Postoji mogućnost da je konačno došao kraj najvećoj noćnoj mori vinogradara još od 19. veka - filokseri. U stručnom časopisu BMC Biology objavljen je izuzetno važan rad u kome se otkriva da je mapiran genetski kod parazita koji je gotovo u potpunosti uništio evropske vinograde u 19. veku, i od tada ostao pretnja vinovoj lozi koja nikada nije do kraja savladana.

Kako prenosi Wine Searcher, naučnici Migel Barbera i David Martinez sa Instituta za biologiju integrativnih sistema u Valensiji napisali su rad koji otvara put za promenu načina na koji se vinogradari bore protiv ove napasti - pre svega, pružajući perspektivu da se jednog dana prestane sa skupim kalemljenjem na američke podloge i pređe na rad sa vinovom lozom koja je u potpunosti otporna na filokseru i na njeno direktno vegetativno razmnožavanje u samom vinogradu.

- Ovom promenom uštedelo bi se mnogo novca i napora - kaže za Wine Searcher Pol Nebiti, stručnjak za simbiozu bilja i insekata sa Univerziteta Riversajd.

Pionirski rad potvrdio je tezu da je filoksera poreklom iz Severne Amerike, najverovatnije iz gornjeg toka reke Misisipi, i da je živela u simbiozi sa američkom samoniklom vrstom loze Vitis riparia. Studija je omogućila da se rekonstruiše tok biološke invazije koja je u 19. veku umalo ostavila Evropu bez plemenite biljke.

U sekvenciranju genoma učestvovao je konzorcijum od više od 70 stručnjaka iz osam zemalja, a koji je formiran 2011. godine pod pokroviteljstvom Francuskog nacionalnog instituta za poljoprivredu.

Rad je pre svega fokusiran na istraživanje gena povezanih sa cirkadijalnim ritmom (ritmom dnevnih i noćnih funkcija živih bića) i razmnožavanjem filoksere. Tokom istraživanja otkrivena je ogromna porodica gena, više od 2700 gena, koji predstavljaju oko 10% ukupnog genetskog zapisa filoksere.

Ovi geni su, pretpostavljaju naučnici, veoma bitni za interakciju vinove loze i filoksere, i učestvuju u deaktiviranju odbrambenih mehanizama biljke. Na tlu na kome je filoksera nastala, između loze i parazita postojala je relativno miroljubiva koegzistencija, dok evropska vinova loza nije posedovala odbrambeni sistem koji bi sprečio odumiranje gotovo cele vrste na veoma širokom području.

Filoksera (Daktulospharia vitifoliae ili Phylloxera vastatrix) prvi put je opisana 1854. godine, a prva velika najezda u Evropi pogodila je francuske vinograde 1863. godine. Smatra se da su filokseru iz Amerike doneli trgovci koji su donosili robu sa američkog kontinenta. Do 1889. godine filoksera je napravila ogromnu štetu, uništivši samo u Bordou više od 70% vinograda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2971040/naucnici-uspeli-da-pronadju-nacin-da-eliminisu-filokseru-u-vinogradima

Berba šljiva - sorte čačanska lepotica, skoro da je završena, a uskoro će da se bere čačanska rodna i stenlej. Sada je poslednji trenutak za primenu insekticida sa kraćom karencom, odnosno, do 14 dana, protiv šljivinog smotavca (Grapholita funebrana). Berba će, u odnosu na prošlu godinu, kasniti 10 do 15 dana.

Obavezno voditi računa o karenci
Insekticidi sa kraćom karencom, na bazi deltametrina, diflubenzurona i lambda cihalotrina, primenjeni u jačim dozama od preporučenih mogu da izazovu teška trovanja.

Prisustvo smotavca najlakše ćete prepoznati po smoli koja se pojavljuje na površini šljive i prevremenom plavljenju ploda. Ako opazite ove simptome - to je siguran znak da je voće napadnuto i u tom slučaju nema mu spasa, jer se gusenica razvija u unutrašnjosti ploda jedući njegovo meso. Jedino se mogu spasiti voćke na kojima još nije došlo do piljenja larvi.

Ista sredstva deluju i na savijača jabuka i krušaka (Cydia pomonella) koji uzrokuje crvljivost s tim što se, na njihovim plodovima, pojavljuje izmet na površini. U narednom periodu krajnje je vreme za tretman protiv smotavca jer će ubrzo da usledi berba krušaka.Velika vlaga pogoduje razvoju monilije
Povećana vlažnost i kiša u proteklom periodu stvorile su idealne uslove za razvoj gljivice Monilia fructigena, truleži plodova koštičavog voća. Ugrožena je i šljiva, naročito u zasadima u kojima nije obavljena letnja rezidba pa, zbog gustine i slabe provetrenosti u unutrašnjosti krošnji, dolazi do pojave simptoma. Mogu da se koriste preparati sa kraćom karencom kao što su: Switch, Signum, Zato, Teldor, Indar i drugi. Zaražene voćke ostaju mumificirane nakon berbe i predstavljaju izvor zaraze u narednoj godini. Monilia fructigena inficira i voćne vrste oštećene smotavcem.

Kruška traži veću vlažnost zemljišta
I berba krušaka uslediće kasnije u odnosu na prošlu godinu, iako se već mogu pronaći nezreli plodovi na tržištu. S obzirom da bi sorte butira i santa marija kasnije trebalo da se beru, odnosno, biće u tehnološkoj zrelosti 10 do 15 dana kasnije u odnosu na prošlu godinu, ako imate vremena možete još da obavite ručno proređivanje.Preostali plodovi dobiće još više u prečniku što je dobro, jer većina otkupljivača neće platiti višu otkupnu cenu, ukoliko je širina ploda manja od 65 ili 60 mm. Proređivanje je naročito poželjno za santa mariju koja formira mnogo plodova na granama. I kod viljamovke se može uraditi ista mera, a preporučuje se i navodnjavanje zasada, bez obzira što bi, u većini područja, trebalo da bude dosta vlage u zemljištu.

I jabuke je poželjno prorediti
Meru proređivanja nije kasno izvršiti ni u zasadima jabuka, jer dolazi do istiskivanja i opadanja plodova zbog većeg broja istih u krošnji. Ako se između dva veća ploda nalaze manji, za sve njih nema dovoljno mesta i dolazi do opadanja, često i većih plodova što nije dobro jer je, za one manje teže naći kupca i dobru otkupnu cenu na zahtevnom tržištu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/preporuke-strucnjaka-obavite-sto-pre-tretman-protiv-smotavca/61824/

Kako izmeriti temperaturu svojoj maci i eliminisati unutrašnje parazite? Šta uraditi ako ima meku stolicu ili ne može da izbaci sopstvene dlake? Ili, šta uraditi ako mačka doživi ozbiljan stres pri kupanju? Kao što je poznato, povišena telesna temperatura sisara ukazuje da je u organizmu došlo do određenog poremećaja i to je, uglavnom, pouzdan znak da ljubimci imaju neki zdravstveni problem. Normalna telesna temperatura mačaka iznosi od 37,5 do 39 stepeni Celzijusa. Ukoliko primetite da je potištena, da se ne igra, da odbija da jede ili da je na dodir "toplija" nego obično, izmerite joj najpre temperaturu. Držite macu u krilu jednom rukom (ili neka vam neko od ukućana pomogne u tome), prethodno navlažite vrh termometra i stavite ga mački rektalno. Digitalni termometar držite u anusu dok se zvučno ne oglasi, a onaj obični (živin) oko tri-četiri minuta. Ako je telesna temperatura mace viša od 39 stepeni treba je odvesti do veterinara koji će utvrdti uzrok poremaćaja i prepisati terapiju. Da li maca ima unutrašnje parazite može pouzdano da utvrdi posebnom analizom samo veterinar, a da do toga ne bi došlo potrebno je da mačku redovno tretirate protiv unutrašnjih parazita svaka tri meseca. U tu svrhu možete koristiti neke od tableta predviđenih za mačke ili pastu koje će vam preporučiti veterinar. Za spoljne parazite (buve i krpelji) postoje posebne zaštitne ogrlice a možete da probate i neki od "spot-on" preparata koji se nakapaju na kožu vrata gde mačka ne može da se oliže. Ukoliko maca ima retku stolicu nije zgoreg posetiti veterinara koji će obaviti detaljan klinički pregled i proceniti njeno opšte stanje. Bez obzira na to što mi ne vidimo crevne parazite u izmetu, čišćenje od njih bi trebalo obavezno obaviti. Jer, jaja i neke oblike crevnih parazita ne možemo videti golim okom. Kako pomoći maci da lakše izbaci jedan deo dlaka koje ona unosi lizanjem? Odnosno, šta joj dati ako ona ne izlazi napolje i sama ne uzima travu koja joj u tome, na prirodan način, pomaže? Da bismo smanjili unos dlaka, neophodno je da mačku redovno četkamo, čime ćemo otkloniti jedan deo dlaka koji bi ona unela lizanjem. U njenu ishranu možemo dodati i posebne granule koje će olakšati izbacivanje dlaka. Ako ni to ne pomogne, u specijalizovanim prodavnicama ili apotekama za kućne ljubimce, možemo kupiti posebne preparate, u obliku paste, koji će pomoći da mačka lakše izbaci loptica dlaka putem izmeta. Naravno, uvek se moramo pridržavati uputstva pri korišćenju ovih preparata, jer može doći do problema u iskorišćavanju vitamina A ili nekih drugih važnih elemenata iz hrane ako se oni ne koriste na odgovarajući način. Poznato je da mačke ne vole da se kupaju. Ipak, ako to baš morate, okupajte je ali pazite da joj voda ne uđe u pluća, u uši… Mnoge mace pri samom činu kupanju, govore iskusni mačkari, i te kako mogu da dožive jak stres koji se može manifestovati gubljenjem apetita, povlaćenjem, dugim spavanjem, mjaukanjem, opštom malaksalošću… Ukoliko se takvo ponašanje nastavi i nekoliko sati po sušenju, potražite savet veterinara.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31