Opšte je poznato da sredstva za zaštitu bilja mogu biti veoma štetna po čoveka i životnu sredinu. Zakonskom regulativom je propisano šta treba raditi sa praznom ambalažom i kako njome manipulisati. Međutim, u stvarnosti smo svi svedoci nedovoljnog poznavanja ove problematike ili odsustva svesti, gde treba da završi prazna boca upotrebljenog hemijskog sredstva. 

Kompanija JT International a.d Senta sklopila je ugovor o preuzimanju i i odnošenju prazne pesticidne ambalaže sa svojim dobavljačem sredstava za zaštitu bilja i uspešno ga sprovodi već nekoliko godina. Međutim, da bi ovaj otpad bio bio preuzet mora biti "pripremljen" na adekvatan način. 

Šta to konkretno znači i kako postupati sa praznom ambalažom pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poslednjih godina u Srbiji se vode razne polemike o upotrebi i štetnosti pesticida, koji su postali "dežurni krivci" za mnoge navodne bolesti, od kancera do neplodnosti muškaraca i degenerativnih bolesti. Razne hemikalije koje se koriste u zaštiti voća i povrća od korovskih biljaka i drugih štetočina su, tvrde stručnjaci, neophodne su, jer bi u suprotnom proizvodnja hrane bila za trećinu manja.

Da li su i koliko pesticidi zaista štetni za ljudsko zdravlje, zavisi od toga koga pitate. Jedni tvrde da je upotreba pesticida u Srbiji dostigla zabrinjavajući nivo i da se nedovoljno kontoliše, dok drugi kažu da je sve uredno ispitano i da nema opasnosti po zdavlje ljudi. Gde je istina? Gde ima najviše ostataka pesticida i da li se mogu oprati vodom?

Odgovor na ova i brojna druga pitanja koja se tiču upotrebe pesticida pročitajte opšrinije u novom broju Agrobiznis magazina. 

IZVOR:Agrobiznis magazin

 

Završena je akcija prikupljanja ambalažnog pesticidnog otpada na teritoriji Sremskog okruga, koja je realizovana četvrti put, u organizaciji Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica. Ove godine, na teritoriji Srema prikupljeno je oko 10 tona ovog otpada, što je za dve tone više u odnosu na prošlu godinu. Na teritoriji Sremske Mitrovice, prikupljanje je vršeno u 11 sela, a prikupljeno je više od 2 tone pesticidnog otpada. Cilj ove akcije je, kako kažu organizatori, da pomenuta ambalaža ne završi u komunalnom otpadu, divljim deponijama ili kanalima, već da se na pravilan način deponuje i uništi.

Pre primene pesticida, potrebno je ukazati poljoprivrednim proizvođačima na pravilno mešanje pesticida. Postoji potreba primene odjednom više pesticida, jer se sa takvim tretmanom suzbija više štetnih organizama. Obavezno pre primene pesticida pročitati deklaraciju i uputstvo za primenu pesticida. U uputstvu je označeno za svaki pesticid sa kojim pesticidima se ne sme mešati. Zakonom je regulisano  da  je obavezno pridržavanje ovih uputstava. Ako u uputstvu ne piše sa kojim se pesticidima ne sme mešati dati pesticid, potrebno je uraditi test kompatibilnosti.

Test se obavlja na sledeći način:

Napuni se staklena tegla do polovine vodom. Potom se doda ista količina preparata koje planiramo da pomešamo, jedan po jedan, prvo se dodaje čvrsta pa tečna komponenta. Teglu treba protresti i ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Ako je došlo do bilo kakve fizičke promene kao što je, na primer, odvajanje slojeva, taloženje, zagrevanje, preterano penušanje preparati nisu kompatibilni i ne smeju se koristi zajedno.

Način na koji se obavlja mešanje pesticida je sledeći: 

  1. Napuni se rezervoar do 1/4 vodom ili drugim nosačem
  2. Pre dodavanja preparata u rezervoar obavezno ih  izmešati sa malo vode (ili drugog nosača)
  3. Dodavanje preparata se obavlja po sledećem redosledu:
    -Prvo staviti čvrste formulacije–WF,DF,WDG;
    -Tečne formulacije – SC,SL;
    -Praškaste formulacije–S,SP;
    -Adjuvanti;
    -Koncentrati za emulziju–EC
  4. Nakon dodavanja preparat dodati ostatak vode ili drugog nosača
  5. Obaviti mešanje u rezervoaru i u toku tretiranja stalno obavljati mešanje pripremljenog rastvora.

Prilikom pripreme rastvora potrebno je da poljoprivredni proizvođači koriste propisanu zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, masku.

 

SAVETI: Kako zaštititi lesku od bolesti i štetočina?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3046-saveti-kako-zastititi-lesku-od-bolesti-i-stetocina 

Promet genetički modifikovanih organizama u Srbiji biće dozvoljen najranije za tri godine, saznaje Blic. Srbija praktično mora da dozvoli promet (ne i proizvodnju), jer je to uslov za naš ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
 
Pitanje da li će se GMO naći u slobodnoj prodaji u Srbiji, i kada, već godinama zaokuplja javnost, a odgovor se konačno nazire. Prema nezvaničnim saznanjima, novi zakon o GMO, prema kojem će biti dozvoljen promet, ali ne i uzgoj ovakvih organizama, planiran je za 2020. godinu. Do tada bi Savet za bezbednost hrane, koji je formiran u maju, trebalo da odredi pod kojim uslovima će Srbija dozvoliti trgovinu GMO proizvodima.
 
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je prilikom formiranja Saveta da bi bilo kakva politička odluka, pre stručne, bila preuranjena, i dodao da je važno da "tu ne pogrešimo". Ipak, spuštanje rampe na trgovinu GMO je sasvim logično pošto se sa sadašnjim zakonom, koji ga u potpunosti zabranjuje, Srbija ne može naći u STO. Takođe, ovakva odluka je i poželjna jer će zakonom biti propisana obaveza da GMO proizvodi budu obeleženi, što znači da građani više neće sumnjati u poreklo namirnica. Dakle, potrošači će jasno birati između GMO i klasičnih proizvoda.
 
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da će posebnu pažnju obratiti na sve rizike.
 
- Izrada novog Zakona o GMO trenutno nije na dnevnom redu ministarstva. A ako bude, u njegovu izradu će biti uključena stručna i građanska javnost, pri čemu će zdravstvena bezbednost stanovništva biti apsolutno prioritet - navode.
 
Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković naglašava da Srbija pre ili kasnije mora da učini ustupke prema GMO.
 
- Ako želimo da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, moramo da dozvolimo promet GMO. Uostalom, to su uradile i zemlje Evropske unije. Pitanje je samo kada ćemo i kako to uraditi. Najbitnije je da zabranimo uzgoj GMO i da sačuvamo našu proizvodnju i proizvode i naplatimo ih na svetskom tržištu. Zato je značajno da kada dozvolimo promet, GMO proizvodi budu jasno obeleženi kako bismo znali o čemu se radi - kaže Saković.
 
Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača zalaže se za donošenje zakona kojim bi se organski i konvencionalni proizvodi zaštitili od genetički modifikovanih.
 
- Potrošači ne smeju da budu eksperiment za proizvode nastale ukrštanjem biljnog i životinjskog sveta. Problem je što se posledice korišćenja takvih proizvoda mogu osetiti tek kasnije, u drugoj ili trećoj generaciji. Zato bi trebalo iskoristiti pamet naših genetičara kako bi se rizik izbegao - objašnjava Bogosavljević.
 
Proizvodnja opasna zbog pesticida
 
Za razliku od prometa, proizvodnja GMO bi mogla da ima negativne posledice. Naime, širenjem genetički modifikovanog semena širi se i paleta hemijskih sredstava za zaštitu. Ta sredstva su, upozoravaju stručnjaci, krajnje neprijateljska prema originalnim vrstama, i to u dugom periodu. Najpoznatiji je pesticid zasnovan na veoma otrovnom glifosatu, a gotovo sav GMO materijal iz palete najpoznatijeg svetskog proizvođača Monsanta nosi oznaku "roundup ready", što ga, za razliku od originalne vrste, čini otpornim na glifosat. Upotreba takvih pesticida uništila bi nekoliko generacija organskih vrsta, tvrde stručnjaci. Kod proizvodnje je problem i što seme svake naredne godine morate kupovati od proizvođača od koga ste kupili prvi put, zbog čega postajete zavisni od njega.
 
Izvor: www.ekapija.com

Voće i povrće u Srbiji sazri preko noći, a kontrole o upotrebi pesticida i herbicida gotovo i da nema. Sve više se koristi zabranjeni biljni regulator "etrel". U biljnim apotekama otrov se kupuje na kilograme.

Voće i povrće u Srbiji zri "preko noći". Predivna, naoko zrela boja paradajza, jagoda, grožđa ili paprike već godinama vara već izvarane potrošače. A ukus - isti. Nema ga. Magija brzog zrenja, što dovodi do trovanja voća i povrća, ostvaruje se "zahvaljujući" upotrebi dobro poznatog biljnog regulatora - "etrela". Iako je njegova upotreba zabranjena, sve češće se, kako kažu domaći stručnjaci, može na crno nabaviti iz zemalja u okruženju, ali se može naručiti i u pojedinim poljoprivrednim apotekama.

Kod nas se o zloupotrebi pesticida, insekticida i fungicida najviše priča kada dođe do nekog trovanja ljudi ili do pomora pčela i ptica. Priča se da je kontrola nadležnih ustanova prilično slaba i selektivna, a na prisustvo ostataka mnogih ovakvih otrova analize se i ne rade.

- Fitosanitarna inspekcija je napravila pravi biznis, jer pojedinci imaju svoje firme za prodaju pesticida, uvoze ih iz Kine, mešaju bez neki posebnih oznaka, prepakuju i prave sve i svašta - tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. - Kad ih pitamo šta kontrolišu, kako i ko to radi, ništa ne kažu. Od Fitosanitarne inspekcije i Direkcije za zaštitu bilja već 10 godina tražimo da se uvede evidencija svakog poljoprivrednog proizvođača, da se tačno zna ko koristi pesticide i šta upotrebljava. Ne možete nekome da prodate pet litara nekog sredstva, ako njemu, na osnovu zasejane površine koju obrađuje, treba samo 100 grama. U poljoprivrednoj apoteci, bez ikakve kontrole, možete da uđete i kupite otrova koliko god vam treba. To je najveći problem, jer je stvoren odličan prostor za biznis i korupciju.

Prema Papovićevim rečima, čak i zabranjeni preparati mogu da se kupe u poljoprivrednim apotekama, jer laboratorije nemaju tehničku mogućnost da kontrolišu pojedine parametre.

- Ima proizvođača koji proizvode "za njih" i "za pijacu" i to se masovno koristi - upozorava Papović. - Kada rade nešto za izvoz, više vode računa, jer znaju da to kontrolišu stranci. Najbolji biznis, nažalost, napravili su oni koji bi trebalo to da kontrolišu. Zna se da laboratorije godinama nemaju tehničkih mogućnosti, niti akreditovane metode, pa su širom otvorena vrata da pojedinci u Fitosanitarnoj inspekciji i Upravi za zaštitu bilja mnogo zarađuju. Jednostavno, "divim" se ljudima koji truju narod i decu. Pitam se samo kako ih nije sramota.

Kako nam je objasnio Novica Miletić, profesor tehnologije i zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, "etrel", koji se koristi za brzo zrenje voća i povrća, nije registrovan kod nas, pa je samim tim i zabranjen.

- U pojedinim zemljama EU i u Americi, "etrel" je dozvoljen i registrovan, a koristi se da bi voće i povrće pre sazrelo - ističe profesor Miletić. - Možda nema neke opasnosti po zdravlje, ali takvo povrće i voće nije ukusno, jer je pre vremena sazrelo. Proizvođači, da bi što pre prodali, to primenjuju.

INSPEKCIJA

Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspekcije nisu pronašle zabranjeni "etrel"u voću i povrću.

- Uvek se radi analiza za određene aktivne supstance i ukoliko se utvrdi prisustvo neke nedozvoljene, onda se obavljaju dublje analize, kako bi se tačno utvrdilo o kom preparatu je reč. Da se voće i povrće koje se kontroliše tretira ovim preparatom, to bi sigurno bilo otkriveno.

Izvor: www.novosti.rs

Ovoga puta, za Agrobiznis magazin, kompanija CUBE, lider u oblasti poslovnih informacija pripremio je zanimljivu analizu. Reč je o kompaniji koja je zvanični partner Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova za obradu podataka o novoregistrovanim vozilima i koja informacijama snabdeva mnoge kompanije različitih sektora poput banaka, osiguranja, transportne i FMCG industrije, telekomunikacije. Iz svog širokog spektra koji pokriva, takođe se bavi i oblastima o stočnoj hrani, semenima i poljoprivrednoj mehanizaciji. Ono što je nas interesovalo, a to smo i dobili, jeste analiza uvoza mineralnih đubriva i pesticida.

Sveobuhvatno, u Srbiji raste uvoz mineralnih đubriva i pesticida. Generalno, đubriva su porasla za nešto više od 24 miliona evra, dok je kod pesticida ta brojka otišla na 8,5 miliona i to samo u jednoj godini. Više o ovoj temi možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/2369-sok-koliko-srbija-uvozi-dubriva

 

 

       

Što se tiče izvoza pesticida, on je značajno manji od tržišta uvezenih pesticida. Najveće izmene su te što su se prve tri vodeće kompanije zamenile. BASF Srbija koja je bila na liderskoj poziciji 2015. godine, pao je na četvrto mesto 2016. godine. Više o ovoj temi možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/2386-evo-jos-sokantnih-podataka-koliko-srbija-uzvozi-pesticida

 

       

 

U 2016. godini, Promist povećava svoje tržišno učešće za više od 13%. Elixir Zorka - Mineralna Đubriva prelazi na drugo mesto najvećih uvoznika po tržišnom učešću, uz povećanje od skoro 2% u odnosu na prethodnu godinu. Ove dve kompanije u 2016. pokrivaju više od polovine tržišta uvezenih mineralnih đubriva. Najveći pad u odnosu na prethodnu godinu beleži Borealis (smanjenje za skoro 10% tržišnog učešća). Konzul takođe beleži blaži pad (ispod 2%) tržišnog učešća ali zadržava četvrto mesto.

Svi ostali uvoznici imaju manje od 4% tržišne pokrivenosti u Srbiji ponaosob. Sa top liste 10 najvećih uvoznika u 2016. godini ispada Azot Agro Dunav, a ulazi Agroglobe na  osmu poziciju. Timac Agro Balkans zadržava svoj udeo tržišnog učešća uz promenu pozicije sa 8. na 7. mesto. Najveće promene pozicija zabeležili su Petrokemija (pad sa 5. na 9. mesto –  pad od skoro 4%), Unifert (sa 7. na 10. mesto – pad od oko 2%) i MK Commerce (sa 9. na 6. mesto – porast  manji od 1%). Svi ostali uvoznici su u 2016. godini uvezli zajedno 11,67% od svih uvezenih mineralnih đubriva u Srbiju te godine.

Kada je tržište uvezenih pesticida u Srbiji u pitanju, četiri najjača igrača sa dvocifrenim tržišnim učešćima su Bayer, Syngenta Agro, Agromarket i BASF Srbija. Ove četiri kompanije 2015. su zajedno imale skoro 65% tržištnog učešća. Za razliku od prva tri koja beleže procentualni pad u odnosu na 2015. godinu, samo BASF beleži blagi rast  (ispod 1%). Najveća promena zapravo je činjenica da je na srpskom tržištu uvoznih pesticida u prošloj 2016. godini, najveći porast (7%) zabeležen u segmentu malih uvoznika, odnosno onih koji pokrivaju manje od 1,5% pojedinačno. Došlo je do fragmentacije tržišta, povećane ponude na tržištu, odnosno neki novi igrači su ušli u posao smatrajući ovu granu agrobiznisa vrlo isplativom. Dok „veliki“ gube mali deo kolača, ali zadržavaju svoju poziciju, mali rastu u volumenu.

Pregled tržišnog učešća najvećih uvoznika pesticida 2016

 

Izvoz pesticida

Kada je izvoz pesticida u pitanju, on je značajno manji od tržišta uvezenih pesticida. Najveće izmene su te što se vodeća trojka zamenila. BASF Srbija sa liderske pozicije 2015. godine (tržišno učešće u ukupnom izvozu blizu 20%) pao je na četvrto mesto u 2016. godini (učešće od oko 10%). Njega je zamenio Agromarket (oko 13%) koji je u prethodnoj 2015. godini imao učešće u izvozu od oko 9% i bio peti najveći izvoznik pesticida iz Srbije. Generalno je i ovde primećen trend povećanja procentnog učešća „ostalih izvoznika“ – za oko 5%, tako da su svi „ostali“ zajedno zapravo najveći izvoznik pesticida. Ukoliko vas interesuje ko su oni, ili kompletna sektorska analiza izvoznika, CUBE zna odgovore.

Pregled tržišnog učešća najvećih izvoznika pesticida 2016

 

Pre primene pesticida je potrebno ukazati poljoprivrednim proizvođačima na pravilno mešanje pesticida. Postoji potreba primene odjednom više pesticida jer se sa takvim tretmanom suzbija više štetnih organizama. Obavezno pre primene pesticida pročitati deklaraciju i uputstvo za primenu pesticida.U uputstvu je označeno za svaki pesticid sa kojim pesticidima se ne sme mešati. Zakonom je regulisano da je obavezno pridržavanje ovih uputstava. Ako u uputstvu ne piše sa kojim se pesticidima ne sme mešati dati pesticid potrebno je uraditi test kompatibilnosti. Test se obavlja na sledeći način: Napuni se staklena tegla do polovine vodom. Potom se doda ista količina preparata koje planiramo da pomešamo,jedan po jedan,prvo se dodaje čvrta pa tečna komponenta. Teglu treba protresti i ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Ako je došlo do bilo kakve fizičke promene kao što je nap. odvajanje slojeva,taloženje,zagrevanje,preterano penušanje preparati nisu kompatiblni i ne smeju se koristi zajedno. Način na koji se obavlja mešanje pesticida je sledeći: 1. Napuni se rezervoar do 1/4 vodom ili drugim nosačem 2. Pre dodavanja preparata u rezervoar obavezno ih izmešati sa malo vode (ili drugog nosača) 3. Dodavanje preparata se obavlja po sledećem redosledu: -Prvo staviti čvrste formulacije-WF,DF,WDG; -Tečne formulacije-SC,SL; -Praškaste formulacije-S,SP; -Ađuvanti; -Koncentrati za emulziju-EC 4. Nakon dodavanja preparat dodati ostatak vode ili drugog nosača 5. Obaviti mešanje u rezervoaru i u toku tretiranja stalno obavljati mešanje pripremljenog rastvora. Prilikom pripreme rastvora potrebno je da poljoprivredni proizvođači koriste propisanu zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, masku kao i prilikom aplikacije pesticida.

Zbog prekomerne upotrebe pesticida i podvaljivanja poljskih malina kao srpskih najbolji izvozni posao može propasti Domaći proizvođači malina zbog prekomerne upotrebe pesticida, a hladnjačari zbog mešanja domaćih sorti vilamet i miker sa uvoznim - poljskim, na putu su da unište srpski izvozni proizvod broj jedan, popularno nazvan „crveno zlato“. Naime, samo tokom prošle godine, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u Srbiju su vraćene 24 pošiljke smrznute maline, odnosno više od 360 tona ovog voća, a razlog za vraćanje bio je, kako navode, loš kvalitet proizvoda. Međutim, i podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju da nešto ozbiljno škripi u izvozu malina, ali i da se one više ne prodaju u Evropi kao alva, jer je tokom prošle godine izvezeno 10.000 tona maline manje nego 2015.Jedan od razloga za ovo „malinarsko posrnuće“ Milan Stojković, proizvođač malina iz Mačve, vidi u nekontrolisanoj upotrebi sredstava za prskanje. - Poljoprivredne apoteke može da drži svako, a proizvođačima nije ograničena kupovina, pa tako istu količinu pesticida može da kupi onaj koji ima dva hektara maline i onaj koji gaji maline na 20 ari, nema kontrole, sve je na ličnoj odgovornosti. Normalno je da u takvim okolnostima kvalitet opada - kaže za Kurir Stojković i dodaje da je konkurencija malinara iz Poljske, Bugarske i Bosne i Hercegovine sve jača, pa svetsko tržište ne zavisi samo od Srbije, već može da bira. Stručni saradnik Instituta za voćarstvo Čačak, dr Aleksandar Leposavić istakao je nedavno da Srbija treba da insistira na svojim sortama vilamet i miker. - Zbog pada proizvodnje vilameta i mikera pojedini hladnjačari pribegli su miksevima ove dve sorte sa polanom i polkom. To je dovelo do zabune na tržištu, a moglo bi da nam se obije o glavu jer su kupci iz inostranstva već 40 godina navikli na delikatesne sorte iz Srbije - smatra Leposavić. Izvor: Kurir

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30