Ako je PKB bila jedna od poželjnijih udavača, onda je „Al Dahra” bio jedan od ozbiljnijih mladoženja, rekao je Vojin Lazarević, generalni direktor kompanije „Al Dahra Srbija” na „Kopaonik biznis forumu”. Ovo je zapravo bio njegov odgovor na polemiku koja sve vreme traje u javnosti da li je prodaja PKB-a bila uopšte potrebna i da li je kupoprodajna cena od 105 miliona evra dobra za Srbiju.

Lazarević je mladoženju predstavio rekavši da je to privatna kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koja ima svoju viziju da izgradi modernu multinacionalnu kompaniju, koja će biti samodovoljna i tržišno orijentisana. Ta kompanija se ozbiljno bavi agrarom pogotovo kada se uzme u obzir koliko ima poljoprivrednih površina, a ovo nije prva investicija na tržištu jugoistočne Evrope, ona je prisutna i u Rumuniji.

U Srbiju je donela ozbiljnu investiciju. Njena obaveza je da uloži 30 miliona evra. Već do početka sezone realizovaćemo 15 miliona evra, jer s mašinama, koje smo tamo zatekli, nismo mogli da radimo, ali ćemo uložiti  nekoliko puta više da bismo napravili kompaniju kakva je nekada bila. Treba podsetiti da „Al Dahra” ima obavezu da isporuči 54 miliona litara mleka – rekao je Lazarević.

On smatra da je PKB impresivna kompanija u našim uspomenama. Ta kompanija ima dobar ljudski potencijal jer se u njoj još uvek nalaze oni koji su stvarali veliki PKB. Kompanija ima više zaposlenih nego što je potrebno, ali su se ugovorom obavezali da u naredne tri godine neće otpuštati radnike i da će sačuvati hiljadu radnih mesta, bez obzira na tehnološka unapređenja i manju potrebu za radnom snagom.

 Lično sam optimista, jer mislim da je ovo spoj tradicije i velikih mogućnosti. Zemlje koje imaju relativno ograničene resurse treba da se bave onim kulturama koje su za hektar mnogo profitabilnije kao što su voćarstvo, povrtarstvo, a ne samo klasične ratarske kulture – rekao je Lazarević.

Govoreći generalno o poljoprivredi istakao je da ona zahteva velika ulaganja i da se trenutno navodnjava samo tri odsto površina.

Premijerka Ana Brnabić je na ovom forumu upravo istakla orijentaciju Srbije prema agraru. U Vojvodini imamo kanale iz vremena stare Jugoslavija, a da ne govorimo o starom Bačkom kanalu koji je gradila Austrougarska. Mi moramo da im vratimo funkcionalnost – smatra Lazarević

Učesnici panela su se složili da poljoprivreda nije stabilna i da zavisi od mnogih nepredvidivih faktora. Istovremeno to je oblast koja ima suficit od oko 1,4 milijarde dolara. Na pitanje moderatora Vladimira Čupića šta država treba da uradi narednih godina čulo se i to da bi u narednom periodu trebalo da omogući zakup poljoprivrednog zemljišta na duži rok i to na 30 do 50 godina. Tako bi se zakupac ponašao domaćinski, a ne bi morao da konkuriše svake godine ponovo za zakup i time bude u neizvesnosti kada je reč o dugoročnim planovima za proizvodnju. Subvencije u poljoprivredu, prema njihovoj oceni, treba da se daju po kilogramu proizvedene robe, a ne po hektaru kako je to praksa trenutno.

Na pitanje da li očekuje dalje ukrupnjavanje prehrambenih kompanija u regionu po ugledu na nedavnu transakciju „Bambija” i „Koka-Kole” Željko Zadro, predsednik Upravnog odbora „Viro tvornice šećera” rekao je da se ukrupnjavanje ne može sprečiti. Podsetio je da kapital nikada nije bio jeftiniji tako da se takve transakcije očekuju.

Izvor: www.politika.rs 

Autor: M. Avakumović

Arapska „Al Dahra” je novi vlasnik Poljoprivredne korporacije Beograd ( PKB) –  jedinog preostalog velikog državnog kombinata. Kao jedini zainteresovani kupac na tenderu, ta kompanija ponudila je 105.055.000 evra za većinsko vlasništvo nad beogradskom korporacijom o čijoj se prodaji govori više od decenije.

Samo nekoliko sati nakon otvaranja finansijske koverte Ministarstvo privrede saopštilo je da prihvata ponudu i da „Al Dahru” proglašava kupcem. Ponuda je bila  za svega pola miliona viša od početne cene koja je iznosila 104,5 miliona evra, što je inače polovina procenjene vrednosti PKB-a.

"Komisija za sprovođenje postupka utvrdila je da je ponuda u skladu sa  pravilima postupka, a Ministarstvo privrede je, na predlog komisije, proglasilo Al Dahru kupcem", navodi se u saopštenju ministarstva.

Kako je objavljeno, na cenu koju je Al Dahra dostavila, biće dodata i cena za stado prema popisu koji će biti urađen neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.

Zaključenje kupoprodajnog ugovora se očekuje u narednom periodu, nakon što Uprava za sprečavanje pranja novca dostavi Ministarstvu privrede obaveštenje da za to ne postoje smetnje.

„Al Dahra” je postala vlasnik oko 17.000 hektara zemljišta nadomak Beograda, farme od oko 20.000 grla stoke, objekata, mehanizacije i udela u imovini zavisnih preduzeća: „Ekolab”, Institut „Agroekonomik” i Veterinarska stanica PKB. Izuzeto je oko 11.000 hektara, oko 5.000 građevinskog zemljišta koje PKB obrađuje i koje će budući poslodavac morati da iznajmljuje.

"Al Dahra” posluje u oko 20 država u svetu gde je kroz akvizicije, kupovinu zemljišta i investiranjem u kompanije koje se bave proizvodnjom hrane pribavila oko 80.000 hektara oranica. U Srbiji je vlasnik 1.000 hektara i preduzeća „Al Dahra Rudnap” koje se bavi uzgojem jabuka i borovnica. Pretežna delatnost arapske kompanije jeste proizvodnja stočne hrane i poljoprivrednih proizvoda. U Abu Dabiju poseduje farmu od oko 1.600 krava. Uslovi tendera obavezuju novog vlasnika da u PKB-u, koji je pojedinačno najveći proizvođač mleka u Srbiji, naredne tri godine zadrži isti nivo proizvodnje.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović smatra da je ponuda kompanije Al Dahra dobra, pouzdana kompanija.

“Ranije niko nije bio zainteresovan za kupovinu PKB-a. Tržište je to koje određuje ko će se prijaviti. Kupac je u obavezi da zadrži 1.000 od 1.700 zaposlenih, isplati otpremnine u visini od 16 miliona evra i u naredne tri godine investira još 30 miliona evra”, naveo je Nedimović.

Iako ispravnost odluke o prodaji PKB-a ekonomisti različito ocenjuju, posebno kada je reč o mogućoj prenameni zemljišta, ali ministar poljoprivrede poručuje da ne postoje razlozi za brigu.

“Pretvaranje poljoprivrednog u gradjevinsko zemljište nije jednostavan proces a ovde se prodaje samo poljoprivredno zemljište. Mi smo zbog toga upravo i tražili kompaniju koja se bavi tom delatnošću. Mi, Srbi, volimo teorije zavere ali ovde je reč o jednoj dobroj kompaniji koja već posluje i ima zemljište u Americi, Australiji i drugim zemljama. Reč je o ozbiljnom investitoru kada je reč o poljoprivredi i proizvodnji hrane”, istakao je Nedimović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/411126/Al-Dahra-novi-vlasnik-PKB-a

Izvor: /www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/ministar-o-prodaji-pkb-a-nema-razloga-za-brigu/

Ministarstvo privrede objavilo je danas tender za prodaju imovine Poljoprivrednog kombinata "Beograd" (PKB), sa početnom cenom od 104,5 miliona evra.

Rok za prijavu je do 10. septembra ove godine, a pravo učešća imaju pravna lica koja se pretežno bave poljoprivredom i trgovinom poljoprivrednih proizvoda.

U oglasu sa javnim pozivom za podnošenje ponuda za prodaju imovine PKB-a, objavljenom u današnjoj "Politici", navodi se još jedan uslov - da su zainteresovani kupci samostalno ili na konsolidovanom nivou ostvarili prihod od najmanje 400 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini.

Na tenderu je dozvoljeno učešće i konzorcijumima, koji imaju najmanje 51 odsto učešća.

Prodaje se ne samo imovina PKB-a već i zavisnih društava Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB.

Predviđena je prodaja 16.785 hektara zemljišta u opštinama Palilula, Surčin i Zrenjanin, građevinski objekti koji se koriste u poslovne svrhe, oprema, zalihe rezervnih delova i stado.

Procenjena vredost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapiala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik 431.300 evra.

Procenjena vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu cenu. Cena stada biće utvrđena prema propisu neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.

Izvor:http://rs.seebiz.eu/objavljen-tender-za-pkb-pocetna-cena-1045-miliona-evra/ar-179769/

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kalendarski doba je godine kada se na poljima paralelno odvijaju  radovi  na setvi i žetvi. Da li smo spremni za početak nove poslovne godine?

- Iza nas je jedna teška godina. Pored suše koja nam je prepolovila rod mnogih ratarskih kultura, u stočarstvu dovela do smanjenja proizvodnje mleka, reprodukcije i drugih proizvodnih parametara, suočeni smo i ove godine sa manje novca u kasi na ime premija za mleko. Uprkos svemu tome na vreme smo obezbedili   repromaterijal neophodan za  setvu, semena, đubrivo, energente. Na sreću, cena setve  biće na nivou prošlogodišnje. Nije došlo do velikih pomeranja cena semena, đubriva, zaštitnih sredstava i energenata. Gorivo je i dalje skupo. Nekada su postojali pariteti  između cene mleka i goriva. Sada je litar goriva jednak ceni od tri i po litara mleka.

Prema setvenom planu za novu poslovnu godinu  jesenjim kulturama  zasejaćemo  oko 7.000 hektara zemljišta. Tradicionalno najveće površine, oko 3.200 hektara, biće zasejane pšenicom, zatim 1.500 hektara ječmom. U toku je setva raži na oko 400 hektara. To je ujedno i prvi usev koji ćemo na proleće skidati i spremati senažu.  Ovih dana završili smo setvu uljane repice. U toku su dogovori sa poslovnim partnerima oko zasnivanja proizvodnje povrća na otvorenom. Planiramo da na otvorenom povećamo površine pod graškom, boranijom i kukuruzom šećercom.

* Znamo da je godina bila sa malo padavina, kakve su štete od suše ?

- Suša je uzela danak na svim kulturama, kukuruzu, soji, suncokretu, šećernoj repi. Naša je procena da je šteta od suše u biljnoj proizvodnji oko pet miliona evra, i to na bazi poređenja sa našim petogodišnjim prosekom od 2012. godine.

Prema procenama, prepolovljen je rod kukuruza i soje. Najveći gubitak biće na kukuruzu, kako semenskom, tako i merkantilnom. Zbog visokih temperatura nije došlo do oplodnje i prinos je manji. Velika ulaganja  imali smo posebno na semenskom kukuruzu. Pored redovne agrotehnike tu imamo i troškove na angažovanju  sezonske radne snage i troškove navodnjavanja. Samo za električnu energiju koja pokreće crpne stanice račun je bio 17 miliona dinara. Umesto sa planiranih oko 3.000 hektara da uberemo  merkantilnog kukuruza, deo smo skinuli  za silažu.

Berbe soje i kukuruza su još uvek u toku, dok smo suncokret požnjeli prošle nedelje. Suncokret je najbolje podneo sušu. Posao godine,  spremanje silaže, završili smo tokom avgusta. Spremili smo dovoljne količine kvalitetne silaže za potrebe stočnog stada, uprkos vremenskim uslovima.

Vađenje šećerne repe počeli smo na parcelama na kojima je repa najslabija, sa peskovitih terena i gde je ostala bez lisne mase. Prosečan prinos do sada je 29 tona plative repe. Repu smo posejali na 1.200 hektara. Nadamo se boljim prinosima na imanjima gde je repa u boljoj kondiciji.

Pored svega zadovoljni smo prinosima žitarica: pšenice, ječama, raži, ovsa, bez obzira na vremenske prilike koje su  proizvodnju pratile od setve do žetve, kasnije setve, kasno nicanje, suva i hladna zima i kišovito proleće. Sa 3.204 hektara u silose smo smestili 22.161 tona pšenice. Prosečni prinos pšenice je 6,9 tona po hektaru, a imali smo i njive sa prinosima većim od devet tona po hektaru. Prema ostvarenim prinosima u Srbiji smo na nivou sa najvećim proizvođačima.

Pripremili smo dovoljno svih vrsta kabastih hraniva, sena, senaže, silaže. Naši tehnolozi pripremaju recepture obroka za sve kategorije stoke na osnovu bilansa hraniva kojih imamo u dovoljnim količinama.

* Kanalska mreža i reka Dunav preduslovi su za unapređenje sistema za navodnjavanje. Da li ste planirali povećanje površina koje navodnjavate?

- Stalnost i količina vode neophodni su za dalji razvoj biljne proizvodnje. Na području Pančevačkog rita funkcioniše samo jedna crpna stanica, Kišvara. Ona je radila punim kapacitetom letos, ali te količine vode nisu dovoljne. Rešenje problema navodnjavanja je da se na lokaciji imanja Dunavac izgradi još jedna crpna stanica. Ideja o njenoj izgradnji postoji odavno, ali za njenu realizaciju je neophodan novac. Time bismo povećali površine pod navodnjavanjem i osigurali rod u sušnim godinama.

* Kako teku pripreme zemljišta, rasturanje stajnjaka?

- Na površinama gde sejemo žitarice, obavljamo redukovanu obradu zemljišta. Ove godine smo planirali da izvezemo što više stajnjaka na njive. Dokle god nam vremenske prilike bude dozvoljavale izvlačićemo stajnjak. Plan nam je da na oko 1.000 hektara rasturimo  90 tona po hektaru. Razbacujemo i zaoravamo stajnjak i na parcelama koje navodnjavamo i gde ćemo sejati semenske kulture. Cilj nam je da smanjimo nabavku kompleksnih đubriva.

* Mehanizacija je važna za dobre prinose. Da li smo obnovili vozni park?

- Ove godine smo remontovali postojeću mehanizaciju. Kupili smo jednu tanjiraču za osnovnu obradu, mašinu za izđubravanje na “Partizanskom prelazu” i samoutovarnu mašinu za stajnjak (ult). Planiramo da sledeće godine obnovimo zelenu liniju za spremanje sena i senaže, kosačice i silažni kombajn. Bilo bi dobro da kupimo određen broj teških traktora od preko 400 konjskih snaga, sa pratećim  priključcima za osnovnu obradu zemljišta.

* Da li je planirano povećanje plasteničke proizvodnje?

- Povećanjem površina pod plastenicima imali bismo bolju startnu poziciju na tržištu. Da bismo mogli da napravimo ugovore sa marketima moramo da imamo određene količine povrća. Nedostaje nam skladišni prostor i  hladnjača kako bismo robu držali duže. Moramo se ponašati berzanski a sa količinama koje imamo nismo konkurentni na tržištu.

 

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

Sumirajući rezultate ovogodišnje žetve PKB-ovi ratari su zadovoljni prinosom pšenice od 6,92 tona po hektaru. Sa 3.204 hektara u silose je smešteno 22,161 tona zrna pšenice. Prinos za ponos od 8,82 tone, sa 411 hektara i ove godine ostvarili su ratari  na imanju “Lepušnica”. Prosečnan rod hlebnog žita u Srbiji kreće se od 4,3 do pet tona po hektaru. Odlični prinosi u PKB – u postignuti su primenom kompletne agrotehnike, novijeg sortimenta i povoljnih vremenskih prilika koje su pogodovale rastu te kulture.

Žetva je protekla bez većih kvarova kombajna i bez većih zastoja.  

Prinos tritikalea od 6,12 tone po hektaru kreće se u okvirima petogodišnje proseka PKB-a, ječma 5,62 tone po hektaru, što je za nekih 3,5 odsto manje od petogodišnjeg proseka (5, 82 tone). Prinos raži od 5,85 tona je takodje manji za  isti procenat od petogodišnjeg proseka (6,06). Posle žetve ratari vredno prikupljaju slamu za potrebe stočarske proizvodnje. U toku je baliranje pšenične slame i slame koja je preostala posle žetve tritikalea i raži.

-Najaviše posla u žetvi i baliranju slame bilo je za radnike “Brazde”, koji su udarna snaga PKB-a, kad je mehanizacija u pitanju. I pošto se radovi u poljoprivredi ili preklapaju ili nadovezuju, posle odnošenja slame, u toku je rasturanje i zaoravanje stajnjaka. Do 21. jula rasturen je na  213 hektara, taj posao prati zaoravanje, tanjiranje. U toku su pripreme za setvu jesenjih kultura, prvenstveno lucerke i uljane repice – kaže Božidar Marković, glavni inženjer za melioraciju zemljišta u PKB-u.

 

DVA MESECA SUŠE NA SEVERU

Na njivama PKB-a završen je treći otkos lucerke i pri kraju je baliranje sena, koje se odnosi s njiva. Suša je već počela da uzima svoj danak. Posečan prinos sena u trećem otkosu je 1,4 tone, što je manje nego prošle godine. U toku je košenje  četvrtog otkosa lucerke na Kovilovu, a do 21. jula je skinuto stotinak hektara.

Borba jarih useva sa žegom nastavlja se i krajem jula. Okopavine bolje izgledaju na južnim gazdinstvima. Kukuruz je u fazi mlečne zrelosti i biljke su manjeg habitusa, tako da će ratari ove godine ranije pripremati silažu, a prinos će biti manji nego prošle godine. Deficit vlage koji traje još od zime nastavljen je tokom proleca i leta. U zimskom periodu, od novembra do februara palo je 50 litara kiše, što je samo jedna trećina ili jedna četvrtina padavina od proseka. Zimske rezerve vlage su na minimumu. Žega je izraženija na severnim imanjima (“Prelaz”, “Pionir”, “Dunavac” i “Čenta”) gde će biti umanjenijii prinosi, zbog peskovitog zemljišta koje brzo izgubi vlagu kad je temperatura visoka. Na južnim imanjima (“Padinska”, “Kovilovo”, “Lepušnica” i “Mladost”), gde je ritska crnica teža za obradu, bilo je više padavina pa je bolje stanje useva. Ali i na severnim imanjima  obilnija kiša nije pala dva meseca.

 

NAVODNJAVANJE PUNIM INTEZITETOM

-Intezivno navodnjavanje useva u PKB-u traje od maja. Koristi se sva raspoloživa oprema, koja obuhvata oko 15 odsto obradivih površina. Manje padavine i visoke temperature odraziće se na prinose ratarskih kultura. Mašine za zalivanje rade punim kapacitetom, kako bi se, kolko tolko, izborili sa sušom. Najviše navodnjavamo semenski kukuruz, pošto se završio proces oplodnje i trenutno je u toku nalivanje zrna, zatim deo šećerne repe, soje i useve iz druge setve. Imali smo malo zastoja u snabdevanju vodom, kvarova mašina koje nas prate, iskakanja jedne crpne pume na Kišvari što je dovelo do pada vode u kanalskoj mreži. To je samo jedan u nizu problema koji prati posao na terenu – kaže Marković.

Zaštitari tretiraju semenski suncokret, prate bolesti semenskih useva i suzbijaju grinje u soji. Očekuje se redovan tretman protiv cerokospore na šećernoj repi, time se  sezona zaštite bilja polako privodi kraju.

U avgustu ratare očekuje pripremanje silaže, a u toku je servisiranje prikolica i kombajna. Čeka ih posao velikog obima, možda veći nego žetva pšenice.

Izvor: „POLJOINDUSTRIJA“

 

Savetnik za privatizaciju Poljoprivrednog kombinata Beograd biće kompanija Deloitte, odlučila je Skupština akcionara PKB-a, saznaje Blic u Ministarstvu privrede. Deloitte je jedini i konkurisao na javnom pozivu.

Kako su za Blic rekli u Ministarstvu privrede, ponudu kompanije Deloitte usvojila je i Komisija za prikupljanje ponuda za izbor privatizacionog savetnika u okviru PKB-a.

- Ministarstvo privrede će, ceneći procenu vrednosti, strateški značaj firme, kao i iskazano interesovanje investitora, predložiti Vladi najoptimalniji način za privatizaciju, a potom će biti raspisan i javni poziv - kažu u tom ministarstvu.

Pisma o zainteresovanosti za PKB poslali su kompanije Matijević i MK Grupa iz Srbije, Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dve kompanije iz Velike Britanije, jedna iz Kine i jedna iz Singapura, kao i jedan privrednik iz Kovina.

Prema informacijama dostupnim na zvaničnoj internet prezentaciji PKB Korporacija je najveće poljoprivredno Društvo u Srbiji koje zapošljava oko 2.000 radnika.

Proizvodnja PKB Korporacije čini glavnu sirovinsku bazu industrije mleka i mesa, stočne hrane, industijskog i drugog povrća, a predstavlja veoma značajnog proizvođača sirovine za mlinsko pekarsku industriju i industriju šećera i ulja u Srbiji.

PKB Korporacija se može smatrati genetskim centrom jer je i jedan od najznačajnijih proizvođača semena ratarskih kultura i priplodnih junica u Srbiji.
PKB Korporacija raspolaže sa 28.520 ha (popis 31.12.2015) zemljišta od čega je: zemljište u državnoj svojini – 5.050 ha (popis 31.12.2015) zemljište u svojini društva – 23.470 ha (popis 31.12.2015)
U ratarstvu 20.500 ha obradivih površina U stočarstvu kapaciteti za odgoj:


• 9.000 muznih krava sa pripadajućim podmlatkom za remont sopstvenog stada i prodaju VSJ na tržištu Srbije.
• 3.500 grla junadi u tovu
• 6.000 svinja
• 2.000 ovaca svih kategorija
• bikovski centar i VO stanica, čiji kapaciteti pokrivaju potrebe PKB Korporacije i značajan deo tržišta Srbije
• farma koka nosilja kapaciteta 30.000, 7.000.000 jaja na godišnjem nivou

Većina proizvodnih kapaciteta, tehnička logistika i administracija PKB Korporacije, EKO-LAB, Institut PKB Agroekonomik, locirani su u Pančevačkom Ritu, naselje Padinska Skela koje je udaljeno 15 km severno od centra Beograda sa kojim je povezano dobrim regionalnim putem.

Stočari pomerili vreme hranjenja u rane jutarnje i kasne večernje sate i pojačali nadzor nad grlima u tranzicionom periodu.

Na farmama PKB Korporacije za prvih šest meseci ove godine proizvedeno je ukupno 29.481,478 litara mleka. Dnevna proizvodnja bila je 162,881 litara. Mlekarama je  prodato 27.878,528 litara ili dnevno 154,025 litara. Te količine mleka dalo je stado koje je u proseku brojilo 7.980 grla. Dnevna proizvodnja po grlu bila je 20,41 litara mleka ili na godišnjem nivou 7,450 litara.

Više od 75 odsto muznog stada je u vezanom sistemu držanja. Uslovi držanja krava u tom sistemu na farmama PKB Korporacije smetnja su primeni mnogih mera za stvarenjem prijatnije atmosfere u objektima. Krave  bolje podnose temperature i do minus dvadeset, nego one više od 30 stepeni. Sistem hladjenja ventilatorom u kombinaciji sa orošivačima prisutan je samo na jednoj farmi. 

Imali smo sreće da do 20. juna nismo imali puno dana sa visokim temperaturama. Ovi vreli poslednji dana juna stresno su delovali na muzna grla, koja su smanjila konzumaciju hrane i proizvodnju mleka. Kako bi ublažili stres, uveli smo u ishranu lagane letnje obroke i pomerili vreme hranjenja u rane jutarnje i kasne večernje sate. Pojačali smo nadzor nad grlima u tranzicionom periodu, visoko steonim i sveže oteljenim kravama - kaže Saša Vukašinović, glavni inženjer za tehnologiju u stočarstvu.

Zaposleni na farmama redovno odžavaju higijenu objekata i sistema za mužu. Posebna pažnja posvećuje se pojilicama i valovima sa hranom. Staje i ležišta  su uredno dezinfikovani.

POLJOINDUSTRIJA

Berićetna jesen obradovala je ratare u PKB-u. Spremljeno je dovoljno senaže i sena, a kukuruza i soje ima i više nego što je potrebno stočnom fondu na farmama. I pored toga što su vremenske prilike u oktobru, česte kiše, ometale žetvu soje, ona je ipak završena ranije nego prošle godine, kad je bila veća površina za košenje, ali manji prinos. Usev je skidan sa većom vlagom od standardne, a iskorišćen je svaki sunčan dan za ubiranje letine Žetva soje je skoro završena, pa je veći deo merkantilnog zrna smešten u silose. Ostalo je 19 hektara u Surčinu. Požnjeveno je 2.262 hektara, a prosečan prinos sirove soje (još nije svedena vlaga) kreće se oko 3,5 tona po hektaru, a na nekim parcelama prikupljeno više od četiri tone. Od planiranih 3.200 hektara merkantilnog kukuruza, požnjeveno je 1.467, što je 46 odsto planiranih površina. Dobar prinos od 9,9 tona, skinut sa 18 i 17 odsto vlage, umanjiće žetva u Surčinu na preostalih 800 hektara, koja još nije počela. Na pojedinim parcelama vlaga se kretala oko 20, dok je na drugim mestima bila manja od 16 i 15 procenata. Prinos šećerne repe u Ritu, koja je izvađena na 858 hektara ili 59,5 odsto planiranih površina, takođe obećava rodnu godinu. Na poljima leži izvađeno oko 70 hektara slatkog korena. Zbog najavljene kiše smešten je blizu glavnog puta kako bi bio olakšan transport kamionima koji dolaze iz šećerane. Kampanju u Surčinu diktira šećerana u Pećincima, pa ona još nije počela. Prosečan prinos plative repe je 53 tone po hektaru, a čiste repe 59 tona, a ne do kraja kampanje ne očekuje se veća promenu u prinosu. ŠESTI OTKOS LUCERKE -Očekivali smo da ove godine slatkoća šećerne repe bude veća. Trenutno se kreće oko 14,43 odsto i pored toga što smo sejali ranije sorte, koje imaju veći procenat šećera, i što smo stavili akcenat na zaštitu od cerkospore. U poređenju sa prošlom godinom digestija je solidna, ali ne i zadovoljavajuća, jer je standard za obračun 16 procenata – kaže Miloje Kurćubić, glavni tehnolog biljne proizvodnje u PKB-u. Završena je žetva suncokreta. Prosečan prinos je 2,57 tona, a sav rod te uljarice isporučen je “Viktorija grupi”. U toku je košenje lucerke i spremanje senaže. Pri kraju je peti otkos, a na nekim imanjima počeo je šesti otkos lucerke. U toku je obrada zemljišta i priprema za setvu strnih žita. Padavine su ometale pripreme, pa je bilo neophodno sačekati da se prosuši površinski sloj. I pored toga setva je odmakla, u odnosu na isti period lane. Ječam je već posejan, raž na 94 odsto od planiranih površina, tritikale na 83 odsto, a pšenica na 1.400 hektara, ili 40 odsto površina. Optimalni rok za setvu pšenice je do 10. novembra, mada se on pomera zbog toplijeg vremena i veće temperature. Ratari očekuju da do tog roka poseju pšenicu, ali će ostati neke neposejane površine u Surčinu. U saradnji sa Institutom za krmno bilje u Novom Sadu na 44 hektara posejan je ozimi stočni grašak, koji će se koristiti za pripremu koncentrata za određene kategorije stoke. Uslovi za rast posejanih kultura su dobri, ima dovoljno vlage u zemljištu. Uljanoj repici je potrebno više toplote za rast, a nedostajala joj je i vlaga u vreme setve. U toku je osnovna obrada zemljišta. Poorano je 5.650 hektara, podriveno 3.000 i prvi put potanjirano 6.200 hektara. Prati se prisustvo miševa na parcelama, pa će zaštitari rasturati mamke u narednom periodu, ako to bude bilo potrebno. ŽANJE DVANAEST REDOVA ODJEDNOM Žetva kukuruza ove godine na poljima PKB-a obaviće se brže i efikasnije zahvaljujući novom žitnom kombajnu američkog proizvođača CASE IH axial flonj - “Kejs”. Kombajn CASE IH 8230 ovih dana nakon završetka žetve soje angažovan je na žetvi kukuruza. Umesto uređaja za soju i druge žitarice opremljen je adapterom za kukuruz. -Reč je o 12 rednom adapteru za žetvu kukuruza, radnog zahvata 8,4 metara. To je najveći uređaj koji je ikada stigao na polja PKB. Ovim uređajem povećava se isplativost kombajna –kaže Milica Bižić, koordinator za poljoprivrednu mehanizaciju.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31