastenici-za-najugrozenije-poljoprivrednike-krusevca-i-uba.html

Darko Dimitrijević (39), iz Kočinog Sela, kod Jagodine planira da iz deset plastenika ubere oko 10 tona paradajza. Kaže, rod je odličan, kao i cena, pa će zarada biti dobra - za razliku od lane kada je bio u minusu. Zbog lošeg prošlogodišnjeg bilansa, Darko veruje da su mnogi domaćini odustali od ove povrtarske kulture, pa se pojavio manjak paradajza koji je onda na tržištu dostizao veću cenu.

- Uvoz ubija seljaka. Kada se nešto uveze u većoj količini, cena bude mala i mi, zapravo, čitave te godine radimo besplatno - objašnjava Dimitrijević.

- Pre tri godine sam, tako, morao da bacim 25.000 glavica zelene salate jer je cena bila loša, pa mi se nije isplatilo da plaćam radnike... Uvek se kockamo: posadiš, pa šta bude. Inače, smatram da svaki proizvod treba da ima deklaraciju, da bi se tačno znalo odakle potiče.

Posla ima od jutra do mraka. Darku pomažu majka Damjanka i otac Slobodan, pa su Dimitrijevići najveći povrtari u selu i svrstavaju ih među vodeće jagodinske proizvođače. Za pijacu gaje još papriku i krastavce, a na veliko plasiraju i oko 40.000 glavica zelene salate.- Ja sadim i vezujem povrće, a Slobodan ga prodaje na pijaci - objašnjava Damjanka Dimitrijević. - U plastenicima uvek ima posla, jer je dovoljna i najmanja greška pa da sve propadne. Inače, mi ulažemo sredstva duže od 20 godina, a Darko je sam pravio plastenike i instalirao sistem za zalivanje "kap po kap", a osmislio je i naročite kese za pakovanje kako bi naše povrće i po tome bilo prepoznatljivo.Ovi vredni ljudi ne samo što na pijaci već poduže imaju stalne mušterije, već im mnogi kupci dolaze i na kućni prag. Nije im žao da potroše gorivo, jer znaju šta kupuju...

DIMITRIJEVIĆI na sedam hektara uzgajaju kukuruz i detelinu za stoku, a nedavno su kupili 40 umatičenih ovaca - da vide hoće li se isplatiti prodaja jagnjadi.DARKO tvrdi da je povrće proizvedeno u plastenicima kvalitetnije i zdravije od onog koje je raslo na otvorenom. To je, objašnjava, zaštićen prostor u kojem nema plamenjače, ni rose, pa se manje koriste herbicidi.

- Ja povrće uopšte ne prskam, već u plastenike postavim košnice sa bumbarima koji vrše oprašivanje. Taj prirodni proces traje duže, paradajz stiže kasnije, pa izgubim na ceni, ali bar nikoga ne trujem. Ni travu ne prskam, već je čupam ručno - kaže Dimitrijević

 

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:815697-Poljoprivreda-je---kocka

Organskoj proizvodnji nije osnovni cilj produktivnost procesa i profit, već da se ne zagađuje životna sredina, da se poštuje prirodna ekološka ravnoteža i da se koriste održivi izvori energije.

Upravo na taj korak odlučili su se Slađana i Dejan Đurić iz sela Grabovac, u predgrađu Trstenika, koji se godinama bave plasteničkom proizvodnjom.

Ove godine su odlučili da postave klopke sa predatorima u dva svoja plastenika i proprate efekte, a nakon toga da ovakav način gajenja prošire na celokupnu proizvodnju.

Predatori, odnosno različite vrste korisnih buba žive u malim kesicama i kutijicama koje se nazivaju klopke. Te kesice se raspoređuju širom plastenika i uništavaju druge štetočine. Ovakva zaštita ima široku primenu kod različitih vrsta salata i drugih povrtarskih biljaka, osim kod pradajza. Ona je potpuno neškodljiva za same biljke.

Proizvodnja Đurića smeštena je na 70 ari površine u više plastenika. Gaje paradajz i papriku. Na ukupno četiri ara površine u ova dva plastenika se gaji žuta paprika, u tipu šilje i babura paprika. U tim plastenicima su postavljene dve različite kulture predatora na određenom rastojanju jedne od drugih i to je celokupna zaštita.

Vrednost ovih svojevrsnih klopki za ova dva plastenika je bila 150 EUR. Sprovodi se svakodnevno provetravanje, polivanje ujutru i uveče i prihrana.

Za prihranu se koriste isključivo prirodna, ekološka, organska i mikrobiološka đubriva, ili prirodna mineralna đubriva, kao i biološke metode zaštite bilja i obrade zemljišta, a terapijske i kurativne metode se svode samo na neophodne.

Đurići imaju stabilno tržište, zadovoljni su cenom, a svu robu prodaju na veliko.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613675/klopke-sa-predatorima-menjaju-hemijske-tretmane-u-plastenicima

Ovih dana počela je berba paradajza u plastenicima. Rod je kvalitetan, a nadanja povrtara su da će i zarada biti adekvatna u odnosu na ulaganja.Trenutna cena na malo od 120 dinara je više nego dobra.

Nakon pune agrotehnike koja je zahtevala đubrenje, zaštitu i navodnjavanje pristupilo se ubiranju plodova paradajza u sremskim plastenicima.

Berbu je najbolje vršiti 60 do 80 dana nakon sadnje kada su u pitanju količine koje moraju da dozrevaju prilikom transporta u komorama.

Rod je dobar kažu povrtari.

Berba u plastenicima je ručna, jer je takav način najprimereniji uslovima sredine u kojoj se paradajz nalazi.

Očekivanja prizvođača su i da zarada bude dobra baš kao i prinos.

Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva.

Ona pomažu razviću ukusnog ploda.

Navodnjavanje je takođe veoma važno, a sistemom kap po kap se omogućava pravilno doziranje hraniva tačno u određenom periodu rasta biljaka.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/pocela-berba-paradajza-u-plastenicima_1029105.html

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević, uručio je juče 125 ugovora poljoprivrednicima iz Vojvodine o dodeli bespovratnih sredstava za podizanje i opremanje plastenika.Sekretar Radojević je istakao da je ukupna vrednost ovih ugovora oko 132 miliona dinara, od čega je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno nepunih 80 miliona dinara.

„Realizacijom ovih investicija u Vojvodini će pod plastenicima biti novih, blizu 125.000 kvadratnih metara plasteničke proizvodnje. Ja verujem da je to jedini model da mali i srednji poljoprivrednici izbore svoje mesto na tržištu, tako što će intenzivirati poljoprivrednu proizvodnju,pri čemu je povrtarska svakako jedan od načina“, rekao je Radojević.

Radojević je istakao da najveći broj korisnika ovih sredstava čine mladi poljoprivrednici do 40 godina i žene – nosioci poljoprivrednih gazdinstava, koje su se opredelile za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.

Radojević je podsetio da je za prethodne tri godine, Pokrajinska vlada izdvojila oko 220 miliona dinara za proizvodnju u zaštićenom prostoru. On je naveo i da od 2017. godine ima 50 odsto više para namenjenih registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima za sve vrste subvencija, i pozvao poljoprivrednike iz naše pokrajine da aktivno prate sve konkursne linije i iskoriste ponuđene mere da investiraju u svoju proizvodnju, te ukazao na nivo subvencija koji je izuzetan i dostiže čak do 70 odsto.

Najveći broj ugovora dodeljen je poljoprivrednicima iz opština: Ruma, Bačka Palanka, Novi Sad i Odžaka, koji su pokazali najveće interesovanje za ovu meru agrarne politike.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poloprivrednicima-bespovratno-80-miliona-dinara-za-plastenicku-proizvodnu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31