Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, razgovarao je danas sa predstavnicima Udruženja pivara Srbije o izazovima sa kojima je, u vreme pandemije Kovid 19, suočena industrija piva, kao i o predlozima i inicijativama za oporavak i stabilizaciju poslovanja ove privredne grane.

Privredna komora Srbije nastoji da se, u dijalogu sa poslovnom zajednicom i nadležnim institucijama, dođe do kvalitetnih i primenljivih rešenja koja će pomoći privredi da reši probleme izazvane globalnom zdravstvenom krizom, rekao je Čadež.

Predstavnici Udruženja pivara Srbije, koje okuplja „Apatinsku pivaru“, „Kalzberg Srbiju“, „Hajneken“ i „Sladaru Suflet Srbija“, predstavljajući predloge, ukazali su, da je stabilizacija visine akciza uslov za rast, inovacije i nove investicije. Kako su istakli, stabilizacijom, kao i promenom metoda obračuna akcize, bili bi omogućeni veća predvidljivost i lakše poslovanje, bez negativnog uticaja na zaposlene i krajnje potrošače, kao i stabilni prihodi budžetu. Među predlozima navedeni su i smanjenje PDV-a za HORECA sektor, subvencionisanje cene zakupa poslovnog prostora za HORECA i smanjenje naknade za vode.

Tokom diskusije ukazano je na mogućnost i potrebu da se razvije poseban vid podrške kojim bi se domaći poljoprivrednici i poslovni sistemi dodatno zainteresovali i pomogli da započnu intenzivniju proizvodnju hmelja za potrebe pivarske industrije Srbije. Privredna komora Srbije i Udružnje pivara Srbije pripremiće detaljnu analizu i predloge daljih koraka sa ciljem realizacije dogovorenih ciljeva.

Na sastanku u PKS bilo je reči o depozitnom sistemu upravaljanja otpadom, a kako je ocenjeno, potrebno je izraditi sveobuhvatnu analizu koja bi sagledala sve aspekte uvođenja ovog sistema kako za potrošače, tako i za državu i industriju.

Predstavljen je projekat Privredne komore Srbije „Stvarano u Srbiji“ usmeren na podršku domaćim proizvodima i proizvođačima i kolektivni žig „Čuvarkuća“ kao potvrda kvaliteta i domaćeg porekla proizvoda. Nosilac prava na žig u industriji piva je kompanija „Hajneken“ za „Zaječarsko pivo“.

U Udruženju pivara Srbije podsećaju da je prošle godine proizvedeno više od 5,5 miliona hektolitara piva. Osim distribucije u maloprodajnim objektima, čak skoro trećina plasmana namenjena je različitim ugostiteljskim objektima. U najvećim kompanijama ove industrije radi oko 15.000 ljudi.

Zbog globalne zdravstvene krize, a posebno u vreme vanrednog stanja kada ugostiteljski objekti nisu radili, ovaj sektor je pretrpeo velike gubitke u plasmanu svojih proizvoda.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pravo na žig "Čuvarkuća" u projektu Privredne komore Srbije (PКS) "Stvarano u Srbiji", kao potvrdu kvaliteta i domaćeg porekla, dobilo je još 53 proizvoda.Među njima su i prvi proizvodi srpskog metalskog sektora.

Nove "Čuvarkuće" su iz sektora metalske (19 proizvoda) i prehrambene industrije (34 proizvoda) i to: priključci za traktore i motokultivatore i samohodne mašine "FMP Agromehanike“ Boljevac, stubovi za javno osvetljenje kraljevačke "Amige", kao i testenine i proizvodi od kozjeg mleka "Ukusi moga kraja", koje sa svojim partnerima širom Srbije proizvodi kompanija "Merkator S", različite vrste meda i proizvoda na bazi meda firme "Cmana" Кrnjevo, više vrsta voćnih sokova kompanije "Rauch Serbia" Кoceljeva i proizvodi od aronije preduzeća "Aronija vita" Surduk.Uključujući te proizvode, porodica čuvarkuća uvećana je na 128 članova, a uskoro se očekuju i novi nosioci žiga.

Odluke Saveta za odlučivanje o pravu na korišćenje kolektivnog žiga "Čuvarkuća" donete su jednoglasno, istakao je predsednik tog saveta Mihailo Vesović, ocenivši da je veoma značajno što se širi krug delatnosti i proizvoda koji se kandiduju za žig.

"Interesovanje kompanija za žig 'Čuvarkuća' premašilo je očekivanja i u ovom trenutku imamo gotovo 500 kandidovanih proizvoda i proizvodnih linija iz različitih sektora proizvodne delatnosti", istakao je Vesović, objasnivši da će stručne komisije utvrditi koji proizvodi ispunjavaju kriterijume, a konačnu odluku, nakon detaljnog razmatranja, doneće Savet.

"Važno je što smo dobili i prve čuvarkuće iz metalskog sektora, jer je on značajna karika u lancu vrednosti ostalih industrija, čime pruža mogućnost kompanijama u drugim delatnostima da se dobro pozicioniraju, stvaraju proizvode i usluge visoke dodate vrednosti i povećaju prihod i profitabilnost", ukazao je Vesović.

Ljubinko Gobeljić, predsednik "Agromehanike", najvećeg domaćeg proizvođača poljoprivredne mehanizacije, kaže da "Čuvarkuća" za proizvode te kompanije predstavlja veliku dodatu vrednost i potvrdu kvaliteta.

"Sa oznakama 'Čuvarkuće' bićemo još bolji promoteri srpskog metalskog kompleksa, posebno ako se uzme u obzir veliki broj država u koje izvozimo i reprezentativnost međunarodnih sajmova na kojima učestvujemo", istakao je Gobeljić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=19&nav_id=1735202

Za razliku od žitarica, koje su ove godine dale odlične prinose, rod voća je, prema sadašnjim procenama podbacio u odnosu na lanjski, pa se, kako za Tanjug navode u Privrednoj komori Srbije, očekuje da će ovogodišnji rod iznositi između 1,2 i 1,3 miliona tona, dok je prošlogodišnji rod iznosio 1,6 miliona tona.
Podbacile su i jabuke i šljive i grožđe, najvažnije vrste koje sada stižu na branje. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS za Tanjug kaže da se ove godine očekuje pad roda jabuka za oko 10 odsto u odnosu na lane, kada je proizvedeno oko 500.000 tona ovog voća.
Prema njegovim rečima na pad proizvodnje su pre svega uticale vremenske prilike, koje nisu pogodovale jabukama, ali smatra da to neće uticati na kvalitet jabuka, jer su u savremenim zasadima primenjivane sve preporučene agrotehničke mere.
Tokom većeg dela ove godine jabuke su na našem tržištu bile veoma skupe, pa se kilogram prodavao i za više od 200 dinara. Cene se ni sada nisu sasvim normalizovale, ali bi se to, prema rečima našeg sagovornika, moglo uskoro očekivati jer u ovom trenutku na rod stiže veliki broj sorti jabuka, što će popraviti ponudu na domaćem tržištu.
Veliki deo proizvodnje će svakako otići u izvoz, najviše u Rusku Federaciju, kao što je bilo i prethodnih godina.
Ove godine se proizvođačima otvorila još jedna šansa za izvoz i dobru izvoznu cenu, jer se u Poljskoj, jednom od naših najvećih konkurenata u ovoj vrsti proizvodnje, zbog izmrzavanja jabuka, očekuje pad proizvodnje , navodi Aleksandar Bogunović.
Rod šljiva je varirao od regiona do regiona ali pošto je berba još u toku, nema preciznih podataka o ukupnom prinosu na teritoriji cele države.
Ipak se prema procenama stručnjaka očekuje pad proizvodnje od 20 do 30 odsto po regionima, kao i nešto slabiji kvalitet. Niska otkupna cena od 10 do 20 dinara po kilogramu, neredovan otkup, nedostatak radne snage i berača, samo su neki od problema koji su pratili ovogodišnju berbu , kaže Bogunović.
On ističe da je će i ove godine, kao što je uostalom bivalo godinama unazad, 70 odsto roda šljive završiti u rakiji.
Kada je o grožđu reč, naš sagovornik ističe da su nepovoljne vremenske prilike u regionu Župe uticale na pad proizvodnje u tom regionu od preko 50 odsto, dok se u Šumadiji i Vojvodini očekuje znatno bolji prinos, kao i kvalitet grožđa.
Za očekivati je da i će period sunčanih dana do kraja septembra, pogodovati vinovoj lozi i na preostalim neubranim površinama, ublažiti štete proizvođačima koji su ih pretrpeli.
Sektor proizvodnje grožđa i vina je inače zbog pandemije korona virusa pretrpeo velike štete, jer je analiza prodaje pokazala da je u prethodnih šest meseci ove godine, prodato za 50 odsto manje domaćih vina nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Tanjug

 

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji značajno su povećala nabavku poljoprivredne mehanizacije u prvoj polovini ove godine, uprkos otežanim uslovima poslovanja tokom pandemije, navodi Privredna komora Srbije (PKS).

Kao primer navode broj prodatih "telehendlera", poljoprivredne mašine široke primene, poznate još i kao teleskopski manipulator. U prvoj polovini godine ukupno je prodato 140 primeraka ove mašine, što je za 45,8 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine.

Rastu prodaje poljoprivrednih mašina doprineo je i treći Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, kao i predviđene podsticajne mere u okviru tog poziva, ocenjuju u PKS.

Prema uslovima poziva, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 odsto ukupnih prihvatljivih troškova investicije, odnosno 65 procenata ukoliko je investiciju realizovao poljoprivrednik mlađi od 40 godina starosti, i 70 odsto za investicije u planinskim područjima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/eksplodirala-prodaja-traktora-koronavirus-vratio-proizvodace-na-imanja-2020-09-04?ref=aklamator&utm_source=aklamator_com&utm_medium=blic_rs_biznis_feed&utm_campaign=EKSPLODIRALA_PRODAJA_TRAKTORA__Koro

Pravo na korišćenje žiga „Čuvarkuća“, u okviru projekta Privredne komore Srbije (PKS) „Stvarano u Srbiji“, kao potvrdu kvaliteta i domaćeg porekla, dobilo je 75 proizvoda. „Čuvarkuću“ je dobilo - 19 proizvoda „Ukusi moga kraja“ kompanije „Merkator S“, 15 „Nektarovih“, 14 „Mlekare Šabac“, 10 kompanije „Vital“, šest proizvoda kompanije „Esensa“, pet firme „Vrtlari“, četiri Mlekare „Granice“, kao i Zanatsko lager pivo „Mala barka“ i Voćna rakija od šljive, proizvođača SIL 3, Žitište.dluku je, na prvoj sednici, doneo Savet za odlučivanje o pravu korišćenja kolektivnog žiga „Čuvarkuća“ u kome su stručnjaci iz oblasti tehnologije, marketinga, kreativne industrije, zaštite potrošača i zaštite životne sredine.

„Već od sledeće sedmice žig ’Čuvarkuća’ može se očekivati na ovim prvim proizvodima koji su dobili pravo da ga koriste, a još dodatnih 150 čeka odluke tehničke komisije i Saveta. Očekujemo da će već početkom jeseni oko 250 domaćih proizvoda nositi ovu oznaku“, istakao je Mihailo Vesović, predsednik Saveta i direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.

Čuvarkuća je garant proizvođačima i potrošačima i dokaz da je više od 80 odsto vrednosti proizvoda stvoreno u Srbiji. Na ovaj način podižemo ukupnu snagu privrede, dajemo podsticaj ne samo velikim, nego i malim preduzećima koja su u dobavljačkom lancu, ali i izlaze samostalno na tržište. Sa Čuvarkućom domaći brend biće ojačan i dodatno istaknut, rekao je Vesović.

„Želimo da žig ’Čuvarkuća’ stoji na najboljim proizvodima koje Srbija može da ponudi“, naglasio je član Saveta Saša Veljković, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ističe da su prijavljeni odlični proizvodi, da Savet nije imao lak zadatak, ali i da nije bilo lako aplicirati, jer je potrebno ispuniti visoke ekološke i tehnološke kriterijume, kao i standarde kvaliteta.

Projekat „Stvarano u Srbiji“ i žig „Čuvarkuća“ imaju cilj da podrže domaće proizvode i proizvođače i unaprede svest potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda. Ovaj strateški projekat usmeren je na jačanje ekonomije Srbije, povećanje zaposlenosti i investicija, unapređenja konkurentnosti i imidža domaćih kompanija, kao i spoljnotrgovinskog bilansa.

Predstavnici kompanija čiji su proizvodi među prvima nosioci prava na kolektivni žig ne kriju zadovoljstvo i ističu da će „Čuvarkuća“ biti potvrda da Srbija ima vrhunske proizvode koji su rame uz rame sa inostranom konkurencijom.

„Kompanija ’Merkator S’ je, kao nacionalni trgovinski lanac koji čak 97 odsto vrednosti robe nabavlja u Srbiji, posvećena pružanju podrške malim domaćim proizvođačima i plasmanu srpskih proizvoda izuzetnog kvaliteta. Ponosni smo na to što su baš 'Ukusi moga kraja', kao autentičan srpski brend, koji je nastao u uspešnoj saradnji kompanije ’Merkatora-S’ i malih proizvođača, osvojili najviše 'Čuvarkuća'. Već u narednih nekoliko dana naša kuća biće puna Čuvarkuća, jer ćemo u svim našim IDEA prodavnicama, ’Merkator’ hipermarketima i ’Roda’ marketima širom Srbije postaviti oznake da kupci mogu da prepoznaju proizvode koji su čuvarkuće srpske privrede”, izjavila je Violeta Kovačević, generalna direktorka kompanije „Merkator-S“.

„Održivo poslovanje moguće je u Srbiji kada se, kao kod nas, zasniva 100 odsto na domaćem kapitalu, sirovinama, resursima i znanju. Želim da zahvalim Privrednoj komori Srbije na ovoj inicijativi jer verujem da će 'Čuvarkuća' zaživeti kao oznaka i opstati u narednim godinama“, izjavio je Dragan Šašić, generalni direktor „Mlekare Šabac“.

„Inicijativa 'Stvarano u Srbiji' usklađena je sa naporima i misijom kompanije 'Nektar' da stvorena dodatna vrednost ostane u Srbiji. Upravo zato smo se i prvi prijavili i ponosni smo što smo među prvima i dobili ovaj žig za 15 proizvoda“, izjavio je Mihailo Janković, direktor kompanije„Nektar“.

Projekat „Stvarano u Srbiji“, kao strateški projekat podrške domaćim proizvodima i proizvođačima, startovao je polovinom juna, a svi privrednici koji proizvode u Srbiji i imaju kvalitetne proizvode domaćeg porekla mogu aplicirati za dobijanje žiga. Pravo korišćenja „Čuvarkuće“ dobija se na tri godine, sa mogućnošću resertifikacije.

Izvor:https://pks.rs/vesti/pravo-na-zig-cuvarkuca-dobilo-75-domacih-proizvoda-3101

Prošlo je tek mesec dana od početka akcije „Stvarano u Srbiji“, a svaki dan je sve više kompanija koje svojim proizvodima konkurišu za žig Privredne komore Srbije (PKS) „Čuvarkuća“ kao potvrdu visokokvalitetnog proizvoda, stvorenog u Srbiji iz domaćih resursa, našom energijom i kreativnošću. Za žig je već konkurisalo više od 70 proizvoda iz različitih oblasti, od hemijske i farmaceutske, do prehrambene industrije.

„Akcija 'Stvarano u Srbiji' i žig 'Čuvarkuća' imaju cilj da podrže domaće proizvode i proizvođače, uz istovremeno jačanje svesti potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda. Podizanjem svesti kod potrošača o važnosti kupovine kvalitetnih i konkurentnih proizvoda stvorenih u Srbiji podstiče se i razvoj domaće ekonomije“, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS. Ističe da i strani brendovi mogu da budu čuvarkuće, poreklo vlasništva kompanije nije ograničavajući faktor, bitno je samo da proizvod ispunjava uslove u pogledu kvaliteta i porekla resursa. To znači da su takvi proizvodi deo lokalne zajednice jer koriste materijale, sirovine, rad, znanje i kreativnost iz Srbije.

„Akcija ’Stvarano u Srbiji’ dolazi u pravi čas. Podrška proizvođačima u promociji kvalitetnih proizvoda nastalih u Srbiji doneće jednu novu vrednost svima u lancu, od proizvođača do krajnjeg potrošača. Nadamo se da će Mlekara ’Šabac’ sa tradicijom dugom 90 godina biti među prvim dobitnicima žiga ’Čuvarkuća’, koji dolazi kao potvrda posvećenosti proizvodnji mlečnih proizvoda vrhunskog kvaliteta. Svi naši proizvodi nastaju od domaćih sirovina, visokokvalitetnog mleka koje otkupljujemo od 700 proizvođača u Srbiji, a u našem timu rade već generacije ljudi najčešće iz istih porodica“, rekla je Milica Jelić iz Mlekare „Šabac“.

Iz beogradske kompanije „Beohemija” stižu pohvale za pokretanje akcije „Stvarano u Srbiji“, a u kompaniji „Esensa“ ističu da su sa zadovoljstvom prihvatili novi koncept PKS koji afirmiše kvalitet domaće proizvodnje jer je važno dati priliku i podršku proizvodima stvaranim u Srbiji na bazi domaćeg znanja i resursa, entuzijazma, truda i zalaganja domaćih privrednika.

Nova akcija Privredne komore Srbije „Stvarano u Srbiji“ važna je i neophodna jer promoviše domaće proizvođače i daje nam šansu da brže i kvalitetnije dopremo do potrošača, da im uspešno predstavimo naše proizvode, ali i da smanjimo zavisnost od uvoza, ističe osnivač i vlasnik „Srpske kuće piva“ Neven Erić.

Privrednici koji proizvode u Srbiji, imaju kvalitetne proizvode domaćeg porekla mogu aplicirati za dobijanje žiga. Proizvod mora da bude stvoren od najmanje 80 odsto domaćih resursa – rada i materijala. Lista proizvoda za koje se može dobiti žig „Čuvarkuća“ dopunjava se u skladu sa interesovanjem privrednika i ciljevima projekta. Ceo postupak dobijanja žiga traje 45 dana. Pravo korišćenja žiga „Čuvarkuća“ dobija se na tri godine, sa mogućnošću resertifikacije. Detaljne informacije dostupne su na sajtu projekta www.stvaranousrbiji.rs

Izvor: Agrobiznis magazin 

Domaća kompanija „Nectar“ iz Bačke Palanke prva je prijavila svoje sokove “ariljsku malinu” i “oblačinsku višnju” za dobijanje žiga “čuvarkuća” Privredne komore Srbije. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije prilikom posete „Nectaru“, zajedno sa direktorom te kompanije Mihailom Jankovićem, pozvao je ostale privrednike koji proizvode kvalitetne proizvode od domaćih sirovina da učestvuju u projektu “Stvarano u Srbiji“.„Moram da priznam da sam zaista priželjkivao da Nektar bude među prvima, ako ne i prvi, koji se prijavio da dobije žig koji zaslužuje, jer je tokom godina ova kompanija pokazala da čuva našu zajedničku kuću, ovu zemlju i da na najbolji način, ne samo afirmiše domaće proizvode, već kreira čitav lanac vrednosti, od čoveka koji pravi i proizvodi na poljoprivrednom dobru, do svih onih koji su uključeni u proizvodnju i preradu, transport i izvoz, što nije vidljivo kada kupujete neki sok“, izjavio je Marko Čadež.

On je istakao da je ideja „čuvarkuće“ nastala na viziji osnivača „Nectar“ kompanije. „Kada smo razvijali ovu ideju meni je u glavi bio Slobodan Radun, čovek koji je napravio i osnovao ovu firmu, i koji je za Srbiju uradio mnogo. NJegova vizija bila je da nije svejedno šta kupujete, da li kupujete jabuku u Vladičinom Hanu ili je uvozite iz Poljske, kao i da je važno da sok koji kupite ima vrednost koju su stvarale stotine ljudi ovde u Srbiji“, rekao je predsednik PKS.

“Pozdravljamo odličnu inicijativu koja se poklapa i sa našim naporima da stvorena dodata vrednost ostane u Srbiji i zato smo prvog dana prijavljivanja, podneli prijavu. Nektar je domaća, porodična kompanija i fokusirana je na domaće voće kroz saradnju sa preko 10.000 farmera i imamo najveće kapacitete prerade voća u celom regionu. Važno je da se svi uključimo u ovu akciju jer će korist takve podrške za privredu Srbije, ali i sve građane, biti zaista velika. Ako pogledamo primer samo naše industrije, od domaćeg soka koji se proizvodi od domaćih sirovina, 85 odsto vrednosti ostaje u Srbiji (lokalne plate, porezi, domaća sirovina, lokalne usluge, maloprodaja), dok kod uvoznog soka samo 25 odsto njegove vrednosti ostaje u Srbiji. Želimo da se žig čuvarkuće nađe na što većem asortimanu naših proizvoda, a već smo podneli prijave za naše sokove 'ariljsku malinu', 'oblačinsku višnju' i podnećemo prijave za jabuku, breskvu ali i domaći 'tomatello' pasirani paradajz i džemove“, izjavio je Mihailo Janković, direktor Nectar kompanije.

Privredna komora Srbije pokrenula je akciju „Stvarano u Srbiji“, usmerenu na podršku domaćim proizvodima i proizvođačima, kao i na jačanje svesti potrošača o značaju kupovine domaćih proizvoda. Firme koje žele da njihovi proizvodi ponesu žig „čuvarkuća“, od 16. juna mogu da se prijave Privrednoj komori Srbije. Detaljnije informacije na portalu: stvaranousrbiji.rs.

Izvor:https://pks.rs/vesti/kompanija-nectar-prva-prijavila-proizvode-za-zig-cuvarkuca-2868

Na sednici Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Udruženja za biljnu proizvodnju PKS pokrenute su dve nove inicijative za stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje ove sve profitabilnije privredne grane. Definisani su i konkretni podsticaji za investicije za nabavku novih mašina i opreme za primarnu proizvodnju cveća.

Na sednici je ukazana potreba za dodatnim subvencijama jer je u toku donošenje Uredbe za raspodelu sredstva iz budžeta u 2019. godini, kao i Nacrta pravilnika za realizaciju iste. Predsednica Udruženja pejzašne hortikulture Srbije, prof. dr Dragana Skočajić pokrenula je inicijativu za sprečavanje zabrane donošenja odluke izvoza za 39 rodova karantinski štetnih organizama.

Sednicom je predsedavao predsednik Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Milan Topalović. Sekretar Udruženja Aleksandar Bogunović je prisutne upoznao sa uslugama PKS i vidovima podrške članicama.

Dr Danica Micanović, koordinatorka rada Grupacije, informisala je prisutne o aktuelnoj situaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti proizvodnje cveća i ukrasnog bilja. Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za šest meseci 2018. godine iznosila je 7,4 milion EUR (4.346 t). Vrednost izvoza za šest meseci 2018. godine manja je za 2% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vednost uvoza manja za 10,5%, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 21%, koji je iznosio 1,9 mil. EUR, a u istom periodu 2017. godine 2,4 mil. EUR.

Najveće učešće u izvozu imala je grupa živo cveće – 91% (2,5 mil EUR), dok je najviše je izvezeno cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU: Holandiju, Sloveniju, Nemačku, kao i u Rusku federaciju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju. U uvozu dominira sadni materijal – 39% ukupnog uvoza, sečeno cveće – 32% i živo cveće – 22% dok su ukrasno bilje i seme cveća bili zastupljeni sa 3%. Najveći uvoz realizovan je iz Holandije, Nemačke, Slovenije, BiH, Crne Gore, Kenije i Turske.

Uzimajuci u obzir povoljne klimatske i geografske uslove za gajenje cveća i ukrasnog bilja, i potencijal u ovoj oblasti, definisani su i predlozi za unapređenje ove privredne grane.

Predstavnice Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Kolinda Hrehorović i Ana Radojčić, informisale su skup o statusu aplikacija za podsticaje kao i o procedurama koje su u toku, a u vezi sa donošenjem novih pravnih rešenja, izrade Uredbe i Pravilnika. Predstavnica Uprave za zaštitu bilja Danijela Stojanović informisala je prisutne o aktivnostima na izradi Zakona o semenu i sadnom materijalu.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici akademske i naučne zajednice. Predstavnica Instituta za zemljište, dr Dušica Delić, istakla je podršku kroz usluge ispitivanja i analize zemljišta. dr Sandra Stević, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je podršku kroz učešće predstavnika u radu Grupacije i kroz oplemenjivanje ukrasnog suncokreta, i edukacije u semenskoj proizvodnji cveća koje se pokazalo profitabilnijom od povrća.

Profesori cvećarstva sa Šumarskog i Poljoprivrednog fakulteta daće svoj doprinos kroz edukativne programe. Istaknut je značaj standardizacije u proizvodnji koja je uradjena za ukrasno drveće i žbunje, ali koja još uvek nije obavezna za proizvođače. Na sednici je predstavljena i platforma za sadni materijal Green Net, i poziv za saradnju IAAS medjunarodne asocijacije privrednim društvima za obavljanje studentske prakse.

Prisutni su se saglasili da je neophodno raditi na afirmaciji ove oblasti, povećanju površina i intenziviranju proizvodnje, primeni novih tehnologija i transferu znanja, iznalaženju načina za nove vidove podrške kroz studijska putovanja, edukaciju, i apliciranje za zajedničke projekte nauke i privrede, uzimajući u obzir veliko interesovanje naučnih radnika za učešće u radu Grupacije.

Izvor: http://www.pks.rs 

Spanać “matador”, proizveden u plastenicima poljoprivrednog gazdinstva Balanji u Lukinom Selu, poneo je titulu “Najbolje iz Srbije” u kategoriji organske hrane.

Spanać je sertifikovani organski proizvod od 2007. godine, a ovu prestižnu titulu dodelili su mu zadovoljni potrošači. U obrazloženju nagrade se navodi da se spanać “matador” proizvodi u Lukinom Selu, koje se nalazi u Specijalnom rezervatu prirode “Carska bara”, na području grada Zrenjanina.

Uglavnom se svake godine ostavlja seme spanaća koje se seje kao sopstveno organsko seme u narednoj godini. Spanać se može nabaviti u tri marketa u Beogradu, jednom u Novom Sadu, na dve pijace u Beogradu i može se naručiti za dostavu brzom poštom, navodi se na sajtu akcije “Najbolje iz Srbije”.

Šandor Balanji, nosilac porodičnog domaćinstva, veli da je za njega i njegovu porodicu, koja se duže vreme bavi ratarstvom, ovo veliko priznanje, ali i potvrda onoga što znaju i oni i njihovi potrošači već više od deset godina.


- Lepo je što sada na pakovanju spanaća možemo da dodamo i taj znak, odnosno dokaz da je to najbolji organski spanać u Srbiji - kaže Šandor Balanji.

Balanjijevi u plastenicima i na otvorenom proizvode dvadesetak vrsta organskog povrća. U zavisnosti od sezone, povrće prodaju na pijaci u novobeogradskom bloku 44, na Vidikovcu i u još pet manjih beogradskih prodavnica. Dostavljaju svoje proizvode i na kućne adrese, istina, opet beogradske.

- U Zrenjaninu, nažalost, ne postoji deo na pijaci namenjen organskim proizvođačima, a mislim da ni platežna moć ovdašnjeg stanovništva nije dovoljna. U Beogradu sve ode, a i cenom smo veoma zadovoljni. Zadovoljni smo i time kako ide prodaja, naši potrošači su zadovoljni kvalitetom proizvoda a, evo, stiglo je i zvanično priznanje za to – ističe naš sagovornik.

Trenutno su na tezgama krompir, šargarepa, beli i crni luk, blitva, rukola, a od nedavno i sušena tikva, jedan od novijih proizvoda Balanjijevih. Na pitanje, koji bi bio njegov favorit, Balanji kaže:

- Svih 20 vrsta povrća. U proizvodnju svake vrste ulažemo isti trud i znanje. Ovo priznanje koliko prija toliko i obavezuje jer moramo biti bolji nego što smo do sada bili – poručuje Balanji i zaključuje da bi država mogla više da podstiče organsku proizvodnju, uz napomenu da je bilo i boljih godina što se tiče subvencija, ali da je domaći organski lobi i dalje slab u odnosu na neke druge velike igrače.

Ž. Balaban

Sedam godina u organskoj proizvodnji
Porodica Balanji našla se i u Vojvođanskom klasteru organske proizvodnje. Bavi se povrtarstvom od 1996. godine, a od 2011. godine povrće Balanjijevih je u organskom statusu. Počeli su sa par kultura i svake godine uvodili po nekoliko novih. Danas proizvodnju organizuju u više plastenika i uzgajaju dvadesetak vrsta, između ostalog i blitvu, spanać, paradajz, rotkvice, crni i beli luk, kelerabu, krompir, šargarepu, cveklu, ibica i hokaido bundevu, tikvicu, rukolu, papriku, mirođiju…

- Prvi put smo čuli za organsku proizvodnju 2007. godine, kada su se u Zrenjaninu pojavilo nekoliko udruženja građana, koja su ovu vrstu poljoprivredne proizvodnje propagirala. Brzo smo doneli odluku da celu parcelu prijavimo za organsku proizvodnju. Posle nekoliko seminara u Zrenjaninu i Subotici dobili smo sertifikat o poznavanju osnovnih principa organske proizvodnje – ukazuje Šandor Balanji.

Izvor:

https://www.dnevnik.rs/ 

U Srbiji postoje znatne mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, iz godine u godinu, sve je više individualnih proizvođača koji se bave ovom delatnošću, ali je i dalje tek 0,4 odsto zemljišta zasađeno organskim proizvodima, za razliku od evropskog proseka od pet, šest odsto. Uz podršku PKS i GIZ-a ostvareni su kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a kompanije uskoro očekuju i konkretne ugovore.

Kako je istaknuto na konferenciji Organska proizvodnja u Srbiji – iz prirode s ljubavlju, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ), najviše mogućnosti domaći proizvođači imaju na tržištu EU zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potreba evropskog potrošača. Ipak izvoz organskih proizvoda više je nego skroman i iznosi oko 20 miliona evra godišnje.
Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede PKS ocenio je da organsko tržište u Srbiji nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda, ali i male kupovne moći stanovništva. Ukazao je da se domaći proizvođači i dalje bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama. „To znači da smo ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao, dobro je što svaki domaći proizvođač može da nađe tržište za sebe i sve je više individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom. Jovanović je podsetio da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku GIZ nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a da domaće kompanije očekuju i konkretne ugovore.
Naveo je da je tržište organskih proizvoda u svetu tržište koje najbrže raste i beleži konstantan i stabilan rast, a njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD, dok je u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, i da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.
„Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijal“, rekao je Stanojević.
Tomislav Knežević iz GIZ-a podseća da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija.

Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu.
Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, da je prepoznala globalne trendove i potencijal Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Izvršna direktorka IFOAM-a Luis Lutiholt ocenila je da je dobro što je PKS počela da organizuje konferencije koje okupljaju organske proizvođače. Kako je ocenila organska poljoprivredna povoljna je za razvoj seoskih područja Srbije, ali i turizma.
Vladimir Babić iz kompanije Ekoagri Srbija, koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. i to danas na 2.000 hektara kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

"Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", smatra Babić.
Dvodnevna konferencija o organskoj proizvodnji okupila je u Beogradu predstavnike najvažnijih svetskih i evropskih institucija u ovoj oblasti, stručnjake, predstavnike sertifikacionih organizacija, proizvođače, izvoznike, trgovinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su: zakonska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, pristup finansijama.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31