Promena načina života nije  zahvatila samo gradove,  već  i sela Srbije. Sa ukidanjem obaveznog služenja vojnog  roka,venčanja i punoletstva su dobili na značaju. Sve ovo dobro su primetili vispreni ugostitelji , koji su ponudili svoje usluge srećnim mladencima odnosno mladićima i devojkama,  koji proslavljaju punoletstvo.

 Poklone su zamenile koverte,  i u njima novčanice uglavnom u evrima, a veselja se organizuju u salama namenjenim  za ovakve događaje. Ovakvo slavlje,naročito u Šumadiji teško se može zamisliti bez dobrog pečenja.

Agrobiznis magazin posetio je Darka Sundića,  iz aranđelovačkog sela Stojnik,  koji se već 20 godina bavi ugostiteljskim poslovima,  zajedno sa svojom braćom Zlatkom i Brankom,  gde zajedno u  pečenjari dnevno ispeku  stotinu jagnjadi i prasadi. Kada smo bili kod Darka, na ražnjevima se okretalo 15 jagnjadi i prasadi,  koje je pripremio domaćin iz obližnjeg Orašca. Sve to biće posluženo na svadbi njegovog  sina koje se neće organizovati za vikend već  radnim danom,  jer nema slobodnih termina!

Ako se pitate o kojoj količini mesa se ovde radi nećemo vas držati u neizvesnosti, ovaj domaćin je za svadbu svog sina spremio 800 kilograma mesa. I dok su se mirisi pečenja širili dvorištem, Darko nam je pokazao farmu svinja sa stotinak grla, odakle se u svakom trenutku može izvući neko prase za mušterije,  ali i za sopstvene potrebe. Da bi se napravilo dobro pečenje,Darko Sundić  treba da potroši veliku količinu ćumura. Dnevno ode i 20 džakova. Ali taj ćumur nije običan već isključivo iz njegove proizvodnje od drveta šljive.

Da bi zadovoljio svoje potrebe u toplijem delu godine,  on proizvede i do 50 džakova ćumura. Naravno, posto se radi o velikom poslu,  velika pomoć su mu  braća i komsija Rajica Sundić.

„Ne bi pečenje bilo tako dobrog ukusa i mirisa da u našoj proizvodnji ne koristimo ovaj ćumur, ali i prasad i jagnjad iz Šumadije“. Ni cenovnik nije tajna,za prase ili jagnje veličine 20 kilograma usluga pečenja ce koštati  1500 dinara, a meso će biti uredno isečeno i složeno na ovalima.

To su slatke muke Šumadinaca koje na intenzitetu dobijaju u vreme Božica i krsnih slava,  koje padaju u mrsne dane. Tada Sundići ustaju u 3 i 30 iza ponoći i započinju ciklus pečenja tako da već u šest,  ujutru izlaze prvi ražnjevi.

Evropa je i ovde dala svoj pečat tako da je sve usklađeno sa HACCP standardom kvaliteta,  tako da ova pečenjara ima i hadnjače i svu neophodnu opremu za bavljenje ovim ugostiteljskim poslom. Svakako najteži deo posla je nadgledanje pečenja u prostoriji gde se temperatura vazduha podiže na  90 stepeni. Međutim, očigledno vredi truda i da su Sundići zadovoljni,   jer su napravili svoj agrobiznis,  od njive do trpeze. Uz to, žive u srcu Šumadije i imaju znatan broj kućnih ljubimaca, kokoški od kojih imaju domaća jaja,  i mnoge druge pogodnosti koje donosi život na selu.

Izvor: Agrobiznis magazin septembar 2018.

Od svih mana rakija, koje dolaze kao posledica grešaka u procesu proizvodnje, najčešće se javljaju loš ukus i miris, kiselost, gorčina, buđ, zagorelost, zamućenje, pojava taloga i druge.

Loši kazani, sa tankim dnom bez mešalice ili rešetke, potom suviše gusta nerazvodnjena komina i plamen iznad nivoa kljuka u kazanu, najčešći su uzrok zagorevanja kljuka. Bilo bi dobro kada bi klasični kazan od 100 litara imao dno debljine tri, onaj od dvesta četiri, onaj od trista pet, a kazan preko 500 litara debljinu od šest milimetara. Svako povećanje za 100 litara, trebalo bi da prati i povećanje debljine dna kazana za milimetar.

Ako to nije slučaj, a ne koristimo savremene kazane sa rezervoarom za termo-ulja unutar ložišta, za rezultat ćemo imati zagorevanje kljuka. Do toga može doći i zbog nedostatka mešalice, koja bi trebalo da podstiče oticanje ugljen dioksida iz kljuka i kazana. Pod uticajem visoke temperature na zaostali ugljen dioksid, dolazi do kipljenja kljuka i njegovog izlivanja u tabarku (hladnjak). A to prouzrokuje mućenje i druge mane rakije.

Kljuk samo u početku treba zagrevati na jakoj vatri. Čim se zagreju kapak i spojna cev (parnjača), vatru treba sasvim stišati, a ove delove hladiti. Tako ćemo omogućiti polako isticanje štetnog prvenca (metil-alkohola) koji ima najnižu tačku isparavanja (oko 64ºC). Inače se izdvojeni prvenac i patoka vraćaju u prepek, tako da su gubici u prinosu rakije neznatni.

 

Rakija od suvih šljiva - tehnologija proizvodnje i saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3161-rakija-od-suvih-sljiva-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31