U voćnjacima gde želite da proizvodite voće po organskim princimima ne možete upotrebljavati lako rastvorljiva mineralna đubriva, već umesto njih morate koristiti prirodna đubriva proizvedena na farmi dakle ili kompost, stajnjak ili zelenišno đubrivo uz mulčiranje i naravno obradu zemljišta. Cilj đubrenja u zasadima organskog voća je ishrana mikroorganizama u zemljištu. Upotrebom plodoreda različitih kultura i stvaranjem povoljnih useva za korisne organizme teži se manjoj upotrebi veštačkih đubriva i pesticida.

Kod ovakve proizvodnje se ne koristite herbicidi, već se samo mogu kombinovati mehaničke mere borbe protiv korova evntualno možete primeniti i termičku kontrolu korova ili travne pokrivače.

Nikako ne koristiti sintetičke hemijske pesticide, da bi se umanjila šteta treba raditi na poboljšanju biološke aktivnosti zemljišta. Stručnjaci savetuju i da koristite one voćne vrste i sorte koje su dobro adaptirane na klimatske uslove lokaliteta. U zasadima treba saditi otporne sorte i upotrebljavati prirodne aktivne supstance o čemu se informišite u stručnoj literaturi.

Dr Hans Miler švajcarski agrarni političar, smatra se začetnikom organsko - biološke poljoprivrede, koja je počela da se razvija još od 60-ih godina XX veka. Njegov osnovni cilj bio je da stvori farme koje će biti što je moguće manje zavisne od spoljnjih faktora. On je poznat i po tome što je poljoprivrednicima pripisao odgovornost za javno zdravlje. Zdravo zemljište je osnovni preduslov za zdrave biljke i životinje, a zatim i ljude govorio je Miler.

Stručnjaci tvrde da svaki tip poljoprivredne proizvodnje podrezumeva uticaj velikog broja ekoloških faktora i rezultira određenim problemima u zaštiti bilja. Na primer, povećana pojava štetnih insekata obično je posledica vremenskih prilika. Ekološka ravnoteža često je narušena od strane spoljašnjih faktora koji potiču iz prirode ili čovekovih aktivnosti.

Karakteristično za organske voćnjake je i to da:

redovi se ne održavaju u čistom stanju u toku čitave godine;
međuredni prostori u voćnjaku su prekriveni samoniklim biljem i kose se po potrebi;
samoniklo rastinje ostaje na ivicama parcela;
podstiče se naseljavanje pojedinih životinjskih vrsta i to tako što se unose veštačka gnezda poput gomilica kamenja i dveta.
Kod postojećih zasada može se preći na organsku poljoprivredu i taj period traje 3-4 godine. U tom periodu se radi sledeće:

primenjivati mere za poboljšanje strukture zemljišta;
primeniti mere za popravku zemljišta poput obogaćivanja humusom i aktivnosti u zemljištu
koristiti organska đubriva
prilagoditi ekološke uslove uz pomoć živih ograda, vetrozaštitnih pojaseva i izolacionih polja sa samoniklim biljem koja su stanište korisnih životinja
Gde podići zasad?

Kada je u pitanju organska proizvodanja pogodnija su brdsko planinska područja, jer je u takvim agroekološkim uslovima daleko lakše sprovoditi zaštitu od važnijih prouzrokovača bolesti i štetočina.

Ako se u blizini nalaze samonikle voćke, trebalo bi ih ukloniti kako ne bi predstavljale izvor bolesti i štetočina. Preporučuje se 300 - 400 m udaljenosti divljih prenosilaca ili drugih zasada

Ako je na zemljištu gde se planira podizanje zasada u prethodnoj godini bila primenjivana zaštita hemijskim sredstvima, to zemljište dobija status prelaznog perioda od dve godine. Ukoliko je zemljište bilo neobrađeno tri i više godina, nakon izvršenih analiza, može odmah da dobije status za proizvodnju organskog voća. Najbolji predusevi za mnoge vrste voćaka su strna žita, a idelano bi bilo da je predusev heljda jer je ona glavni konkurent korovima tako da će zemljište ostati nakon nje čisto. Pravac sadnje treba da bude sever jug zbog bolje osvetljenosti. Kod ovakvog modela proizvodnje rastojanja između stabala su veća, manja je produktivnost, veći je utrošak radnih sati i to naročito ručnog rada. Međutim to se sve naravno odražava i na cenu ploda koji se sve više traži, naročito u zemljama EU.

Korisni insekti i mikroogranizmi za organsku proizvodnuju voća

Za organsko voćarstvo veliki značaj imaju predatori – korisni insekti. Među njima najznačajniji korisni insekti su bubamare. One se hrane uglavnom lisnim, krvavim i štitastima vašima, nekim vrstama paukovih grinja i pepelnicom. Počinju da se hrane čim se pojave u proleće, a svoja jaja ležu u blizini kolonija vaši. Značaj za proizvodnju imaju i ose kao i predatorne grinje koje se takođe mogu hraniti sporama gljiva, hifama ili polenom. Osim crvene paukove grinje, hrane se i rđastom grinjom. Predatorne grinje su veoma osetljive na pesticide.Najvažnija bakterija u organskoj proizvodnji voća je Bacillus thuringiensis. Gusenice je unose u organizam hranom, a bakterijski endotoksin ih ubija. Zaražene gusenice prestaju da se hrane jedan dan nakon unosa bakterije, i nakon nekoliko dana uginu. Postoji nekoliko sojeva bakterije, ali jedino tip A ima značaja u kontroli gusenica u voćnjaku. Posebno je efikasna u suzbijanju mrazovca.

Odnedavno se u kontroli puževa golaća koristi nematoda Phasmarhabditis hermaphrodita koja parazitira na puževima, razmnožava se unutar njih i ubija ih. Nematoda se unosi navodnjavanjem u vlažno zemljište i pruža zaštitu do šest nedelja u optimalnim uslovima.

U organskoj proizvodnji voća korisno je prisustvo ptica koje hraneći se larvama insekata doprinose njihovoj biološkoj kontroli i grabljivica koje se hrane miševima i voluharicama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Miloš Milošević, diplomirani inženjer zaštite bilja i prehrambene tehnologije, sa svoje dve diplome i stečenim znanjem, posvećeno radi na vrlo važnim ciljevima,
a to je proizvodnja zdravstveno bezbedne hrane, očuvanje životne sredine i prirodnog sklada, kako u svojoj proizvodnji, ali i savetujući druge poljoprivredne proizvođače. Iza sebe ima dosta godina radnog iskustva, počevši da radi u struci odmah nakon završetka studija, nakon mnogo uspešno rešenih problema iza sebe, odlučio je da nam ilustruje makar deo svoje zanimljive priče.
Kako bi vam što bolje približili njegovu uspešnu i lepu priču, u srdačnom razgovoru smo mu postavili par pitanja, o njegovom dosadašnjem radu, paralelnom studiranju na dva studijska programa i o budućim planovima. Nastavak pročitajte u tekstu koji sledi…
Miloše, s obzirom na to da ste diplomirali na dva studijska programa, koliko je bilo teško napraviti takvu odluku, studirati dva odseka paralelno i kakva je odricanja tokom studija to zahtevalo?
„Nisam ni pesnik, ni slikar, da bih vam mogao rečima, ili bojama opisati period tokom studiranja, ali pokušaću da vam približim. Sve ovo možda zvuči strašno,
ali uopšte nije tako, ako se čovek dobro organizuje, dakle, dobra organizacija je 50% uspeha. Uz Božiju pomoć i našu snagu i trud, čoveku je sve lakše. Studirati dva studijska programa, a kasnije tokom studija i biti u radnom odnosu jeste prilično zahtevno, potrebno je dosta vremena odvojiti za savladavanje istih. Međutim, uz dobru organizaciju privatne stvari netrpe. Ako prosek nije bitan i studira se čisto da bi se prošlo onda ostaje dosta slobodnog vremena, u suprotnom je teško uskladiti sve, i dobre ocene, posao i hobi. Jednostavno čovek se mora odreći jednog zarad drugog, da ne ulazimo u detalje, stvar je individualna i zavisi od osobe do osobe. Rezultat toga bio je, ne jedna, već dve diplome koje su „ulaznice“ za dalji posao u struci. Nije bilo uvek lako, ali je bilo uvek lepo“ – izjavio je Miloš za magazin Agrobiznis.
Da li je vaš rad orjentisan ka zaštiti bilja ili prehrambenoj tehnologiji, ili ste pak izvukli određene paralele i našli zlatnu sredinu između ove dve branše?
„Tokom studijskog programa zaštite bilja i paralelno rada u praksi, javila mi se želja da upišem u poslednjoj godini paralelno i smer prehrambene tehnologije, a povrh svega i kurs za nutricionistu, sve to iz razloga kako bi ono što iz semena isklija pa sve do trpeze umeo da najbolje razumem, primenim i tako najbolje pomognem sebi a i drugima.“ – ilustruje Miloš
On takođe navodi da je posao našao i od samog početka radi u sektoru zaštite bilja, ali da paralelno sa tim, dosta pažnje posvećuje hrani, odnosno vodeći računa da hrana koju poljoprivredni proizvođači proizvode uz njegovu pomoć i savete, bude ispravna, zdravstveno bezbedna i odličnog kvaliteta, spremna za naše tržište. U današnjem modernom dobu, veoma je važno voditi računa o ishrani, što je donekle postao savremeni trend. Sve više ljudi vodi računa o tome šta jede, ali isto tako, veoma mali broj ljudi obraća pažnju na to kakvog je kvaliteta hrana koju konzumiramo i da li je zdravstveno bezbedna.
U nadi da ćemo saznati ključne odgovore u vezi hrane, to pitanje smo postavili Milošu, odnosno kakvu hranu jedemo i kolika je odgovornost inženjera zaštite bilja u procesu proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane?
„Agrar sa potencijalom da hrani pola Evrope transparentno je pretvoren u deponiju GMO smeća i mesnih proizvoda sumnjivog kvaliteta. Srbija ima 4,8 miliona hektara oranica, sa potencijalnom proizvodnjom procenjenom na 100 milijardi evra i izvozom od samo 2 milijarde. Mrtvi kapital leži, a 600.000 hektara plodnih njiva zaraslih u korov. Poljoprivreda i stočarstvo pouzdanije doje državu od zlatnih i srebrnih rudnika. Odgovornost inženjera zaštite bilja u procesu proizvodnje ima značajnu ulogu od momenta sadnje pa do berbe plodova. Obostrana saradnja uvek daje najbolje rezultate. Inženjer zaštite bilja je dužan da se ažurira svakodnevno i da znanje deli sa onima koji traže isto kako bi bili zadovoljni i jedan i drugi.“ – objašnjava Miloš
Veliku ulogu u savremenom konceptu proizvodnje hrane igraju pesticidi. Da li se danas dovoljno vodi računa o pravilnoj primeni pesticida?
„Danas se nedovoljno vodi računa o karenci, maksimalnim brojem tretiranja jednog pesticida u jednom te istom usevu i sl., otuda i ostaci pesticida u plodovima jer se upravo ne poštuju propisane mere. Ne postoji knjiga tretiranja kod proizvođača, pa je sve haotično i nesređeno. Neke zemlje Evropske unije su ovu oblast uredile uvođenjem zadruga, koje odrede seme, đubrivo i zaštitna sredstva za kulturu koja se seje. Tako je lanac odgovornosti jasniji, a kupac u svakom trenutku može da sazna čime je proizvod tretiran.“ – tvrdi Miloš. Iz vaših odgovora nije teško zaključiti da se zalažete za koncept života u skladu sa prirodom, a to podrazumeva takođe funkcionisanje u seoskoj sredini. Šta imate da poručite mladim ljudima koji bi svoje ambicije i ideje usmerili ka agraru, radu sa biljkama, kontaktu sa prirodom i životom na selu?
„Proširimo svoje znanje, poznanje i tako ćemo transformisati svoju svest. Pamet u glavu, samo postavite sebi ciljeve i držite se toga. Biće tu mnogih iskušenja, ali budite istrajni i čvrsti kao stena i na kraju će se isplatiti. Život na selu je prirodni ambijent stvoren za čoveka. U gradu sabereš vreme koje provedeš čekajući lift, autobus, semafore, gužve u prodavnici, banci itd. i dobiješ poražavajući podatak. Citiraću fenomenalnu izreku Danila Lazovića koja
kaže: „Prava gospoda živi u selu, zato se i kaže, živi na svom imanju. U selu je imanje, u gradu je nemanje, svuda u svetu aristokratija živi na selu, van grada, u svojim kućama, a ne zgradama. Šta ste kada živite u gradu? Samo „čekač liftova“. Probajte, rizikujte! Ako pobedite, bićete srećni! Ako izgubite bićete mudriji!“ – ističe Miloš Milošević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

* Pre otvaranja obavezno detaljno pročitati upustvo o primeni preparata;

* Proveriti da preparatu nije istekao rok primene i da se njegova primena uklapa u rok primene pred berbu plodova;

* Proveriti da ne postoji opasnost od trovanja pčela koje u voćnjaku, vinogradu posećuju korov ili druge biljke u fazi cvetanja. Pre tretiranja obavestiti pčelare u susedstvu do tri kilometra udaljenosti, najmanje na tri dana pred prskanje useva u cvetanju. Stoku iz tretiranog objekta udaljiti najmanje za tri nedelje

*Proceniti stepen opasnosti za susedne biljke usled zanošenja kapi;

*Pribor za spravljanje rastvora i prskalica moraju biti čisti i bez ostatka pesticida od ranijeg tretiranja;

* Nikako ne koristiti istu prskalicu i za tretiranje korova. Ako se to desi, obavezno izvršiti detaljno pranje prskalice deterdžentom za suđe i dobro isprati vodom;

* Koristiti uvek sveže spravljenu tečnost za prskanje koju treba obavezno sipati kroz gusto sito u prskalicu, kako bi odstranili mehaničku nečistoću koja može dovesti do začepljenja dizni prskalice

* Koristiti samo onu količinu (koncentracuju, dozu) preparata, koja je navedena u upustvu o primeni određenog preparata;

* Određenu količinu preparata najpre pomešati sa malo vode, a zatim postuno, uz mešanje, razblažiti do potrebne koncentracije.

* Tretiranje tako obaviti da budu dovoljno okvašeni i lice i naličje lista

* Biljke ne prskati posle kiše ili jake rose, dok su mokre, jer na lišću imaju dovoljno tečnosti pa ne može da primi novu količinu;

* Izbegavati prskanje u cvetu izuzev preparata koji nisu otrovni za pčele;

* Izbegavati prskanje po vetru, pri visokim temperaturama i u sparnim danima. Prskati ujutro posle rose ili kasno popodne, a najbolje pred sumrak;

* Ako se pri mešanju tečnog preparata sa vodom izdvaja pri dnu ili na površini vodenog stuba uljani sloj, takvu smešu(mešavinu) ne treba koristiti jer može biti fitotoksična za gajenu biljku.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/13/zastita-bilja/vazne-napomene-za-primenu-pesticida/

Evropska unija sve više radi na Zelenom planu i očuvanju bioraznovrsnosti, ali i na zaštiti zdravlja ljudi i menjanju prehrambenih sistema u globalne standarde i njihovu održivost. Skladno tome, novom strategijom planira da smanji upotrebu pesticida za 50 odsto.

Dok su poljoprivrednici država članica suočeni sa smanjenim brojem aktivnih materija i sredstava za zaštitu bilja, istovremeno iz drugih zemalja uvoze proizvode tretirane s tim istim hemijskim sredstvima koji su unutar Unije zabranjeni.O tom je problemu odlučio progovoriti evropski poverenik za poljoprivredu Januš Vojčehovski kada je na video konferenciji s francuskim senatorima izrekao svoj stav: "Mislim da ne smemo da dozvolimo uvoz proizvoda tretiranim pesticidima koji su zabranjeni u Evropi".Pristup EU standardima hrane i zaštite životne sredine doprineo je tome da poljoprivreda predstavlja kamen spoticanja u trgovinskim sporazumima, naročito s SAD-om. Poverenik je rekao da bi se na ovom području mogle javiti poteškoće s obzirom na potrebu da se slede pravila Svetske trgovinske organizacije, ali da bi uvoz trebalo da bude podvrgnut istim standardima koji se primenjuju u Evropi.

Prema podacima od prošle godine, više od četvrtine pesticida i srodnih sredstava koja se koriste u SAD-u zabranjena je u EU, odnosno od oko 400 miliona tona koliko oni godišnje iskoriste, nešto više od stotinu tona ne sme u EU, a sada ih je još više.Podsećamo, tamo je registrovano preko 1.000 slučajeva bolesti izazvanih pesticidom koji sadrži materiju hlorpikrinom koji je zabranjen u ostalim delovima sveta. Evropski poljoprivrednici, ekološki aktivisti i neki političari već dugo kritikuju EU i zbog nedoslednosti u primeni istih pravila na uvezene prehrambene proizvode, poput genetski modifikovanih proizvoda (GMO).

Trgovinski sporazum koji je EU potpisala sa zajedničkim tržištem "Mercosur" iz Južne Amerike pokrenuo je kontroverzu oko poljoprivrednih i ekoloških standarda, nateravši neke države članice EU da odustanu od ratifikacije sporazuma.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/vojcehovski-ne-smemo-da-dozvolimo-uvoz-hrane-tretirane-pesticidima-zabranjenim-u-eu/61178/

Pre primene pesticida, potrebno je ukazati poljoprivrednim proizvođačima na pravilno mešanje pesticida. Postoji potreba primene odjednom više pesticida, jer se sa takvim tretmanom suzbija više štetnih organizama. Obavezno pre primene pesticida pročitati deklaraciju i uputstvo za primenu pesticida. U uputstvu je označeno za svaki pesticid sa kojim pesticidima se ne sme mešati. Zakonom je regulisano da je obavezno pridržavanje ovih uputstava. Ako u uputstvu ne piše sa kojim se pesticidima ne sme mešati dati pesticid, potrebno je uraditi test kompatibilnosti.

Test se obavlja na sledeći način:

Napuni se staklena tegla do polovine vodom. Potom se doda ista količina preparata koje planiramo da pomešamo, jedan po jedan, prvo se dodaje čvrsta pa tečna komponenta. Teglu treba protresti i ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Ako je došlo do bilo kakve fizičke promene kao što je, na primer, odvajanje slojeva, taloženje, zagrevanje, preterano penušanje preparati nisu kompatibilni i ne smeju se koristi zajedno.

Način na koji se obavlja mešanje pesticida je sledeći:

Napuni se rezervoar do 1/4 vodom ili drugim nosačem
Pre dodavanja preparata u rezervoar obavezno ih izmešati sa malo vode (ili drugog nosača)
Dodavanje preparata se obavlja po sledećem redosledu:
-Prvo staviti čvrste formulacije–WF,DF,WDG;
-Tečne formulacije – SC,SL;
-Praškaste formulacije–S,SP;
-Adjuvanti;
-Koncentrati za emulziju–EC
Nakon dodavanja preparat dodati ostatak vode ili drugog nosača
Obaviti mešanje u rezervoaru i u toku tretiranja stalno obavljati mešanje pripremljenog rastvora.
Prilikom pripreme rastvora potrebno je da poljoprivredni proizvođači koriste propisanu zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, masku.

Izvor:Agrobiznis magazin

Na takmičenju za najbolju inovativnu ideju Univerziteta u Novom Sadu u okviru projekta "Space4Women", prvo mesto od 65 prijavljenih osvojila je "Biorazgradiva mikrokapsula" tima BMC sa Tehnološkog fakulteta.

Takmičenje je održano krajem godine u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, kada je Jelena Konstantinović, inženjerka razvoja pesticida i doktorantkinja koja se bavi istraživanjima u oblasti mikrokapsulacije, sa Vesnom Radovanović, inženjerkom tehnologije u privredi i doktorantkinjom na Biotehnologiji, predstavila svoju ideju. Htele su da spoje privredu sa naukom i dobiju preparat koji je inovativan, ekološki prihvatljiv i koji može da se komercijalizuje. Timu se pridružila i Nevena Veličković, inženjerka tehnologije i master inženjerka inovacija i Valentina Radovanović, master inženjerku menadžmenta.

Bez isparenja

 

- Naša ideja se zasniva na tehnologiji mikrokapsulacije pesticida, pri čemu se dobijaju biorazgradive mikrokapsule, koje služe za izolovanje aktivne materije pesticida. Na taj način se sprečavaju toksična isparenja pesticida i zapaljivost, odnosno štetni uticaji na čoveka i životnu sredinu. Pored toga, uloga mikrokapsule podrazumeva i kontrolisano otpuštanje aktivne materije pesticida čime se produžava delovanje pesticida, a samim tim smanjuje broj tretiranja poljoprivrednih useva i doza primene. Izolovanjem pesticida u mikrokapsulu takođe se smanjuje gubljenje hemikalija pod uticajem spoljašnjih faktora, a ujedno se sprečava i raznošenje čestica pesticida na površine koje nisu tretirane – kaže Jelena Konstantinović iz tima BMC za "Blic".

Tim BMC: Vesna Radovanović, Nevena Veličković, Valentina Radovanović i Jelena Konstantinović
Tim BMC: Vesna Radovanović, Nevena Veličković, Valentina Radovanović i Jelena Konstantinović

Priznanja ovde nisu stala. Ideja "Biorazgradiva mikrokapsula" na takmičenju "Najbolja poslovna ideja" Univerziteta u Novom Sadu u okviru prekogranične saradnje Mađarske i Srbije plasirala se među prva tri mesta. Na velikom međunarodnom superfinalu u Segedinu u Mađarskoj krajem marta, predstavljaće Srbiju i Novosadski univerzitet.

 

Bezbednost

Pesticidi predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i imaju ozbiljne ekološke posledice po životnu sredinu. Na svakoj etiketi pesticida pišu koje su opasnosti i mere koje sprečavaju njihov štetni uticaj. Problem je u tome što se ljudi često ne pridržavaju propisanog uputstva za rukovanje.

- Naš izum, pesticid u biorazgradivoj mikrokapsuli, ekonomski je isplativ i za poljoprivrednike, ali i za kompaniju koja ga proizvodi. Preparat je produženog i jačeg delovanja, bezbedniji za rukovanje. Pored toga, ovakav vid formulacije pesticida smanjuje potrošnju ugljovodoničnih rastvarača, samim tim smanjuje količinu opasnog otpada, smanjuje cenu ambalaže, tako da je ova vrsta formulacije pesticida za obe strane ekonomičnija. Kada bi se sve aktivne materije koje se koriste za zaštitu bilja mikrokapsulirale, smanjila bi se potrošnja pesticida i do 50 odsto, a efekat aktivne materije bi bilo jači. Budućnost formulacije pesticida je u mikrokapsulaciji – nastavljaju naše sagovornice.

Tržišni potencijal

Veruju da njihova ideja ima veliki tržišni potencijal. Povećanjem populacije raste potreba za intenzivnijom proizvodnjom hrane. Klimatske promene koje negativno utiču na prinose dovele su do ekspanzije upotrebe preparata, to uzrokuje zagađenje zemljišta, vazduha i vode. Takođe, usled napada korova, insekata i biljnih bolesti, gubi se 20 do 40 odsto u proizvodnji hrane. Zato su pesticidi sve potrebniji, ali moraju biti ekološki prihvatljivi.

 

Izvor: Izvor: https://www.blic.rs/  

Zahvaljujući preventivnim merama nadležnih službi i udruženja pčelara, trovanje pčela pre upotrebe sredstava za zaštitu bilja uspelo je značajno da se spreči, a njihov opstanak najviše ugrožava tretiranje komaraca i krpelja iz vazduha, što ujedno podrazumeva veće kolicine pesticida.Načelnik Fitosanitarne inspekcije za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nenad Milojević rekao je da imaju dobru saradnju sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije i da je ona dovela do toga da je bilo manje trovanja na terenu, i da inspekcija bude prisutnija.

Milojević ističe da je Ministarstvo poljopriverde i Uprava za zaštitu bilja pokrenula pitanje prijema novih inspektora.

Sledeće godine imaćemo 14 novih inspektora, inspekcije će biti više prisutne na terenu i savetovati poljoprivredne proizvođače da pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja i da imaju bolju saradnju sa organizacijom pčelara, dodao je.
Zoran Ivanović, načelenik Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu istakao je da mehanizmi koji su uspostavljeni prethodnih godina dobro funkcionišu.

U sistuacijama kad je neophodno i kad dođe do trovanja, Uprava za veterinu sa Savezom pčelara radi na podizanju javne svesti, a kampanja, odnosno informisanje, o tome mora trajti neprekidno. Mehanizmi funkcionišu dobro, i obe inspekcije -

Fitosanitarna i Veterinarska izlaze na teren kada se desi trovanje, naveo je Ivanović.

Pčelari su, kaže, dobili informaciju kako da pretrpljenu štetu minimizuju.

On takođe upozorava da pesticidi u najvećem broju slučajeva izazivaju masovan pomor.

Predsednik Odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)Miloš Bogdanović objašnjava da su dva najveća problema usled kojih dolazi do trovanja pčela tretiranje krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele i nepravilna upotreba sredstava za zaštitu bilja.

On je nakon konferencije na kojoj su predstavljeni godišnji rezultati po pitanju trovanja pčela i preduzete mere rekao da

Savez pčelarskih organizacija učestvuje u četvorogodišnjem projektu zahvaljujući konkursu NALED-a koji se odnosi na zaštitu pčela od trovanja.

Ove godine organizovane su akcije, okrugli stolovi, štampani edukativni posteri kako bi se podigla svest o značaju zaštite pčela.

Radi napuštanja ove štne prakse i edukacije poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi pesticida, pocetkom decembra je pokrenuta inicijativa potpisivanja Deklaracije o zaštiti pčela.

Potpisivanjem deklaracije lokalne samouprave pokazuju da prepoznaju probleme sa kojim se suocavaju pčelari.

Cilj Delakracije je da da se podstaknu aktivnosti na postepenom ukidanju tretiranja krpelja i komaraca iz vazduha sredstvima otrovnim za pčele, bolja kordinacija opština u aktivnostima u cilju pravilne upotrebe pesticida kako ne bi dolazilo do trovanja.

On je pozvao gradonačelnike i predsednike opština da potpišu deklaraaciju i da se te mere sprovode na terenu i tako smanji trovanje pčela.

SPOS i NALED su pokrenuli i onlajn peticiju za sve gradane koji žele da podrže borbu za ocuvanje pcela.

Pozivam sve ljubitelje prirode da se uključe u akciju zaštite pčela i potpišu peticicju jer time štitimo sebe i budućnost, rekao je on i dodao da bi poljoprirednici zimski period trebalo da iskoriste i informišu se o pravilnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja.

Podsetio je da je bilo masovnih slučajeva trovanja od početka cvetanja voća i kasnije tokom sezone u Kikindi.

Nenad Portić iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije podseto je da je ove godine taj Savez počeo projekat sa NALED-om, USAID-om i Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Važno je da se pojača svest o pravilnoj i kontrolisanoj upotrebi pestičica, informacije su doprele do poljoprivrednika i nadamo se da će im biti od značaja, rekao je on.

Pčele godišnje podižu prinose u srpskoj poljoprivredi za 226 miliona evra ili 556 evra po košnici, navodi se u zvanicnoj proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

I pored cinjenice da su pcele zaslužne za oprašivanje 80 odsto biljaka koje se koriste u ishrani, cak 59 gradova i opština direktno ugrožava njihov opstanak jer tretira komarce i krpelje i iz aviona i sa zemlje, dok njih 11 zaprašuje iskljucivo iz vazduha što je najlošiji nacin jer zahteva upotrebu vece kolicine pesticida, pokazuje istraživanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) koje je deo projekta Javno-privatni dijalog za razvoj koji sprovodi NALED u saradnji sa Republickim sekretarijatom za javne politike, a uz podršku USAID-a.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pesticidi-najstetniji-za-pcele-raditi-na-sistemu-zastite-27-12-2019

Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno uticati na životnu sredinu, i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže.

Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi. Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja.

Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje. Ovaj postupak se izvodi na sledeći način: ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu.

Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane 14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj način sprečite njihovo dalje korišćenje.

Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca, ili neki drugi proizvod.

Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.

Šta sa viškom pesticida iz prskalice?

Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali, ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/10/10/zastita-bilja/saveti-kako-koristiti-pesticide/

Kada budete pročitali ovaj tekst do kraja, biće vam jasno zbog čega smo upotrebili izraz pametna upotreba pesticida. Možda niste znali, ali svaka načeta boca, ili bilo koje pakovanje pesticida predstavlja otpad i to opasan. Pored opasnosti koju predstavlja neiskorišćeni pesticid predstavlja i gubitak za proizvođača, jer su utrošena značajna sredstva u njegovu nabavku.
U nastavku slede korisni saveti, ne samo stručnjaka već i iskusnih proizvođača, ali i proizvođača pesticida. Kada kupujete pesticide trudite se da uzmete samo onu količinu koja vam je potrebna za tretman vaših površina u dozama koje su propisane. Korisno je i nabaviti pesticide u različitim veličinama ambalaže, tako da precizno možete odmeriti i iskoristiti količine potrebnog pesticida. Kako biste bili sigurni da ste ispraznili bocu i da ta boca neće negativno
uticati na životnu sredinu i na osobe koje dolaze u kontakt sa ambalažom, treba primeniti jednu od dve metode za ispiranje ambalaže. Najbolji i najefikasniji metod jeste da bocu koju ste sipali u uređaj probušite na njenom dnu, kroz otvor stavite diznu od rasprskivača i kroz nju propustite vodu pod pritiskom na trideset sekundi.
Na ovaj način u potpunosti ćete iskoristiti sredstvo koje ste kupili, a sa druge strane ambalaža više neće predstavljati opasnost za životnu sredinu do njenog uništenja. Ukoliko niste u mogućnosti da primenite ovaj metod, lošija opcija, ali svakako bolja od toga, da ambalažu ne isperete, je da izvršite takozvano trostruko ispiranje.
Ovaj postupak se izvodi na sledeći način:
ispraznite sadržaj boce pesticida u rezervoar i ostavite da se cedi trideset sekundi, zatim dospete do jedne trećine boce vodu, zatvorite i promućkate. Nakon toga otvorite i izručite u rezervoar prskalice i ostavite dodatnih trideset sekundi da se ocede. Zatim sve ovo ponovite još dva puta. Važno je znati da uvek za ova ispiranja koristite čistu vodu. Prema podacima do kojih su došli stručnjaci u pakovanju od dvadeset litara, odmah nakon pražnjenja ostane
14,2 grama pesticida. Posle prvog ispiranja 0,2 grama, posle drugog 0,03 grama, a nakon trećeg 0,00005 grama. Uprkos ovoj činjenici da se značajno smanjuje koncentracija pesticida u boci ispiranje sa vodom pod pritiskom je trista puta efikasnije. Ipak, svaka ambalaža u kojoj je bio pesticid kako god da je isperete imaće ostatke pesticida. Da biste sprečili dalju upotrebu od ovakvih boca najbolje je da je nakon ispiranja probušite na tri mesta, i na taj
način sprečite njihovo dalje korišćenje.
Podsećamo vas i da je u Srbiji zabranjeno spaljivanje bilo kakvog otpada pa i iskorišćene ambalaže od pesticida, sem ako se to radi u za to određenim postrojenjima. Postoji i mogućnost reciklaže ovakvih boca, najčešće to možete pročitati na uputstvu proizvođača, a od nje se može napraviti boca ili neki drugi proizvod. Najvažnije je da znate da je ambalažu neophodno isprati odmah nakon sipanja u rezervoar na bilo koji od navedenih načina, jer ukoliko to ne učinite ona postaje još veća opasnost za životnu sredinu i članove domaćinstva poljoprivrednog proizvođača.
Šta sa viškom pesticida iz prskalice?
Ukoliko se desilo da niste dobro proračunali potrebnu količinu rastvora za tretman njive, postoji nekoliko pametnih rešenja kako da iskoristite pesticid, a da ne
napravite štetu. Jedan od načina je da tretirate drugu njivu koja ima iste simptome, odnosno potrebe za korišćenjem pesticida koji ste pripremili u rastvoru. Ukoliko je reč o manjoj količini, tretirajte ivice njive koju ste prskali ili u rezervoar dodajte vodu tako da ravnomerno nanesete pesticid na vašu njivu, ali tako da vodite računa da ne upotrebite veću dozu koja je propisana u uputstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Francuska je prva evropska država koja je zabranila upotrebu pet pesticida za koje naučnici smatraju da su štetni za pčele, piše britanski Telegraf.

Reč je o neonikotinoidima na koje su kao na potencijalne trovače pčela odavno ukazivali pčelari i pobornici zaštite životne sredine. Protiv ove zabrane bili su poljoprivrednici koji su tvrdili da će se bez ovih pesticida teško boriti protiv patogena koji napadaju njihove useve.

Pošto je Francuka otišla korak dalje u zabrani u odnosu na EU, francuski poljoprivrednici tvrde da će dodatno trpeti jer neće biti konkurentni. Naime, Francuska je zabranila upotrebu neonikotinoida na otvorenom polju ali i u staklenicima.

Neonikotinoidi se inače povezuju sa sindromom nestajanja pčela, problemom koji je aktuelan poslednjih godina u celom svetu. Osim pesticida neki od uzroka nestajanja pčela navode se i virusi, gljivice i grinje. U pojednim pčelinjacima širom sveta nestalo je i do 90% pčela.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605428/francuska-prva-u-eu-zabranila-upotrebu-pesticida-stetnih-za-pcele

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31