Pandemija kovida 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć JP koja upravljaju i održavaju pijace.Doduše, odlazak na pijacu nije više kao nekada, pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji, piše novosadski Dnevnik.

Direktor Poslovnog udruženja Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.Naime, ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu.

Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremeno naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima.

U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu dinara, što je u tekućim cenama 9,2 odsto više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statistika kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75 odsto, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrednih proizvoda plasirana na pijacama.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=21&nav_id=1764769

Pandemija kovid 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć javno komunalnih preduzeća koji upravljaju i održavaju pijace.Doduše odlazak na pijacu nije više kao nekada pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji.

Direktor Poslovnog udruženja ”Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.- Ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu - kaže Duvnjak. Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremneo naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima. U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu (41.081.854.000,00) dinara, što je u tekućim cenama za 9,2 % više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statisitka kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75%, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrrednih proizvoda plasirana na pijacama.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/korona-i-prodaja-na-tezgama-pijace-da-ostanu-bezbedna-mesta-za-snabdevane

Ministarstvo poljoprivrede planira da napravi bazu organske proizvodnje kako bi se zaštitila ova rastuća proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude, najavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.

U Srbiji se na manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta gaje organski proizvodi, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je, recimo, Austrija, taj procenat kreće oko 20, rekao je on nedavno učestvujući na onlajn radionici projekta „Budućnost srpske industrije hrane” u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane. Dodao je da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000 uglavnom malih proizvođača.

– Organska proizvodnja biće sve značajnija. Takvi proizvodi najviše se izvoze u zemlje Evropske unije i izvoz je vredan oko 25 miliona evra. Uvažavajući to, Ministarstvo poljoprivrede je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju, to jest da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda – rekao je Raketić.

Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama. Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju kako bi se ona zaštitila i potrošačima pomoglo da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.

Pandemija je značajno promenila navike potrošača koji se okreću zdravijoj hrani. Ovo otvara mogućnost i za malverzacije, budući da na domaćem tržištu ostaje svega oko jedan odsto organskih proizvoda.

U udruženju „Serbija organika”, koje okuplja veliki broj proizvođača, kažu da organske proizvode nije moguće vizuelno razlikovati od konvencionalno uzgajanih. Crvljive jabuke ili kvrgavo voće nisu organski proizvodi. To je česta zabluda kupaca koju pothranjuju i pojedini poljoprivredni proizvođači, ističe udruženje na svom zvaničnom sajtu, odgovarajući na neka od najčešćih pitanja potrošača.

Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze s organskim, pre se može reći da su to zapušteni, u najgorem slučaju – pogrešno tretirani proizvodi.

Kako objašnjavaju, organski proizvodi uglavnom izgledaju reprezentativno, mada to zavisi i od sortimenta, klimatskih uslova. Miris i ukus su im često intenzivniji zbog povećanih sadržaja nekih materija, kao i zbog korišćenja lokalnih, autohtonih sorti koje imaju takve karakteristike.

Ipak, jedini dokaz da kupujete domaću organsku hranu jeste to da ona poseduje sertifikat. Ovo je garancija da je ona proizvedena prema zakonskim standardima, a regulativa nalaže proizvođačima da proizvode jasno obeleže nacionalnom oznakom za organsku hranu.

Ako takvog znaka nema, već se navodi samo „bio”, „eko” ili „organsko”, to znači da nije u pitanju kontrolisan i sertifikovan proizvod.

Od 2010. do 2018. površine na kojima se uzgajaju organski proizvodi povećane su sa 5.800 hektara na 19.200. Smatra se da su i veće jer ne postoje zvanični podaci o površinama sa kojih se sakupljaju šumski plodovi – divlje jagodasto voće, pečurke i lekovito bilje.

Proizvođači organske hrane u Srbiji sredinom ove godine imali su priliku da konkurišu za subvencije koje su uvećane 400 odsto u odnosu na 2019. i iznose 26.000 dinara po hektaru. Tako oni sada dobijaju oko pet puta veće iznose od onih koji pripadaju ratarima i ostalim proizvođačima biljne hrane u konvencionalnoj proizvodnji.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465190/Lazni-organski-proizvodi-najvise-se-prodaju-na-pijaci

Naša zemlja je prošle godine istovremeno izvozila i uvozila crni luk. Po podacima Privredne komore Srbije, lane smo ga malo više prodali stranim tržištima – 20.634 tona – nego što smo ga uvezli – 18.465 tona.Kakvo će inotrgovanje biti ove godine, znaće se na kraju kalendara, ali na početku ekonomske godine, koja se u poljoprivredi računa od 1. septembra, veliki proizvođači uveliko vade luk i kažu da su prinosi odlični, 95 pa i 100 tona po hektaru. Ako se oni uporede s lanjskim prosekom od 70 do 80 tona, postoje dobri izgledi da ćemo luka imati još više na strani izvoza ali i da ćemo ga manje kupovati napolju.

Uporedo s vađenjem luka, povrtari su počeli i setvu tog povrća, koje će dospeti dogodine u junu, dok su ovaj što sada vade posejali krajem februara i početkom marta.

Veliki proizvođači, koji ne rade s nakupcima već s pravnim licima, već su počeli luk da prodaju u Rumuniju, Bugarsku i Severnu Makedoniju i isporučuju ovdašnjim velikim trgovinskim lancima.

Jedan od njih, Dragan Guljaš iz Silbaša u opštini Bačka Palanka, kaže za „Dnevnik” da rod nije dobar zato što je klima bila dobra za luk, već su isključivo zaslužni sistemi za navodnjavanje i primenai zaštitnih sredstava.

On smatra da će u naredne dve do tri godine na tržištu ostati samo veliki proizvođači, a mali nestati jer se bez ulaganja, mehanizacije i potpune primene agrotehnike, proizvodnja ne isplati.

Već ove godine u bačkopalanačkoj opštini više manjih povrtara je istanjiralo rod jer je luk sitan, što pokazuje da bez zaštitnih sredstava ne uspeva, kazao je Guljaš.

Dugo godina se, dodaje naš sagovornik, bavi lukom, ali je 2012. godine prestao da ga radi, sve dok 2016. godine nije počeo da kupuje mehanizaciju.

Shvatio sam da bez mašina nema zarade jer ručna obrada zahteva angažovanje velikog broja sezonskih radnika pa kada se oni plate, troškovi budu veliki. Sada imam sve od mašina – za sejanje, vađenje i prečišćavanje, pakericu, boks-palete, i sa svega dva-tri radnika obavljam celokupnu proizvodnju, jedino što mi treba još prostora za skladištenje, veli Guljaš.

On kaže da je mehanizaciju kupovao i zahvaljujući novčanim podsticajima koje je dobijao od Pokrajine i Republike.

I povrtar Miloš Ajduk iz Despotova, takođe u opštini Bačka Palanka, kaže da je luk dobro rodio i da je zato cena na veliko niska, od 13 do 15 dinara.U poređenju s lanjskom godinom, sada ga ima više pa su veći prinosi spustili cenu koštanja povrća, navodi Ajduk.

On luk ne prodaje već će ga čuvati za zimu, kada se očekuje da bude skuplji, i uglavnom plasirati na inotržiše, najviše u Albaniju, zatim u Bugarsku i Mađarsku .

Imam moje kupce jer luk, uz drugo povrće, sejem već 40 godina, kaže Ajduk.

Na domaćem tržištu trenutno ima samo našeg luka jer, ukoliko bi ga bilo iz uvoza, naglašava Ajduk, ne bismo ga plaćali od 30 do 35 dinara kilogram na pijacama i u marketima.

Lane je u ovo doba kilogram luka na veliko koštao 20 dinara, da bi se u decembru prodavao za 30 i 35 dinara, a u martu vredeo na veliko 60 dinara. Proizvođači očekuju da će takva cena biti i ove zime.Prošle godine izvozili smo najviše luka u Crnu Goru, Rumuniju i BiH, a uvozili iz Severne Makedonije, Egipta, Albanije i Turske.

Veliki proizvođači sada očekuju da domaći luk nađe mesto i na tržištima Slovenije, Hrvatske, Grčke... jer o tome pregovaraju s tamošnjim trgovcima i ako se dogovore o ceni, kamioni u koje može da stane po 24 tone luka, povrće brzo mogu da isporuče.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/domaci-luk-proteruje-uvozni-i-s-pijaca-i-iz-marketa-02-09-2020

JKP „Gradske pijace“ kao društveno odgovorno preduzeće i dalje preduzima sve neophodne mere u cilju sprečavanja daljeg širenja virusa korona. Kao novina na tezgama beogradskih pijaca postavljene su posebne pregrade od pleksiglasa kako bi se sprečio direktan kontakt kupaca sa namirnicama i lakše održavalo propisano rastojanje između kupaca i prodavaca. U cilju nesmetanog snabdevanja građana JKP „Gradske pijace“ pridržavaju se svih dosadašnjih uključujući i najnovije mere koje je donela Vlada Republike Srbije, a koje se odnose na maksimalan broj ljudi koji mogu boraviti u zatvorenim prostorima. Kako se u sistemu JKP „Gradske pijace“ nalaze i dve pijace smeštene u zatvorenom prostoru pijaca Palilula i TC „Novi Beograd“ kao i veliki broj mlečnih hala ,na svakom od tih objekata je na vidnom mestu istaknuto obaveštenje o maksimalnom broju ljudi koji se istovremeno mogu nalaziti u objektu, uključujući i prodavce. Građani mogu da nastave da se snabdevaju svežim i zdravim namirnicama na beogradskim pijacama koje su u sistemu JKP „Gradske pijace“, znajući da ovo preduzeće brine o zdravlju svih njih. Ponuda poljoprivrednih proizvoda na beogradskim pijacama je bogata, posebno voća i povrća. S obzirom na raznovrsnost ponude, zelene pijace su dalje najbolje mesto za kupovinu svežih i visokokvalitenih namirnica. JKP „Gradske pijace“ mole sve potrošače da prilikom kupovine održavaju propisanu fizičku distancu kao i da nose zaštitne maske, a sve u cilju suzbijanja daljeg širenja korona virusa. Takođe, još jednom podsećamo sve sugrađane koliko je važna prevencija, jer samo zajedničkim snagama i odgovornošću svih nas možemo pomoći u sprečavanju daljeg širenja ovog virusa. JKP „Gradske pijace“ – Tradicija koja traje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Sve beogradske pijace osim onih koje su zatvorenog tipa, Palilulske i Starog Merkatora, biće otvorene od srede, 22. aprila u sedam sati, izjavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

„Vlada Srbije je danas odlučila da je dozvoljeno da rade pijace. Beograd je uvek spreman i potrebna su nam 24 sata da pripremimo pijace za rad tako da će beogradske pijace raditi od srede od 7 do 15 sati svaki dan, izuzev u danima kada je policijski čas”, rekao je Vesić, navodi se u saopštenju Gradske uprave.

Što se tiče pijaca zatvorenog tipa poput Palilulske i Starog Merkatora, one će početi s radom od ponedeljka, 27. aprila, dodao je Vesić. Zamenik gradonačelnika je, navodi se u saopštenju, rekao da će grad Beograd propisati mere zaštite na pijacama.

„Na pijacu će moći da uđe tačno određen broj ljudi i prodavci i kupci moraju da imaju zaštitne maske, tezge će biti zaštićene folijom pa neće biti direktnog kontakta prodavca i kupca, sprovodiće se dezinfekcija na početku i na kraju radnog dana”, pojasnio je Vesić i pozvao kupce i prodavce da poštuju te mere zaštite, prenosi Tanjug.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/452603/Pijace-osim-Palilulske-i-Starog-Merkatora-od-srede-opet-rade

Jesen je vreme kada se priprema zimnica za predstojeće hladne dane. Zbog brojnih obaveza na poslu i u kući, savremene domaćice često nemaju vremena za pripremanje zimnice. Ima i onih koje nisu dovoljno vešte za šporetom pa ne umeju da je naprave onako kako su nekada činile naše majke i bake. Često je presudan i finansijski momenat, jer kada se sabere kupovina voća i povrća na pijacama, pa doda utrošeno vreme i struja ispada da je jeftinije kupiti gotovu zimnicu kod proverenog prodavca. A svaka ušteda u kućnom budžetu dobro dođe.
Ukoliko još uvek niste odlučili da li da sami pravite zimnicu ili da je kupite trebalo bi da znate kakve su cene sirovog povrća na pijacama. Kilogram kupusa je
od 50 do 70 dinara, karfiol od 80 do 100, crni luk od 60 do 80, dok je cena belog luka od 500 do 700 dinara po kilogramu. Paradajz je od 110 do 150, a krastavci od 80 do 100 dinara. Kada sve stavite na papir i saberete lako ćete izračunati da li vam se više isplati da zimnicu sami pripremate ili kupite već gotovu.
Kako god da odličite valja znati da kvalitetnu zimnicu po pristojnim cenama možete kupiti i na beogradskim pijacama u okviru manifestacije „Karavan zimnice“. Već četvrtu godinu za redom JKP „Gradske pijace“ organizuje ovu manifestaciju koja se pokazala kao vrlo uspešna. Do sada je održano preko 80 pijačnih karavana na beogradskim pijacama. Osnovna ideja i cilj ovog projekta je da se karavan „provoza“ po pijacama koje posluju u sistemu
preduzeća kako bi građani imali mogućnost da kupe kvalitetnu i domaću zimnicu pravih poljoprivrednih proizvođača na pijaci u komšiluku.
Prvi karavan zimnice u sezoni 2019/20 održan je od 18. do 20. oktobra na novobeogradskoj pijaci „Blok 44“, gde se predstavilo preko 15 poljoprivrednih
proizvođača iz raznih delova Srbije. Ponudili su različite vrste zimnice, ali i neke nove i neobične ukuse. Pored nezaobilaznog specijaliteta zimskih i prazničnih
trpeza - ajvar pripremljen na smederevcu, na tezgama se mogla naći i turšija, ali i različite vrste džemova i marmelade. Bilo je tu i neobičnih ukusa kao što je džem od ljutih papričica ili drena, turšija od žutog grožđa i luka… Kako kažu u JKP „Gradske pijace“ i u narednom periodu „Karavan zimnice“
biće dostupan svim sugrađanima i to na zemunskoj i Đeram pijaci, kako i na Zelenom vencu. Ukoliko se dogodi da zimnicu pojedete pre vremena nema razloga za brigu, jer će manifestacija trajati i tokom zime 2020. godine. Cene su šarolike, ali kako kažu potrošači pristupačne. Tako, recimo, tegla domaćeg ajvara košta 600 dinara, kiseli krastavčići su 150 koliko košta i flaša soka od domaćeg paradajza, dok je tegla pekmeza od šljiva ili kajsija između
300 i 400 dinara.
Saveti za pripremu
Ukoliko ipak više volite da zasučete rukave i sami pripremite zimnicu za svoju porodicu svaki savet dobro dođe bez obzira koliko je domaćica iskusna. Prvo i
osnovno pravilo prilikom pripreme zimnice je izbor potrebnih namirnica. Birati isključivo zrelo, zdravo, čvrsto i sveže voće ili povrće. Dobro ga oprati pod mlazom hladne vode i ostaviti ga da se ocedi. Pre pripreme očistiti ga od zaostalih peteljki ili bilo kakvog oštećenja čime ćete sprečiti da vam se zimnica pokvari. Nekada se zimnica pripremala u livenim, tučanim i bakarnim šerpama. U njima se toplota ravnomerno raspoređuje i manji je rizik da će, recimo, džem ili ajvar zagoreti. Široka, plitka šerpa je obavezna.
Ukoliko pak koristite emajlirano posuđe važno je da nigde ne bude oštećeno. Za mešanje prilikom kuvanja zimnice koristite drvene varjače sa što dužom drškom, jer ćete lakše mešati džem ili ajvar i izbeći opekotine po rukama. Mnoge domaćice često su u dilemi da li da koriste konzervans ili ne. Pobornici zdrave ishrane su veliki protivnici, dok stručnjaci kažu da, ukoliko se koristi u minimalnim količinama (jedan gram konzervansa na kilogram
voća ili povrća) nema štetan efekat po ljudsko zdravlje. Odluka je ipak na vama.
Da biste izbegli da vam se zimnica pokvari obavezna je sterilizacija svih tegli, poklopaca i flaša koje koristite. Nakon što ste ih oprali toplom vodom i deterdžentom, te dobro osušili, poređajte tegle ili flaše u rernu uključenu na 100 stepeni na 15 minuta. U tako čiste i sterilisane tegle i
flaše sipajte pripremljenu zimnicu. I mali savet. Nikada ne puniti tegle i boce do vrha, neka ostane dva centimetra praznog prostora kako bi, što bi rekle naše bake, džem ili ajvar mogao da „diše“. Zimnica se čuva na hladnom, tamnom i suvom mestu kao što je podrum, suteren ili ostava.
Bez obzira koliko ste se trudili oko zimnice i sve radili po receptu postoji mogućnost da se na domaćem džemu ili ajvaru nahvata plesan. Stručnjaci upozoravaju da plesni koje se formiraju na vrhu proizvode mikotoksine koji su prisutni u celoj tegli.
Tu ne pomaže ni ponovno kuvanje, pa je najsigurnije takav džem ili ajvar baciti.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nije prvi put da se u sezoni povrća kupci žale na skupoću namirnica. Ovoga leta ne smeta im toliko što krompir, luk, papriku, tikvice, krastavce… plaćaju po lanjskim cenama – bar je tako na novosadskim pijacama – već što za kilogram paradajza treba izdvojiti i više nego duplo novca nego prošlog leta, od 150 dinara pa naviše.Na pitanje zašto je paradajz skup usred leta proizvođači i agronomi imaju odgovor – kasni u zrenju i zato je skup. Ali potrošači ne treba da budu zabrinuti jer rod sazreva i cena paradajza će pasti.

Berba kasni dvadesetak dana jer je u vreme prve i druge cvetne oplodnje bilo kiše i nedovoljno toplog vremena pa je izostalo cvetanje i rod, i tek je treći i četvrti cvetni red oplođen, objašnjava Adam Takač iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Kako dodaje, paradajza ima i tek će ga biti, a kada dospe, cena će biti i tri puta niža od sadašnje.

Proizvođačima godi što je paradajz skup, pogotovo im ide naruku to što nema paradajza iz uvoza, što obično biva kada uvoznici osete da na domaćem tržištu ima odstupanja od uobičajene ponude.

Proizvođač iz Čalme (opština Sremska Mitrovica) Tihomir Bojanić kaže da se na Kvantaškoj pijaci paradajz na veliko može bez problema prodati po 80 do 150 dinara.

Iako leto uveliko traje, paradajza još nema u onim količinama u kojima smo navikli da ga bude u ovo doba godine, kaže Bojanić, inače u proteklih desetak i više godina najveći proizvođač paradajza u Sremu, i šire.

Ove godine Bojanić ima paradajza na sedam jutara i očekuje da će ga brati do polovine novembra.

Kilogram krompira po 50 dinara za proizvođače je u ovo doba uobičajena cena, kaže Branislav Zelenović iz Siriga, smatrajući da je ta cena prihvatiljiva i kupcima.

I lane je, podseća, toliko koštao.

Oni koji ga seju na veliko, na deset i više hektara, čuvaju ga za zimu, kada je skuplji i više tražen, kaže Zelenović.

On navodi da će prvi put posle više godina potrošači jesti kvalitetan domaći krompir zbog dobrog semena i klime koja nije naškodila tom povrću.

Kako kaže da je, za razliku od krompira, prolećni luk podbacio, zbog čestih kiša, i da se zato kvari i baca.Ali taj povrtar ukazuje i na to da prolećnog luka ima i u okolnim zemljama i da količine prelaze potrebe stanovništa i da je to razlog zašto ga povrtari ne mogu lako prodati ni dobiti pravu cenu.

Ne znam šta se dešava s lukom: niti ga traže, niti se raspituju za cenu, kaže povrtar iz Siriga Siniša Arsić, koji ima na lageru prolećnog luka.

Ali, kako kaže spreman je da čeka velike kupce. Na veliko je kilogram luka išao od 36 dinara pa naniže, ali kako sada stvari stoje, prodavaće ga i upola cene jer stiže jesenji koji kreće da se vadi posle Svetog Ilije.Na pijacama u Novom Sadu kilogram krompira je 50 dinara, luka 60, paprika je od 85 dinara pa naviše, tikvice se kreću od 40 dinara pa naviše, krastavci se prodaju iznad 70 dinara.

Gledajući lanjske cene, povrće se maltene prodaje po istim cenama, ali promet nije baš veliki, što je uobičajeno u sezoni godišnjih odmora, kažu pijačni prodavci, koji se takođe žale na godinu. Česte kiše, navode, pokvarile su rod povrća, ali je uprkos tome osnovno povrće zadržalo lanjsku cenu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pijaca-skupa-kisa-nazidala-cene-povrcu-03-08-2019

Na beogradskim pijacama kilogram paradajza u proseku košta 160 dinara, a profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Đorđe Moravčević kaže da je visoka cena tog povrća za ovo doba godine prouzrokovana ovogodišnjom kasnom berbom.
Kako je objasnio za Tanjug, vakum je nastao, jer berba paradajza na otvorenim poljima, koja obično počinje oko 1. jula, ove godine je kasnila desetak dana, dok je paradajz iz plastenika izbačen.Moravčević kaže i da se očekuje da će se situacija srediti za sedam do 10 dana, kada možemo očekivati i niže, odnosno uobičajene cene paradajza.

Vremenske prilike i kišovit jul mesec ove godine nisu pogodovali pšenici.

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao je za Tanjug da je žetva pšenice završena i to sa prinosima koji su ispod očekivanih, odnosno željenih, te da prosečan prinos iznosi po hektaru 4,5 tone.

Kaže da bi prinos bio veći da nije bilo izuzetno kišnog jula meseca, koji je negativno uticao i na prinose i na kvalitet pšenice.

Za razliku od pšenice, prema rečima Sakovića, te vremenske prilike ostalim, odnosno prolećnim kulturama, kao što su kukuruz, suncokret i soja, veoma pogoduju i one izgledaju u ovom trenutku više nego odlično i najavljuju rekordan rast.

Kada govorimo o kukuruzu, kaže Saković, očekuje se po sadašnjem stanju useva prinos oko osam tona po hektaru, kod soje da prinos bude iznad 3,5 tone, a kada je u pitanju suncokret najmanje 3,1 tona po hektaru.

"To je u samom vrhu i svetskih i evropskih standarda", kazao je Saković.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/paradajz-u-proseku-160-dinara-skuplji-zbog-kasne-berbe_1036744.html

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31