Prvu turu ajvara prate visoke temperature, ali i naložena peć spremna za sezonu proizvodnje ajvara. Ovih dana debata je oko cene paprike, ali i oko najboljih vrsta povrća za najomiljeniji domaći specijalitet.

Pijačne tezge prepune su paprika, tu su dobro poznate sorte - slonovo uvo, šilja, rog, vezanka, dukat, babura i kurtovka. Ajvar se može napraviti skoro od bilo koje crvene paprike, međutim proizvođači uvek umeju da pronađu vrhunsku papriku od koje će dobiti vrhunski ajvar. Nisu sve vrste pogodne za proizvodnju ajvara, kod nas se najčešće koristi domaća kurtovka ili dukat paprika.

"Najbolja je crvena, što je mi ovde zovemo makedonka ili kurtovka. Kod nje nema mnogo otpada, nije puna vode i nema puno semena. Prvi dan je oljuštimo, cedimo celu noć i sutradan dodajemo zejtin i pržimo. Kada se dobro uprži, jedno tri sata, sipamo u vruće tegle i vakuumiramo. Proces je jednostavan, ali je rad težak. Da napravim 25 tegli treba mi dva dana, a on 50 kila paprike dobijem do 22 tegle", kaže Sara, proizvođačica paprike iz Niša.Kako dodaje, proizvođači čekaju da cena paprike padne, ali već sledeće nedelje većina će, bez obzira, krenuti u proizvodnju. Trenutno je u Nišu kilogram ove paprike od 70 do 100 dinara, a prošle godine je bio od 40 do 60 dinara. Tako bi ajvar na jugu Srbije sa 500 do 600 dinara po tegli mogao da skočiti i na 700 dinara.

I cene drugih vrsta paprike su visoke. Kilogram babure u marketima i pijacama je od 90 do 140 dinara, a šilje od 150 do 240 dinara.Proizvođači kažu da je najvažnije da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na vatru da ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse. Dobro je i ako je pljosnata, jer se lako peče samo sa dve strane i samim tim i lako ljušti.Ljiljana Milenković iz poljoprivrednog gazdinstva "Ajvar Tornado" kao najbolju vrstu za proizvodnju ajvara ističe domaću sortu dukat.

"Paprika je narandžaste boje, što daje lepu boju ajvara. Homogena je i mnogo miriše. Sa ajvarom od ove paprike već pet godina pobeđujemo na međunarodnim takmičenjima. Dukat se lako ljušti, brže isparava i brže se ukuvava. Nema puno bacanja. Pošto traži uzgoj na otvorenom, poljoprivrednici je ređe sade. Svaki proizvođač pored svima poznatih recepata ima i neku svoju caku i tajnu, tako i mi. Zato je i svaki ajvar drugačiji", rekla je Milenkovićeva.Pored originalnog ajvara od slatke crvene paprike, tu je i ajvar sa ljutim papričicama, kako ga ljudi zovu ljutenica, u koji ide i paradajz i beli luk. Verzija bez ljute papričice, samo sa belim lukom i paradajzom, naziva se pinđur. Za puniji ukus neko u ajvar dodaje i plavi patlidžan. Ajvar od zelenih paprika i plavog patlidžana zovu i malidžan. Naravno, svako mesto u Srbiji ima svoju varijantu ajvara, u čemu je i njegovo bogatstvo.Prema podacima Privredne komore Vojvodine, prosečna površina pod paprikom u Vojvodini u 2018. godini iznosila je 1,4 hiljade hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu znatno smanjena površina za čak 2,2 hiljade hektara, odnosno za skoro dve trećine.

Prosečan prinos paprike u Vojvodini u 2018. godini iznosio je 14,9 tona po hektaru, što je za 14 tona manje u odnosu na ostvareni evropski prosek.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-skocile-pijace-prepune-paprika-a-evo-koje-su-najbolje-za-ajvar/b5zjrdm

Proteklog vikenda u Čalmi, u opštini Sremska Mitrovica, održan je skup proizvođača paradajza. razgovarano je o mogućnostima udruživanja povrtara radi boljeg plasmana „crvenog zlata” jer sve češće veliki kupci traže da kupe odjednom po deset i više tona. U Čalmi postoji otkupno mesto, ali udruživanjem bi se moglo više postići jedinstvenim nastupom pred velikim izvoznicima, industrijom i državom, smatraju povrtari. Na području Čalme, Divoša, Sviloša, Manđelosa, Erdevika… ovog proleća posejano je oko 50 jutara paradajza i rod bi trebalo da teži bar 200 tona.

Proizvođače može ohrabriti, kako se čulo, to što paradajzom počinju da se bave mladi ljudi u nameri da od njega ostvare egzistenciju i budućnost. Proizvođači ističu i da im ulaganje u posao kvari i klima pošto su iz godine u godinu vremske (ne)prilike sve manje naklonjene poljoprivredi na otvorenom prostoru pa je sa skupa poručeno da bez osiguranja useva ne vredi kretati u biznis.

– Nema leka protiv ćudi vremena pa je samo u osiguranju roda spas jer u slučaju klimatskih neprilika povrtari mogu da naplate štetu od osiguravajućih kuća – kaže Zoran Trebovac. On, kako kaže, sav rod proda na kvantaškim pijacama, i da ove godine cena paradajza ide naruku velikim proizvođačima. Trenutno je kilogram paradajza na veliko 30 i 35 dinara, a pre nedelju dana mogao se prodati i za 80. Lane je u ovo doba na veliko bio jeftiniji, koštao je 20 i 25 dinara. Domaćin skupa bio je Zoran Čavić, koji sadi paradajz već 20 godina i ima zaokruženu proizvodnju. U kućnim uslovima kuva, cedi, naliva u flaše i prodaje.

– Neki kupci dođu, a nekima nosim – kazao je za „Dnevnik” Čavić, navodeći da sada u poslu on i supruga imaju pomoć od sina i snahe. – Svake godine imamo između 15.000 i 20.000 litara paradajza i bez problema se sve proda jer svako domaćinstvo godišnje potroši bar 15 litara kuvanog paradajza. On je u tom biznisu sve postigao samostalno, kupujući svake godine ponešto od opreme za preradu. Sada ima registrovanu robnu marku „Fruškogorac” i zadovoljan je kako posao ide.Već pet godina kuvani paradajz je 110 dinara litar, pa prerađivači paradajza kažu da bi tolika cena trebalo da bude i ove jeseni i zime.

Što se tiče cene svežeg paradajza, ona nije ni izbliza kao pre desetak dana, kada je kilogram bio iznad 150 dinara, a sada se može kupiti, bar je tako na novosadskim pijacama, za 80 i 90 dinara.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povrtarima-treba-udruzene-za-crveno-zlato-12-08-2019

Večeras su se ljubitelji Beogradskog noćnog marketa okupili na pijaci “Skadarlija”, gde je ovaj jedinstveni festival hrane i pića održan po 21. put.

Manifestacija koja spaja tradiciju i urbani duh grada, a koja se održava u večernjim satima na beogradskim pijacama postala je turistička atrakcija Beograda, koju je posetilo preko pola miliona sugrađana i turista. Pored najboljih pijačnih prodavaca – šampiona pijaca, večeras su se predstavile male porodične radionice, umetnici, dizajneri i zanatlije, koji su imali priliku da svoje proizvode ponude posetiocima ovog muzičko-gastronomskog festivala. Pijacom “Skadarlija” širili su se mirisi najboljih specijaliteta, koje su pripremali beogradski gastronomi, a festivalskoj atmosferi, u letnjem ritmu, doprineo je čuveni di-džej Brkati.

 

Beogradski noćni market prvi put je održan na pijaci “Skadarlija”, pre tri godine, pod sloganom “Novo lice pijace”, sa ciljem da se na zanimljiv i kreativan način predstave proizvođači iz cele Srbije i da pijace postanu prepoznatljiva turistička ponuda glavnog grada, uz podsticanje razvoja porodičnog preduzedništva i malih preduzeća.

 

Oko 60 proizvođača cveća i sadnica predstavilo je svoje proizvode juče na prvoj prolećnoj Novosadskoj cvetnoj pijaci, a Novosađani će i danas imati prilike da kod platoa, ispred Spensa, pronađu sve što im je potrebno za uređenje bašti, balkona i domova.Prolećni ciklus Novosadskih cvetnih pijaca organizuje Pokret gorana Novog Sada, a građani će, osim cveća i sadnica, moći da kupe i opremu za hortikulturu, dok će 13 proizvođača meda i hrane predstaviti svoje proizvode. Osim toga, prisutno je i nekoliko izlagača umetničkih zanata, a Sonja Kosović iz Pokreta gorana Novog Sada za „Dnevnik” ističe zadovoljstvo brojem dosadašnjih kupaca, uprkos lošijim vremenskim uslovima.

– Svaka sledeća pijaca će imati bolju ponudu i više izlagača – kazala je naša sagovornica. – Ove godine je Cvetna pijaca započela malo ranije, ali većini uzgajivača cveće dobro napreduje i ima ga dosta. Najviše je zastupljeno sezonsko cveće, zbog kojeg i posetioci najviše dolaze, a očekujem da će svaka sledeća pijaca biti još lepša, veća i mirisnija.

Da je jučerašnje oblačno i vetrovito vreme uticalo na Cvetnu pijacu potvrđuje prodavačica iz rasadnika „Loc” iz Budisave. Violeta Loc kaže da vremenske okolnosti znatno određuju kakva će biti prodaja cveća.– Kada je dan sunčan i lep, ima mnogo šetača, ljudi su prosto pozitivni i imaju veću želju i volju da kupuju, ali verujemo da će i vreme uskoro biti lepše – istakla je Violeta Loc. – Što se tiče asortimana, stvarno ima svega, od muškatli, koje imamo svake godine i koje se najviše pazare i kupuju, pa sve do petonija i medovine. Trudimo se da kupcima pomognemo u odabiru biljke, konsultujemo se o svemu i dajemo savete za sadnju, prihranu, zaštitu, kao i za cvetanje i samouzgajanje biljaka. Mislim da je to stvarno lepa i dobra manifestacija, na kojoj Novosađani na jednom mestu mogu da kupe sve što im treba.

Kada su u pitanju cene, tri petunije, kao i begonije se mogu kupiti za 100 dinara, dok bakopa košta 400. Za ukrasnu koprivu potrebno je izdvojiti oko 200 dinara, za krasulu 300, dok nevestin veo košta oko 250 dinara. Postoji veliki izbor različitih kaktusa, pa se mogu kupiti za 150 dinara, ali i za 600, dok agava košta 500 dinara. Popularne muškatle koštaju od 150 do 200 dinara, dok je za puzave potrebno izdvojiti oko 250.Nama su privukle pažnju jagode, koje koštaju od 100 do 150 dinara, dok sadnice čeri-paradajza koštaju 50 dinara. Kada je u pitanju začinsko bilje, za bosiljak je potrebno izdvojiti 120 dinara, za mentu 150, majčinu dušicu 150, peršun 120, dok sadnica lovora košta 500 dinara.

Naredna „Cvetna pijaca” održaće se sledećeg vikenda, 12. i 13. aprila, a danas je za najmlađe organizovana radionica „Sasvim prirodna subota” s početkom u 10.30 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/novosadska-cvetna-pijaca-veliki-izbor-cveca-i-sadnica-06-04-2019

 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 3.240 tona robe.

Najviše se trgovalo: krastavcem (471 t), krompirom (310 t), paradajzom (260 t), tikvicom (171 t), dinjom (150 t), breskvom (135 t), jabukom (105 t), crnim lukom (103 t), paprikom (97 t), kupusom (91 t), trešnjom (42 t), lubenicom (51 t), pomorandžom (50 t) i šargarepom (23 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: dinje (35 t → 150 t), paprike (56 t → 97 t),  krompira (246 t → 310 t), breskve (79 t → 135 t), krastavca (444 t → 471 t), pomorandže (38 t → 50 t) i dok je promet: šargarepe (100 t → 23 t), trašnje (100 t → 42 t) i  jabuke (115 t → 105 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

krompir mladi              40 - 60 din.

kupus mladi                50 - 70 din.

crni luk                        30 - 35 din.

krastavac                    25 - 40 din.

paradajz                      60 - 90 din.

šargarepa                   40 - 80 din.

tikvica                          30 - 45 din.

paprika                        50 - 140 din.

pečurke šampinjoni    80 - 100 din. (pakovanje)

jabuka                         40 - 100 din.

breskva                       60 - 100 din.

dinja                            30 - 50 din.

lubenica                      45 - 55 din.

trešnja                         100 - 150 din.

pomorandža               80 - 120 din.

banana                       80 - 100 din.

limun                          120 - 200 din.

 

Pre tačno sto godina održana je prva Skupština piljara Srbije na Zelenom vencu. Danas je u čast tom jubileju JKP "Gradske pijace" organizovalo svečanu sednicu Skupštine Poslovnog udruženja "Pijaca Srbije".  

Na sednici je istaknut značaj daljeg razvoja i unapređenja rada pijaca, imajući u vidu da 80.000 poljoprivrednih gazdinstava na oko 400  pijaca plasira svoje proiyvode i da je pijačno snadbevanje od vitalnog interesa za sve građane, kao i ekonomiju malih i srednjih gazdinstava i njihovoih porodica.

Govorilo se i o značaju manifestacija kao što je Beogradski noćni market, koji je održan upravo na pijaci "Zeleni venac" pod sloganom “Život je igra”.

Direktor JKP "Gradske pijace" Ivan Sočo poručio je da je pijaca "Zeleni venac" dugo znana u gradu i širom Srbije, a da su se tu pre sto godina prvi put piljari okupili kako bi pokušali da reše sve probleme pijačnog poslovanja.

Na  ovom događaju je predstavljena prezentacija o značaju i planovima JKP “Gradske pijace” Beograd, viziji budućnosti, kako posluju veletržnice i pijace širom sveta, naročito pijace u Barseloni, koju su naši predstavnici posetili kako bi razmenili iskustva i učinili rad pijaca besprekornim.

- Koncept zelene zarđale tezge na livadi treba zaboraviti i preći na nešto modernije - rekao je direktor “Gradskih pijaca” Ivan Sočo.

U JKP “Gradske pijace” zadovoljni su s radom u prethodnom periodu.

- Koliki je značaj dobrog poslovanja vidimo kroz rad pijaca širom sveta. Mi smo ponosni na ono što je urađeno prethodnih godina, uspeli smo Beogradu da vratimo pijace - dodao je Sočo.

On je istakao da je to prepoznato i od strane svetskih udruženja, što je i dovelo do toga da Beograd sledeće godine bude domaćin Svetskog kongresa veletržnica i pijaca, koji će se održati od 25. do 28. septembra.

Poserbno su žene ovog puta bile zastupljene na Noćnom marketu tako da smo probali rane specijalitete. O svemu više u Agrobiznis magazinu www.agrobiznis.rs 

Na  ovom događaju je predstavljena prezentacija o značaju i planovima JKP “Gradske pijace” Beograd, viziji budućnosti, kako posluju veletržnice i pijace širom sveta, naročito pijace u Barseloni, koju su naši predstavnici posetili kako bi razmenili iskustva i učinili rad pijaca besprekornim.

- Koncept zelene zarđale tezge na livadi treba zaboraviti i preći na nešto modernije - rekao je direktor “Gradskih pijaca” Ivan Sočo.

 

U JKP “Gradske pijace” zadovoljni su s radom u prethodnom periodu.

- Koliki je značaj dobrog poslovanja vidimo kroz rad pijaca širom sveta. Mi smo ponosni na ono što je urađeno prethodnih godina, uspeli smo Beogradu da vratimo pijace - dodao je Sočo.

On je istakao da je to prepoznato i od strane svetskih udruženja, što je i dovelo do toga da Beograd sledeće godine bude domaćin Svetskog kongresa veletržnica i pijaca, koji će se održati od 25. do 28. septembra.

Nakon svečane sednice uručene su nagrade za doprinos i promociju pijaca u Srbiji, a neki od nagrađenih su Grad Beograd, ministarstva građevine, poljoprivrede i trgovine, opština Savski venac, Privredna komora Srbije a među nagrađenima je i redakcija Agrobiznis magazine u čije ime je priznanje primio glavni i odgovorni urednik Goran Đaković.

 

U čast jubileju, stogodišnjici održavanja prve Skupštine piljara Srbije, koja je bila davne 1918. godine na Zelenom vencu, 27. aprila na istoimenoj pijaci biće organizovana Skupština Udruženja pijaca Srbije, a nakon toga, Beogradski Noćni Market i još jedno veliko okupljanje ljubitelja ove manifestacije.
Beogradski Noćni Market pod sloganom „Život je igra“ povodom jubileja koji je izuzetno značajan za pijačnu delatnost, okupiće velike šampione pijaca, najbolje dizajnere i najveštije umetnike svog zanata, kao i majstore kulinarstva.
U večernjim časovima, na pijaci „Zeleni venac“, jednoj od najstarijih i najlepših pijaca u gradu, prisetićemo se važnosti okupljanja i druženja, podelićemo pozitivnu energiju i nezaboravne trenutke, a sve to uz domaću robu, umetnike i proizvođače koji i u ovom, kao i u prošlom veku na pijačnim tezgama sa ponosom predstavljaju svoje najbolje i nakvalitetnije proizvode.
I na ovom marketu posetioce manifestacije očekuje dobra muzika uz fantastičnu DJ ekipu, a za atraktivan program u slavljeničkom raspoloženju biće zadužen Teatar Mimart sa hodačima na štulama, žonglerima i pantomimičarima koji će sigurno obradovati najmlađe sugrađane, a odrasle podsetiti da je život igra!
Na dan održavanja manifestacije, 27. aprila, pijaca „Zeleni venac“ radiće do 12 časova, a kapije će ponovo biti otvorene od 18 časova, pa sve do ponoći. Organizatori manifestacije su JKP „Gradske pijace“ i „Redesign“ doo.
I posle jednog veka - vidimo se na pijacama!

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 856 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (243 t), šargarepom (139 t), krompirom (92 t), crnim lukom (89 t), jabukom (68 t), pomorandžom (44 t), prazilukom (27 t), zelenom salatom (23 t) i cveklom (20 t). 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (146 t → 243 t), šargarepe (117 t → 139 t), krompira (58 t → 92 t), crnog luka (86 t → 89), jabuke (62 t → 68 t), praziluka (18 t → 27 t), zelene salate (16 t → 23 t) i cvekle (11 t → 20 t), dok je promet: pomorandže (62 t → 44 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

crni luk                        25 - 35 din.

praziluk                       50 - 65 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

cvekla                         35 - 40 din.

zelena salata              150 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

Obim građevinskih radova na prestoničkim pijacama ne jenjava ni tokom zime. Pijace koje se uređuju nalaze se na centralno - gradskom području i u prigradskim naseljima, te rukovodstvo JKP „Gradske pijace“ dokazuje da su sve pijace u sastavu preduzeća podjednako važne. Trenutno se obavljaju radovi na sedam pijaca, i to:

Pijaca „Palilula“ – radovi na izgradnji najmodernije pijace u jugoistočnoj Evropi

Pijaca „Smederevski đeram“ – radovi na asfaltiranju pijace i postavljanju nove, moderne led rasvete

 

 

Pijaca „Zvezdara“, popularni Cvetko – nastavak radova na postavljanju montažno-demontažne opreme za zaštitu robe, zakupaca i posetilaca pijace od sunca i atmosferskih padavina



Pijaca T.C. „Novi Beograd“, popularni Stari Merkator – dopremanje novih, funkcionalnih bokseva za prodaju robe široke potrošnje na asfaltiranom delu pijace



Na pijacama „Senjak“, „Dušanovac“ i „Zemun“, pokrivaju se proredi, u cilju zaštite od sunca i atmosferskih padavina, zakupaca, kupaca i robe koja se izlaže na tezgama.
Pijaca „Senjak“

 

 

 

Pijaca „Dušanovac“

Pijaca „Zemun“

 



Prošlu 2017. godinu obeležili su radovi na poboljšanju uslova trgovine na preko 20 pijaca, koji su finansirani isključivo iz sopstvenih sredstava. I pored toga, Gradske pijace ostvarile su dobit, koja je za čak 43% veća od plana za celu 2017. godinu i iznosi 198.229.714,00 dinara. Radovi su nastavljeni i u 2018. godini, kako bi poljoprivredne proizvođače, sa dolaskom proleća dočekao lepši radni ambijent.

Neuređen i u potpunosti zapušten plato pijace „Smederevski đeram“, nestaće u narednih nekoliko dana, s obzirom da su u toku pripremni radovi na asfaltiranju koji će obuhvatiti 2.700 m2.

Kako bi se omogućilo svim zakupcima ove zvezdarske pijace da nastave sa radom i ostvaruju prihode za svoje domaćinstvo, tokom uređenja pijačnog platoa, radovi će se obaviti u tri faze. Tezge su dislocirane u natkriveni deo pijace gde će zakupci svoju prodaju obavljati, a sugrađani moći da kupuju kod svog omiljenog prodavca.

Nakon završetka radova na asfaltiranju pijačnog kompleksa, stare gvozdene i neuslovne tezge biće zamenjene restilizovanim.

JKP „Gradske pijace“ apeluju na stanovnike Zvezdare da imaju strpljenje prilikom izvođenja radova, a preduzeće će nastaviti da radi na unapređenju uslova prodaje i kupovine, kako bi sve beogradske pijace dobile izgled kakav zaslužuju.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30