Bilo je potrebno mnogo vremena od ideje i pripremnih radnji do otvaranja najveće plantaže organskih jabuka u Srbiji. Poslednje dve godine intenzivno radimo na ovom projektu, a imali smo odličnu saradnju i sa lokalnom samoupravom u Vladičinom Hanu. Koliko je posla bilo možda najbolje govori činjenica da je na mestu starog voćnjaka, koji smo uspešno revitalizovali, bilo čak i šakala. Trebalo je sve to srediti, priča za "Blic Biznis" Mihailo Janković, generalni direktor Nektar grupe.

On je prilikom obilaska plantaže koju je ova kompanija otvorila u Vladičinom Hanu na površini od 45 hektara, uz plan da u naredne četiri godine bude zasađeno i svih 114 hektara, rekao da već u prvoj godini očekuje prinos od 500 tona najboljih sorti organskih jabuka.U opremu i sadnice uloženo je 200.000 evra, a u narednom periodu biće investirano ukupno pola miliona evra. Ove organske jabuke Nektar će koristiti za proizvodnju organske dečije hrane i sokova, kao i za organske ceđene sokove, prve na tržištu.

"Radili smo nekoliko meseci kako bismo stari zasad doveli u stanje u kome je sada i koji ćemo nastaviti da održavamo. On čini oko 35 hektara i tu su uglavnom sorte ajdared, greni smit, zlatni delišes koje su pomalo osetljive na bolesti, ali se trudimo da ih zaštitom dovedemo u red. Što se tiče mladog zasada, tu su sorte otporne na čađavu krastavost i pepelnicu i kod njih će biti potrebna znatno manja zaštita", objašnjava Nenad Stojković, rukovodilac sektora organske proizvodnje u Nektaru.

U razgovoru za "Blic Biznis" on naglašava da je revitalizacija starog zasada, u kome ništa nije rađeno petnaestak godina i koji je bio u jako lošem stanju, počela 2018. godine. U planu je njegovo postepeno obnavljanje i sadnja novih sorti koje su tolerantne prema bolestimStojković dodaje i da je lokacija plantaže odlična, sa južnom ekspozicijom, dobrom osunčanošću i stalnim strujanjem vazduha, što su uslovi u kojima se biljke jako dobro razvijaju.

Slobodan Milenković, profesor zaštite bilja i biološkog voćarstva, stručnjak za organsku proizvodnju, rekao je tokom obilaska plantaže u Vladičinom Hanu da je veoma važno to što je Nektar ovde uspeo da zatvori sistem organske poljoprivredne proizvodnje.

"Veliki uspeh bio je revitalizovati stari voćnjak u koji niko nije ušao od 2000. godine. Ono što je jako važno je da je Nektar uspeo da zatvori sistem proizvodnje tako što se deo organskog otpada koji nastaje u preradi voća prerađuje u kompost i onda se koristi u zasnivanju novih zasada. Upravo zato je ovako dobar novi zasad, prvi u Srbiji u kome se nalaze sorte jabuke otporne prema bolestima, koje su kreirane na Institutu za primenjenu botaniku u Češkoj. Reč je o sortama luna, sirius, orion i kop 38, namenjenim baš za organsku proizvodnju", ističe Milenković.Dodaje da je automatska meteorološka stanica koja je instalirana u voćnjaku značajna prednost, jer se preko nje prate parametri poput količine padavina, vlažnosti, temperature...Kada je reč o potencijalu organske proizvodnje u Srbiji, profesor Milenković kaže da se ona uglavnom razvija oko kompanija koje su tržišno orijentisane ka izvozu tih proizvoda. On misli da bi moralo da se poradi i na domaćoj tražnji, gde trenutno dominiraju tržišta Beograda i Novog Sada.

"Ipak, tražnja u Evropi, posebno za organskim voćem, je veoma velika, a i globalnim proizvođačima je najteže da se bave organskom proizvodnjom voća, tako da je tu naša šansa", ističe sagovornik "Blic Biznisa".

Generalni direktor Nectar grupe Mihailo Janković takođe smatra da je organska proizvodnja u Srbiji još u povoju i da ima veliki potencijal, kako za male proizvođače u kooperaciji, tako i za velike kompanije poput Nektara. On kaže da je plantaža u Hanu bila prioritet, sa idejom da više ne uvoze organske jabuke.

"Takođe, radimo na geosertifikaciji određenih sorti. Već smo to uradili sa ariljskom malinom, planiramo da nastavimo sa oblačinskom višnjom, što su sorte koje su i šire poznate. Želimo da doprinesemo i promociji tog voća i tih lokaliteta", najavio je Janković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-sorte-organskih-jabuka-u-vladicinom-hanu-velika-sansa-za-male-proizvodace/hxj88bh

U Vladičinom Hanu danas je otvorena najveća plantaža organske jabuke u Srbiji na 45 hektara zemljišta u koju je kompanija Nektar uložila više od 200 hiljada evra. Otvaranju plantaže organskih jabuka prisustvovali su predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević, koji su s direktorom Nektara Mihailom Jankovićem poručili da je organska proizvodnja velika šansa za poljoprivredu Srbije.

Predsednik PKS je istakao da je za ceo kraj ova plantaža značajna i podsetio da je kompanija Nektar do sada uložila više od 15 miliona evra u svoju proizvodnju u Vladičinom Hanu.

Ocenio je da su potencijali ovog kraja odlični za ulaganja i pozvao poljoprivrednike iz cele Srbije da krenu da se bave i organskom proizvodnjom jer je ona, ističe, budućnost poljoprivrede."U Srbiji ima sedam odsto zaštićenog zemljišta koje sutra može da bude sertifikovano u organsko, a koristimo samo 0,4 odsto, praktično, ni pola procenta", naveo je Čadež.

Organska proizvodnja je, kaže, zahtevna, ali kako je istakao, velike kompanije ali i PKS mogu da pomognu budućim proizvođačima, kako savetima tako i pronalaženjem parnera i klijenata.

"Sa nemačkom vladom uspeli smo Srbiju da stavimo i na takozvanu 'import listu za organske prehrambene proizvode', a malo zemalja je na ovoj listi", primetio je Čadež.Direktor kompanije Nektar Mihailo Janković objasnio je da je 45 hektara organske jabuke samo prva faza, a da će posle proširenja, pod organskom jabukom biti 114 hektara, što je ukupno ulaganje veće od pola miliona evra.

"Ovim projektom samo nastavljamo, u skladu sa našom filozofijom 'Nije svejedno', da investiramo u našu zemlju, da budemo pioniri novih trendova i da potrošačima nudimo najkvalitetnije i zdrave proizvode", rekao je Janković.

Nova plantaža, kaže, doprineće zapošljavaju još 100 radnika u sezoni berbe, a taj će broj rasti u skladu sa razvojem plantaže, rekao je direktor ove kompanije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/otvorena-najveca-plantaza-organskih-jabuka-u-srbiji/3bgl73r

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica.

Vrednosti izvoza borovnice, prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine. Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje. Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016. godine, kretala se od 800 do 1.000 dinara za kilogram po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg, dok je na kvantaškoj pijaci cena bila od 550 dinara do 800 dinara po mesecima. Očekuje se da će narednih 5 godina otkupna cena biti stabilna, kao i izvoz.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Gde može da se gaji borovnica? Da li se može gajiti i u saksiji? Pogledajte školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2705-gde-moze-da-se-gaji-borovnica

 

Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 m i 800 m, a u južnijim lokalitetima i do 1000 m. Borovnici odgovaraju laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom (7% - 10%). To su pre svega, šumska zemljišta, gajnjače, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Kiselost zemljišta (pH), treba da bude između 4,2 i 4,8, odnosno zahteva izrazito kiselo zemljište, sa vrlo malim odstupanjima. Borovnica podnosi temperature do -30°C. Ovo voće se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta i Čajetina, a podignute su i nove površine na jugu Srbije (Crna Trava), koja se nalazi na nadmorskoj visini od 970 m i odlična je lokacija za uzgoj borovnice.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izadnju Agrobiznis magazina za jul mesec. 

Školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, izgleda ovako:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2659-ovo-je-skolski-primer-kako-se-bavi-poljoprivredom

Borovnice možete gajiti i u saksiji! Pogledajte kako:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2668-borovnice-iz-saksije

 

 

Masline i loza? Ma kakvi, novi hit je - avokado! Džon je došao iz Kalifornije i na ostrvu posadio najveću plantažu u Hrvatskoj.

Džon Repanić, farmer iz SAD-a viških korena, sa suprugom Patrišom, Amerikankom koja je u međuvremenu dobila i hrvatsko državljanstvo, od 1999. provodi svoje penzionerske dane u uvali Brgujac na južnoj strani ostrva Visa.

Na pitanje zašto su se odlučili za život na škoju na kojem pre nikad nisu bili, Repanići kažu: “Mir, životni stil "polako", čist zrak, dobri ljudi, moja dobra porodica Repanić iz Dračevog polja, pogled, more… Odlično je ovde, najbolje na svetu”.



Nakon što je uz pomoć supruge pre sedam godina zasadio dvadesetak stabala avokada, i time podigao najveću plantažu tog tropskog voća u Hrvatskoj, ohrabren dobrim rezultatima, Džhn je ovih dana, u svojoj 77. godini, iznad kuće u Brgujcu posadio još 150 sadnica. Zbog novog nasada Višanin je morao da otputuje do italijanske Sicilije, jer ih u Hrvatskoj nije bilo moguće kupiti.

Repanići su razmišljali i o dopremanju sadnica iz SAD-a, ali su zbog dugotrajnog transporta, mogućeg propadanja mladica i carinskih troškova odustali od te ideje.

“Uzgajamo avokado za našu zabavu, užitak i profit. Bili smo poljoprivrednici u Kaliforniji oko 40 godina, i tamo imali plantažu oraha”, ističe Džon i dodaje:



“Sada smo u penziji i hteli smo neku dobru, zanimljivu aktivnost koja bi nas držala u dobroj kondiciji na Visu. Naša najstarija stabla avokada imaju sedam godina, daju obilan plod i dokaz su da avokado može rasti na jadranskom ostrvu. Osim juga, ove zime je bilo i malo problema s niskim temperaturama, zato smo vodili računa da nove sadnice budu otpornije na vetar i na hladnoću. One bi trebale godišnje rasti oko metar u visinu i ako se ne obrezuju, mogli bi doseći visinu između šest i osam metara. Takođe, očekuje se da će početi davati prve plodove već sledeće godine”, kaže on.


Džon i Patriša ne skrivaju da će uskoro morati da rešavaju još jedan problem, a to je izgradnja dobre marketinške mreže, ali to su već slatke brige.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31