Jedno od omiljenih alkoholnih pića mnogih - pivo, često je tema rasprava o kvalitetu robe u našoj zemlji. Dok jedni jednostavno uživaju u osveženju u čaši bez mnogo zamerki, drugi nalaze čitav niz manjkavosti: nezadovoljavajući ukus, visok procenat surogata, glavobolju "jutro posle"... Kakvog je zaista kvaliteta pivo koje konzumiramo u Srbiji?Prema rečima predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, Gorana Papovića, najviše žalbi građana i dalje se odnosi na cenu ove robe. Ipak, upitan je i sastav, čemu doprinosi postojeća regulativa.“Pravilnik o čistoći piva nije dobro uređen, morate da budete naučnik da biste ga rastumačili, a sam Zakon o pivu je prilično kratak i škrt. Da bi se stanje popravilo, potrebno je poraditi na pomenutom pravilniku tako da on bude svima jasan, ali i na redovnoj kontroli robe”, kaže Papović za B92.net.

On ističe da finansijskih sredstava za ozbiljne analize kvaliteta piva i nema, te da bi eventualno u budućnosti Institut za kvalitet vina i piva mogao da sprovede tako nešto.

“Do tada će postojati sumnja u vrste i količine surogata i aroma koje se dodaju pivu – od kukuruza, preko raznih trava do aroma čokolade, banane, svačeg tu ima… Tražili smo da maksimalni procenat surogata bude 20 odsto, a pojedina istraživanja prethodnih godina pokazala su da je njihovo prisustvo u nekim slučajevima bilo 50, pa i više od 50 odsto. Ranije “drug nikad nije smeo da omane”, danas se dešava da potrošači ne znaju ni ko je vlasnik pivare, da li različito etiketirane flaše zaista nose u sebi i različita piva ili se radi o istom proizvodu, samo drukčije upakovanom. Tu je i pitanje hmelja koji je jedan od glavnih aroma piva, a čije plantaže mi praktično nemamo”, poručuje on.

Naš sagovornik zaključuje da je tržište nedovoljno edukovano, te da za njega posebnu nepoznanicu predstavlja zanatska proizvodnja piva – takozvane kraft pivare.

“Ova piva postala su popularna u poslednje vreme, ali postavlja se pitanje da li je dobar kvalitet zaista ono što doprinosi njihovoj popularizaciji ili je sve samo dobar marketing”, pita se Papović.Sa druge strane, predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, Dejan Smiljanić, napominje da je trenutno, prema njegovom sudu, kvalitet piva dosta bolji nego ranije.

“Proizvodnja piva je sa higijenske, zdravstvene strane uvek bila ispravna i bezbedna, ali sada je došlo do povećanja kvaliteta njegovog ukusa. To se odnosi na sve tri grane proizvodnje: na onu industrijsku koja stvara velike količine piva standardizovanog ukusa, potom na srednje pivare u okviru kojih spadaju naše privatizovane pivare koje su donekle sačuvale staru tehnologiju i praksu korišćenja neprerađenih sirovina, ali se suočavaju sa brojnim ekonomskim problemima i na posletku na zanatska piva koja donose naročitu punoću ukusa”, ističe Smiljanić za naš portal.Na pitanje kako prepoznati kvalitetno pivo, naš sagovornik kaže da je dobro piće ono koje nam “ne pravi probleme posle” u smislu glavobolja i drugih neželjenih zdravstvenih stranja.

“Normative teraju sve proizvođače da prave dobre stvari, ali ja sam uvek za zanatsko pivo koje, zapravo, nije ništa novo, tako se ranije proces proizvodnje i odvijao. Mladi jesu uvek otvoreniji za kraft piva, ali česti su upravo komentari starije populacije koja na njih reaguje komentarom ‘Pa to je ono pivo koje smo nekada pili’”, objašnjava on.

U poređenju sa svetskim trendovima, Smiljanić kaže da se manje-više svi modeli proizvodnje primenjuju i kod nas.

“Reakcije koje smo dobijali od stranih gostiju pokazale su nam da je to - to, da naš kvalitet ne zaostaje za onim u razvijenijim zemljama. Važno je napomenuti sledeće: da bi pivo bilo kvalitetnije moramo ga više piti, to jest, što se više piva troši to je ono koje stiže pred potrošače svežije, samim tim kvalitetnije”, zaključuje naš sagovornik.

Uzroci potencijalnih propusta u proizvodnji, distribuciji i skladištenju piva, dodaje Smiljanić, leže u činjenici da je ovo lako kvarljiva roba, te da velike industrije u tom smislu imaju prednost, jer svom proizvodu produžuju vek trajanja.

“Međutim, mali proizvođači moraju da vode računa gde skladište robu, na kojoj temperaturi. Zato se i fokusiraju na prodaju u ugostiteljskim objektima i na festivalima. Ni u regionu nije znatno bolja situacija kad je maloprodaja u pitanju, neznatno se zanatsko pivo više prodaje u tim trgovinskim lancima, a i tada se obično radi o onom pivu koje je očišćeno od sastojaka koji mu skraćuju vek. U okolnim zemljama kraft pivo se češće prodaje u specijalizovanim radnjama, koje su kod nas, nažalost, slabo zastupljenje”, pojašnjava on.U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije napominju da kontrola kvaliteta piva nije obuhvaćena nadležnostima Sektora tržišne inspekcije, već je to u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

“Sektor tržišne inspekcije vrši redovni inspekcijski nadzor u skladu sa godišnjim planom inspekcijskog nadzora koji je sačinjen na osnovu stanja u oblasti nadzora i procene rizika. Godišnjim planom, koji je javno objavljen na internet stranici Ministarstva, obuhvaćene su inspekcijske kontrole nad prometom robe sa različitih aspekata, da pomenemo samo neke, posedovanja propisanih isprava o nabavci, evidentiranja prometa, zaštite prava intelektualne svojine, zaštite potrošača i sl. Takođe, inspekcija pokreće postupke vanrednih inspekcijskih nadzora na osnovu prijava, predstavki i inicijativa građana i privrede. S tim u vezi ističemo da Tržišna inspekcija vrši inspekcijski nadzor nad prometom robe u trgovini, ali ne kontroliše ugostiteljstvo”, rekli su za B92.net iz ove institucije.Promet piva, kako su naveli, sa aspekta sprečavanja sive ekonomije (neregistrovani rad, trgovina robom bez isprava o nabavci, neizdavanje računa za prodatu robu), po analizi Tržišne inspekcije ne nosi visok rizik, to jest ova inspekcija ne poseduje saznanja o neregularnostima u prometu piva, niti je primala prijave od privrednih subjekata i fizičkih lica da se na tržištu Republike Srbije obavlja nelegalan promet piva.

“Kod zaštite prava intelektualne svojine (“prodaja falsifikovanog piva”), odstupanja na snagu Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, nosioci prava nisu podnosili zahteve za zaštitu prava intelektualne svojine za bilo koji brend piva. Napominjemo da u toku ove godine, u postupku redovnih i vanrednih inspekcijskih nadzora nad neregistrovanim subjektima koje vrši Sektor tržišne inspekcije, pivo nije zatečeno, pa samim tim ni oduzimano”, istakli su.

Uz to, iz ovog ministarstva stigla je i preporuka potrošačima da kupuju robu, pa i pivo, od registrovanog trgovca koji će za svaku kupovinu da im izda račun.

“Trgovac koji je upisan u registar (preduzetnik, pravno lice) obavezan je da postupa u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim običajima, kao i pravilima te određene struke”, podsetili su.

Sa druge strane, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navode da se aktivnost poljoprivredne inspekcije odvija prema višegodišnjem planu službenih kontrola, koji se pravi na osnovu procene prioriteta i značaja određenih aktivnosti, monitoringa, rezultata prethodnih kontrola i generalno sprovedene analize rizika. Kada su u pitanju kontrole kod proizvođača i prometnika piva, poljoprivredna inspekcija prosečno izvrši oko 50-60 kontrola kod proizvođača i oko 500-600 kontrola kod prometnika piva.

“Svi proizvođači piva uglavnom ispunjavaju uslove proizvodnje, sa manjim korekcijama kod mini-pivara. Kod prometnika piva, inspekcija isključivo konstatuje protekli rok upotrebe označen na proizvođačkim deklaracijama. Takve proizvode inspekcija stavlja van prometa i prometnike sankcioniše kaznenim merama”, kažu iz ove institucije.

Oni dodaju da je bilo sporadičnih slučajeva kada su se građani žalili na prometnike piva, uglavnom zbog pomenutog proteklog roka označenog na proizvođačkoj deklaraciji.

“Opšta ocena, gledana iz ugla poljoprivredne inspekcije, a na osnovu rezultata obavnjenih kontrola na godišnjem nivou, jeste da se na tržištu Republike Srbije konzumira ispravno pivo, kada je u pitanju njegov kvalitet”, zaključuju u ovom ministarstvu.
“Kako je osnovni motiv za krijumčarenje neke robe zarada i to na razlici u ceni određene robe na različitim tržištima, a imajući u vidu da se carinski službenici nisu u praksi susretali sa zaplenama piva, nameće se zaključak da ono nije interesantno krijumčarima, kao na primer skupa žestoka pića, poput viskija, konjaka ili brendiranih nacionalnih rakija, koje naši carinici relativno često otkrivaju na graničnim prelazima”, tvrde za naš portal iz Uprave carina.

Oni podsećaju da se u putničkom prometu u Republiku Srbiju može slobodno uneti 1 litar žestokog alkoholnog pica, ili 1 litar penušavih i likerskih vina, ili odgovarajuća kombinacija navedenih pića i 1 litar ostalih vina, odnosno alkohola (pa i piva), u količinama za ličnu upotrebu tokom datog putovanja. Kako se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, u Upravi carina uvek savetuju da se naši građani pre putovanja informišu o nanjvažnijim pravilima koja se poštuju prilikom ulaska ili izlaska iz tih zemalja.Predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, Dejan Smiljanić, upozorava da se male pivare nalaze u dramatičnoj situaciji.

“Kraft pivo se razvijalo poslednjih nekoliko godina i otprilike 2017, 2018. godine ‘eksplodiralo’. Međutim, aktuelna pandemija koronavirusa je u velikoj meri pogoršala situaciju. Naše tržište je limitirano na ugostiteljske objekte i festivale koji su sada, kako već znamo, u krizi, a zbog ekonomskih i tehničkih aspekata skladištenja, za nas je nemoguće da robu prodajemo po velikim prodavnicama. Mnogi pivari su obustavili proizvodnju, a veliki procenat njih drastično manje proizvodi. Pokušavamo da sve proizvođače – male, srednje i velike okupimo unutar jedne krovne organizacije i voleo bih da u tome uspemo, jer bismo tako mogli da zauzmemo jedinstven stav po tom pitanju. Nadam se da će i nadležni imati razumevanja za zanatsku industriju piva kao onu koja nudi atraktivne, luksuznije proizvode i samim tim upotpunjuje turističku ponudu zemlje”, poručuje Smiljanić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2020&mm=11&nav_id=1763734

Na jubilarnim 35. Danima ludaje u Kikindi, osim poslastica koje su pripremile domaćice i članice udruženja žena iz Kikinde i okoline, interesovanje je privuklo i pivo od ludaje koje je već drugu godinu u ponudi zanatske pivare Radice Panića iz Kikinde.

Pivo od bundeve popularno je u Americi, a sve su prilike, i Banaćanima je sve milije. Dobri poznavaoci piva kažu da je bundevino poteklo od engleskih kolonista iz 18. veka. Najstariji poznati recept je objavljen 1771. godine, a prvo komercijalno pivo sa bundevom je skuvano u pivari Bufalo Bil u Kaliforniji osamdesetih godina prošlog veka.

– Prvi put smo domaće pivo od ludaje pravili prošle godine za Dane ludaje. To je sezonsko pivo začinjeno bundevom koja se prvo ispeče u rerni i doda se receptu za redovno svetlo pivo. Zadovoljni smo jer ovo pivo dosta dobro ide, jer lane se popilo sve što smo napravili, a potražnja je dobra i na ovogodišnjoj manifestaciji – kaže Panić.

Sladoled sa ukusom ludaje prvi put je ponudila Smilja Francuski. Ona inače drži pokretnu sladoledžinicu, a sladoled sa ludajom je pripremila zbog Dana ludaje.

– Jedini recept sam pronašla na internetu i pravi se kao svi drugi voćni sladoledi, samo što je ludaja pečena tako da je ukus kao pita od bundeve. Kikinđani inače vole ukus bundeve, tako da su pohrlili da probaju sladoled – zadovoljna je Smilja Francuski.

Kikinda je poznata kao prestonica ludaje, pa Nikola Filipović iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija" smatra da šansu za prodor na tržište ima i sušena ludaja, koju su ponudili za degustaciju na štandu "Banatske lenije".

– Ovo je jedan proizvod sa dodatom vrednošću, što je jako bitna stavka i pravi je priroddni slatkiš kojim možete ponuditi goste kada vam dođu, ili kao poklon. Logično je da iz Kikinde se ponudi proizvod od ludaje u specifičnom sušenom obliku. Verujemo da će to u narednom periodu biti komercijalna priča, što rešavamo sa Gradskom upravom Kikinde, tako će se sušana ludaja ponuditi u maloprodajnim objektima. U prirpemi sušene ludaje moramo još da koristimo fruktozni šećer kao prirodni konzervans, što je jedini dodatak u ovom proizvodu, dovoljno dugo može da stoji i interesantan je za konzumiranje - objašnjava Nikola Filipović.

- Zbog velikog interesovanja hoćemo da uđemo u komercijalnu proizvodnju, pa ćemo prvo uraditi projekat koji treba da pokrije proizvodnju, ubiranje plodova u poljoprivrednim gazdinstvima i neophodnu infrastrukturu, a udruženje ili zadruga biće pravno lice koje će se baviti pripremom i plasmanom proizvoda na bazi sušene bundeve, da na najkvalitetniji način dođemo do korisnika na tržištu – zaključuje Filipović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3015316/pivo-i-sladoled-od-bundeve-u-banatu-idu-kao-alva

Udruženje francuskih proizvođača piva upozorava da će morati da uništi deset miliona litara ovog pića zbog zatvorenih kafića, restorana i pabova u doba korone.Udruženje ukazuje na činjenicu da je zaustavljen turizam, te da su otkazani svi festivali.

Milioni litara piva moraju biti uništeni jer je rok trajanja pri isteku.

Agencije prenose da će i sam proces uništavanje piva nekim firmama predstavljati znatne troškove.

Oko 70 odsto francuskih pivara već je ranije izvestio o "najmanje dvostrukom" smanjenju prodaje ovog pića od sredine marta. Identične probleme u doba pandemije imaju i pivari širom Evrope i sveta.

Izvor:https://www.021.rs/story/Zivot/Magazin/242836/Francuski-pivari-morace-da-uniste-10-miliona-litara-piva.html

U ponedeljak, 8. jula, biće objavljen oglas za prikupljanje pisanih ponuda u cilju zaključenja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji o davanju na korišćenje proizvodnih kapaciteta BIP, saopštila je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Postupak će se sprovesti u cilju zaštite interesa poverilaca, očuvanja stečajne mase, održavanja tehnološkog procesa proizvodnje i distribucije i očuvanja pokretne i nepokretne imovine BIP, navodi se u informaciji ALSU.Dodaje se da je od organa u postupku stečaja pribavljena saglasnost za održavanja kontinuiteta proizvodnje i sprovođenje postupka za pronalaženje novog proizvođača u sistemu poslovno-tehničke saradnje.

ALSU navodi da će ta saradnja biti uz angažovanje određenog broja bivših radnika AD "Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnog pića" i na minimalnom nivou mesečne proizvodnje.

Radnici koji su do sada bili angažovani u proizvodnom procesu, imali su zaključene ugovore s proizvođačem „M-6 EDEN SRB" te su od strane navedenog poslodavca isti raskinuti iz razloga jednostranog otkazivanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, saopštava ALSU.Dosadašnji zakupac je o prekidu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji stečajnog upravnika obavestio dopisom od 20. juna a datum raskida ugovora je 1. jul.

BIP je u stečaju od januara 2016. godine, a od marta iste godine ova većinski državna kompanija je u bankrotstvu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sansa-za-bip-u-ponedeljak-oglas-za-novog-zakupca/9x05g6d

Svetski prvaci u ispijanju piva su Kinezi - logično s obzirom na broj stanovnika te zemlje. Međutim, najviše piva po glavi stanovnika i dalje se pije u evropskim zemljama.

Najnovija istraživanja pokazuju da Česi i uporno drže primat u ispijanju piva i to sa 143 litra godišnje po glavi stanovnika. Srbija se ne nalazi među najvećim pivopijama u Evropi, ali je po ispijanju piva "dobro" pozicionirana u regionu. U našoj zemlji mesečno se popije oko pet litara piva po glavi stanovnika što je godišnje 60 litara. Ispred nas je Hrvatska sa 83 litra godišnje. Prema podacima Udruženja pivara Srbije u našoj zemlji pivare godišnje proizvedu oko 5,5 miliona hektolitara piva, što je na mesečnom nivou oko 460.000 litara u proseku.Na listi najvećih pivopija u Evropi Nemci zauzimaju drugo mesto i ne zaostaju mnogo za Česima. U toj zemlji se po čoveku godišnje popije 110 litara, a godišnja potrošnja u celoj zemlji je čak devet milijardi litara. Interesantno je da se više od polovine te količine popije na čuvenom festivalu tog pića u Minhenu - Oktoberfestu.

U Srbiji postoji šest velikih pivara, međutim tri najveće od njih "drže" 94 odsto udela na tržištu. Pored toga, registrovano je još oko 20 mikro-pivara koje posluju na domaćem tržištu, ali se smatra da ih postoji još oko 40 koje nisu zvanično registrovane."Srbija po otvaranju pivara prati evropski trend, pa se tako male i mikro pivare otvaraju takoreći svakodnevno i u stvarnosti ih ima znatno više od zvanično registrovanih. Kraft pivare su na našem tržištu od 2012. godine kada su imale udeo nešto ispod jedan odsto, ali je trend rastući i za samo četiri godine su duplirale svoje tržišno učešće", kaže za "Blic Biznis" izvršna menadžerka Udruženje pivara Srbije Rebeka Božović.

Najzastupljenije pivo u Srbiji je lager svetlo pivo, koje naši potrošači najviše vole. Takođe, postoje piva u kojima se koristi pšenica, tzv. pšenična piva, piva sa kinoom, raži, kukuruznom krupicom i druga, sve u zavisnosti od ukusa potrošača.

Proces pravljenja piva bio je poznat još u doba vladavine dinastije Nemanjić. Pivo se prvi put zvanično spominje u Srbiji u 15. veku za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, kao novo piće preneto od severnih suseda. Kuvali su ga u domaćinstvima, kafanama, pa i u samoj rezidenciji vladara.Za vreme austrijske okupacije Beograda u periodu od 1718. do 1739. godine, pivarstvo prevazilazi okvire domaće zanatske proizvodnje, a začetak modernog pivarstva u Srbiji datira od 1722. godine. Na Dorćolu su austrijski doseljenici i preduzimači izgradili dve male pivare. Sve velike pivare koje postoje i dan danas, imaju tradiciju skoro tri veka, budući da su izgrađene između 1730. i 1892. godine.Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaki građanin Srbije stariji od 15 godina godišnje u proseku popije 9,1 litar alkohola.

Iza nas su građani Crne Gore, koji u proseku popiju po 6,6 litara alkohola. Na trećem mestu u regionu po konzumaciji alkohola je Albanija, čiji građani u proseku godišnje popiju 4,5 litara, dok je pola litra manja potrošnja u Bosni i Hercegovini. Najmanje u regionu piju Makedonci, koji godišnje konzumiraju 1,1 litar alkoholnog pića.

Konzumacija alkohola u Srbiji se smanjila, jer su tokom 2017. godine Srbi po glavi stanovnika godišnje pili 12,5 litara alkohola.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ziveli-srbi-godisnje-popiju-60-litara-piva-i-u-vrhu-su-po-ispijanju-u-regionu/kw0b8eq

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, ova zelena "šišarka", neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji ovog omiljenog pića na svim meridijanima planete. Pivari kažu da je duša svakog piva upravo hmelj, a ukoliko je domaći, od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima ni jedno pivo brzo proizvedeno, napravljeno "preko noći".

Srpski hmelj, čija tradicija uzgoja na ovim prostorima traje 250 godina, i dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, a nekada se izvozio širom sveta, od Nemačke, Engleske, do Amerike, a zabeleženo je da je stigao i do Japana.

U okolini Bačkog Petrovca bilo je pre jednog veka više od osam hiljada hektara pod ovom kulturom, kaže direktor "Petrovec" d. o. o. Rastislav Struhar, koji je jedan od najvećih uzgajivača hmelja u našoj zemlji.

"Tokom 250 godina duge tradicije, bilo je raznih uspona i padova kada je reč o hmeljarstvu", kaže Struhar, ali ističe, ipak, da je na srpskim njivama, zahvaljujući uzgajivačima i stručnjacima, sačuvana čuvena autohtona sorta "Bačka".

Devedesete godine u Srbiji, gotovo potpuno su uništile nadu da će na našim njivama, ova biljka penjačica, nastaviti da raste te je postojala bojazan da će hmelj zauvek nestati sa naših polja.

Međutim, proteklih godina, kaže Struhar, rastom potražnje i proizvodnje u malim zanatskim pivarama kao i pivarama koje imaju dugu tradiciju proizvodnje kvalitetnog piva, sve je više i površina pod hmeljom.

"Ove godine, berbu ćemo imati na oko osam hektara".

Još su to, dodaje, počeci u obnavljanju nekada velikih površina u Srbiji pod ovom kulturom, a želja Struhara je da se hmelj "vijori" na njegovim njivama na još 20, 30...i više hektara.

Inače, duga biografija gajenja ove biljke govori da ju je grof Andraš Hadik, austrijski feldmaršal i predsednik dvorskog ratnog saveta u Beču, doneo u Futog 1770. godine, a u to vreme, na svega 15 kilomatara u Bačkom Petrovcu, već je postojala mala pivara.

Akademik Jan Kišgeci, vodeći strucnjaka za hmeljarstvo, podseća da je oduvek sudbina piva vezana sudbinu hmelja, bez koga nije moguće napraviti ovaj napitak.

Danas, sav hmelj uvozimo, osim onog koji se proizvodi već četvrt milenijuma u Bačkom Petrovcu.

"Upravo je ta tradicija doprinela da naučimo da stvaramo nove sorte, a srećom, sačuvan je sadni materijal, genetika", kaže Kišgeci.

Profesor navodi da je reč o sortama hmelja namenjenim za proizvodnju visoko kvalitetnog piva, a kvalitet, kaže, danas nauka lako meri, a kupci ga prepoznaju.

Bitno je, napominje, da se obnovi tradicionalno hmeljarstvo u Srbiji jer postoje pivare koje zanima isključivo kvalitet.

Stručnjak za proizvodnju piva, dr Dimitrije Aranđelović, konsultant u kompaniju "M6 Eden", preduzeću koje je zakupilo i oživelo proizvodnju u čuvenoj Beogradskoj industriji piva (BIP), objašnjava da je pivo jedinstven proizvod u svetu jer ni jedan drugi prehrambeni proizvod na svetu ne sadrži hmelj.

A hmelj je, kaže, prestao da postoji na našim njivama dolaskom na tržište velikih multinacionalnih kompanija koje se snabdevaju ovom biljkom iz svojih centrala.

"Preuzimanjem poslovanja BIP-a, od strane makedonske firme M6 Eden, došlo se na ideju da se napravi domaće ''Naše pivo'' sa isključivo domaćim sirovinama", kaže Aranđelović.

I upravo tada, kaže, logičan korak je bio da se kontaktira uzgajivač iz Bačkog Petrovca kao i preduzeće za proizvodnju slada iz Bačke Palanke, a kako bi se napravilo prvo domaće pivo proizvedeno isključivo od sirovina sa srpskih polja.

U eri kada se proces proizvodnje piva sve više skraćuje na uštrb kvaliteta a zarad profita, kada hektolitri piva svakog minuta izlaze iz fabrika velikih međunarodnih "igrača", Aranđelović navodi da je "Naše pivo" iz BIP-a, nastalo tradicionalnim metodama izrade, ali uz korišćenje savremenih naučnih saznanja u proizvodnji piva.

U proizvodnji se, kaže, koriste niske temperature kako bi se očuvao kvalitet sirovina, pivo "leži" dugo, prirodno se bistri.

"Sve to traje dosta dugo, ali bez toga, nema kvaliteta, a kvalite se sastoji u dobrom balansu nusproizvoda", kojih, kaže, u pivu ima nekoliko stotina pa i hiljada.

Koliko je hmelj važan u proizvodnji piva možda najbolje govori podatak da se na 100 litara dodaje svega stotinjak grama ove zelene "šišarke", kaže šef službe za kontrolu kvaliteta u BIP-u Tanja Nikić.

Voda, ječmeni slad i kvasac, kao i tri vrste aromatičnog hmelja iz Bačkog Petrovca, domaći su sastojci bez kojih, ističe, ne bi bilo moguće napraviti prvo srpsko domaće pivo od 100 odsto sirovina iz naše zemlje.

Zaljubljenici u ovo penušavo piće, čiji se koreni ispijanja vezuju za period od pre 6. 000 godina i stari Egipat, mogu "Naše pivo" izrađeno po domaćoj recepturi naći na rafovima marketa "Maksi" i "Tempo".

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nase-pivo-od-srpskog-hmela-novi-temel-domaceg-pivarstva-29-04-2019

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31