Evropska unija sve više radi na Zelenom planu i očuvanju bioraznovrsnosti, ali i na zaštiti zdravlja ljudi i menjanju prehrambenih sistema u globalne standarde i njihovu održivost. Skladno tome, novom strategijom planira da smanji upotrebu pesticida za 50 odsto.

Dok su poljoprivrednici država članica suočeni sa smanjenim brojem aktivnih materija i sredstava za zaštitu bilja, istovremeno iz drugih zemalja uvoze proizvode tretirane s tim istim hemijskim sredstvima koji su unutar Unije zabranjeni.O tom je problemu odlučio progovoriti evropski poverenik za poljoprivredu Januš Vojčehovski kada je na video konferenciji s francuskim senatorima izrekao svoj stav: "Mislim da ne smemo da dozvolimo uvoz proizvoda tretiranim pesticidima koji su zabranjeni u Evropi".Pristup EU standardima hrane i zaštite životne sredine doprineo je tome da poljoprivreda predstavlja kamen spoticanja u trgovinskim sporazumima, naročito s SAD-om. Poverenik je rekao da bi se na ovom području mogle javiti poteškoće s obzirom na potrebu da se slede pravila Svetske trgovinske organizacije, ali da bi uvoz trebalo da bude podvrgnut istim standardima koji se primenjuju u Evropi.

Prema podacima od prošle godine, više od četvrtine pesticida i srodnih sredstava koja se koriste u SAD-u zabranjena je u EU, odnosno od oko 400 miliona tona koliko oni godišnje iskoriste, nešto više od stotinu tona ne sme u EU, a sada ih je još više.Podsećamo, tamo je registrovano preko 1.000 slučajeva bolesti izazvanih pesticidom koji sadrži materiju hlorpikrinom koji je zabranjen u ostalim delovima sveta. Evropski poljoprivrednici, ekološki aktivisti i neki političari već dugo kritikuju EU i zbog nedoslednosti u primeni istih pravila na uvezene prehrambene proizvode, poput genetski modifikovanih proizvoda (GMO).

Trgovinski sporazum koji je EU potpisala sa zajedničkim tržištem "Mercosur" iz Južne Amerike pokrenuo je kontroverzu oko poljoprivrednih i ekoloških standarda, nateravši neke države članice EU da odustanu od ratifikacije sporazuma.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/vojcehovski-ne-smemo-da-dozvolimo-uvoz-hrane-tretirane-pesticidima-zabranjenim-u-eu/61178/

Pre primene pesticida, potrebno je ukazati poljoprivrednim proizvođačima na pravilno mešanje pesticida. Postoji potreba primene odjednom više pesticida, jer se sa takvim tretmanom suzbija više štetnih organizama. Obavezno pre primene pesticida pročitati deklaraciju i uputstvo za primenu pesticida. U uputstvu je označeno za svaki pesticid sa kojim pesticidima se ne sme mešati. Zakonom je regulisano da je obavezno pridržavanje ovih uputstava. Ako u uputstvu ne piše sa kojim se pesticidima ne sme mešati dati pesticid, potrebno je uraditi test kompatibilnosti.

Test se obavlja na sledeći način:

Napuni se staklena tegla do polovine vodom. Potom se doda ista količina preparata koje planiramo da pomešamo, jedan po jedan, prvo se dodaje čvrsta pa tečna komponenta. Teglu treba protresti i ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Ako je došlo do bilo kakve fizičke promene kao što je, na primer, odvajanje slojeva, taloženje, zagrevanje, preterano penušanje preparati nisu kompatibilni i ne smeju se koristi zajedno.

Način na koji se obavlja mešanje pesticida je sledeći:

Napuni se rezervoar do 1/4 vodom ili drugim nosačem
Pre dodavanja preparata u rezervoar obavezno ih izmešati sa malo vode (ili drugog nosača)
Dodavanje preparata se obavlja po sledećem redosledu:
-Prvo staviti čvrste formulacije–WF,DF,WDG;
-Tečne formulacije – SC,SL;
-Praškaste formulacije–S,SP;
-Adjuvanti;
-Koncentrati za emulziju–EC
Nakon dodavanja preparat dodati ostatak vode ili drugog nosača
Obaviti mešanje u rezervoaru i u toku tretiranja stalno obavljati mešanje pripremljenog rastvora.
Prilikom pripreme rastvora potrebno je da poljoprivredni proizvođači koriste propisanu zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, masku.

Izvor:Agrobiznis magazin

Na takmičenju za najbolju inovativnu ideju Univerziteta u Novom Sadu u okviru projekta "Space4Women", prvo mesto od 65 prijavljenih osvojila je "Biorazgradiva mikrokapsula" tima BMC sa Tehnološkog fakulteta.

Takmičenje je održano krajem godine u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, kada je Jelena Konstantinović, inženjerka razvoja pesticida i doktorantkinja koja se bavi istraživanjima u oblasti mikrokapsulacije, sa Vesnom Radovanović, inženjerkom tehnologije u privredi i doktorantkinjom na Biotehnologiji, predstavila svoju ideju. Htele su da spoje privredu sa naukom i dobiju preparat koji je inovativan, ekološki prihvatljiv i koji može da se komercijalizuje. Timu se pridružila i Nevena Veličković, inženjerka tehnologije i master inženjerka inovacija i Valentina Radovanović, master inženjerku menadžmenta.

Bez isparenja

 

- Naša ideja se zasniva na tehnologiji mikrokapsulacije pesticida, pri čemu se dobijaju biorazgradive mikrokapsule, koje služe za izolovanje aktivne materije pesticida. Na taj način se sprečavaju toksična isparenja pesticida i zapaljivost, odnosno štetni uticaji na čoveka i životnu sredinu. Pored toga, uloga mikrokapsule podrazumeva i kontrolisano otpuštanje aktivne materije pesticida čime se produžava delovanje pesticida, a samim tim smanjuje broj tretiranja poljoprivrednih useva i doza primene. Izolovanjem pesticida u mikrokapsulu takođe se smanjuje gubljenje hemikalija pod uticajem spoljašnjih faktora, a ujedno se sprečava i raznošenje čestica pesticida na površine koje nisu tretirane – kaže Jelena Konstantinović iz tima BMC za "Blic".

Tim BMC: Vesna Radovanović, Nevena Veličković, Valentina Radovanović i Jelena Konstantinović
Tim BMC: Vesna Radovanović, Nevena Veličković, Valentina Radovanović i Jelena Konstantinović

Priznanja ovde nisu stala. Ideja "Biorazgradiva mikrokapsula" na takmičenju "Najbolja poslovna ideja" Univerziteta u Novom Sadu u okviru prekogranične saradnje Mađarske i Srbije plasirala se među prva tri mesta. Na velikom međunarodnom superfinalu u Segedinu u Mađarskoj krajem marta, predstavljaće Srbiju i Novosadski univerzitet.

 

Bezbednost

Pesticidi predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i imaju ozbiljne ekološke posledice po životnu sredinu. Na svakoj etiketi pesticida pišu koje su opasnosti i mere koje sprečavaju njihov štetni uticaj. Problem je u tome što se ljudi često ne pridržavaju propisanog uputstva za rukovanje.

- Naš izum, pesticid u biorazgradivoj mikrokapsuli, ekonomski je isplativ i za poljoprivrednike, ali i za kompaniju koja ga proizvodi. Preparat je produženog i jačeg delovanja, bezbedniji za rukovanje. Pored toga, ovakav vid formulacije pesticida smanjuje potrošnju ugljovodoničnih rastvarača, samim tim smanjuje količinu opasnog otpada, smanjuje cenu ambalaže, tako da je ova vrsta formulacije pesticida za obe strane ekonomičnija. Kada bi se sve aktivne materije koje se koriste za zaštitu bilja mikrokapsulirale, smanjila bi se potrošnja pesticida i do 50 odsto, a efekat aktivne materije bi bilo jači. Budućnost formulacije pesticida je u mikrokapsulaciji – nastavljaju naše sagovornice.

Tržišni potencijal

Veruju da njihova ideja ima veliki tržišni potencijal. Povećanjem populacije raste potreba za intenzivnijom proizvodnjom hrane. Klimatske promene koje negativno utiču na prinose dovele su do ekspanzije upotrebe preparata, to uzrokuje zagađenje zemljišta, vazduha i vode. Takođe, usled napada korova, insekata i biljnih bolesti, gubi se 20 do 40 odsto u proizvodnji hrane. Zato su pesticidi sve potrebniji, ali moraju biti ekološki prihvatljivi.

 

Izvor: Izvor: https://www.blic.rs/  

Zahvaljujući preventivnim merama nadležnih službi i udruženja pčelara, trovanje pčela pre upotrebe sredstava za zaštitu bilja uspelo je značajno da se spreči, a njihov opstanak najviše ugrožava tretiranje komaraca i krpelja iz vazduha, što ujedno podrazumeva veće kolicine pesticida.Načelnik Fitosanitarne inspekcije za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević rekao je da imaju dobru saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije i da je ona dovela do toga da je bilo manje trovanja na terenu, i da inspekcija bude prisutnija.

Milojević ističe da je Ministarstvo poljopriverde i Uprava za zaštitu bilja pokrenula pitanje prijema novih inspektora.

Sledeće godine imaćemo 14 novih inspektora, inspekcije će biti više prisutne na terenu i savetovati poljoprivredne proizvođače da pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja i da imaju bolju saradnju sa organizacijom pčelara, dodao je.
Zoran Ivanović, načelenik Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu istakao je da mehanizmi koji su uspostavljeni prethodnih godina dobro funkcionišu.

U sistuacijama kad je neophodno i kad dođe do trovanja, Uprava za veterinu sa Savezom pčelara radi na podizanju javne svesti, a kampanja, odnosno informisanje, o tome mora trajti neprekidno. Mehanizmi funkcionišu dobro, i obe inspekcije -

Fitosanitarna i Veterinarska izlaze na teren kada se desi trovanje, naveo je Ivanović.

Pčelari su, kaže, dobili informaciju kako da pretrpljenu štetu minimizuju.

On takođe upozorava da pesticidi u najvećem broju slučajeva izazivaju masovan pomor.

Predsednik Odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)Miloš Bogdanović objašnjava da su dva najveća problema usled kojih dolazi do trovanja pčela tretiranje krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele i nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja.

On je nakon konferencije na kojoj su predstavljeni godišnji rezultati po pitanju trovanja pčela i preduzete mere rekao da

Savez pčelarskih organizacija učestvuje u četvorogodišnjem projektu zahvaljujući konkursu NALED-a koji se odnosi na zaštitu pčela od trovanja.

Ove godine organizovane su akcije, okrugli stolovi, štampani edukativni posteri kako bi se podigla svest o značaju zaštite pčela.

Radi napuštanja ove štne prakse i edukacije poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi pesticida, pocetkom decembra je pokrenuta inicijativa potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela.

Potpisivanjem deklaracije lokalne samouprave pokazuju da prepoznaju probleme sa kojim se suocavaju pčelari.

Cilj Delakracije je da da se podstaknu aktivnosti na postepenom ukidanju tretiranja krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, bolja kordinacija opština u aktivnostima u cilju pravilne upotrebe pesticida kako ne bi dolazilo do trovanja.

On je pozvao gradonačelnike i predsednike opština da potpišu deklaraaciju i da se te mere sprovode na terenu i tako smanji trovanje pčela.

SPOS i NALED su pokrenuli i onlajn peticiju za sve gradane koji žele da podrže borbu za ocuvanje pcela.

Pozivam sve ljubitelje prirode da se uključe u akciju zaštite pčela i potpišu peticicju jer time štitimo sebe i budućnost, rekao je on i dodao da bi poljoprirednici zimski period trebalo da iskoriste i informišu se o pravilnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja.

Podsetio je da je bilo masovnih slučajeva trovanja od početka cvetanja voća i kasnije tokom sezone u Kikindi.

Nenad Portić iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije podseto je da je ove godine taj Savez počeo projekat sa NALED-om, USAID-om i Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Važno je da se pojača svest o pravilnoj i kontrolisanoj upotrebi pestičica, informacije su doprele do poljoprivrednika i nadamo se da će im biti od značaja, rekao je on.

Pčele godišnje podižu prinose u srpskoj poljoprivredi za 226 miliona evra ili 556 evra po košnici, navodi se u zvanicnoj proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

I pored cinjenice da su pcele zaslužne za oprašivanje 80 odsto biljaka koje se koriste u ishrani, cak 59 gradova i opština direktno ugrožava njihov opstanak jer tretira komarce i krpelje i iz aviona i sa zemlje, dok njih 11 zaprašuje iskljucivo iz vazduha što je najlošiji nacin jer zahteva upotrebu vece kolicine pesticida, pokazuje istraživanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koje je deo projekta Javno-privatni dijalog za razvoj koji sprovodi NALED u saradnji sa Republickim sekretarijatom za javne politike, a uz podršku USAID-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pesticidi-najstetniji-za-pcele-raditi-na-sistemu-zastite-27-12-2019

Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno uticati na životnu sredinu, i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže.

Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi. Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja.

Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje. Ovaj postupak se izvodi na sledeći način: ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu.

Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane 14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj način sprečite njihovo dalje korišćenje.

Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca, ili neki drugi proizvod.

Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.

Šta sa viškom pesticida iz prskalice?

Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali, ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/10/zastita-bilja/saveti-kako-koristiti-pesticide/

Kada budete pročitali ovaj tekst do kraja, biće vam jasno zbog čega smo upotrebili izraz pametna upotreba pesticida. Možda niste znali, ali svaka načeta boca, ili bilo koje pakovanje pesticida predstavlja otpad i to opasan. Pored opasnosti koju predstavlja neiskorišćeni pesticid predstavlja i gubitak za proizvođača, jer su utrošena značajna sredstva u njegovu nabavku.
U nastavku slede korisni saveti, ne samo stručnjaka već i iskusnih proizvođača, ali i proizvođača pesticida. Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno
uticati na životnu sredinu i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže. Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi.
Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja. Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje.
Ovaj postupak se izvodi na sledeći način:
ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu. Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane
14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj
način sprečite njihovo dalje korišćenje.
Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca ili neki drugi proizvod. Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.
Šta sa viškom pesticida iz prskalice?
Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne
napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Francuska je prva evropska država koja je zabranila upotrebu pet pesticida za koje naučnici smatraju da su štetni za pčele, piše britanski Telegraf.

Reč je o neonikotinoidima na koje su kao na potencijalne trovače pčela odavno ukazivali pčelari i pobornici zaštite životne sredine. Protiv ove zabrane bili su poljoprivrednici koji su tvrdili da će se bez ovih pesticida teško boriti protiv patogena koji napadaju njihove useve.

Pošto je Francuka otišla korak dalje u zabrani u odnosu na EU, francuski poljoprivrednici tvrde da će dodatno trpeti jer neće biti konkurentni. Naime, Francuska je zabranila upotrebu neonikotinoida na otvorenom polju ali i u staklenicima.

Neonikotinoidi se inače povezuju sa sindromom nestajanja pčela, problemom koji je aktuelan poslednjih godina u celom svetu. Osim pesticida neki od uzroka nestajanja pčela navode se i virusi, gljivice i grinje. U pojednim pčelinjacima širom sveta nestalo je i do 90% pčela.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605428/francuska-prva-u-eu-zabranila-upotrebu-pesticida-stetnih-za-pcele

Ambalaža od pesticida gomila se u Srbiji, dok je sve manje kapaciteta za tretman tog opasnog otpada u Austriji i Švajcarskoj, zemljama u koje ga Srbija izvozi, rečeno je u Privrednoj komori Srbije Pored toga, tretman opasnog otpada koji se iz Srbije izvozi do najbližeg postojenja u Beču poskupeo je 100 odsto za godinu dana i očekuje se dodatno poskupljenje do kraja godine, a veliki problem je što će, navode u PKS, izvoz biti zabranjen, ali se još ne zna konkretno kada će se to desiti.

U PKS kažu da su u stalnom kontaktu s resornim ministarstvom i Agencijom za zaštitu životne sredine u cilju pronalaženja adekvatnog, kako kratkoročnog, tako i dugoročnog rešenja za opasan otpad.

Vodimo veliki dijalog i sa industrijom da nađemo kratkoročno rešenje, prvo da rešimo ovaj otpad koji se nagomilao u industriji, rekao je za Tanjug sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku indsutriju i indrustriju nemetala Dragan Stevanović.

Naglasio je da je dugoročno rešenje tog problema izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji.

Stevanović kaže da postoje privatni investiori koji žele da prave postrojenja za tertman opasnog otpada u Srbiji, što je, dodaje, važno rešenje, jer će u budućnosti biti zabranjen izvoz opasnog otpada.

Svaka država će morati da obavlja tretman svog opasnog otpada, rekao je Stevanović i dodao da se o zabrani izvoza opasnog otpada uveliko priča, ali da se još ne zna kada će se to dogoditi, da su bile najave da će stupiti na snagu 2019. godine, a da je sada taj rok pomeren na 2020. godinu.

Za pesticide je rekao da u samoj plastičnoj ambalaži ostavljaju tragove, mikroelemente, i da se taj plastični otpad zato smatra opasnim.

Trenutno je situacija takva da ovlašćeni operateri, i pored potpisanih ugovora s proizvođačima, nisu u mogućnosti da preuzmu opasnu ambalažu. Tako dolazimo u situaciju da proizvođači sredstava za zaštitu bilja, prozivođači boja i lakova sa svojom opasnom ambalažom imaju veliki problema jer nemaju gde da je skladište. Oni su popunili svoje skladišne kapacitete i nastao je problem, pat pozicija, kaže Stevanović.

Naveo je i da je sama Evropa zatrpana opasnim otpadom, a da operateri u Srbiji koji su ovlašćeni za skladištenje, transport i preuzimanje opasnog otpada, odnosno opasne ambalže, nemaju više gde da ga isporučuju.

Mi dobijamo samo mrvicu za izvoz tog otpada. Jedino rešenje je pravljenje postrojenja za tertman opasnog otpada u Srbiji, to je dugoročno rešenje, a kratkotrajno je da probamo da rešimo problem izvozom, rekao je Stevanović.

Naveo je da u Austriji i Švajcarskoj, međutim, nema dovoljno kapaciteta, tako da se slobodni kapaciteti za opasni otpad iz Srbije dobijaju tek kada te države obave tretman svog opasnog otpada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/pat-pozicija-kako-se-resiti-opasnog-otpada-03-08-2019

U Srbiji je registrovano 800 pesticida i oko 70 odsto hrane prska se raznim hemikalijama, ali će domaći poljoprivrednici ubuduće morati da prođu obuku i dobiju sertifikat za njihovo korišćenje.

Stručnjaci kažu da se u Srbiji, na primer, jabuka prska više od 16 puta, dok je svetski standard tri puta, objavio je danas RTS.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja rekao je da je primena pesticida veoma osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena, jer su, kako je naveo, "patogeni prešli u naš region".Trkulja je upozorio da problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida, kao i da mnogi preparati potpuno gube efikasnost.

"Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva", rekao je Trkulja.On je istakao da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

"Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba", rekao je Trkulja.Upitan da li građani, po plodovima koje kupuju, mogu vide da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja je odgovorio da se to ne može proceniti u prodavnici ili na pijaci. "Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima", pojasnio je. Prema njegovim rečima, veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja EU i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe.

Trkulja je rekao i da je trend uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkata.

"Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji", rekao je Trkulja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hemikalijama-tretirano-70-odsto-hrane-u-srbiji-registrovano-800-pesticida/xfe95p0

U Srbiji plastični ambalažni otpad čini oko četiri posto ukupne količine otpada, a reciklažom je obuhvaćeno svega 15 posto ukupnog platičnog otpada. Stupanje na snagu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu 2009. godine uveden je princip da „zagađivač plaća“, a sam sistem je organizovan u skladu sa direktivama EU koje nalažu propisivanje nacionalnih ciljeva o količini ambalaže koju je potrebno reciklirati.Kada govorimo o plastičnoj i PET ambalaži posebna pažnja treba da se posveti poljoprivrednoj plastici. Naime, posle svake sezone ostaje velika količina poljoprivrednog otpada koji zahteva posebno odlaganje i reciklažu koja je skuplja u odnosu na reciklažu ostale vrsta plastike.
Zašto? Za pakovanje pesticida koriste se polietilenske boce koje se zbog velike molekularne mase praktično ne mogu razgraditi u prirodi. Većina poljoprivrednika takve boce spaljuje ili odlaže na otpad što je neprihvatljivo kada je u pitanju zaštita životne sredine. Spaljivanje plastike uzrokuje generisanje
visoke koncentracije opasnih gasova i oslobađanje u vazduh ekstremno toksičnih jedinjenja koja lako mogu da iz vazduha pređu u zemljište i na taj način budu uključena i u lanac ishrane. Nepropisno odlaganje otpadne plastike u seoskim gazdinstvima i farmama može prouzrokovati zagađenje zemljišta i podzemnih voda i uticati na zdravlje ljudi, biljaka i životinja. Pored toga ovako odložena plastika izložena spoljnim uslovima može postati leglo zaraze, jer privlačeći razne vrste glodara, komaraca i sličnih prenosilaca zaraznih oboljenja.
Šta kaže zakon?
Prema Pravilniku o odlaganju poljoprivredne ambalaže koji je donet pre sedam godina, a u skladu sa Zakonom o zaštiti bilja, precizno je propisano kako se odlaže poljoprivredna ambalaža. Prema ovom pravilniku za prikupljanje i uništavanje ambalaže od pesticida i đubriva zadužen je proizvođač ili uvoznik koji je ambalažu i pustio u promet. Dužnost poljoprivrednika je da prazne boce od pesticida ispere vodom tri puta, tu tečnost utroši u tretiranju biljaka i praznu ambalažu odloži na sigurno mesto na kome neće biti ugrožen biljni i životinjski svet. Prikupljanje ambalaže u kojoj su bili upakovani pesticidi, odnosno đubriva, organizuje proizvođač ili zastupnik inostranog proizvođača pesticida, odnosno đubriva.
Prema zakonu strogo je zabranjeno prazne ambalaže od pesticida bacati u vode (izvore, bunare, reke, jezera, bare) jame, kanale, kanalizacione mreže, pored
puteva, na deponije, kao i na drugi način na koji može doći do zagađenja životne sredine. Prazna ambalaža se od područnih sabirnih centara transportuje do proizvođača, odnosno uvoznika, i uništava u postrojenju za reciklažu i kontrolisano spaljivanje otrovnog otpada. Troškovi prikupljanja i uništavanja prazne
ambalaže padaju na teret proizvođača, odnosno uvoznika.
Međutim, slovo zakona je jedno, a praksa nešto drugo. Trenutne procene su da se kod nas godišnje, suprotno zakonima, nekontrolisano deponuje oko 10 miliona komada različite ambalaže. Ipak, naši ratari i voćari su svesni opasnosti poljoprivredne ambalaže po životnu sredinu, pa se često i sami raspituju šta da rade sa njom. Pre tri godine pokrenut je pilot program organizovanog prikupljanja i uništavanja ambalažnog otpada sredstava za zaštitu bilja i to preko udruženja SECPA. U saradnji sa kolegama iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Sombor, 2016. prvi put je realizovano preuzimanje ambalažnog otpada od individualnih (manjih) poljoprivrednih proizvođača u regionu Sombora. Vrlo brzo se pokazalo da je ovaj projekat uspešan, pa je proširen
i na druge regione u Srbiji. Po već ustaljenoj praksi iz prethodnih godina, SECPA će i u 2019. godini, u ime svojih članica, organizovati akcije sakupljanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja, pa se individualnim poljoprivrednim proizvođačima pruža mogućnost da besplatno predaju otpadnu ambalažu i tako doprinesu njenom adekvatnom zbrinjavanju. Detaljne informacije o tačnom vremenu i lokacijama sakupljanja ambalažnog otpada već sada
je moguće videti na sajtu SECPA, a ovakva obaveštenja biće dostupna i putem lokalnih samouprava, info-panoa i lokalnih medija.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31