Najčešće bolesti paslja su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza vrata korena i bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja. Prepoznajte simptome i zaštitite biljke.Kako se u uzgoju svakog povrća javljaju razni uzročnici bolesti tako je i kod pasulja. Najčešće bolesti su: antraknoza, rđa, fuzarijsko uvenuće, nekroza korenova vrata, bela trulež. Mogu da se jave i bakterioze, ali i virus mozaika pasulja.Antraknozu pasulja uzrokuje gljivica (Colletotrichum lindemunthianum), a javlja se na svim nadzemnim delovima biljke, ali se najbolje može uočiti na mahunama.

Na listovima i stabljikama se javljaju tamnosmeđe, a na mahunama udubljene smeđe pege s crvenkastim krajem. Simptomi se mogu javiti i na semenkama mahuna u vidu smeđih okruglastih mrlja. Nakon klijanja semena na hipokotilu (donji deo struka klice od vrata korena, granica između korena i stabljike) često se javljaju veće smeđe pege zbog kojih biljke venu i potpuno propadaju.Rđa pasulja (Uromyces appendiculatus) se javlja u većem intenzitetu samo kod kasnije setve i to najčešće kod onog koji se seje zajedno s kukuruzom, piše prof.dr sc. Tihomir Miličević u stručnom časopisu.

Simptomi nastaju uglavnom na listovima, a retko na stabljici i mahunama. Na naličju listova prvo se javljaju beložuti plikovi koji kasnije postaju smeđi i povećaju se.Bakteriozu pasulja uzrokuju dve vrste bakterija Xanthomonas campestris p.v. phaseoli (bakteriozna pegavost) i Pseudomonas syringae p.v. phaseolica (bakteriozna prstenasta pegavost). Simptomi bakteriozne pegavosti javljaju se u vidu vlažnih pega na lišću i mahunama. Na njima se za vreme vlažnog vremena javlja eksudat bakterija. S mahuna bakterija zarazi samo seme, te se stoga zaraza i prenosi njime. Zato je potrebno upotrebljavati zdravo seme i paziti na plodored.

Od fungicida mogu se koristiti preparati na bazi bakra.Proizvođači često kod žućenja i sušenja pasulja smatraju da ga je zahvatila plamenjača. Međutim, kako piše stručnjak mr.sc. Željkica Oštrkapa-Međurečan uzrok toga je najčešće fuzarijsko uvenuće (Fusarium solani), i nekroza korenovog vrata (Rhizoctonia solani).Uzročnici obe bolesti žive u zemlji i na kraju dovode do propadanja korena. Zbog toga biljke zaostaju u razvoju, lišće im najpre požuti, a zatim se osuši. Biljka neko vreme životari, a zatim se u potpunosti osuši, pa pasulj u eventualnim mahunama prisilno dozreva. Do zaraze dolazi kada mlade biljčice rastu u vrlo vlažnom zemljištu. Optimalna temperatura za Rhizoctoniu je 18°C dok Fusarium voli višu temperaturu od 22 do 32°C i kiselije tlo. Najvažnija mera zaštite je plodored jer folijarna primena fungicida neće dati rezultate.Bela trulež (Sceloritnia sclerotiorum, naslovna fotografija, op.a.) javlja se na starijim biljkama i to u gustom sklopu i uslovima povišene vlage. Možemo je prepoznati po beloj prevlaci na prizemnim delovima biljke. Usled zaraze stabljika trune i dolazi do sušenja biljaka.Mozaik pasulja je virusna bolest, a virus na biljke prenose biljne vaši ili se prenosi semenom. Susrećemo se s običnim, žutim i južnim mozaikom pasulja. Sva tri su posledica zaraze određenim tipom virusa. Bolest se prepoznaje po karakterističnoj obojenosti listova.

Zaraza semena se ostvaruje ako su biljke zaražene pre cvetanja. Zaražene biljke zaostaju u rastu, imaju slabo razvijen koren i daju slab rod.Kod setve je važno koristiti zdravo seme i sejati otporne sorte, a treba se pridržavati i plodoreda pa pasulj sejati na istu površinu tek nakon tri do četiri godine. Pre setve preporučuje se i dezinfekcija semena. Takođe, pridržavajte se optimalnog razmaka kako bi se kasnije omogućilo strujanje vetra između biljaka i tako onemogućio razvoj gljivica koje vole vlažne uslove.Važno je bolesne biljke izneti iz zasada kako se zaraza ne bi dalje širila, a treba i uništavati korove koji su domaćini bolestima. Takođe, i štetočine mogu da prenose viruse pa i njih treba suzbiti, naročito lisne vaši. Tokom cvetanja posvetite najviše pažnje biljkama pasulja, jer su tada najosjetljivije, a kako piše naša autorka Ranka Vojnović za zaštitu možete koristiti preparat od belog luka kao preventivu, ali i tretirati biljke mlekom, pepelom, preslicom, maslačkom, pelinom te čili papričicama.

Prilikom primene sredstava za zaštitu pridržavajte se svih uputstava prizovođača sredstva za zaštitu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-bolesti-pasulja-i-kako-zastititi-biljke/60440/

Pasulj, čorbast ili gusto kuvan kao prebranac, već decenijama važi za jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Iako ga često svrstavamo u nacionalnu kuhinju istina je da pasulj na Balkanu počeo da se uzgaja tek poslednja četiri veka. Zbog svoje izdašnosti najčešće se priprema u velikim količinama, a kako je vrlo hranljiv i kaloričan primenu je našao u vojsci u ratnim i mirnodopskim vremenima. Uostalom, muškarci koji su bili u vojsci dobro pamte ukus vojničkog pasulja iz kazana. Pasulj (Phaseolus vulgaris) je jednogodišnja biljka iz porodice bobova. Poreklom je iz Južne Amerike odakle su ga sa krompirom i kukuruzom doneli Španci, a u Evropi se prvi put spominje 1542. U Srbiju je stigao iz Italije u 17. veku, a danas se najčešće uzgajaju sorte gradištanac, tetovac, biser, dvadesetica, panonski tetovac…
Pasulj ima izuzetnu kaloričnu vrednost (100 grama pasulja ima 143 kilokalorija) bogat je proteinima (26 odsto) ugljenim hidratima (52 procenta) ima masti, ali
i esencijalne aminokiseline, lecitin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe... Ljuska pasulja je bogata pektinom i drugim teško svarljivim sadržajima pa se ne preporučuje osobama sa želudačnim, crevnim i sličnim smetnjama. Bogat je proteinima, ugljenim hidratima, vitaminima, mineralima, vlaknima i omega 3 masnim kiselinama, pa dugo održava stanje sitosti, zbog čega se posebno preporučuju u hladnim zimskim danima.Većina domaćica pasulj priprema sa suvim
mesom, rebrima, slaninom ili kobasicama, ali može da se pravi i „klot“ bez mesa, pa je pogodan za dane posta. Posna trpeza, posebno za Badnji dan, ne može da se zamisli bez gusto skuvanog i zapečenog pasulja – prebranca. Kuvanje pasulja je prava mala gastro "nauka" jer niko ne može tačno reći koliko to traje. Sve zavisi od vrste pasulja ali i od toga da li je svež iz ovogodišnje berbe ili od ranijih godina. Najveći problem za domaćice je kada nesavesni trgovci pomešaju ovogodišnji i prošlogodišnji rod, pa se pasulj neujednačeno skuva. Poenta je da ne zrno ne sme da ostane nekuvano, ali ne bi trebalo ni da
se raspadne prilikom kuvanja.Osim u ishrani, pasulj se koristi se i u lekovite svrhe. Njegove mahune su oprobano sredstvo za regulisanje šećera u krvi,
dobre su protiv upale bubrega i bešike, dok su stablo, list i cvet pouzdan diuretik. Zahvaljujući kombinaciji vlakana i folne kiseline pasulj štiti od moždanog
udara, bolesti srca i debelog creva. Pasulj deluje povoljno kod pacijenata koji pate od anemije, bolesti zuba, uva, bronhitisa, glavobolje, depresije, krvarenja iz nosa, pa čak i impotencije. Možda niste znali ali pasulj je delotvoran i kod nesanice, osteoporoze, prehlade i gripa, hemoroida, hroničnog umora, stresa…
Američki naučnici sa državnog Univerziteta u Koloradu testirali su šest vrsta pasulja. Merenjem količine antioksidanasa u svakome ponaosob, ustanovili su da crveni, šareni i tamnoplavi pasulj imaju i do deset puta veće količine ovog vrednog sastojka i drugih lekovitih materija u odnosu na beli i žuti pasulj.
U narodnoj medicini pasulj se koristio kod glavobolja i prehlada. Recept je vrlo jednostavan - pola kilograma pasulja skuva se u vodi sa belim lukom. Kada se zrna raskuvaju, zgnječe se i pomeša sa malo maslinovog ulja i sokom od limuna. Ovako dobijenom kašom treba mazati slepoočnice dok glavobolja ne prestane ili nazeb ne umine.
Bilo kako bilo, prva asocijacija na pasulj je ipak hrana, pa vam, za kraj poklanjamo recept za pravi vojnički pasulj i to iz kuvara nekadašnje vojske JNA. Mnogi se često pitaju u čemu je tajna fantastičnog ukusa vojničkog pasulja. Otkrićemo vam tajnu – u količini. Što se veća količina pasulja sprema, on se duže krčka i postaje sve ukusniji. A da biste izbegli nadimanja i gasove od pasulja najbolje je da ga potopite veče pre pripreme da odstoji u hladnoj vodi i nabubri, ili ga jednostavno prokuvajte petnaestak minuta, tu vodu bacite a pasulj pripremite onako kako volite.
Vojnički pasulj
Sastojci:
* 1/2 kilograma pasulja
* 3 glavice crnog luka
* 3 čena belog luka
* 1 šargarepa
*1 sušena paprika
* Začini (so, biber, začinska paprika, lovorov list)
Priprema: Očišćen pasulj koji je odstojao u hladnoj vodi procediti, sipati u veći lonac, naliti vodu da ogrezne i kuvati 10-15 minuta. Ocediti tu vodu i baciti, pa sipati vrelu vodu da pasulj ogrezne, dodati polovinu sitno seckanog crnog luka i ostaviti da kuva uz povremeno dolivanje tople vode. U manju šerpicu sipati malo ulja, prodinstati ostatak crnog luka, šargarepu isečenu na sitne kockice (može i rendana) dok povrće blago ne porumeni. Kada je pasulj upola kuvan,
dodati isprženi crni luk, šargarepu, sušenu papriku i lovorov list. Ukoliko pasulj spremate sa mesom dodati suva rebra, slaninu ili kobasice.
U manju posudu sipati malo ulja, dodati kašiku brašna da blago porumeni i pola kašike slatke (ili ljute) začinske paprike, te seckani beli luk. Ovu
smesu sipati u pasulj i nastaviti sa kuvanjem na tihoj vatri dok zrna potpuno ne omekšaju. So se dodaje na kraju, ali pre toga obavezno probajte
pasulj jer ako je suvo meso slano možda neće trebati dodatna so. Kada je skuvan pasulj ostaviti na toploj ringli, dodati malo bibera i seckani
peršunov list po ukusu, te ostaviti deset do petnaest minuta da se malo prohladi pre serviranja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Dvadesetogodišnji poljoprivrednik Siniša Arsić iz Siriga, u opštini Temerin, za desetak dana krenuće u žetvu pasulja s 18 jutara. Ukoliko se ostvare Arsićeva očekivanja, pasulja će imati više od 25 tona, a ima već ugovorene kupce. Doduše, ne za svu količinu, ali dovoljnu da bez strepnje čeka novi rod. Taj povrtar planira da dogodine duplira proizvodnju i da, umesto soje, narednog proleća poseje pasulj na 36 jutara.

Domaće kupce namere mladog povrtara ohrabruju jer će, bar oni iz okoline Temerina i Novog Sada, biti u prilici da kupuju domaći rod u velikim marketima s kojima je Arsić ugovorio prodaju, pošto je poznato da jedemo pasulj iz Kirgizije, Argentine, Kine… Lane je, kaže Arsić, imao pasulja na 7,5 jutara pa je zbog zarade u aprilu povećao setvu više od dva puta.

Otkupna cena na veliko za kilogram pasulja je oko 250 dinara, s tim što treba navesti, naglašava, da su i troškovi proizvodnje veliki, a to su energenti, gorivo i voda, seme i hemijski preparati.

– Pronalazim biznis u pasulju, premda proizvodim i krompir, luk i kupus, ali se pomalo bavim i ratarstvom, jer imam i nešto posejane soje. Ali sojom se neću više baviti jer je pasulj isplativiji. Posejao sam kanadski haribek pasulj, i domaći gradištanac. Haribek je uvozno seme, koje daje prinos od 1,8 tonu po jutru, a seme garadištanca sam kupio u Banatskom Karađorđevu - kaže Arsić.

Arsić obrađuje 60 jutara i više od polovine njiva je pod zalivnim sistemom jer bez vode, naglašava, nema ratarstva, a pogotovo nema pasulja. U poslu mu ne pomažu roditelji, koji se bave drugim zanimanjem, već deda, čije savete upija, ali istovremeno sluša i profesore iz Srednje poljoprivredne škole u Futogu, koju je završio, i one s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Zemlji ne treba gazda već radnika – veli Arsić pa nastoji da automatizuje proizvodnju, tako će, ističe, i brati pasulj, kombajnom koji je kupio.

- Od Pokrajine sam dobio novac za zalivni sistem, a od Republike za plug.

Arsić se hvali da je na njivi od svoje 12. godine.

- Ne kajem se, i ne žalim se - ističe.Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Žarko Ilin kaže da planovi mladih ljudi mogu domaćem povrtarstvu doneti boljitak u pogledu veće proizvodnje i smanjenja uvoza, ali da u tome država treba da podstakne napore mladih.

- U pokrajini se pasulj gaji na svega 827 hektara i proizvede se oko 1.170 tona, a u celoj Srbiji zauzima 9.112 hektara i dobije rod od 11.400 tona. Po glavi stanovnika dolazi 1,6 kilogram pasulj, što je gotovo upola manje od potreba domaćeg stanovništva - navodi prof. dr Ilin.

Proizvodnja pasulja, podvlači, opada godišnje po stopi od 20,6%, a u Srbiji 21%.

- Rešenje je u povećanju subvencija, sejanju sertifikovanog semena, zaštiti od bakterioze i obaveznom navodnjavanju, što bi udvostručilo rod na istim površinama - objašnjava on.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2585695/uzgoj-pasulja-moze-biti-isplativ-posao-troskovi-proizvodnje-veliki-ali-je-i

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31