Već po tradiciji, dugoj osam godina, Zemljoradnička zadruga ”Zelena zvezda” u Vinarcu suorganizator je druženja povrtara sa teritorije grada Leskovca na”Danima paradajza”.

Manifestacija je okupila oko 500 proizvodjača, kojima su semenske kuće predstavile nove hibride ”rajskog povrća” i sredstva za zaštitu i prihranjivanje.

Savremena poljoprivreda, dobar i kvalitetan prinos i plasman, ne mogu se zamisliti bez kontinuirane edukacije proizvodjača, uvodjenja novih tehnologija, dobrog izbora semena i zaštitnih sredstava. Zato su manifestacije poput ”Dana paradajza”, koje na jednom mestu okupljaju veliki broj povrtara, semenskih i agro-hemijskih kuća, idealna prilika za razmenu iskustava i usvajanje novina.” Danas je ovde više od 5oo povrtara, koji prisustvom dokazuju koliko su im ovakva druženja važna.Osnivanje novih i oživljavanje postojećih zemljoradničkih zadruga, njihova su velika šansa i verujem da su toga svesni. Te male fabrike na otvorenom, postaju deo moćnog lanca, koji donosi dobrobit svima. Naš domaćin ZZ ”Zelena zvezda”, dokaz je da se marljivim radom, nepresušnom energijom i slogom, može učiniti mnogo”, rekao je gradonačelnik Goran Cvetanović, najavljujući da će subvencije iz budžeta grada, naredne godine premašiti 1oo miliona dinara.

U našem poslu, uvek nas najviše raduju direktni susreti sa proizvodjačima, kojima predstavljamo nove hibride,a danas i nove tehnologije ishrane paradajza, rekao je, podravljajući povrtare, Janko Nikolić, predstavnik Kompanije ”Timac-agro”.

“Na našem štandu smo izložili uzorke novih mineralnih i vodotopivih djubriva, ali i razne druge preparate i sredstva, neophodna u proizvodnji paradajza. Izgradili smo sjajan odnos sa povrtarima iz ovog kraja i verujem da ćemo je, u narednom periodu, samo širiti.

Luka Matić iz Kompanije ”Agro-arm”, preporučio je proizvodjačima da pogledaju rod novih hibrida ”rajskog povrća”, ali i savremena hemijska i zaštitna sredstva, a na oglednim parcelama u Vinarcu, predstavljene su inovativne sorte standardnog paradajza, ali i plodovi ovog povrća u narandžastoj boji, nekoliko vrsta cherry paradjza, od kojih je najzanimljiviji ”tigrasti”, duguljasti, takozvani, paprika-paradajz u par varijanti i druge nove hibride.

Izvor:https://jugpress.com/odrzani-dani-paradajza-u-vinarcu/

Ovih dana počela je berba paradajza u plastenicima. Rod je kvalitetan, a nadanja povrtara su da će i zarada biti adekvatna u odnosu na ulaganja.Trenutna cena na malo od 120 dinara je više nego dobra.

Nakon pune agrotehnike koja je zahtevala đubrenje, zaštitu i navodnjavanje pristupilo se ubiranju plodova paradajza u sremskim plastenicima.

Berbu je najbolje vršiti 60 do 80 dana nakon sadnje kada su u pitanju količine koje moraju da dozrevaju prilikom transporta u komorama.

Rod je dobar kažu povrtari.

Berba u plastenicima je ručna, jer je takav način najprimereniji uslovima sredine u kojoj se paradajz nalazi.

Očekivanja prizvođača su i da zarada bude dobra baš kao i prinos.

Za proizvodnju paradajza u plasteniku, treba koristiti kvalitetna mineralna đubriva.

Ona pomažu razviću ukusnog ploda.

Navodnjavanje je takođe veoma važno, a sistemom kap po kap se omogućava pravilno doziranje hraniva tačno u određenom periodu rasta biljaka.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/pocela-berba-paradajza-u-plastenicima_1029105.html

Paradajz je jedna od osnovnih namirnica u ishrani ljudi u našoj zemlji. Ujedno, ovo je i nezamenljiva povrtarska kultura kada se priprema zimnica. Ovu biljku svako od nas nekada je probao da gaji u svojoj bašti, ili želi da se oproba u tome. Lideri u proizvodnji paradajza u Evropi su već dugi niz godina mediteranske zemlje, Italija i Španija, koje su ujedno i evropske zemlje sa najvećom potrošnjom ove povrtarske kulture. Po potrošnji se posebno ističe i Grčka, a godišnje se u ovoj zemlji pojede 100 kilograma paradajza po glavi stanovnika. Mediteransa klima pogoduje uzgoju ukusnih plodova paradajza, a primetno je da udeo čeri paradajza u ukupnoj proizvodnji u ovim zemljama raste, što je posledica sve veće popularnosti ovog tipa paradajza među potrošačima. Za odličan ukus čeri paradajza odgovoran je optimalan odnos šećera i kiselina, kao i visoko koncentrovana aroma plodova , koji imaju viši sadržaj suve materije nego krupni plodovi. 

Na sva pitanja o proizvodnji paradajza u novom broju Agrobiznis magazin odgovara Ivana Petrović, doktorant na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu na katedri za agrohemiju i fiziologiju biljaka. 

IZVOR:Agrobiznis magazin

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je saopštilo da je pokrenulo postupak protiv odgovornih za grešku u tekstu deklaracije paradajza iz Turske, koji će u slučaju potvrđivanja odgovornosti svi biti najstrože sankcionisani.


U Srbiji je pre nekoliko dana objavljena fotografija gajbice paradajza iz Turske, s deklaracijom u kojoj piše da "kora nije za ljudsku upotrebu".

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da se pre odobravanja svakog uvoza obavlja laboratorijska kontrola koja je u slučaju deklarisanja paradajza iz Turske pokazala da je roba ispravna, ali je greška bila u tekstu deklaracije.

Cilj Ministarstva je da se kroz intenziviranje kontrola spreči uznemiravanje javnosti u vezi sa zdravstvenom ispravnošću poljoprivrednih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je zato naložilo inspekcijskim službama vanrednu kontrolu svih uvoznika voća i povrća radi otklanjanja nepravilnosti u vezi s deklarisanjem proizvoda koji se uvoze u Srbiju, piše u saopštenju.

 

izvor : http://www.telegraf.rs 

Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.598 tona robe. Najviše se trgovalo: lubenicom (320 t), paradajzom (310 t), crnim lukom (171 t), šargarepom (151 t), paprikom (140 t), dinjom (122 t), jabukom (122 t), krastavcem (120 t), krompirom (104 t), kupusom (88 t), grožđem (84 t), breskvom (82 t), tikvicom (72 t) i šljivom (38 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog lika (126 t → 171 t), šargarepe (123 t → 151 t), krompira (102 t → 104 t), i jabuke (94 t → 123 t). Cene (po kilogramu): krompir 20 - 40 din. kupus 30 - 35 din. crni luk 15 - 25 din. šargarepa 15 - 35 din. tikvica 30 - 35 din. paradajz 15 - 40 din. krastavac 15 - 45 din. paprika 20 - 60 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 20 - 50 din. breskva 30 - 80 din. šljiva 30 - 50 din. grožđe 80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din. lubenica 18 - 22 din. dinja 25 - 35 din. banana 120 - 140 din. limun 150 - 200 din.

Voće i povrće u Srbiji sazri preko noći, a kontrole o upotrebi pesticida i herbicida gotovo i da nema. Sve više se koristi zabranjeni biljni regulator "etrel". U biljnim apotekama otrov se kupuje na kilograme.

Voće i povrće u Srbiji zri "preko noći". Predivna, naoko zrela boja paradajza, jagoda, grožđa ili paprike već godinama vara već izvarane potrošače. A ukus - isti. Nema ga. Magija brzog zrenja, što dovodi do trovanja voća i povrća, ostvaruje se "zahvaljujući" upotrebi dobro poznatog biljnog regulatora - "etrela". Iako je njegova upotreba zabranjena, sve češće se, kako kažu domaći stručnjaci, može na crno nabaviti iz zemalja u okruženju, ali se može naručiti i u pojedinim poljoprivrednim apotekama.

Kod nas se o zloupotrebi pesticida, insekticida i fungicida najviše priča kada dođe do nekog trovanja ljudi ili do pomora pčela i ptica. Priča se da je kontrola nadležnih ustanova prilično slaba i selektivna, a na prisustvo ostataka mnogih ovakvih otrova analize se i ne rade.

- Fitosanitarna inspekcija je napravila pravi biznis, jer pojedinci imaju svoje firme za prodaju pesticida, uvoze ih iz Kine, mešaju bez neki posebnih oznaka, prepakuju i prave sve i svašta - tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. - Kad ih pitamo šta kontrolišu, kako i ko to radi, ništa ne kažu. Od Fitosanitarne inspekcije i Direkcije za zaštitu bilja već 10 godina tražimo da se uvede evidencija svakog poljoprivrednog proizvođača, da se tačno zna ko koristi pesticide i šta upotrebljava. Ne možete nekome da prodate pet litara nekog sredstva, ako njemu, na osnovu zasejane površine koju obrađuje, treba samo 100 grama. U poljoprivrednoj apoteci, bez ikakve kontrole, možete da uđete i kupite otrova koliko god vam treba. To je najveći problem, jer je stvoren odličan prostor za biznis i korupciju.

Prema Papovićevim rečima, čak i zabranjeni preparati mogu da se kupe u poljoprivrednim apotekama, jer laboratorije nemaju tehničku mogućnost da kontrolišu pojedine parametre.

- Ima proizvođača koji proizvode "za njih" i "za pijacu" i to se masovno koristi - upozorava Papović. - Kada rade nešto za izvoz, više vode računa, jer znaju da to kontrolišu stranci. Najbolji biznis, nažalost, napravili su oni koji bi trebalo to da kontrolišu. Zna se da laboratorije godinama nemaju tehničkih mogućnosti, niti akreditovane metode, pa su širom otvorena vrata da pojedinci u Fitosanitarnoj inspekciji i Upravi za zaštitu bilja mnogo zarađuju. Jednostavno, "divim" se ljudima koji truju narod i decu. Pitam se samo kako ih nije sramota.

Kako nam je objasnio Novica Miletić, profesor tehnologije i zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, "etrel", koji se koristi za brzo zrenje voća i povrća, nije registrovan kod nas, pa je samim tim i zabranjen.

- U pojedinim zemljama EU i u Americi, "etrel" je dozvoljen i registrovan, a koristi se da bi voće i povrće pre sazrelo - ističe profesor Miletić. - Možda nema neke opasnosti po zdravlje, ali takvo povrće i voće nije ukusno, jer je pre vremena sazrelo. Proizvođači, da bi što pre prodali, to primenjuju.

INSPEKCIJA

Kako su nam rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspekcije nisu pronašle zabranjeni "etrel"u voću i povrću.

- Uvek se radi analiza za određene aktivne supstance i ukoliko se utvrdi prisustvo neke nedozvoljene, onda se obavljaju dublje analize, kako bi se tačno utvrdilo o kom preparatu je reč. Da se voće i povrće koje se kontroliše tretira ovim preparatom, to bi sigurno bilo otkriveno.

Izvor: www.novosti.rs

Paradajz je jedna od najčešće korišćenih namirnica u kulinarstvu. Višegodišnja je biljka, ima slabu drvenastu stabljiku koja dostiže visinu do 3m.

Cvet paradajza je žute boje, dok su plodovi u početku zeleni a sazrevanjem dobijaju crvenu boju. U toku proizvodnje sadnica u plasteniku potrebna su kvalitetna mineralna đubriva. Ako se plod plasira na udaljena tržišta neophodna je ranija berba kada se pojavi ružičasta boja na vrhu ploda. Dozrevanje ploda može se vršiti u plitkim gajbama. Gajenje paradajza u našim uslovima moguće je na više načina. Orezivanjem biljke paradajza povećava se krupnoća i kvalitet ploda. Rana proizvodnja paradajza karakteristična je po tome što se najčešće gaji na jednom ili dva stabla, dok ostalo zakidamo odnosno pinciramo. Pinciranje se obavlja oštrim nožem ili makazama kada je dužina stabla od 3 do 6cm. Najbolje je pinciranje izvršiti pola centimetra od pazuha lista kako bi se sprečilo prodiranje bolesti u stablo biljke. Gajenjem na dva stabla često se koriste sorte niskog rasta. U tom slučaju glavno stablo zakidamo iznad treće ili četvrte, a bočno iznad druge ili treće cvasti. Sva bočna stabla u pazuhu lista treba ukloniti kako bi se tim povećala ranostasnost i prinos, dok bi plodovi bili nešto sitniji. Paradajz se koristi širom sveta, plodovi su bogati vitaminima i mineralima. U ishrani se koristi kao svež plod ili kao prerađen u sok, začin ili preliv.

Osim toga što se lepo uklapa kao dekoracija i salata uz skoro sva kuvana jela, paradajz je veoma korisna biljka koju treba uvrstiti u ishranu i ako je potrebno kao prirodni lek za mnoge bolesti i tegobe. Paradajz je bogat vitaminima (C, B, K) i mineralnim solima (kalijuma, natrijuma, magnezijuma, kalcijuma, gvozđa) i svakako spada u zdravu hranu. Lipoken, koji se nalazi u paradajzu, pruza zaštitu od nastanka arteroskleroze, infarkta srca i poboljšava celokupno stanje organizma. Posebno je značajan u prevenciji malignih bolesti i može sprečiti pojavu raka želuca, debelog creva, prostate, grlića materice. Ako se paradajz uvrsti u svakodnevnu ishranu, po njihovim tvrdnjama mogao bi da smanji rizik od srčanog i moždanog udara za 30%. Sok od paradajza Paradajz kao lek, do sada je pokazao najbolje rezultate u vidu soka od paradajza. Lekovita svojstva ovog napitka ogledaju se u tome da: reguliše metabolizam, jača otpornost organizma, izbacuje suvisnu tečnost iz organizma, snižava krvni pritisak (ukoliko se ne posoli), popravlja krvnu sliku (deluje protiv malokrvnosti), reguliše varenje, pozitivno deluje na bolesti jetre, pankreasa i protiv reume. Takođe je dobar prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plucnih bolesti i bolesti mokracnih organa. Osim toga ovaj napitak smanjuje loš holesterol i ujedno umanjuje opasnost od njegovog taloženja na krvnim sudovima. Reguliše rad jetre i zuči, a u vrelim letnjim danima ublažava žeđ i okrepljuje organizam. Kada se sok od paradajza upotrebljava kao lek potrebno je dnevno piti najmanje 2 dl sveže pripremljenog napitka. Ako je lečenje anemije u pitanju ili nagli gubitak krvi, potrebno je povećati dnevnu dozu soka. Pored soka, paradajz pripremljen kao salata, čorba ili drugačiji vid dodatku jelima imaće pozitivan učinak na organizam. Izuzetak je zeleni paradajz, koji nije dobar za upotrebu i treba ga izbegavati.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31