Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Prema najavi gradskih vlasti, Inđija će ove godine dobiti potpuno novu, modernu pijacu.

Kako su poručili nadležni u opštini Inđija kapitalni projekat u 2020. godini biće izgradnja potpuno nove zatvorene pijace.

Reč je o projektu za čiju je rekonstrukciju predviđeno ukupno iz budžeta oko 240 miliona dinara, prenosi portal PazovaInđijaVesti.

Kada se budu sprovodili radovi, pijačne tezge će biti izmeštene na parking u pijaci, a najavljeno je da će zakup tezgi biti jeftiniji tokom perioda radova.

- Mislim da ćemo svi biti zadovoljni kako će izgledati pijaca nakon radova, a ono što je najvažnije obezbedićemo prodavcima daleko bolje uslove za rad a našim građanima pijacu kakvu odavno zaslužuju - poručio je predsednik opštine Inđija Vladimir Gak.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2743510/indjija-u-2020-dobija-novu-pijacu-vrednost-projekta-240-miliona-dinara

Zimski beogradski noćni market u organizaciji JKP „Gradske pijace“ i „BGD marketa“, održan je na pijaci „Skadarlija“ uz prazničnu atmosferu i rekordan broj izlagača.
Ova jedinstvena manifestacija po 25. put okupila je poljoprivredne proizvođače, male porodične radionice, zanatlije, dizajnere, umetnike i ugostitelje na najvećem festivalu hrane, pića i dizajna. Organizatori ove manifestacije 2019. godinu ispraćaju uz rekordan broj – 250 izlagača.
Uz širok asortiman različitih kreativnih dizajnerskih proizvoda idealnih kao poklon za predstojeće praznike, posetici manifestacije imali su prilike da kupe i zimske specijalitete šampiona pijaca – od suvog mesa, čvaraka, pršute, raznih vrsta sireva, sezonskog voća i povrća do proizvoda beogradskih ugostitelja – pečenih kobasica, burgera i ukusnog peciva.
Na marketu su se služila tradicionalna novogodišnja pića, a posetioci su uživati u muzici, po izboru di-džeja Brkatog.
Uspešna 2019. godina za organizatore je podstrek da u narednoj 2020. nastavimo da čuvamo tradiciju, doprinosimo jačanju odnosa poverenja između kupaca i prodavaca i obogaćujemo sadržaje kako bi zadovoljili potrebe savremenog čoveka.

Palilulska pijaca, čija je izgradnja počela pre dve godine, trebalo bi, posle nekoliko najava, konačno da bude otvorena do kraja godine. Svi radovi na tržnici, za koju iz JKP Gradske pijace navode da će biti "najmodernija u jugoistočnoj Evropi", su završeni i u toku je opremanje izlagačkih mesta od strane zakupaca.

- Ono što ovu pijacu razlikuje od drugih su koncept rada i ponuda. Pijaca Palilula dobila je maksimalnu funkcionalnost, atraktivan i moderan izgled. Prvi put, Beograd je dobio višespratnu pijacu opremljenu svim logističkim i tehničkim kapacitetima potrebnim za funkcionisanje pijace 21. veka, na koju će biti ponosni svi Beograđani - saopštili su iz JKP Gradske pijace.

Palilulska pijaca prostire se na 12.689 m2 i ima četiri nivoa. Dva pod zemljom u odnosu na Ulicu Ilije Garašanina, dok se sa strane Ulice 27. marta nalazi prvi nivo (suteren) u kojem je smeštena mlečna hala, menjačnica, zanatski deo, magacinski prostor s hladnjačama, prostor za pakovanje robe, kao i onaj za pripremu proizvoda. Na nivou ispod, koji je pod zemljom, nalazi se parking prostor za posetioce.

Pijačni plato je smešten u nivou prizemlja, a umesto klasičnih tezgi postavljeni su moderni modularni boksevi od montažnih elemenata i moderne tezge koje se prostiru po središnjem delu pijace.- Posetioci Palilulske pijace pored voća i povrća imaće priliku da uživaju u degustacijama rezličite hrane i pića, a planirani su i ugostiteljski objekti brze hrane, ugostiteljski objekti namenjeni vegetarijancima i veganima, kafeterije, prodavnice s organskim proizvodima, pet šop, poslastičarnice, prodavnice suvenira, cvećare, vinarije i ostalo. Pokretnim stepenicama će se dolaziti do poslednjeg nivoa, gde je smešten supermarket. Na pijaci Palilula biće 50 tezgi za voće i povrće, 36 rashladnih vitrina i 72 modularna boksa - navodi se u saopštenju.

Kako kažu u JKP Gradske pijace, njihova strategija je usmerena ka unapređenju i modernizaciji pijačnih usluga savremenog doba, podizanju efikasnosti preduzeća, ali uz očuvanje tradicionalnog načina prodaje.

- Gradske pijace su izuzetno značajne za male poljoprivredne proizvođače i preduzetnike predstavljajući sigurno mesto plasmana njihovih proizvoda i izvor prihoda. Takođe, beogradske pijace su od neprocenjivog značaja, jer snabdevaju kvalitetnim i svežim namirnicama stanovnike Beograda - navode.

Posle otvaranja pijace Plilula, menadžment preduzeća planira da nastavi dalje uređenje svih beogradskih pijaca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2706644/otvaranje-palilulske-pijace-do-nove-godine

Kineski stručnjak prvi put na čelu FAO od osnivanja ove agencije UN

Doskorašnji zamenik ministra poljoprivrede Kine nedavno je izabran za direktora FAO, ubrzo ga imamo i u gostima u Srbiji. To je svakako još jedna potvrda odličnih odnosa Kine i Srbije, a velike agencije UN kao što je to FAO preneli su mediji.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i generalni direktor Organizacije UN za hranu i poljoprivredu Chu Dongju, koji je kao čelnik FAO prvi put u istoriji te organizacije posetio Srbiju, prisustvovali su danas otvaranju biogasnog postrojenja “Đurđević” u Subotištu kod Pećinaca. "Ovo je prvi put u istoriji FAO od 1945. da direktor FAO posećuje Jugoslaviju, Srbiju i Beograd", naglasio je Nedimović i dodao da je Chu došao u Srbiji jer se zainteresovao za srpsku poljoprivredu. Chu je, dodao je Nedimović, došao u Subotište, bio je danas i u Zemunu na pijaci- "Došao je da vidi srpsku poljoprivredu, ne da sluša neke lepe reči već da se uveri kako to funkcioniše kod nas", naveo je ministar. Podetio je da je Chu čovek koji je napravio revoluciju kada je reč o modernim tehnologijama u kinskoj poljoprivredi i na naučni način razrešio gomilu problema, kao i da nije slučajno što vodi jednu od najvećih organizacija u UN. "Nema boljeg intelektualnog potencijala nego što postoji u FAO kada je reč o hrani. Njihov posao je da pruže nama podršku i da nam približe sve ono što se dešava u svetu", naglasio je Nedimović i dodao da je digitalizacija sve prisutnija i u poljoprivredi. Doskorašnji zamenik ministra poljoprivrede Kine Chu Dongju rekao je novinarima da mu je velika čast što je došao u Srbiju i istakao da srpska poljoprivreda ima veliki potencijal, zbog velike prirodne raznovrsnosti. Chu je ukazao na značaj digitalizacije u poljoprivredi i dodao da je sa premijerkom Anom Brnabić razgovrao sa o "digitalnoj farmi", projektu koji se razvija u Srbiji. PET MB AGRAR je počeo 2018. sa izgradnjom biogasnog postrojenja za proizvodnju električne energije kapaciteta 1 MW i toplotne energije kapaciteta 1 MW, uz mogućnost proširenja proizvodnje električne energije na 2 MW. Za proizvodnju električne energije kao energenti koristi se kukuruzna silaža, stajnjak od goveda, klanični otpad, i ostale sirovine kao ostaci od prehrambene industrije,voća,povrća, odnsno sve materije koje su sklone truljenju. U sastavu Industrije mesa “Đurđević”, nalazi i firma PET MB Agrar koja se bavi poljoprivrednom i stočarskom proizvodnjom. PET MB Agrar poseduje farmu kapaciteta 2.000 junadi i obrađuje oko 750 hektara zemlje. Proizvodena električna energija dalje ide u električnu mrežu za masovno korišćenje, poznata kao zelena energija, dok se toplotna energija koristi za grejanje.

Nedimović je rekao da je digitalizacija relnost i da se sve vrti oko kupca i tržišta koje sve određuju. "Nije dovoljno samo proizvesti, već treba to i transportovati i prodati. Ova biogasna eletrana je primer kako je ceo krug zatvoren, sve je zaokruženo i ne postoji nijedan deo proizvodnje da ne može da se iskoristi - sve donosi prihod". Kaže da se je Industrija mesa “Đurđević” najveći izvoznik goveđeg mesa u Kinu. "Chu je kao zamenik ministra poljoprivrede Kine, pre nekoliko godina, prisustvovao kada je dobijen taj sertifikat za izvoz goveđeg mesa u Kinu", rekao je on i dodao da je izvoz goveđeg mesa iz Srbije u Kinu najmanje četiri puta veći nego, na primer, u Tursku. Ističe da će se sve u budućnosti vrteti oko smanjivanja troškova i da na primer transport u Kinu traje 45 dana. Chu je rekao da bi neka zemllja imala dobru poljoprivredu da je važno da ima dobre poljoprivrednike, kao i Ministarstvo poljoprivrede, a što Srbija sve ima. "Srpska poljprivreda nije samo poznata po kvanitetu već pre svega po kvalitetu i raznovrsnosti. U to sam se i lično uverio jutros kada sam posetio pijacu u Zemunu, došao sam bio na pravo mesto". Kako je rekao, Srbija zauzima svega dva odsto evropske teritorije, a njena flora i fauna učestvuje sa 30 do 40 odsto u biodiverziteta. Chu dodaje da nije došao u Srbiju kao pregovarač već u prijateljsku posetu i da bi želeo da svetu predstavi iskustva Srbije po pitanju digitalne farme, jer bi mnogi od nas u toj oblasti imali šta da nauče. Kada je reč o biogasnim energanama, Chu je kazao kroz smeh - lepo je što i dok spavate i dalje pravite novac. Vlasnik bio energane i klanice Milenko Đurđević je rekao da je energana napravljena kako bi se zaokružio ceo ciklus - da od njive i farme, klanice i biogasa, finalni proizvod bude kilovat struje i kilovat mesa. "Ovo postrojenje je dobro za ekologiju, jer sav otpad sa klanice i farme završava ovde. Očekujemo da ćemo vratiti investiciju za šest do sedam godina, možda i pre. Meso i energija je jedan proizvod kod nas", rekao je on. Vrednost investicije oko 3,5 miliona evra, sistem je digitalizovan u potpunosti sa daljinskim praćenjem procesa proizvodnje,a ugrađena oprema je od najpoznatijeg nemačkog proizvođača. Energana ima trenutno pet zaposlenih. Biogas je veoma fleksibilno gorivo i može se na efikasan način koristiti za kombinovanu proizvodnju elektricne toplotne ili rashladne energije, upumpavati u mrežu prirodnog gasa ili koristiti kao gorivo za pogon motornih vozila. Razvoj tehnike omogucio je izgradnju uspešnih postrojenja za proizvodnju toplotne i elektricne energije od biogasa na poljoprivrednim gazdinstvima. Time poljoprivreda može znacajne površine da angažuje za proizvodnju energije, te da uz proizvodnju hrane stice dodatni dohodak i proizvodnjom energije. Za razliku od fosilnih goriva, biogas je trajno obnovljivo gorivo, pošto se proizvodi od biomase, koja je ustvari živo skladište sunceve energije kroz fotosintezu. Korišcenje biogasa pomaže poboljšanju energetskog bilansa zemlje i dopronosi ocuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine.

www.tanjug.rs 

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700, a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.

Cene paprike po kilogramu:

* Manja i stnija od 50 do 60 dinara

* Na kutiju ili džak 70 do 80 dinara

* Leskovačka kurtovka 90 dinara

* Paprika na biranje od 100 do 150 dinara

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438804/Tezge-pucaju-pod-paprikama

Prvu turu ajvara prate visoke temperature, ali i naložena peć spremna za sezonu proizvodnje ajvara. Ovih dana debata je oko cene paprike, ali i oko najboljih vrsta povrća za najomiljeniji domaći specijalitet.

Pijačne tezge prepune su paprika, tu su dobro poznate sorte - slonovo uvo, šilja, rog, vezanka, dukat, babura i kurtovka. Ajvar se može napraviti skoro od bilo koje crvene paprike, međutim proizvođači uvek umeju da pronađu vrhunsku papriku od koje će dobiti vrhunski ajvar. Nisu sve vrste pogodne za proizvodnju ajvara, kod nas se najčešće koristi domaća kurtovka ili dukat paprika.

"Najbolja je crvena, što je mi ovde zovemo makedonka ili kurtovka. Kod nje nema mnogo otpada, nije puna vode i nema puno semena. Prvi dan je oljuštimo, cedimo celu noć i sutradan dodajemo zejtin i pržimo. Kada se dobro uprži, jedno tri sata, sipamo u vruće tegle i vakuumiramo. Proces je jednostavan, ali je rad težak. Da napravim 25 tegli treba mi dva dana, a on 50 kila paprike dobijem do 22 tegle", kaže Sara, proizvođačica paprike iz Niša.Kako dodaje, proizvođači čekaju da cena paprike padne, ali već sledeće nedelje većina će, bez obzira, krenuti u proizvodnju. Trenutno je u Nišu kilogram ove paprike od 70 do 100 dinara, a prošle godine je bio od 40 do 60 dinara. Tako bi ajvar na jugu Srbije sa 500 do 600 dinara po tegli mogao da skočiti i na 700 dinara.

I cene drugih vrsta paprike su visoke. Kilogram babure u marketima i pijacama je od 90 do 140 dinara, a šilje od 150 do 240 dinara.Proizvođači kažu da je najvažnije da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na vatru da ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse. Dobro je i ako je pljosnata, jer se lako peče samo sa dve strane i samim tim i lako ljušti.Ljiljana Milenković iz poljoprivrednog gazdinstva "Ajvar Tornado" kao najbolju vrstu za proizvodnju ajvara ističe domaću sortu dukat.

"Paprika je narandžaste boje, što daje lepu boju ajvara. Homogena je i mnogo miriše. Sa ajvarom od ove paprike već pet godina pobeđujemo na međunarodnim takmičenjima. Dukat se lako ljušti, brže isparava i brže se ukuvava. Nema puno bacanja. Pošto traži uzgoj na otvorenom, poljoprivrednici je ređe sade. Svaki proizvođač pored svima poznatih recepata ima i neku svoju caku i tajnu, tako i mi. Zato je i svaki ajvar drugačiji", rekla je Milenkovićeva.Pored originalnog ajvara od slatke crvene paprike, tu je i ajvar sa ljutim papričicama, kako ga ljudi zovu ljutenica, u koji ide i paradajz i beli luk. Verzija bez ljute papričice, samo sa belim lukom i paradajzom, naziva se pinđur. Za puniji ukus neko u ajvar dodaje i plavi patlidžan. Ajvar od zelenih paprika i plavog patlidžana zovu i malidžan. Naravno, svako mesto u Srbiji ima svoju varijantu ajvara, u čemu je i njegovo bogatstvo.Prema podacima Privredne komore Vojvodine, prosečna površina pod paprikom u Vojvodini u 2018. godini iznosila je 1,4 hiljade hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu znatno smanjena površina za čak 2,2 hiljade hektara, odnosno za skoro dve trećine.

Prosečan prinos paprike u Vojvodini u 2018. godini iznosio je 14,9 tona po hektaru, što je za 14 tona manje u odnosu na ostvareni evropski prosek.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-skocile-pijace-prepune-paprika-a-evo-koje-su-najbolje-za-ajvar/b5zjrdm

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Večeras su se ljubitelji Beogradskog noćnog marketa okupili na pijaci “Skadarlija”, gde je ovaj jedinstveni festival hrane i pića održan po 21. put.

Manifestacija koja spaja tradiciju i urbani duh grada, a koja se održava u večernjim satima na beogradskim pijacama postala je turistička atrakcija Beograda, koju je posetilo preko pola miliona sugrađana i turista. Pored najboljih pijačnih prodavaca – šampiona pijaca, večeras su se predstavile male porodične radionice, umetnici, dizajneri i zanatlije, koji su imali priliku da svoje proizvode ponude posetiocima ovog muzičko-gastronomskog festivala. Pijacom “Skadarlija” širili su se mirisi najboljih specijaliteta, koje su pripremali beogradski gastronomi, a festivalskoj atmosferi, u letnjem ritmu, doprineo je čuveni di-džej Brkati.

 

Beogradski noćni market prvi put je održan na pijaci “Skadarlija”, pre tri godine, pod sloganom “Novo lice pijace”, sa ciljem da se na zanimljiv i kreativan način predstave proizvođači iz cele Srbije i da pijace postanu prepoznatljiva turistička ponuda glavnog grada, uz podsticanje razvoja porodičnog preduzedništva i malih preduzeća.

 

Oko 60 proizvođača cveća i sadnica predstavilo je svoje proizvode juče na prvoj prolećnoj Novosadskoj cvetnoj pijaci, a Novosađani će i danas imati prilike da kod platoa, ispred Spensa, pronađu sve što im je potrebno za uređenje bašti, balkona i domova.Prolećni ciklus Novosadskih cvetnih pijaca organizuje Pokret gorana Novog Sada, a građani će, osim cveća i sadnica, moći da kupe i opremu za hortikulturu, dok će 13 proizvođača meda i hrane predstaviti svoje proizvode. Osim toga, prisutno je i nekoliko izlagača umetničkih zanata, a Sonja Kosović iz Pokreta gorana Novog Sada za „Dnevnik” ističe zadovoljstvo brojem dosadašnjih kupaca, uprkos lošijim vremenskim uslovima.

– Svaka sledeća pijaca će imati bolju ponudu i više izlagača – kazala je naša sagovornica. – Ove godine je Cvetna pijaca započela malo ranije, ali većini uzgajivača cveće dobro napreduje i ima ga dosta. Najviše je zastupljeno sezonsko cveće, zbog kojeg i posetioci najviše dolaze, a očekujem da će svaka sledeća pijaca biti još lepša, veća i mirisnija.

Da je jučerašnje oblačno i vetrovito vreme uticalo na Cvetnu pijacu potvrđuje prodavačica iz rasadnika „Loc” iz Budisave. Violeta Loc kaže da vremenske okolnosti znatno određuju kakva će biti prodaja cveća.– Kada je dan sunčan i lep, ima mnogo šetača, ljudi su prosto pozitivni i imaju veću želju i volju da kupuju, ali verujemo da će i vreme uskoro biti lepše – istakla je Violeta Loc. – Što se tiče asortimana, stvarno ima svega, od muškatli, koje imamo svake godine i koje se najviše pazare i kupuju, pa sve do petonija i medovine. Trudimo se da kupcima pomognemo u odabiru biljke, konsultujemo se o svemu i dajemo savete za sadnju, prihranu, zaštitu, kao i za cvetanje i samouzgajanje biljaka. Mislim da je to stvarno lepa i dobra manifestacija, na kojoj Novosađani na jednom mestu mogu da kupe sve što im treba.

Kada su u pitanju cene, tri petunije, kao i begonije se mogu kupiti za 100 dinara, dok bakopa košta 400. Za ukrasnu koprivu potrebno je izdvojiti oko 200 dinara, za krasulu 300, dok nevestin veo košta oko 250 dinara. Postoji veliki izbor različitih kaktusa, pa se mogu kupiti za 150 dinara, ali i za 600, dok agava košta 500 dinara. Popularne muškatle koštaju od 150 do 200 dinara, dok je za puzave potrebno izdvojiti oko 250.Nama su privukle pažnju jagode, koje koštaju od 100 do 150 dinara, dok sadnice čeri-paradajza koštaju 50 dinara. Kada je u pitanju začinsko bilje, za bosiljak je potrebno izdvojiti 120 dinara, za mentu 150, majčinu dušicu 150, peršun 120, dok sadnica lovora košta 500 dinara.

Naredna „Cvetna pijaca” održaće se sledećeg vikenda, 12. i 13. aprila, a danas je za najmlađe organizovana radionica „Sasvim prirodna subota” s početkom u 10.30 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/novosadska-cvetna-pijaca-veliki-izbor-cveca-i-sadnica-06-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31