Istorija meda tesno je isprepletana sa ljudskom istorijom. Prvi zapisi o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom, spominje se u Bibliji, Kuranu, a u Antičkoj Grčkoj se darivao bogovima i dušama umrlih. Med je mešavina više od 70 komponenti koje zavise od cveća s kog su skupljale nektar medonosne pčele. Ali, pored meda pčele proizvode i druge važne i zdrave sastojke kao što su propolis, perga
i polen koji su neizostavni deo u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini.
Šta je polen?
Polen je cvetni prah sa prašnika biljaka kog pčele sakupljaju i donose u košnicu. Često ga zovu i izvor života, jer je izuzetno važan za prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva. Pčele ga sakupljaju zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah. Pčelari postavljaju skupljače
polena koji ga skidaju sa nožica pčela prilikom uleta u košnicu. Tako skupljen prah se suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Za jedan kilogram polena potreban je rad više od 10.000 pčela.
Po obliku i veličini polenovih zrnaca se određuje vrsta meda, odnosno od kojih biljaka potiče. Naučno je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu
ljudi, ubrzava oporavak posle bolesti, deluje kod bronhitisa, kožnih oboljenja, uvećane prostate, anemije, slabosti, preranog starenja, suzbija nervozu i stvara
fizičku otpornost organizma. Verovali ili ne, polen se koristi i za lečenje alkoholizma, što dokazuju i brojne stručne studije. U ljudskoj ishrani ili za lečenje polen se koristi u kombinaciji sa medom i to 200 grama polena na kilogram meda. I jedan savet, dobro je zrnca samleti u mašini za mlevenje kafe kako bi se lakše i brže pomešao sa medom.
Perga kao lek
Perga je nepravedno zapostavljena i malo ljudi zna šta je to uopšte. U pitanju je fermetirani polen, odnosno proizvod koji nastaje tako što pčele prerade cvetni prah koji su unele u košnicu dodajući mu produkte koji nastaju lučenjem njihovih žlezda. Pri preradi polena pčele koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena koji smeštaju u ćelije saća i zalivaju ga medom. Tako obrađeni polen je deset puta hranljiviji od običnog. Perga je bogata brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom…
Zanimljivo je da uprkos razvoju nauke i tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi uspeo da razgraniči sve sastojke čovek ne bi znao kojim redosledom da ih pomeša i u kojoj razmeri, tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod. Sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava i bez perge ne bi bilo ni pčela, jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla.
Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvršći. Lekovitost perge uočena je kod određenih kardio -
vaskularnih oboljenja, bolesti sluzokože želuca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom… Perga sazreva oko 15 dana u saću, vadi se posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti.
Ima je izuzetno malo pa je pčelari nerado vade iz košnice, a o njenog vrednosti najbolje svedoči cena – 1 gram perge košta 1 evro. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo da stoji i ne izgubi svoja vredna svojstva. Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, ali ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ne žvaće se već se lagano otapa u ustima.
Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

Propolis – prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik koji se u tradicionalnoj medici koristi već više od 2.000 godina. U pitanju je mešavina smolastih materija koje pčele sakupljaju
sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Ima prijatan aromatični miris, a pčele ga prikupljaju najviše pred nastupajuću jesen i zimu najčešće sa topole, vrbe, kestena… Propolisom oblažu tavanicu košnice, popunjavaju pukotine i na taj način je dezinfikuju.
Pčelar ga skida sa ramova samo u julu, jer je kasnije potreban pčelama kako bi zaštitile košnicu. Propolis sadrži više od 300 različitih supstanci, od čega je 55 odsto smola i balzam, 30 posto vosak, deset posto su eterična ulja i pet posto polena. Sadrži sve poznate vitamine osim vitamina K, ima 15 minerala koji su neophodni ljudskom telu da bi moglo da funkcioniše, a ima bakteriološko, antivirusno, biostimulativno i anestetičko. Rastvara se u alkoholu i etru, pa se najčešće koristi u vidu kapi, odnosno tinkture u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici…
Nezamenljive su kod upale grla i krajnika, lečenja sluzokože tankih i debelih creva, kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san, smiruje napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca, pomaže u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina. Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti štetne reakcije u organizmu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Istorija meda tesno je isprepletana sa ljudskom istorijom. Prvi zapisi o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom, spominje se u Bibliji, Kuranu, a u Antičkoj Grčkoj se darivao bogovima i dušama umrlih. Med je mešavina više od 70 komponenti koje zavise od cveća s koga su skupljale nektar medonosne pčele. Ali, pored meda pčele proizvode i druge važne i zdrave sastojke kao što su propolis, perga i polen koji su neizostavni deo u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini. Perga je nepravedno zapostavljena i malo ljudi zna šta je to uopšte. U pitanju je fermetirani polen, odnosno proizvod koji nastaje tako što pčele prerade cvetni prah koji su unele u košnicu dodajući mu produkte koji nastaju lučenjem njihovih žlezda. Pri preradi polena pčele koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena koji smeštaju u ćelije saća i zalivaju ga medom. Tako obrađeni polen je deset puta hranljiviji od običnog. Perga je bogata brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom…
Zanimljivo je da uprkos razvoju nauke i tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi uspeo da razgraniči sve sastojke čovek ne bi znao kojim redosledom da ih pomeša i u kojoj razmeri, tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod. Sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava i bez perge ne bi bilo ni pčela, jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla. Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvršći. Lekovitost perge uočena je kod određenih kardio - vaskularnih oboljenja, bolesti sluzokože želuca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom… Perga sazreva oko 15 dana u saću, vadi se posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti. Ima je izuzetno malo pa je pčelari nerado vade iz košnice, a o njenog vrednosti najbolje svedoči cena – 1 gram perge košta 1 evro. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo da stoji i ne izgubi svoja vredna svojstva. Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, ali ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ne žvaće se već se lagano otapa u ustima. Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

Opširnije o polenu, pergi i propolisu u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Prihranjivanje pčela belančevinama

 

Često se dešava da košnice odnosno pčele u njima nemaju dovoljno hrane koja sadrži belančevine kao što je to slučaj sa cvetnim prahom. Poznato je da u proleće ili biljke cvetaju kada su vremenski uslovi nepovoljni za pčele ili da nisu počele sa cvetanjem. Tada zalihe perge brzo nestaju. Ovo se često dešava u regionima gde se nalazi više poljoprivrednih useva nego samoniklog bilja. Usled nedostatka polena i perge dolazi do usporavanja rasta zajednice. Za prevazilaženje ovakvih problema pčele možemo odvoziti u mesta gde cvetaju rane medonosne biljke. Ovakve biljke su na primer livadske medonoše, šumsko žbunje, iva i druge vrste.

U ovom periodu treba imati u vidu da pčele ne lete daleko od pčelinjaka. Prihranjivanje pčela je komplikovanije jer nije moguće sjediniti ugljene hidrate i belančevine. Naime, u košnici u ovo vreme postoje dve grupe pčela: jedne koje halapljivo koriste polen a to su hraniteljice dok drugu grupu čine izletnice koje se hrane medom. Ukoliko bi se pojavio višak belančevinastih i drugih materija to ne bi odgovaralo izletnicama. Takodje, ako bi imali prejaku ishranu šećerom to ne bi odgovaralo hraniteljicama. Na osnovu svega ovoga iskustvo a i struka kaže da pčele možemo racionalno hraniti ako im dajemo odvojeno med i šećer od belančevina i vitamina.

-Prihranjivanje smesom meda i pergi-

Ova smesa daje se u periodu kada nema polena u prirodi a perge u gnezdu. Postupak pripreme se sastoji od mešanja 50% perge ili sveže cvetnog praha i 50% meda. Ovakva smesa ima izgled testa. Komadi od 500 do 800 grama spljošte se u obliku pogače debljine 2 do 3 cm. Kako ne bi delovi smese padali na dno košnice pogače se obavijaju gazom i stave na manje komade žičane mreže(20x30cm). Sve to se stavi neposredno na gornje letvice okvira. Ovakvu pogaču odozgo treba pokriti celofanom kako bi sprečili brzo isušivanje smese. Povrh pogače se stavlja i laneno platno. Ovakvu pogaču pčele utroše za 6 do 8 dana ukoliko je zajednica jaka. Postupak dodavanja smese se ponavlja sve do pojave polena u prirodi. Drugi način je umazivanje smese u prazne ćelije saća u blizini legla ili u prazno saće koje se odmah stavlja u košnicu pored zadnjeg okvira koji sadrži leglo. U ovom slučaju smesa treba da bude žitka. Pre nego što damo pčelama ovu prihranu dodajemo vodu i to na 1kg smese 200mililitara vode. Na ovaj način smesu ćemo razrediti i pčele će je brzo uzimati.

Prema istraživanjima stručnjaka ustanovljeno je da su pčele koje dobijaju ovakvu smesu izgradile više matičnjaka i ravnomernije održavale temperaturu. Stručnjaci kažu i da pčele dobijaju sve neophodne materije i uz to iskoršćavaju više hrane. Treba podsetiti da pčele instiktivno sakupljaju svaki med. Mednopergova smesa koju smo pripremili dovoljno je žitka da kod pčela izazove reakciju da je sakupe i slože u ćeliju. Polen koji je pčela uzela sa ovom smesom utiče na proizvodnju mleča za ishranu larvi i izlučivanju voska. Zanimljivo  istraživanje radio je B.M.Muzalevski iz instituta za pčelarstvo koji je ovim istraživanjem dokazao da se efikasnost mednopergove prihrane povećava ako joj se doda kuhinjska so i to samo 0,8 do 1 gram na jedan kilogram smese. Zahvaljujući dodavanju soli odmah se povećalo lučenje voska i to za 25%.

-Zamena za pergu-

Kada nema dovoljno polena u prirodi primećeno je da pčele rado odlaze u mlinove odakle donose brašno. Pčelari su to primetili pa počeli da prihranjuju brašnom. Međutim, ovo daje negativne rezultate jer je pojava sakupljanja brašna zapravo „greška instinkta“ i nema nikakvog efekta na razvoj pčela. Prema podacima koje je objavio M.Hajdak, najviše odnegovanih larvi bilo je ako se daje perga, upola manje ako se daje suvi kvasac a svega 25% učinka perge postigli su punomasno mleko i suva pavlaka. Ržano brašno u ovom istraživanju imalo je učinak nula larvi na dan. Iz dobijenih podataka može se zaključiti da suvi kvasac može zameniti polen za 50% a mleko za 20%. U narednom broju govorićemo više o tome kako brašno ipak može biti korisno za pčele.

IZVOR: Agrobiznis magazin

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31