LEKOVITI UBOD PČELA

 

Med je jedina namirnica koja nema rok trajanja i ne može da se pokvari. Nikad. O blagodetima meda, polena, propolisa i drugih proizvoda od meda za ljudsko zdravlje zna se već vekovima. Ali, da li ste znali da se za lečenje koristi i pčelinji otrov?

Apiterapija ili lečenje ubodom pčela posebno je zastupljena u Rusiji, gde je zvanično i priznata kao grana medicine još 1959. godine. Još tada su na ruskim fakultetima počeli da se obrazuju prvi lekari i stručnjaci iz ove oblasti – apiterapeuti.

U apiterapiji, pčela je „špric“ za jednokratnu upotrebu, a njen otrov je zapravo biološki koktel koji sadrži 240 supstanci koje po svom lekovitom potencijalu nemaju premca. On je moćan katalizator za skoro sve fiziološke procese u ljudskom organizmu koji uništava sam izvor bolesti. Kada se ubrizga pčelinji otrov aktivira centralni i periferni nervni sistem, stimuliše rad srčanog mišića, snižava holesterol i krvni pritisak, jača krvne sudove. Apiterapija se koristi u lečenju reumatskih oboljenja, artritisa, psorijaze i raznih drugih kožnih obolenja. Otrov pčele pokazao se efikasan i u lečenju migrene, proširenih vena, ginekoloških problema kod žena i problema sa prostatom kod muškaraca, raznih neuroloških i kardiovaskularnih bolesti. Jednom rečju, utiče na ceo organizam i reguliše  rad endokrinih žlezda i nivo hormona u organizmu.

Međutim, lečenje svakim otrovom, pa i kada su u pitanju pčele, zahteva oprez i zato terapiju može da sprovodi isključivo diplomirani lekar – apiterapeut. Nestručno „rukovanje“ pčelama i narodno isceljenje pčelinjim otrovom u Rusiji je strogo zabranjeno. Ali, zato postoje na desetine specijalizovanih klinika koje se stručno bave apiterapijom. Ovo je nepohodno pre svega zbog mogućnosti jakih alergijskih reakcija organizma na terapiju. U tom slučaju neophodna je brza intervencija lekara. Svakom pacijentu se pristupa individualno i pre početka samog lečenja specijalista radi čak dva testa tolerancije uz prethodno urađene sve lekarske preglede od krvne slike do EKG-a. To što vas je pčela nekada ujela u ovom slučaju ništa ne znači.

Kako izgleda test?

Pre početka lečenja apiterapijom obavezno se radi test. Lekar uzima jednu pčelu pincetom i stavlja je na telo pacijenta i to u predelu nadbubrežne žlezde na leđima. Posle ujeda doktor vadi žaoku nakon desetak sekundi. Efekat ujeda nije odmah vidljiv, već posle šest do osam sati kada doktor ocenjuje prve reakcije organizma. Ukoliko je rezultat u granicama normale, tada se sporovodi drugi test, opet samo sa jednom pčelom, ali ovog puta njena žaoka ostaje u telu pacijenta duže vremena. Ukoliko je i ovo testiranje prošlo uspešno pristupa se lečenju, a koliko će trajati zavisi od dijagnoze i određuje se individualno. Ako pacijent, recimo, ima problem sa kičmom, pčele se stavljaju duž kičme, na bolne zglobove... Apiterapeut zapravo stavlja pčele na akupunkturne tačke na bolnim mestima, što dodatno utiče na lečenje. 

Svaki čovek ima individualnu toleranciju na pčelinji otrov. Čak iako je pacijent prošao testove tolerancije može se pokazati da ne trpi više od ujeda dve pčele. Drugi, pak mogu da istrpe ujede i 35 do 70 pčela po terapiji. Maksimalna terapija je 200 ujeda u letnjem periodu, odnosno 250 ujeda zimi, jer su pčele tada manje aktivne. Korišćenje 15 do 20 pčela po terapiji uglavnom ne izaziva nikakve komplikacije.

Apiterapija se sprovodi maksimalno dva puta godišnje, a pacijenti tvrde da su se nakon lečenja pčelinjim otrovom vratili normalnim životnim aktivnostima, iako pre toga, recimo, zbog problema sa kičmom nisu mogli da se normalno kreću ili sede. Apiterapija daje brze efekte i bol prolazi već posle nekoliko tretmana. Osim toga, efekat apiterapije se akumulira zato i ne sme da se sprovodi više od dva puta godišnje.

Da li ovakva terapija boli?

Naravno da boli. Ali, kada pacijent ima nesnosne bolove zbog išijaša ili reume, ubodi pčela su manje zlo. Telo se vremenom navikava na ubode, pa pacijent posle izvesnog vremena oseća samo toplinu. Osim toga, mnogi apiterapeuti praktikuju da mesto koje će tretirati ubodima pčele rashlade kockicama leda. Pacijenti se često žale na manje otoke i svrab, pa lekari prepisuju uzimanje heomeopatskih preparata kako bi se ublažila iritacija kože. Nakon samog tretmana pacijent može da oseća malaksalost, a dešava se i da poraste telesna temperatura. Nije preporučljivo sporovoditi terapiju posle jela, a tokom čitavog trajanja lečenja zabranjeno je piti alkohol, jake čajeve, kafu... Treba izbegavati namirnice koje inače mogu da izazovu alergijske reakcije kao što su jagode, čokolada, kikiriki… Ne smeju se posećivati saune i treba izbegavati teže fizičke aktivnosti. Lečenja pčelinjim otrovom sprovodi se isključivo pod lekarskim nadzorom, a svako samolečenje i slični eksperimenti mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje.

Kome se ne preporučuje apiterapija?

Apiterapija se ne preporučuje pre svega onima koji su alergični na ubod pčele i njen otrov, a obazrivost je neophodna i kod ljudi koji su alergični na med ili bilo koji drugi pčelinji proizvod. Lečenju pčelinjim otrovom ne smeju da se podvrgavaju deca mlađa od 14 godina, trudnice, dojilje, teški psihički bolesnici, oboleli od onkoloških bolesti, tuberkoloze, dijabetičari tipa 1, oboleli od hepatitisa, kao i pacijenti koji imaju problem sa zgrušavanjem krvi (zato što pčelinji otrov razređuje krv) kao i osobe koje su se tek vakcinisale.

Još je otac medicine Hipokrat rekao:“Lekar leči, a priroda isceljuje“, zato i ne čudi što se ljudi poslednjih godina sve više okreću prirodnim preparatima. Ali, i kod ovakvog lečenja jedino je merodavna reč stručnjaka, pa treba biti oprezan, jer i prirodan lek nije uvek lek već može da bude i otrov ukoliko se s njim ne postupa na pravi način.

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede poslednjih godina prepoznalo je pčelarstvo kao granu poljoprivrede koja daje veliki doprinos srpskoj poljoprivredi i stoga posredstvom Uprave za Agrarna plaćanja dodeljuje različite vrste podsticaja pčelarima, navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Reč je o različitim vrstama podsticaja, od onih po košnici pčela i subvencijama za kupovinu opreme i pčelinjih matica, preko podsticaja za organsku proizvodnju, preradu i marketing, pa do ulaganja u male proljoprivrednike.

Podsticaji po košnici pčela

Podsticaji po košnici pčela dodeljuju se u iznosu od 720 dinara po registrovanoj košnici. Podnosi se samo obrazac zahteva za podsticaje po košnici pčela za tekuću godinu, i to u terminu od 15. aprila do 31. maja. Preporuka je da se zahtev podnese što ranije, budući da se sredstva dodeljuju prema redosledu prijava.

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji po košnici pčela se dodeljuju za najmanje 30, a najviše 200 registrovanih košnica pčela. Međutim, prema postignutom dogovoru sa ministrom poljoprivrede, očekuje se izmena ovog Pravilnika, pa će raspon za dodelu podsticaja biti u 2019. godini od 20 do 1.000 registrovanih košnica pčela. 



Podsticaji za kupovinu opreme 

Prema trenutno važećem Pravilniku, podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo se mogu dobiti za:

1) Košnice i delove košnica;
2) Satne osnove proizvedene od pčelinjeg voska (maksimalno 0,75 kg po obeleženoj košnici);
3) Centrifuge;
4) Električni otklapač saća;
5) Kade za otklapanje saća;
6) Električne pumpe i punilice za med;
7) Prohromsku ambalažu za med;
8) Topionike za vosak;
9) Električne dekristalizatore;
10) Automatski sto za pakovanje meda;
11) Sušaru za polen;
12) Stresač pčela i izduvač pčela (tzv. ručni duvač za lišće);
13) Pčelarske vage za merenje košnica;
14) Kontejnere za držanje i transport pčela;
15) Duplikatore za med, sa ili bez mešača;
16) Kontejnere i platforme za držanje i transport pčela;
17) Sve vrste prikolica za motorna vozila za prevoz košnica, kontejnera i platformi;
18) Mlin za šećer i mašine za izradu testa (pogača) za dohranu pčela;
19) Ručne prese za satne osnove;

Potrebno je da gazdinstvo koje podnosi zahtev ima između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. godinu koji bi trebalo da bude objavljen narednih dana, minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje. 

Zahtevi za podsticaje za nabavku opreme se ne podnose u unapred definisanom roku, kao što je to bio slučaj prethodnih godina, već tek nakon raspisivanja javnog poziva od strane Ministarstva, jednom ili više puta u toku kalendarske godine, do utroška raspoloživih sredstava. Podsticaji za nabavku opreme u pčelarstvu iznose 50-65% od iznosa cene bez PDV-a, a iznos zavisi od toga da li se korisnik podsticaja nalazi u marginalnom području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, gde je iznos podsticaja 65% od iznosa cene bez PDV-a, dok u suprotnom podsticaji iznose 50% iznosa cene bez PDV-a. 

Najviši ukupni iznos podsticaja za nabavku opreme u pčelarstvu koji korisnik može ostvariti u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara.
 

 


Podsticaji za kupovinu pčelinjih matica

Podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje, između ostalog obuhvataju i pčelinje matice. Pravo na podsticaje se ostvaruje ukoliko gazdinstvo ima najmanje 5 a najviše 500 košnica pčela, iznos na računu za kupovinu pčelinjih matica je najmanje 20.000 dinara i ukoliko je realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske godine, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Zahtev se podnosi u periodu od 1. jula do 15. oktobra tekuće godine.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu, i to u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime PDV-a, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, pri čemu maksimalni iznos podsticaja po pčelinjoj matici ne može biti veći od 600 dinara. Maksimalni iznos koji korisnik može da ostvari za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla u jednoj kalendarskoj godini je 3.000.000 dinara.
 


Podsticaji za organsku proizvodnju

Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje u organskoj stočarskoj proizvodnji po košnici pčela, podnosi se za svaku kalendarsku godinu, jedanput godišnje i to od 3. maja do 30. juna tekuće godine. Pravo na ove podsticaje može da ostvari lice sa najmanje deset košnica pčela. Iznos podsticaja je za 40% veći u odnosu na konvencionalno pčelarstvo, pa podsticaji po košnici pčela za organsko pčelarstvo iznose 1.008 dinara po košnici.

U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 55.000.000 dinara u toku jedne godine.

Podsticaji za preradu i marketing 

Ova vrsta podsticaja predstavlja program podrške za investicije u preradu i marketing pčelinjih proizvoda, kroz sedam vrsta investicija. To su:

1) izgradnja objekata za preradu, pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda sa pripadajućom unutrašnjom i spoljnom infrastrukturom;
2) nabavka opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda;
3) nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda;
4) nabavka opreme za čišćenje, pranje i dezinfekciju (sterilizaciju) objekata, opreme, alata, uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije;
5) nabavka opreme za dezinfekciju radnika;
6) nabavka laboratorijske opreme (bez staklenog pribora) za internu upotrebu, kao deo prerađivačkog pogona;
7) marketing proizvoda.

Zahtev se podnosi za svaku kalendarsku godinu u periodu do 1. novembra tekuće godine. U okviru ove vrste podsticaja, korisnik može ostvariti maksimalno 3.500.000 dinara.


Podsticaji za mlade poljoprivrednike

Pravilnik o podsticajima programima za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruje nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ako je kao nosilac, odnosno član komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava počev od 1. januara godine koja prethodi godini u kojoj podnosi prijavu na konkurs i nalazi se u aktivnom statusu - na dan podnošenja zahteva ima navršenih najmanje 18, a najviše 40 godina života u toj kalendarskoj godini i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem prijave na konkurs, koji raspisuje Uprava za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu. Maksimalni iznos podsticaja za nabavku selekcionisane pčelinje matice je 600 dinara, dok je maksimalni iznos koji pčelar može da ostvari po ovoj vrsti podsticaja 1.500.000 dinara. 

Izvor: www.ekapija.com, SPOS 

Veliki Albert Anštajn je izjavio nestanu li pčele sa planete zemlje čoveku kao vrsti ostaju još četiri godine života. I naučnici su to veoma ozbijno shvatili tako da su u Kanadi osmislili inovatni način da podstiču eko sisteme i tako sačuvaju neke vrste pčela od izumiranja. Reporter: Dramatičnom brzinom pčele gube svoje stanište što dovodi do ogromnog pada populaciije .Samo u Severnoj Americi skoro četvrtima vrsta sve je bliže izumiranju. U Kanadi ljudi su pronašli način da pomognu ovim dragocenim insektima jedan od tih projekata primenjuje se u Edmontonu. Širom grada postavlja se neke vrste hotela za pčele. I to ne samo za medonosne pčele i bumbare već za posebnu vrstu koja zapravo oprašuje većinu biljaka. U gradu pčelama je teže da pronađu mesto za život kroz projkat pčelinjih hotela pokušavamo da im damo više mesta da polože jaja. Tako da pčele mogu da opstanu u Edmontonu. Alana Tolinar,Ekofondaija za očuvanje prirode: To se posebno odnosi na solitarne pčele vredne oprašivače voćnjaka koji ne žive u košnicama već sve rade same. Iammo radionice tako da ljudi mogu da nauče kako da naprave sopstveni hotel pčela. Možete da ih stavite u svoj vrt to će privući više oprašivača i vašu baštu učiniti još lepšom. Pomažući celokupnom eko sistemu u gradu i omogućavaju biljkama da rastu. Reporter: Hoteli za pčele zasta utiču na bolje sutra za početak dovoljno je postavite ovakvo ili slično utočište blizu vrta ili voćnjaka i sačuvati ćete svoje oprašivače u blizini.

Izvor: RTS

Tokom naše posete Sjenici i okolini,  bili smo u gostima kod profesora Murata Baždarevića,  koji je poznat mnogima u ovom kraju kao direktor gimnazije i profesor geografije,  ali i pored toga on je za 25 godina koliko pčelari, postao najznačajniji pčelar sa 170 društava. Profesor Baždarević ima pčelinjake na tri lokacije. Prva je pored porodične kuće u Sjenici, za koji kaže da se nalazi tu kako bi održavao kondiciju i kontakt sa pčelama, ima i pčelinjake u selo Kijevce, koje se nalazi 17 km od   Sjenice i selo Sugubine, koje je udaljeno 15 km od varoši. Što se tiče pčelarenja u Sjenici, Murat misli da su uslovi surovi, klimatske prilike nepovoljne, vegetacioni period kratak, ali i pored toga, med koji se dobija je veoma kvalitetan, to je livadsko – šumski med,  naglašava gospodin Murat. U Kijevcima je velika površina pod četinarima, mada četinar ne luči nektar nego polen i medljiku koji su dobar osnov pčelama za spremanje meda.

Prema rečima iskusnog pčelara u sjeničkom kraju ima dosta pčelara, oko 150, ali registrovanih ima vrlo malo. “ U Udruženju ima svega 5 -6 članova, dok je pre 8 godina bilo 110 članova, koji su plaćali članarine. Iz Udruženja ulažu napore da ponovo privuku zainteresovane, jer perspektive ima,  samo je potrebno uključivanje i edukovanje mladih ljudi o pčelarstvu” dodjaje Baždarević.

Sa Muratom Baždarevićem izvršili smo kratak preged košnica, gde smo mogli da konstatujemo da je ova godina jedna od onih kada su pčele izuzetno dobro prezimile u Sjenici.

Pretpostavljam da je to zbog blage zime. Nisam imao nijedan gubitak do sada, a imam 170 društava. Dva društva koja su mi bile slabija sam spojio, pa su i one sada dobro” pojašnjava nam domaćin.  On nam je ovom prilikom istakao, da je iz razgovora sa drugim pčelarima, saznao  da su i oni veoma zadovoljni sa prezimljavanjem pčela.

Na naše pitanje koliko hrane se na ovom mestu ostavlja pčelama u zimskom peridu,ističe nam da je pošle jeseni ostavljeno oko 15 do 18 kg meda u košnicama za hranu.

 

Ova količina meda je potrebna jer je zima duga i hrana predstavlja važan faktor da li će pčele prezimiti ili neće. U proleće je neophodno davati ishranu,  jer ukoliko se ne bi pripomogle, na ovom području teško koja pčela bi ostala” objašnjava nam Murat Baždarevići, i dodaje da na ovom terenu  unosa proteklih dana uopšte nije bilo,  ali da se uskoro očekuje početak behara, jer je maslačak već zapupio. Ovde će pčele sletati i na bagrem, lekovito bilje i brojne druge vrste,  što mu daje poseban kvalitet. Očekuje se da će nakon tri godine praktično bez meda, ova godina biti medna i dobra,  tako da bude jedno dobro vrcanje. U Sjenici se med vrca samo jednom,  jer je klima značajno različita u odnosu na predele na nižoj nadmorskoj visini. Sezona cvetanja kasnije kreće i ne može se očekivati unos kao što se to dešava na nižim nadmorskim visinama. Cena meda je 10 evra, ali ga nema za prodaju zbog loše tri godine uzastopno.

 

 

Bez seoba pčela na pašu nema visoke proizvodnje meda. Teško je naći mesto na kom bi se moglo pčelariti a da to ne podrazumeva da pčele tokom cele sezone imaju dobru pašu.

Ukoliko se pčelari odluče da sele svoje košnice, trebalo bi pre svega da izračunaju koliki se prihod od paše očekuje i koliki će biti troškovi seobe. Naravno, treba uzeti u obzir eventualne štetne posledice, nastale seobom, na pčelinje zajednice (na primer gnječenje i gušenje pčela, habanje košnica, lomljene saća), a treba uzeti u obzir i koliko će se to odraziti na korišćenje kasnijih paša. Na pašu se isplati seliti samo onda ako se postignu srazmerno ukupno veći prihodi od ukupno ostvarenih troškovova pri korišćenju konkretne paše, tj. ako seoba na tu pašu doprinese povećanju ukupne proizvodnje i dobiti pčelinjaka u toku godine. Ukoliko selidba, radna snaga, gubici i slično imaju istu vrednost koliko i dobijeni proizvodi na toj paši, onda nema ekonomske isplativosti za seobu pčela.

Na glavnu pčelinju pašu treba seliti samo jake i zdrave pčelinje zajednice jer se od slabih ne mogu očekivati viškovi meda za vrcanje, jer najčešće troškovi seobe premašuju dobit od izvrcanog meda. Seoba slabijih pčelinjih zajednica se vrši samo ukoliko na prethodnom mestu nema uopšte nadražajne paše, ili ako pak predstoji tretiranje terena pesticidima štetnim za pčele.

Pčelinje zajednice koje boluju od zaraznih bolesti odraslih pčela ili pčelinjih legla ne smeju se seliti. Selidba pčela u ovakvom stanju je zakonom zabranjena i pčelar je zakonski obavezan, pre nego što preseli svoje pčele, da pribavi uverenje o zdravstvenom stanju svojih pčela.

 

I bi Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Veseli i razdragani mališani sa svojim roditeljima, drugog dana uživali su u tradicionalnom ambijentu Novosadskog sajma. Toga dana Sajam je bio najposećeniji. Raduje nas što su i naši čitaoci i posetioci, došli i do našeg štanda u hali 2. Hvala vam na ogromnom interesovanju i poverenju, koje ste nam ukazali. U ovom izdanju za sve one, koji nisu bili u mogućnosti da posete Sajam, donosimo interesantne detalje, koje smo za ovaj put probrali u mnoštvu događaja, koji su obeležili prethodni mesec.

Svakako preporučujemo i naše stalne rubrike, u kojima savetujemo voćare, kako se čuvaju plodovi jagode. Takođe, iz sveta nauke, donosimo informaciju da je tim stručnjaka proizveo kozu pauka. Neverovatna činjenica da je paučina u mleku, svakako će i kod nas pokrenuti različite polemike. Naša zemlja ima dovoljno površina pod pašnjacima. Ovakav vid ishrane goveda je dosta jeftiniji u poređenju sa drugim načinima proizvodnje stočne hrane. Osim što obezbeđuje dovoljne količine hrane, pašnjačka ishrana podmiruje sve zahteve, koje goveda imaju za hranljivim elementima.

Za naš časopis, eksluzivno govori i Nj.E. Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela koja je u Srbiju došla nakon Argentine, Francuske i Španije. Sa njom smo razgovoarali o dosadašnjim iskustvima, ali i mogućnostima saradnje. Naravno i ovaj put visoka predstavnica Izraela naglasila je da nema ništa od priznanja nezavisnosti Kosova*.

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec. Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

Grabež se javlja kada pčelinja društva nemaju u prirodi dovoljno hrane – nektara. Tada pčele u potrazi za bilo kakvim mirisom slatke hrane ulaze u ostave, skladišta, prostorije gde se spremaju džemovi i sokovi, i pokušavaju da se snabdeju. Grabež se javlja kod bolesnih i slabih pčelinjih društava, bez matice, kada je odbrana košnice veoma slaba.

Dosta je lakše sprečiti pojavu grabeži nego je suzbijati kada se pojavi. Preporučeno je u pčelinjaku držati samo jaka i zdrava društva, vršiti prihranu društva samo uveče, pri pregledu ne držati košnicu previše otvorenu, kao i da krovove, podnjače i medišta košnica moraju biti dobro spojeni.

Suzbijanje grabeži je najefikasnije u samom početku kada treba odmah suziti ulaz napadnute košnice, tako da mogu da ulaze samo po 2-3 pčele odjednom. Pored toga, poželjno je na ulaz napadnute košnice staviti seno ili krpu natopljenu naftom, kao i košnice skloniti u taman i hladan podrum u jakom napadu pčelinjeg društva, a na mesto njih staviti prazne košnice. Radi sprečavanja ponovne pojave grabeži, društva odseliti u područja gde ima paše.

Evropska komisija zabraniće na svojim poljima upotrebu u svetu najčešće korišćenih insekticida. Sada je u EU na snazi privremena zabrana korišćenja tri neonikotinoida a ako predlog Komisije bude usvojen, neonikotinoidi će biti potpuno prognani sa polja i moći će da se koriste samo u staklenicima. Dokument u koji je imao uvid britanski Gardijan predstavlja prvi znak da Komisija želi potpuno da zabrani neonikotinoide zbog "akutnog rizika po pčele". Zabrana bi mogla da stupi na snagu već ove godine ako je odobri većina članica Evropske unije.

Pčele i drugi oprašivači od ključnog su značaja za brojne poljoprivredne kulture ali njihov broj decenijama opada zbog gubitaka u staništima, bolesti i korišćenja pesticida. Smatra se da insekticidi neonikotinoidi, koji se koriste više od 20 godina, nanose veliku štetu pčelama. Ipak, borci za zaštitu prirode na jednoj i poljoprivredna udruženja i proizvođači pesticida na drugoj strani godinama se oštro spore i proizvođači pesticida tvrde da su insekticidi od ključnog značaja za zaštitu roda i da je otpor prema pesticidima političko pitanje.

EU je uvela privremenu zabranu korišćenja tri ključna neonikotinoida u gajenju nekih kultura 2013. Međutim, sada se predlaže potpuna zabrana njihove upotrebe na poljima a izuzetak će biti samo billjke koje se kompletno gaje u staklenicima.

O predlogu bi moglo da se glasa već u maju i, ako bude usvojen, stupio bi na snagu za nekoliko meseci, preneo je EurActiv.com.

Do zabrane iz 2013. došlo je nakon što zemlje koje su joj se protivile, uključujući Britaniju, nisu uspele da skupe dovoljno glasova. Od tada je protivljenje Britanije oslabilo, sudeći prema odbijenim ponovljenim zahtevima britanskih farmera da im se "hitno" odobri korišćenje zabranjenih pesticida.

"Količina naučnih dokaza o toksičnosti tih insekticida je tolika da nema šanse da te hemikalije mogu da ostanu na tržištu", smatra Martin Dermin (Dermine) iz PAN Evrope, mreže nevladinih organizacija za akcije protiv pesticida koja je dobila procureli predlog EK i "podelila ga" sa Gardijanom. "PAN Evropa će se sa svojim partnerima boriti za podršku predlogu većine članica". Inače, peticiju za zabranu neonikotinoida potpisalo je 4,4 vmiliona ljudi. Postoji snažan naučni konsensus da su pčele izložene pesticidima neonikotinoidima na poljima i da ozbiljno trpe od doza koje prime. Za sada je malo dokaza da to vodi smanjenju ukupne populacije pčela ali se rezultati velikih ispitivanja na terenu očekuju uskoro. Komisija je ipak odlučila da ide na potpunu zabranu na osnovu procene rizika Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) objavljene 2016. godine.

Agencija je razmotrila dokaze koje su joj dostavili proizvođači pesticida i Komisija je zaključila da je kod "većine kultura" uočen "visok akutni rizik za pčele" od imidakloprida i klotianidina koje pravi Bajer (Bayer).

 

Bayer i Syngenta gube bitku - zabrana će biti potpuna!

Za Sindžentin (Syngenta) tiametoksam Komisija je saopštila da dokazi kompanije "nisu dovoljni" da se odbaci rizik. "Nauka se trka sa industrijom pesticida ... Ako se poljoprivrednici oslobode neonikotinoida, imaće veću kontrolu nad svojom zemljom i moći će da odbace savete proizvođača pesticida", rekao je Pol de Zilva (Paul de Zylva) iz organizacije Prijatelji Zemlje. Međutim, Sara Mekrdži (Sarah Mukherjee), direktorka Udruženja za zaštitu roda (CPA) koje predstavlja prizvođače pesticida, kaže: "Razočarani smo predlogom (EK) koji više izgleda kao politička presuda nego kao glas nauke".

Ona kaže da je procena Agencije zasnovana na onome što CPA vidi kao neizvodljive smernice koje nemaju formalno odobrenje članica EU: "Predlog je zasnovan na proceni za koju je korišćen neodobreni dokument 'Smernice za pčele' i odlično ilustruje posledice korišćenja ti smernica. Većina proizvoda za zaštitu roda, uključujući one koji se koriste u organskoj poljoprivredi, ne može da prođe te kriterijume".

Direktor organizacije Baglajf (Buglife) Mat Šardlou (Matt Shardlow) pozdravio je predloženu zabranu: "EFSA je potvrdila više od 70 visokih rizika od semena cerealija tretiranog neonikotinoidima". On kaže da ti pesticidi mogu da se zadrže u tlu, kao i da zabrana treba da se zbog predostrožnosti odnosi i na stakleničku proizvodnju.

Ranije ovog mesca stručnjaci UN za hranu i zagađenje objavili su nekoliko kritičkih izveštaja o pesticidima ističući da je mit da su potrebni kako bi se prehranila planeta. Takođe su pozvali da se usvoji nova globalna konvencija o kontroli upotrebe pesticida.

"S obzirom na neuspeh industrije pesticida da prihvati ekološke posledice korišćenja neonikotinoida, složili smo se da je preko potrebna nova globalna konvencija", kazao je Šardlou.

Izvor: EurActiv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31