Kao što svi znamo, kvalitetna ishrana u najvećoj meri utiče na produktivnost kod životinja. Na visokim letnjim temperaturama, najrentabilnije je napasati ovce na pašnjacima, na kojima se gaji veliki broj razičitih trava. Poželjno je vršiti prihranu koncentrovanim hranivima, kao što su kukuruz, ječam i ovas. Trajanje ispaše treba da bude oko 4-5 časova dnevno uz dodatak od 300 g do 400 g koncentrovane hrane po grlu.

Veoma je važno da ovce imaju na raspolaganju stalno dostupnu vodu, tako da je mogu piti po volji. Važno je da voda bude proverenog kvaliteta. Žedne ovce slabije konzumiraju hranu, a to nepovoljno utiče na proizvodnju. Veoma je bitno u periodu laktacije obezbediti dovoljnu količinu vode. Po rečima stručnjaka, za svaki kilogram konzumirane suve materije hrane, ovcama je potrebno oko 5-6 litara vode dnevno.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

Da li ste konkurisali za bespovratna sredstva? Koja je njihova namena i koliki je njihov iznos? Možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/2731-konkurisite-za-bespovratna-sredstva

 

Zakup pašnjaka u Hrvatskoj, donedavno je bio izrazito unosan biznis – dok su cene zakupnine simbolične, podsticaji su bili i više nego izdašni.

Pojedini preduzetnici, koji do pre dvije godine nisu imali veze sa poljoprivredom, a ni stočarstvom, obogatili su se na spomenutim potporama.

Problem je, međutim, što zakupce ni milijuni kuna podsticaja nisu naterali da održavaju pašnjake na adekvatan način, bilo kosidbom ili pašom, odnosno držanjem stoke.

I dok prethodnim ministrima poljoprivrede to nije smetalo, aktuelni ministar Tomislav Tolušić odlučio je da se obračuna sa onima koji, prema njegovu mišljenju, zloupotrebljavaju potpore iz evropske i državne kase.

Kako piše Slobodna Dalmacija, na reakciju su ga natjerale brojke koje su bile u potpunom nesrazmeru – dok je, naime, broj upisanih pašnjaka iz godine u godinu neverojatno rastao (u 2014. godini je bilo 23.000 hektara, sledeće godine 50.000, a ove ih je 98.850), dotle je stočni fond padao.

Inspektori Agencije za plaćanja u poljoprivredi otišli su stoga u nenajavljenu kontrolu pašnjaka i zatekli totalnu katastrofu – 80 odsto ih je bilo zapušteno i bez grla stoke. Reč je uglavnom o krškim pašnjacima, odnosno svim onim površinama koje se nalaze južno od Karlovca.

Ovih dana, inspektori su obišli i pašnjake s tzv. ekološkom proizvodnjom, za koje zakupci dobijaju najveće potpore, i do 6.000 kuna po hektaru. Od 18.000 hektara, čak 5.000, ili gotovo 30 odsto, ne zadovoljava kriterijime za dobijanje podsticaja.

“Rast broja upisanih krških pašnjaka, i to iznad 100 odsto za svega godinu dana, bilo je posledica značajnog povećanja podsticaja u skladu sa novim sistemom direktnih plaćanja EU po kojem se podsticaj za pašnjake izjednačio sa podsticajem za sve druge vrste uporabe zemljišta.

U svakom slučaju, dok su 2014. godine poljoprivrednici dobijali 665 kuna po hektaru, 2015. godine se taj iznos popeo na 2.200 kuna, što je bio minimun jer su ekološki proizvođači mogli dobiti i trostruko više.

Izvor: www.b92.net

U većini zemalja sa razvijenom poljoprivredom, a naročito sa razvijenim stočarstvom, farmeri koriste pregonske pašnjake za napasanje svoga stada tokom vegetacionog perioda biljke (april- novembar). Za ovakve pašnjake koriste se najčešće sejani travnjaci koji su otporni na čupanje i gaženje prilikom paše. Poznato je da prilikom napasanja, životinje kidaju travu do zemlje i tom prilikom mogu iščupati korenov sistem biljke. Zbog toga se koriste one biljne vrste koje su otporne na čupanje i gaženje, kako bi se travnjaci više godina koristili.

Kada smo zasnovali dovoljno zemljišne površine kvalitetnom travom, neophodno je taj prostor ograditi. Ograde koje se koriste za ove prilike mogu biti: stabilne - one koje se ne premeštaju sa jednog mesta na drugo i pokretne, koje se premeštaju sa jednog mesta na drugo u zavisnosti od visine narasle trave. Kroz ovu, po pravilu žičanu, ogradu propušta se struja niskog napona, tako da životinja koja dođe u kontakt sa žicom pod naponom, oseti strujni udar koji ne ostavlja nikakve posledice po životinju. Ograde mogu biti u vidu žičane mreže od dva ili jednog reda žice, postavljene na različitu visinu, u zavisnosti od toga koja vrsta životinja se napasa na tom pašnjaku. Kao izvor struje za ovu električnu ogradu najčešće se koriste akumulatori.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30