U ponedeljak, 8. jula, biće objavljen oglas za prikupljanje pisanih ponuda u cilju zaključenja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji o davanju na korišćenje proizvodnih kapaciteta BIP, saopštila je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Postupak će se sprovesti u cilju zaštite interesa poverilaca, očuvanja stečajne mase, održavanja tehnološkog procesa proizvodnje i distribucije i očuvanja pokretne i nepokretne imovine BIP, navodi se u informaciji ALSU.Dodaje se da je od organa u postupku stečaja pribavljena saglasnost za održavanja kontinuiteta proizvodnje i sprovođenje postupka za pronalaženje novog proizvođača u sistemu poslovno-tehničke saradnje.

ALSU navodi da će ta saradnja biti uz angažovanje određenog broja bivših radnika AD "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnog pića" i na minimalnom nivou mesečne proizvodnje.

Radnici koji su do sada bili angažovani u proizvodnom procesu, imali su zaključene ugovore s proizvođačem „M-6 EDEN SRB" te su od strane navedenog poslodavca isti raskinuti iz razloga jednostranog otkazivanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, saopštava ALSU.Dosadašnji zakupac je o prekidu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji stečajnog upravnika obavestio dopisom od 20. juna a datum raskida ugovora je 1. jul.

BIP je u stečaju od januara 2016. godine, a od marta iste godine ova većinski državna kompanija je u bankrotstvu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sansa-za-bip-u-ponedeljak-oglas-za-novog-zakupca/9x05g6d

Svetski prvaci u ispijanju piva su Kinezi - logično s obzirom na broj stanovnika te zemlje. Međutim, najviše piva po glavi stanovnika i dalje se pije u evropskim zemljama.

Najnovija istraživanja pokazuju da Česi i uporno drže primat u ispijanju piva i to sa 143 litra godišnje po glavi stanovnika. Srbija se ne nalazi među najvećim pivopijama u Evropi, ali je po ispijanju piva "dobro" pozicionirana u regionu. U našoj zemlji mesečno se popije oko pet litara piva po glavi stanovnika što je godišnje 60 litara. Ispred nas je Hrvatska sa 83 litra godišnje. Prema podacima Udruženja pivara Srbije u našoj zemlji pivare godišnje proizvedu oko 5,5 miliona hektolitara piva, što je na mesečnom nivou oko 460.000 litara u proseku.Na listi najvećih pivopija u Evropi Nemci zauzimaju drugo mesto i ne zaostaju mnogo za Česima. U toj zemlji se po čoveku godišnje popije 110 litara, a godišnja potrošnja u celoj zemlji je čak devet milijardi litara. Interesantno je da se više od polovine te količine popije na čuvenom festivalu tog pića u Minhenu - Oktoberfestu.

U Srbiji postoji šest velikih pivara, međutim tri najveće od njih "drže" 94 odsto udela na tržištu. Pored toga, registrovano je još oko 20 mikro-pivara koje posluju na domaćem tržištu, ali se smatra da ih postoji još oko 40 koje nisu zvanično registrovane."Srbija po otvaranju pivara prati evropski trend, pa se tako male i mikro pivare otvaraju takoreći svakodnevno i u stvarnosti ih ima znatno više od zvanično registrovanih. Kraft pivare su na našem tržištu od 2012. godine kada su imale udeo nešto ispod jedan odsto, ali je trend rastući i za samo četiri godine su duplirale svoje tržišno učešće", kaže za "Blic Biznis" izvršna menadžerka Udruženje pivara Srbije Rebeka Božović.

Najzastupljenije pivo u Srbiji je lager svetlo pivo, koje naši potrošači najviše vole. Takođe, postoje piva u kojima se koristi pšenica, tzv. pšenična piva, piva sa kinoom, raži, kukuruznom krupicom i druga, sve u zavisnosti od ukusa potrošača.

Proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjić. Pivo se prvi put zvanično spominje u Srbiji u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.Za vreme austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje, a začetak modernog pivarstva u Srbiji datira od 1722. godine. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare. Sve velike pivare koje postoje i dan danas, imaju tradiciju skoro tri veka, budući da su izgrađene između 1730. i 1892. godine.Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki građanin Srbije stariji od 15 godina godišnje u proseku popije 9,1 litar alkohola.

Iza nas su građani Crne Gore, koji u proseku popiju po 6,6 litara alkohola. Na trećem mestu u regionu po konzumaciji alkohola je Albanija, čiji građani u proseku godišnje popiju 4,5 litara, dok je pola litra manja potrošnja u Bosni i Hercegovini. Najmanje u regionu piju Makedonci, koji godišnje konzumiraju 1,1 litar alkoholnog pića.

Konzumacija alkohola u Srbiji se smanjila, jer su tokom 2017. godine Srbi po glavi stanovnika godišnje pili 12,5 litara alkohola.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ziveli-srbi-godisnje-popiju-60-litara-piva-i-u-vrhu-su-po-ispijanju-u-regionu/kw0b8eq

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, ova zelena "šišarka", neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji ovog omiljenog pića na svim meridijanima planete. Pivari kažu da je duša svakog piva upravo hmelj, a ukoliko je domaći, od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima ni jedno pivo brzo proizvedeno, napravljeno "preko noći".

Srpski hmelj, čija tradicija uzgoja na ovim prostorima traje 250 godina, i dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, a nekada se izvozio širom sveta, od Nemačke, Engleske, do Amerike, a zabeleženo je da je stigao i do Japana.

U okolini Bačkog Petrovca bilo je pre jednog veka više od osam hiljada hektara pod ovom kulturom, kaže direktor "Petrovec" d. o. o. Rastislav Struhar, koji je jedan od najvećih uzgajivača hmelja u našoj zemlji.

"Tokom 250 godina duge tradicije, bilo je raznih uspona i padova kada je reč o hmeljarstvu", kaže Struhar, ali ističe, ipak, da je na srpskim njivama, zahvaljujući uzgajivačima i stručnjacima, sačuvana čuvena autohtona sorta "Bačka".

Devedesete godine u Srbiji, gotovo potpuno su uništile nadu da će na našim njivama, ova biljka penjačica, nastaviti da raste te je postojala bojazan da će hmelj zauvek nestati sa naših polja.

Međutim, proteklih godina, kaže Struhar, rastom potražnje i proizvodnje u malim zanatskim pivarama kao i pivarama koje imaju dugu tradiciju proizvodnje kvalitetnog piva, sve je više i površina pod hmeljom.

"Ove godine, berbu ćemo imati na oko osam hektara".

Još su to, dodaje, počeci u obnavljanju nekada velikih površina u Srbiji pod ovom kulturom, a želja Struhara je da se hmelj "vijori" na njegovim njivama na još 20, 30...i više hektara.

Inače, duga biografija gajenja ove biljke govori da ju je grof Andraš Hadik, austrijski feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta u Beču, doneo u Futog 1770. godine, a u to vreme, na svega 15 kilomatara u Bačkom Petrovcu, već je postojala mala pivara.

Akademik Jan Kišgeci, vodeći strucnjaka za hmeljarstvo, podseća da je oduvek sudbina piva vezana sudbinu hmelja, bez koga nije moguće napraviti ovaj napitak.

Danas, sav hmelj uvozimo, osim onog koji se proizvodi već četvrt milenijuma u Bačkom Petrovcu.

"Upravo je ta tradicija doprinela da naučimo da stvaramo nove sorte, a srećom, sačuvan je sadni materijal, genetika", kaže Kišgeci.

Profesor navodi da je reč o sortama hmelja namenjenim za proizvodnju visoko kvalitetnog piva, a kvalitet, kaže, danas nauka lako meri, a kupci ga prepoznaju.

Bitno je, napominje, da se obnovi tradicionalno hmeljarstvo u Srbiji jer postoje pivare koje zanima isključivo kvalitet.

Stručnjak za proizvodnju piva, dr Dimitrije Aranđelović, konsultant u kompaniju "M6 Eden", preduzeću koje je zakupilo i oživelo proizvodnju u čuvenoj Beogradskoj industriji piva (BIP), objašnjava da je pivo jedinstven proizvod u svetu jer ni jedan drugi prehrambeni proizvod na svetu ne sadrži hmelj.

A hmelj je, kaže, prestao da postoji na našim njivama dolaskom na tržište velikih multinacionalnih kompanija koje se snabdevaju ovom biljkom iz svojih centrala.

"Preuzimanjem poslovanja BIP-a, od strane makedonske firme M6 Eden, došlo se na ideju da se napravi domaće ''Naše pivo'' sa isključivo domaćim sirovinama", kaže Aranđelović.

I upravo tada, kaže, logičan korak je bio da se kontaktira uzgajivač iz Bačkog Petrovca kao i preduzeće za proizvodnju slada iz Bačke Palanke, a kako bi se napravilo prvo domaće pivo proizvedeno isključivo od sirovina sa srpskih polja.

U eri kada se proces proizvodnje piva sve više skraćuje na uštrb kvaliteta a zarad profita, kada hektolitri piva svakog minuta izlaze iz fabrika velikih međunarodnih "igrača", Aranđelović navodi da je "Naše pivo" iz BIP-a, nastalo tradicionalnim metodama izrade, ali uz korišćenje savremenih naučnih saznanja u proizvodnji piva.

U proizvodnji se, kaže, koriste niske temperature kako bi se očuvao kvalitet sirovina, pivo "leži" dugo, prirodno se bistri.

"Sve to traje dosta dugo, ali bez toga, nema kvaliteta, a kvalite se sastoji u dobrom balansu nusproizvoda", kojih, kaže, u pivu ima nekoliko stotina pa i hiljada.

Koliko je hmelj važan u proizvodnji piva možda najbolje govori podatak da se na 100 litara dodaje svega stotinjak grama ove zelene "šišarke", kaže šef službe za kontrolu kvaliteta u BIP-u Tanja Nikić.

Voda, ječmeni slad i kvasac, kao i tri vrste aromatičnog hmelja iz Bačkog Petrovca, domaći su sastojci bez kojih, ističe, ne bi bilo moguće napraviti prvo srpsko domaće pivo od 100 odsto sirovina iz naše zemlje.

Zaljubljenici u ovo penušavo piće, čiji se koreni ispijanja vezuju za period od pre 6. 000 godina i stari Egipat, mogu "Naše pivo" izrađeno po domaćoj recepturi naći na rafovima marketa "Maksi" i "Tempo".

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nase-pivo-od-srpskog-hmela-novi-temel-domaceg-pivarstva-29-04-2019

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije Valjevske pivare.

Pisma o zainteresovanosti treba da sadrže, između ostalog, predlog modela privatizacije Valjevske pivare, predlog indikativne cene, investicionog programa, okvirnog plana poslovanja i broja radnika koje je investitor spreman da zaposli na neodređeno vreme.

Javni poziv je otvoren do 6. novembra 2017. godine.

Valjevska pivara, nakon neuspešne privatizacije, stala je ponovo „na noge“, podigla proizvodnju, a trend rasta proizvodnje proteklih godina omogućio je i osvajanje novih tržišta, između ostalog i Sjedinjenih Američkih Država, a uskoro se očekuju i isporuke u Kanadu.

Nakon uspešnog oporavka, država je odlučila da proda najstariju pivaru u zapadnoj Srbiji. Valjevska pivara zapošljava oko 200 radnika. Ovo preduzeće na vreme izmiruje sve svoje obaveze prema radnicima, državi i dobavljačima.

Valjevska pivara je sponzor skoro svih kulturnih i drugih manifestacija u valjevskom kraju, a svojim donacijama pomogli su mnoge ustanove.

Izvor: www.telegraf.rs

Manifestaciju Dani piva tokom sedam dana posetilo je nekih 400.000 ljudi, što smatram sjajnom posetom koja opravdava sve naše napore da Dani piva budu među tri najveće turističke manifestacije u Srbiji, kazao je zrenjaninski gradonačelnik Čedomir Janjić.
 
Prvi finansijski efekti manifestacije, po njegovim rečima, takođe su veoma povoljni.
 
- Samo od zakupa štandova ostvareni su prihodi od 11,6 miliona dinara, što je veoma ozbiljan prihod i od kog su pokriveni troškovi svih izvođača na manifestaciji. Očekujemo indirektne prihode i od PDV-a, imamo i neke procene ekonomskih stručnjaka da je preko 4 mil EUR ušlo u grad, odnosno da je tolika potrošnja ostvarena tokom manifestacije, što je takođe sjajno. Pretpostavljam da su zadovoljni i zakupci i oni koji se bave različitim vrstama usluga - napomenuo je gradonačelnik.
 
Janjić dodaje i da su "smeštajni kapaciteti bili prebukirani, mnogo je gostiju bilo i iz inostranstva i mislim da je ovo najbolji pokazatelj našim preduzetnicima gde treba da ulažu, jer očigledno je da Zrenjaninu nedostaju smeštajni kapaciteti, ne samo kada su Dani piva, već je problema sa smeštajem gostiju bilo tokom celog leta".
 
Izvor: www.ekapija.com
Iz Valjevske pivare put Sjedinjenih Američkih Država krenuo je novi kontejner Valjevskog piva od 24 tone. To je četvrta isporuka za godinu dana i druga u poslednja tri meseca za distributera Valjevskog iz Čikaga. Preko okeana ovoga puta je otpremljeno tzv. malo Valjevsko pivo od 0,33 litra, u brendiranim kartonskim pakovanjima.
 
- Nije problem prodati jednu količinu robe, ali ako se kupac više nikada ne pojavi, to je već problem - rekao je direktor Aleksandar Rajevac pre godinu dana kada je krenula prva veća isporuka za američko tržište.
 
Uprkos činjenici da u Čikagu, pa i drugim gradovima, ima skoro svih poznatijih pivskih brendova iz Srbije, Valjevsko pivo je očigledno naišlo na dobar prijem. Osim u Čikagu i državi Ilinois zastupljeno je i u nekoliko susednih država. Većoj potražnji u letnjim mesecima svakako su doprineli tradicionalni skupovi potomaka naših iseljenika.
 
Tačno pre godinu dana je preko okeana iz Valjevske pivare krenuo šleper sa 23 palete sa skoro 30.000 boca 0,33 i tzv. velikog piva od 0,5 litara.
 
Tada je direktor Aleksandar Rajevac rekao da je prva isporuka sadržala oko 10.000 flaša i bila je neka vrsta testa, da se vidi kako će probirljivo američko tržište prihvatiti naš proizvod.
 
- Dobrom prodajom potvrdili smo kvalitet Valjevskog piva, a potvrda kvaliteta je i ova nova porudžbina, koja je tri puta veća od prve isporuke - rekao je Rajevac pre godinu dana.
 
Iz Valjevske pivare najavljuju da će sledeće nedelje krenuti i prva isporuka limenki za kupca u Kanadi.
 
Izvor: www.ekapija.com

Najveći proizvođač piva u EU je Nemačka, vodeći izvoznik je Holandija a kada uvozi pivo, EU na prvom mestu bira ono iz Meksika a na drugom ono iz Srbije, objavila je Evropska statistička služba povodom Svetskog dana piva koji se obeležava 4. avgusta. Evropska unija je 2016. proizvela 39 milijardi litara piva, za 400 miliona više nego godinu pre, što odgovara proizvodnji od 76 litara po stanovniku. Proizvedeno je i gotovo 900 miliona litara piva sa manje od 0,5% alkohola ili potpuno bez alkohola. Dve trećine piva sa alkoholom u EU proizvede se u šest članica a svaki peti litar napravljen je u Nemačkoj.

Nemačka je prošle godine proizvela 8,3 milijarde litara piva ili 21% ukupne proizvodnje EU. Velika Britanija proizvela je 2016. godine 5,1 milijardu litara piva, Poljska četiri milijarde, Španija 3,7 milijardi, Holandija 2,6 milijardi a Belgija 2,3 milijarde. Izvoznike predvodi Holandija sa 1,9 milijardi litara piva sa alkoholom a slede Nemačka sa 1,7 milijardi, Belgija sa 1,5 milijardi, Francuska sa 0,7 milijardi i Britanija sa 0,6 milijardi. Glavna izvozna destinacija za pivo iz EU su SAD gde je 2016. isporučena 1,1 milijarda litara. Slede Kina, koja je uvezla 525 miliona litara piva iz EU i Kanada sa uvozom od 202 miliona a po više od 100 miliona litara uvezli su i Južna Koreja, Švajcarska i Tajvan.

Istovremeno je tržište EU za pivo koje nije proizvedeno u bloku gotovo marginalno. Ipak, ako uvoze pivo iz neke zemlje van Unije, članice prednost daju Meksiku i Srbiji. Uvoz meksičkog piva od gotovo 180 miliona litara u 2016. predstavljao je gotovo polovinu uvoza iz zemalja van EU, pokazuju podaci Eurostata. Sledi uvoz iz Srbije - 46,9 miliona litara ili 13% ukupnog uvoza piva iz zemalja van EU. Popularna su u piva iz SAD (36,5 miliona litara), Belorusije (20,6 miliona), Kine (16,4 miliona) i Rusije (11,6 miliona).

Međunarodni dan piva obeležava se od 2008. godine svakog prvog petka u avgustu u više od 200 gradova širom sveta.

Izvor: EurActiv.rs

Nekada su na rafove stizala pre svega sa dugačkih industrijskih traka, a danas se sve više piju ona proizvedena u zanatskim radionicama. U srpsku industriju piva polako ulaze mali, takozvani kraft proizvođači, dok u slučaju pića bogova, porodične vinarije skoro da su preuzele primat.

PIVO hoće bolje

U Srbiji se godišnje proizvede oko pet miliona hektolitara piva. Oko 90 odsto stiže iz pogona velikih kompanija, devet odsto od regionalnih igrača, dok svega jedan odsto tržišta drže male zanatske pivare.

Srpsko pivo je poznato u regionu, tako da tradicionalno najveću količinu piva izvozimo u bivše jugoslovenske republike - kaže Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS. - Bitno je reći da su "kraft" radionice prave porodične, zanatske radionice. Oni proizvode male količine i time se bave ljudi iz ljubavi. Tu nema velike zarade, ali porodica može da živi. Koliko je naše pivo interesantno, govori i podatak da su velike multinacionalne kompanije investirale u našu proizvodnju piva. Industrija piva i slada Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, zapošljava više od 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi.

Srpske pivare, međutim, trenutno koriste svega polovinu raspoloživog kapaciteta, a mogle bi da isporuče čak 12 miliona hektolitara piva godišnje.

Registrovano je oko 20 zanatskih pivara, sa tendencijom porasta - dodaje Ivanović. - Zanatske pivare ne proizvode veliku količinu piva, ali su asortimanom piva raznovrsni i imaju šta da ponude. Kapaciteti zanatskih pivara takođe su šaroliki i variraju. Proizvođači kraft piva su zainteresovani da zajednički istupaju i organizovani su u Grupaciji proizvođača piva pri Privrednoj komori Srbije, zajedno sa proizvođačima industrijskog kapaciteta.

VINO SA POREKLOM

U Srbiji su definisana tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Raspolažemo sa 22.150 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvede oko 170.000 tona grožđa.

Danas se proizvodnja grožđa u Srbiji pretežno obavlja na porodičnim gazdinstvima, koja najvećim delom imaju vinograde do 50 ari, sa izuzetkom nekoliko velikih vinarija koje poseduju sopstvene vinograde - kaže Dimitrije Ivanović.

Tokom 2015. godine registrovana je proizvodnja od 42 miliona litara vina. Proizvodnja vina registrovana u industriji tokom 2015. godine bila je na nivou od oko 24 miliona litara. Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 gazdinstava, dok je za proizvodnju vina registrovano 289 proizvođača. Njih stotinak ozbiljno radi. Proizvodnja vina traži velika ulaganja, ali država daje dobre podsticaje.

Prema podacima Uprave carine, Srbija godišnje izveze vina u vrednosti oko 20 miliona dolara, dok je uvoz znatno veći i kreće se u vrednosti od oko 40 miliona dolara. Najveći obim trgovine vinom ostvarujemo u okviru regiona CEFTA, pri čemu je i dalje naročito izražen uvoz sa ovog tržišta. Deo trgovine vinom odvija se sa zemljama EU, a znatan deo i sa Ruskom Federacijom.

Posmatrano po zemljama, najveća količina vina uvezena je iz Makedonije, oko 72 odsto, i Crne Gore, 16,5 odsto - dodaje Ivanović. - Najveća količina vina izvezena je na tržište Rusije, oko 36 odsto, i Bosne i Hercegovine, nešto više od 36 odsto. Kina je veliki potencijal, jer tu možemo dosta da izvozimo. Srbija kao zemlja sa dugom vinskom tradicijom i kao zemlja koja teži ulasku u Evropsku uniju usaglasila je zakonsku regulativu koja reguliše geografsko poreklo vina sa EU zahtevima. Naime, najnovijom regulativom uspostavljen je takozvani PDO/PGI sistem geografskog porekla za vina koji je obavezujući za sve proizvođače. U Srbiji su vina klasifikovana na ona bez geografskog porekla i ona sa geografskim poreklom. Kako bi se istaklo bogatstvo različitosti naših vinogradarskih regiona, uvedeno je obeležavanje vina sa geografskim poreklom evidencionim markicama. Trenutno ima oko 200 vina u sistemu oznake geografskog porekla.

U toku je donošenje novog zakona o vinu i pratećih podzakonskih akata u čijoj izradi PKS ima aktivno učešće, a koji će u potpunosti biti usaglašeni sa EU regulativom koju u korak pratimo. Briga u narednom periodu će biti da se poveća konkurentnost domaćih vina na stranim tržištima.

 

CENE U PLUSU

PROSEČNA proizvođačka cena grožđa za jelo u 2015. godini iznosila je 0,58 evra po kilogramu, dok je prosečna proizvođačka cena grožđa za preradu u istoj godini bila na nivou od 0,32 evra po kilogramu. U odnosu na godinu ranije, cena grožđa za jelo niža je za 6,23 odsto, dok je cena grožđa za preradu viša za čak 58,4 odsto, prevashodno zbog odgovarajućeg kvaliteta grožđa iz berbe 2015. godine.

Cene vina u maloprodaji imale su rastući trend, ali od 2014. godine dolazi do stagnacije cena i njihovog blagog pada. Tokom 2015. godine, cena belog vina u maloprodaji iznosila je 1,89 evra po litru, što je nešto niža cena u odnosu na prethodnu godinu, ali je za 3,5 odsto viša od proseka prethodnog petogodišnjeg perioda. Prosečna cena crvenog vina u 2015. godini bila je 2,03 evra po litru, što je za 2,4 odsto viši nivo cene u odnosu na 2014. godinu i 3,5 odsto više od nivoa petogodišnjeg proseka.

Izvor: www.novosti.rs

Makedonski biznismen Svetozar Janevski rekao je danas da je zakupio Beogradsku industriju piva (BIP) u stečaju, ali i da planira da gradi novu pivaru na drugoj lokaciji u koju će uložiti 25 mil EUR.

Janevski je za agenciju Beta rekao da će obnoviti proizvodnju piva u BIP-ovim starim pogonima dok se ne izgradi nova pivara i tako "sačuvati BIP-ovu tradiciju proizvodnje i brenda".

- Sadašnji sistem proizvodnje je zastareo i skoro potpuno propao jer je napravljen 70-tih godina. Obnovićemo ono što je neophodno da bi pivara radila do izgradnje nove fabrike - rekao je Janevski.

Dodao je da zakup BIP-ovih pogona godišnje košta oko 900.000 EUR, a da će izgradnja nove pivare početi kada s Vladom Srbije bude dogovorena lokacija.

- BIP je u stečaju i ne može da izda fabriku dugoročno u zakup, ali će prihod od pokretanja proizvodnje dobro doći u sprovođenju stečaja - ocenio je Janevski.

Zakup pogona BIP-a će, prema njegovim rečima, trajati verovatno dve, tri godine koliko je potrebno da se izgradi nova pivara. On je rekao da će u početku fabrika zaposliti oko 100 radnika, tako što će neke koji su ranije radili vratiti na posao a kako se bude razvijao posao zapošljavaće nove.

- Došli smo da dugo ostanemo - rekao je Janevski.

Janevski je početkom devedesetih u Makedoniju doveo velike globalne brendove – Coca Cola i Heineken, a otvorio je i prvi McDdonalds restoran u Skoplju.

Kao jedan od šest vlasnika Pivare Skoplje stvorio je brend "skopsko". S partnerima iz te kompanije je 2000. osnovao M- 6 investicioni fond, dok je tri godine kasnije otkupio većinski akcionarski paket vinarije Tikveš u Kavadarcima.

Većinski vlasnik BIP-a je država Srbija sa udelom od 51,90% kapitala, a ostatak je u vlasništvu manjinskih akacionara.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31