U uzgoju paradajza, bio on na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru, često se javljaju različita fiziološka oštećenja ploda, tokom njegovog razvića, a koji nisu posledica bolesti već su nastali usled promena u samom razvoju biljke. Te promene su često temperaturnog karaktera, ali uzrok je i vodni stres.

Za paradajz, kao i za većinu plodonosnog povrća, najćešći problem je trulež vrha ploda, ali pažnju treba obratiti i na pucanje plodova, pege koje se javljaju na njegovoj površini, šupljikovost ploda, kao i na poremećaje u njegovom rastu, savetuju u PSSRS.Trulež plodova paradajza uzrokuje trajno oštećenje pa iz tog razloga, takvo povrće gubi tržišnu vrednost. Simptomi su slični kao i kod pojave plamenjače, s tom razlikom što što se trulež pojavljuje isključivo od vrha ploda, a plamenjača zahvata i deo oko peteljke. Do promena dolazi jer je onemogućeno usvajanje hraniva, pre svega kalcijuma (Ca). Ovaj element neophodan je za pravilan razvoj korena, ali i nadzemnog dela useva. Samim tim, utiče na kvalitet plodova, a indirektno i na veću otpornost biljke na manjak vode. Kritičan period javljanja oboljenja je faza intenzivnog porasta. Tada može dosta faktora da utiče na ograničeno usvajanje Ca.

U cilju preventivnog delovanja, važno je obezbediti dobro snabdevanje vodom, đubrenje kalcijum hranivima i kontrolisati azot u zemljištu kako bi se izbegla preterana bujnost zelene mase.

Pre pripreme zemljišta za sadnju, obavezno je odraditi hemijsku analizu, kako bi se utvrdio njegov pH. Ako se zaključi da je ono kiselo, potrebno je odraditi kalcifikaciju, kao meru popravke osobina zemljišta. Preporuke stručnjaka su da se od faze cvetanja pa do kraja plodonošenja, primenjuju kristaloni sa povećanim sadržajem kalijuma dok bi se svako drugo navodnjavanje obavljalo paralelno sa đubrenjem kalcijumom. Primena hraniva trebalo bi da bude folijarnim putem jer ako bi se upotrebila fertigacija, navedeni elementi gradili bi nerastvorljivo jedinjenje, a samim tim i nepristupačno za usvajanje od strane useva. Ukoliko je snabdevanje vodom neravnomerno, dolazi do drugog značajnog poremećaja na paradajzu, a to je pucanje plodova, što takođe smanjuje njegovu upotrebnu vrednost.

Ako se nakon izrazito sušnog perioda biljke previše natapaju, dolazi do radijalnog pucanja plodova, a ako dođe do pojave zadržavanja vode na površini paradajza i istovremeno njihovog izlaganja direktnom suncu, javiće se koncentrično pucanje. Jedna od mera zaštite je upotreba otpornih sorti i vođenje računa da vlažnost bude ujednačena. Kada se na površini pojavi beličasti deo, takozvane sunčane pege, znači da je to povrće neprekidno izloženo intenzivnom osunčavanju (insolaciji) na temperaturi od 30 do 35°C. Ovo dovodi do sprečavanja stvaranja crvenog pigmenta.

Ukoliko je ipak loša osvetljenost, a temperature ekstremne, javiće se šupljikavost plodova koja takođe može biti i posledica nepravilne upotrebe hormonskih sredstava za oplodnju.

Još jedan čest problem u proizvodnji jeste deformisanje plodova i ova promena je fiziološke prirode, nakon koje paradajz nema više tržišnu vrednost. Najčešće do nje dolazi kada su dnevne temperature u fazi cvetanja niske (15-18°C), ali i pri niskim noćnim (10-15°C). Njegovim uzgojem u zaštićenom prostoru i kontrolisanjem temperatura u kritičnim fazama razvoja, značajno se utiče na smanjenje mogućnosti pojave ovog fiziološkog poremećaja. Takođe, poželjno je birati sorte otporne na navedeni poremećaj.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/sprecite-poremecaje-na-paradajzu-jednostavnim-delovanjem/62954/

Na području koje pokriva Poljoprivredno stručna služba Beograd, vizuelnim pregledom useva paprika i paradajza registrovano je prisustvo zelene (povrtne) stenice (Nezara viridula) na do 35 odsto biljaka. Najveće brojnosti registrovane su u usevima na okućnicama i baštama, primetio je Bojan Mijatović, stručnjak za zaštitu bilja ove stručne službe.

Zelena stenica je polifagna vrsta. U poslednjih nekoliko godina u našim proizvodnim uslovima redovno se registruje u usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza i u zasadima voća i vinove loze. Štete prave larve i imago koje buše biljno tkivo i sisaju sokove. Na napadnutim plodovima paprike u paradajza na mestima ishrane dolazi do diskolorizacije na pokožici, plodovi dobijaju gorak ukus i gube tržišnu vrednost.Kako smo ranije pisali, na intenzivnije širenje zelene stenice uticale su klimatske promene, odnosno globalno otopljenje. Zelena stenica je inače insekt tropskih i suptropskih područja. Godišnje može da razvije i četiri generacije, a jedna ženka može da položi leglo sa više od 100 jaja. Iz njih se razviju larve, koje imaju nekoliko stadijuma razvoja. Mere kontole ove štetočine su veoma teške. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. Najbolju efikasnost u cilju njihovog suzbijanja pokazali su insekticidi iz grupe piretroida. Međutim, primenom insekticida iz ove grupe suzbijaju se i korisni organizmi, ističe Mijatović.Suzbijanjem stenica samo hemijskim merama zaštite moguće je stvaranje rezistentnosti na primenjene insekticide. Primena insekticida u periodu zrenja plodova je veoma ograničena zbog često nemogućnosti poštovanja karence. Da bi se izbegli navedeni štetni efekti, moguće je suzbijanje stenica po ivičnim delovima parcela ili na mestima gde su stenice grupisane.

Od aktivnih materija iz grupe piretroida mogu se koristiti cipermetrin ili deltametrin. Na manjim proizvodnim površinama, u cilju smanjenja njihove brojnosti, a samim tim i šteta, moguće je ručno sakupljanje larvi i imaga, navodi beogradski stručnjak.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/uocena-pojava-zelene-stenice-na-povrcu-kako-je-suzbiti/62809/

Imećete priliku da pročitate jedan veoma interesantan i reklo bi se poučan tekst, mnogo zanimljivih podataka, starih i raznovrsnih sorti koje nam dolaze iz Iriške Baštice. Iz znatiželje da saznamo što više o autohtonim, starim, ali i novim, odnosno za naše podneblje nepoznatim sortama, ova pitanja postavili smo Lidiji Đurić..
Kako ste došli na ideju da pokrenete rasadničarsku priču, sa najraznovrsnijim biljnim vrstama, povrća, cveća, ukrasnih biljaka, starim i novim sortama?
„Dok sam bila na fakultetu obilazili smo rasadnike i veoma dobro se sećam šta nam je prilikom posete jednom velikom i poznatom rasadniku rekao njegov gazda kao dobronamerni savet budućim mladim rasadničarima:"Deco, trudite se da u rasadniku imate što više različitih vrsta i varijeteta. Putujte puno, obilazite sajmove i uvek donesite kući nešto novo". Iako je to bilo pre skoro 20 godina, meni se ta rečenica urezala zauvek i smatram da je veoma mudra i korisna. Takva je danas kod nas situacija sa povrćem, konstantno postoji želja da se proba nešto novo i svake godine nabavljamo i isprobavamo
nove, zanimljive sorte povrća. Ne radi se tu o trci za brojem i količinom sorti, to je jednostavno adrenalin i uzbuđenje kada probate i proizvedete nešto novo u svojoj bašti, a svidi vam se i onda nastaje ogromna želja da to podelite sa ostatkom sveta. U današnje vreme internet i tehnologija su nam omogućili da mnogo lakše nabavljamo različite biljne vrste, sorte povrća, cveća, ukrasnih biljaka iz raznih delova sveta.” – kaže Lidija Đurić za magazin AgroBiznis.

U čemu se ogleda značaj starih, odnosno autohtonih sorti?
„Ono što treba ljudima objasniti jeste da, kada se radi o povrću, te sorte nisu nove, nastale juče u nekoj laboratoriji, već se od davnina gaje i čuvaju u zemljama porekla, upravo kao što i kod nas postoje naše sorte sa našeg podnevlja, a one se svuda nazivaju isto: „Autohtone“. Danas velike semenske kuće širom sveta imaju svoje agente koji u potrazi za sortama obilaze celu planetu, pa sam tako imala priliku da na čuvenoj manifestaciji „Dani ludaje“ u
Kikindi i upoznam jednog takvog agenta. Ono što jeste jako zanimljivo i što verovatno većina ljudi ne zna, to je da danas na sajtovima za prodaju semena mnogih stranih semenskih kuća možete pronaći na primer: „Žutu feferonu iz Srbije“ ili „Najdužu tikvu iz Kikinde“. Treba da se trudimo svi da čuvamo naše autohtone sorte jer su i one jedno vreme bile zaboravljene i umalo nestale, ali sreća pa su postojale neke bake i deke koji su mudro u svojim baštama čuvali stare sorte voća i povrća, pa je danas, ipak, većina od njih sačuvana. Bitna je raznovrsnost i genetski potencijal koji se nalazi u sortama, jer na taj način i namernim ukrštanjem takvih, najboljih, gena dobijamo hibride.“ – smatra Lidija
Domaći paradajz je najboljeg ukusa, da li smo taj ukus zaboravili? Šta nam hibridi daju, a šta oduzimaju?
“Hibridi su svojevremeno masovno nastajali u želji da se poveća rodnost i otpornost na bolesti i na taj načih ishrani gladna planeta sa rastućim brojem stanovnika. Ono čemu danas svedočimo jeste malo obrnut proces, naime, ljudi i zemljište su se zasitili mineralnim đubrivima i raznim drugim hemijskim materijama, pa se danas javlja potreba da se gajenje voća i povrća vrati na prvobitan stadijum, kako bi se u isto vreme pročistili i naši organizmi i zemljište na kojem živimo, a samim tim i cela planeta koju smo godinama zagađivali. Ne želim da ljudi shvataju hibride kao nešto loše, oni nam i danas omogućavaju
da imamo jeftinu hranu, ali smatram da bi svi koji su u mogućnosti i žele da se pozabave radom u bašti (što nije lak posao, ali pruža ogromno zadovoljstvo), trebalo da pokušaju da proizvedu sopstvenu hranu. Asortiman koji nam je danas dostupan, a čine ga biljke iz različitih delova sveta, omogućavaju nam zaista predivnu paletu ukusa i boja. Treba biti otvoren da se proba nešto novo, a pri tome biti svestan da to nešto novo nije loše već da nam je promena klime kojoj danas svedočimo dozvolila da mnoge sorte koje ranije nisu mogle da se uzgajaju na našem podnevlju, danas veoma lako i uspešno mogu gajiti u našim
baštama.“ – kaže Lidija.
Čime se konkretno bavite u Iriškoj Baštici i koje sorte imate u ponudi?
Mi u Iriškoj Baštici svake godine isprobavamo i gajimo veliki broj novih, a starih sorti povrća. U tom procesu dešava se naravno, i da nam se nešto nedopadne ili jednostavno shvatimo da nije baš pogodno za gajenje na našim prostorima, pa te sorte nikada ni ne ponudimo našim mušterijama. U našem asortimanu posedujemo veliki broj različitih vrsta povrća (paradajza, paprika, kupusnjača, lukova...), začinskog i aromatičnog bilja, a jedan deo proizvodnje posvećujemo i ukrasnim i dekorativnim biljkama. Ovom prilikom želimo da izdvojimo nekoliko sorti povrća koje su veoma lake za gajenje, a ne zahtevaju mnogo prostora i neke od njih se mogu gajiti u kontejnerima i na balkonima: “Cucamelon (Melontria scabra)- je voće koje izgleda kao minijaturna lubenica, ali ukusom više podseća na krastavac umočen u sok od limuna. Ovo minijaturno voće neobičnog izgleda poznato je još i kao meksički mini krastavac, meksička mini lubenica, a u Meksiku, odakle i vodi poreklo, i kao mala lubenica za miševe (Sanditas de raton). Kukamelon nije genetski modifikovan hibrid nastao u laboratoriji već centralno američki specijalitet koji se u Meksiku gaji i koristi u ishrani vekovima unazad. Plodovi veličine grožđa rastu na lozi, a sama biljka je veoma laka za gajenje, otporna je na sušu i nije podložna napadima insekata. Ova nežna biljka koja daje mnogo sitnih plodova proizvodi se uglavnom setvom, ali je preporučljivo da se prvo u zaštićenom prostoru proizvede rasad, a kada su biljke dovoljno velike i nema više opasnosti od prolećnih mrazeva, može se rasaditi na otvorenom pri čemu je potrebno obezbediti neku potporu uz koji će se loza penjati. Plodovi počinju da se formiraju u julu, a beru se do kraja septembra meseca. Ono što je još interesantno kada je reč o uzgoju jeste da se ova biljka može gajiti i kao perena, tj. višegodišnja, tako što se nakon prestanka
plodonošenja (u kasnu jesen) izvadi koren, koji podseća na belu izduženu rotkvu, i sačuva tokom zime u delimično vlažnom kompostu u nekoj garaži, šupi ili
podrumu, a zatim se može ranije u aprilu posaditi napolje i na taj način očekivati raniji plodonošenje. Kukamelon se može konzumirati svež, u salatama, a takođe se može i kiseliti kao kornišon.“
„Patlidžan (Solanum melongena)- ovo povrće koje se kod nas gaji kao jednogodišnje ustvari je biljka koja se u zemlji porekla gaji kao divlja, tj. višegodišnja. Za zemlju porekla patlidžana smatra se Indija odnosno jugoistočna azija, a prvi pisani trag o postojanju patlidžana nalazi se u kineskoj knjizi poljoprivrede iz 544. godine. Ono što mi uglavnom znamo kao patlidžan jeste mesnati, pomalo sunđerasti, plod ljubičaste boje i upravo se ime te boje (auberegine)
u mnogim zemljama koristi za naziv ove biljke. Veoma interesantan podatak jeste i naziv „Eggplant“, koji se koristi u zemljama engleskog govornog područja, što u prevodu znači " biljka-jaje ". Naime, u engleskoj su prvi poznati patlidžani bili bele boje, a veličina i oblik su podsećali na guščija jaja. Takvi, beli patlidžani, okruglog oblika postoje i danas i u mnogim zemljama se mnogo više gaje od "klasičnog" patlidžana ljubičaste boje. Kada presečemo
plod, u unutrašnjosti patlidžana nalazimo mnošto malih semenki koje su gorke, i otuda upravo i gorčina u ukusu koja nam je poznata kada jedemo ovo povrće. Kuvanjem, odnosno termičkom obradom se ova gorčina smanjuje i dobijamo blag, ali i veoma bogat i interesantan ukus. Postoje razne boje i oblici patlidžana i uglavnom su karakteristični i vezuju se za određena područja u kojima se gaje, pa tako imamo: ovalne, tamno-ljubičaste sorte koje se
upravo kod nas najviše gaje („Black magic“, „Black beauty“); tradicionalne, bele boje patlidžane jajastog oblika („White Casper“, „Easter egg“); izduženog oblika i ljubičaste boje („Long purple“, „Little fingers“, „Pingtung long“); dvobojne sorte („Rosa Bianca“, „Violetta di Firenze“, „Rotonda Bianca Sfumata di Rosa“); prugaste („Listada di Gandia“) i mnoge druge koje se pronalaze i gaje tradicionalno širom sveta i sve te sorte zaslužuju podjednaku pažnju. Ako nemate puno prostora u bašti, patlidžani se veoma lako i uspešno uzgajaju u saksijama (od 5-10 l), što i mi praktikujemo.“ – naglašava Lidija za kraj.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Leskovački povrtari ovih dana imaju pune ruke posla. Iako je cena ranog povrća nešto niža nego prošle godine, a regionalno tržište zbog epidemiološke situacije zatvoreno, nisu nezadovoljni. Kažu, dovoljno je da naše pijace ostanu otvorene kako bi se uloženo vratilo.Kad berba krene predaha nema. Lako su pune kutije i gajbe. Krupan, crven ili roze, zna se da je paradajz iz leskovačkog kraja najkvalitetniji.Porodica Cvetković iz Priboja kod Leskovca plastenike ima na 20 ari. Uz paradajz stigla je i paprika. Iako je cena niža nego prošle godine, ne žale se.

"Rod je ove godine baš dobar, cena je zadovoljavajuća, može još bolje, ali ne žalimo se. Prošle godine je bila nešto viša, ali i sad je baš super", kaže Ivan Cvetković, proizvođač iz Priboja kod Leskovca.U susednom Vinarcu pod plastenicima je porodica Zekić. Paradaj spremaju za kvantašku pijacu u Leskovcu.

Cena od 40 dinara nije dobra, ali neka ovako ostane - kaže domaćin, strahujući da se pijace ponovo ne zatvore.

I ovako nije lako prodati robu, a berićetno je pod svih 16 plastenika.

"U principu nije loše, ima i roda cena je sada malo niža nego što treba, a opet mora da se ubere, pa kolko šta je tolko", kaže Dejan Zekić, proizvođač iz Vinarca kod Leskovca.

Za hiljade leskovačkih povrtara ovo je jedna od težih godina. Vremenske prilika tokom proleća sa mnogo kiše i malo sunčanih dana nisu im pogodovale.Posao je proizvođačima otežala i vanredna situacija. Sada na sreću nema uvoza, ali ni izvoza. Iako je rod za trećinu manji nego lane povrća ima dovoljno.

"Oko 80 odsto je proizvodnja pod plastenicima i očekivani prinosi se kreću od 45 tona po hektaru pa možemo negde naići i na proizvodnju od 120 do 130 tona po hektaru", objašnjava direktor PSSS Leskovac Dalibor Cvetanović.

Koronavirus kažu utiče i na njihov rad. Maske i rukavice na pijacama su obavezne. Pod plastenicima dovoljna je distanca.

Sa maskama na temperaturi od gotovo 50 stepeni teško da bi ceo dan izdržali.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022622/povrtari-leskovac-koronavirus-prodaja-proizvodnja.html

U današnje vreme paradajz možemo naći na policama prodavnica tokom čitave godine, ali ipak nam je najdraži sočni domaći jer je dozreo na suncu. Koliko treba truda, vremena i strpljena do lepih i ukusnih plodova, najbolje znaju povrtari i baštovani koji se tokom uzgoja često suočavaju sa problemima koji mogu da dovedu do slabih i loših prinosa.Loši uslovi za uzgoj su čest problem. Kod sadnje ne treba zaboraviti da je paradajz toploljubiva biljka i da nedostatak sunčeve svetlosti i(li) položaj u senci, dovode do manjeg broja plodova. Ova vrsta zahteva najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti i dobru cirkulaciju vazduha. Pregusto posađene biljake dovode do slabije provetrenosti što omogućava razvoj bolesti, a osim toga, u takvim se uslovima takmiče za hranljive materije i vodu.

Kod sadnje rasada uvek vodite računa da ga sadite bez cvetnih pupova ili cvetova, a kako piše balconygardenweb, ako ih ima, uklonite ih jer će to pomoći jačanju korena biljke.

Ponekad može da se dogodi i da biljci opadaju cvetovi, a neki od razloga su nedostatak svetlosti, niske i visoke temperature, nepotpuna oplodnja, suv vazduh, a važno je i pravilno đubrenje.Naime, prekomerno đubrenje, posebno sa previše azota, jedna je od glavnih grešaka u uzgoju jer će tada biljka proizvesti više lišća i zelene mase, a manje cvetova i plodova. Paradajz se najčešće đubri s NPK đubrivom, a kako piše hiddenspringshomestead, dobra alternativa mu je pileće đubrivo. Dakle, šolju ovog đubriva treba pomešati sa 15 litara vode i s time zaliti tlo oko biljke. Takođe, dobro je oko stabljike dodati usitnjene ljuske jaja ili pripremiti čaj od njih što će im osigurati kalcijum. Ukoliko se javi vršna trulež plodova, to je najčešće znak nedostatka kalcijuma u zemljištu. Takođe, ponekad plodovi budu naborani i nepravilnog oblika, a razlog tome su hladne noći u vreme formiranja plodova.Do napuknutih plodova može da dođe kada koren biljke ne dobija ujednačene količine vode. Prevelika količina koja odjednom krene kroz stabljiku do ploda, može da ga naduva poput balona koji onda pukne. Stoga, umesto svakodnevnog površinskog zalivanja radije to obavite jednom ili dva puta nedeljno tako da dobro natopite tlo oko biljaka.

Treba napomenuti da ih nikako ne treba zalivati po lišću kako se ne bi stvorili uslovi za gljivična oboljenja. Naravno, ako uzgajate paradajz u posudama, on zahteva češće zalivanje.Baštovani često zanemaruju malčiranje paradajza, ali to je vrlo dobra metoda jer se tako zadržava vlaga i smanjuje rizik od gljivičnih bolesti. Nakon sadnje biljaka, oko njih može da se doda slama, tresetna mahovina, seckano lišće i slični materijali.

Što se tiče bolesti, paradajz možete zaštititi i sredstvima koja sami napravite. Za to vam mogu poslužiti mleko i(li) soda bikarbona, a recept pronađite ovde.Takođe, za bolji rast jednom mesečno paradajzu možete dodati gorku so. Kod primene na biljke pomešajte kašiku te soli u 4 litre vode i upotrebljavajte jednom mesečno. To će podstaći njihov rast, sprečiti trulež plodova, ali i učiniti kožu paradajza crvenijom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-greske-pri-uzgoju-paradajza/61262/

Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana parazitacijom nematoda korenskih kvržica rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Poznato je da štetočine, bolesti i virusi stvaraju probleme u gajenju paradajza, ali tu su i okom nevidljivi organizmi, odnosno nematode. Rodu Meloidogyne pripadaju nematode koje su važne štetočine paradajza i ostalog povrća poput paprike, patlidžana, tikvica, salate, šargarepe, luka i drugog povrća. Štetu prave na otvorenim i u zatvorenim prostorima, a češće ih nalazimo na lakšim peskovitim i tresetnim zemljištima.

Ovo su sitne životinje crvolikog oblika, a najviše su rasprostranjene u gornjim slojevima zemljišta gde je obilje organskih materija i zbog toga ih često nazivamo indikatorima ekološkog stanja zemljišta. Trebalo bi napomenuti da nisu sve nematode loše, neke povećavaju mineralizaciju zemljišta, poboljšavaju razgradnju i kruženja hraniva u zemljištu i slično.Za one koje mogu da zaraze i prouzrokuju štetu na biljkama, dovoljno je da i kap vode u kojoj se nalaze dospe u zemljište oko biljke. Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana njihovom parazitacijom, rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Nematode parazitiraju na korenju koje se deformiše već prvog dana od infekcije. Kako objašnjava profesor dr Dinka Grubišić u stručnoj literaturi, ćelije oko nematoda, podstaknute sekretima njihovih pljuvačnih žlezda počinju da se umnožavaju i nenormalno povećavaju što dovodi do stvaranja korenskih kvržica.

Zbog promena u ćelijama provodno tkivo ne funkcioniše pravilno, a otežana translokacija vode i hraniva dovodi do otežanog razvoja njenog nadzemnog dela. Što je infekcija jača, jače su hloroze, a biljke sve više zaostaju u razvoju.Simptomi na nadzemnom delu biljaka najpre se uočavaju lokalizovano u kružnim i ovalnim oazama u zasadu, a vremenom se šire. Najčešće su posledica uzastopnog gajenja osetljivih kultivara na zaraženoj površini ili sadnje zaraženih biljaka.Znakovi na nadzemnom delu biljaka mogu lako da se zamene sa posledicama loše drenaže, loše ishrane biljaka ili sa simptomima nekih uzročnika bolesti. Dakle, izgled biljke može da ukazuje na neku drugu bolest, ali ona može biti prouzrokovana nematodama. Zbog toga, svakako bi trebalo obaviti i pregled korenja, a na njemu je lako uočiti kvržice i zadebljanja.Do povećanog nakupljanja nematoda u zemljištu dolazi ako se na jednoj površini uzgaja ista kultura uzastopno više godina. Stoga je važno pridržavati se plodoreda od dve do tri godine, što kao jedina mera neće biti dovoljno uspešna, pa bi osim toga trebalo sejati i saditi otporne sorte, koristiti zdrav sadni materijal, sprovoditi agrotehničke mere, suzbijati korove i sprovoditi fumigaciju i sterilizaciju.

Kao oblik ekološke zaštite, uzgoj nematocidne biljke niske kadifice, Tagetes patulla L. može da smanji za čak 80 - 100 odsto populacije vrste Pratylenchus spp. Prema istraživanjima, utvrđeno je da korenje ovoga cveta sadrži supstance koje otopljene u vodi toksično deluju na nematode. Takođe, prirodne aktivne supstance koje sadrži imaju slična jedinjenja kao i sredstva protiv nematoda proizvedena u hemijskoj industriji. Osim kadifice, efikasan je i neven (Calendula officinalis L.) koji takođe deluje štetno za nematode.

Kako je već pisala naša autorka, Ranka Vojnović, povećanje ili smanjenje temperature i vlažnosti zemljišta iznad optimalnih vrednosti utiče na ove parazite. Smrzavanje zemljišta tokom zime može u potpunosti da uništi njihovu populaciju. Na ovaj način se suzbijaju jaja i larve.

Zemljište se može sterilizovati povišenim temperaturama od 50 do 55ºC. Ukoliko se sterilizacija obavlja zagrejanom vodenom parom, potrebno ga je prekriti folijom pola sata. Sterilizacija uz pomoć sunca može da se sprovede u najtoplijem delu godine. Zemljište ostaje prekriveno folijom tokom dva do tri meseca.Biljke i sadni materijal mogu da se sterilišu toplom vodom, temperature 50 do 55ºC tokom minuta. Na nižim temperaturama vode tretman može trajati i do pola sata. Nematode, njihove larve i jaja umiru na temperaturi od 40ºC, ali ne sve vrste.

Mogu da se koriste i bioinsekticidi od gljivica i bakterija koji ih potiskuju i umanjuju intenzitet napada.

Borba protiv ovih parazita je dugotrajna i trebalo bi da se preduzmu sve preventivne mere koje će umanjiti mogućnost njihove pojave u zasadu. Ne dozvoliti životinjama da šetaju po plasteniku, smanjiti broj posetilaca plastenika, sprovoditi i druge mere dezinfekcije obuće, alata, a za sadnju koristiti samo zdrav sadni materijal, napominje Ranka.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/paradajz-slabo-rada-i-susi-se-mozda-su-nematode/60617/

Biljke na loše uslove reaguju na različite načine, a jedan od njih je i otpadanje cvetova. Za uspešan rast i razvoj paradajza neophodno joj je osigurati povoljne uslove kako bi se fiziološki procesi u biljci pravilno odvijali, što je od velike važnosti za stvaranje prinosa.

Najznačajniji su svetlost, toplota i vlaga čiji se nedostatak kao i prevelike količine mogu negativno odraziti na razvoj biljaka. Biljke tada reaguju na različite načine, a jedan od njih je i otpadanje cvetova s kojima se proizvođači često susreću. Tako ste nas ovih dana pitali zašto se to dešava.Paradajz je biljka koja voli toplotu i sunce te za cvetanje, kao i plodonošenje zahteva šest do osam sati dnevno sunca. Zato, za njenu sadnju odaberite mesto u bašti sa što više sunčeve svetlosti.U periodu cvetanja niske temperature mogu da prouzrokuju lošiju ili nepotpunu oplodnju usled čega mogu da otpadnu cvetovi ili se kasnije mogu javiti šupljikavi plodovi s komorama koje su neispunjene želatinastom pulpom i s vrlo malo semena. Takođe, niske temperature su krivci za lošiju obojenost plodova crvenom, jer se taj pigment ne stvara na temperaturama ispod 16°C.

Probleme stvaraju i noćne temperature ispod 10°C jer može doći do loše oplodnje. Ako postoje velike temperaturne oscilacije pa su, na primer, noćne temperature ispod 10°C, a dnevne iznad 30°C onda je opadanje još izraženije, navodi counties.agrilife.org. Iako je paradajz biljka toplijih krajeva i dobro podnosi vrućine, i one mogu negativno da utiču na cvetove, pogotovo ako su povezane i s nedostatkom vlage u zemlji. One sprečavaju zametanje plodova i često su uzrok opadanja. Najbolje i optimalne temperature za paradajz su od 20 do 25°C.

Razlog može biti i suv vazduh i nedostatak vlage. Stabljike na kojima se nalaze cvetovi postaju žuti i puknu na zglobu, iznad cveta. Zato je važno pravilno zalivanje prilikom čega treba paziti da voda ne bude prehladna što takođe biljci može da stvori stres. Treba napomenuti i da je biljke najbolje zalivati uz koren, a vlagu dodatno možete zadržati malčiranjem.I prekomerno đubrenje azotom može da dovede do ove pojave, jer utiče na rast stabljika i lišća na štetu cveća i plodova. Takve biljke možete da prepoznate po tanjim i izduženim stabljikama. Takođe, uzrok može biti i nedostatak hraniva, jer tada biljka u samoobrani odbacuje cvet, a kako bi sačuvala hranljive materije za čitavu biljku.Često je razlog i previše fosfora kako bi se pospešilo cvetanje, a time se može izazvati kontra efekt. Stoga je umerenost vrlo važna kada su u pitanju hranljivi elementi.

Dakle, jedino na šta možete da utićete je da smanjite stres biljke pravilnom prihranom, pa i redovnim i pravilnim zalivanjem. Na temperaturu možete eventualno da utičete tako što ćete zaseniti gredicu paradajza. Često i vetar stvara probleme, pa kod pojave jakih vetrova možete da zaštite biljke, a važno je čuvati ih i od štetočina i bolesti. Takođe, uzgajate sorte prilagođene svojoj klimi.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/zasto-paradajzu-otpadaju-cvetovi/59961/

Papriku, nakon rasađivanja na stalno mesto, u toku ukorenjavanja treba prihraniti vodotopivim đubrivima koja imaju odnos NPK 1:4:1. Kada se biljke prime, pa sve do cvetanja i formiranja prvih plodova koristi se đubriva u kojima je odnos NPK 1:1:3, kada je potrebno dodati i bor, navodi Radojka Nikolić, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kruševac.

Paprika dobro reaguje na đubrenje posle svake berbe, a tada treba koristiti đubriva u kojima je odnos NPK 2:1:4, a biljke imaju potrebu i za kalcijumom u vreme plodonošenja. Pred kraj berbe treba smanjiti upotrebu fosfora i kalijuma.Paradajz je potrebno u prvih 15 dana posle rasađivanja, dok traje faza ukorenjavanja, prihraniti vodotopivim đubrivima u kojima je odnos azota, fosfora, i kalijuma 1:4:1, odnosno upotrebiti formulacije NPK 10:40:10. Od cvetanja, pa do formiranja prvih plodova treba upotrebiti đubriva NPK sa odnosom 20:20:20, kada je neophodno uneti i bor, ističe kruševački stručnjak.Kako smo ranije pisali, na primer, nedostatak fosfora manifestuje se ljubičastom bojom listova. Ovo je veoma česta pojava kada je mladim usevima hladno i zbog toga nisu u mogućnosti da ga usvajaju. Međutim, postoje sorte paradajza koje prirodno imaju jače izraženu ljubičastu nijansu listova i na to treba obratiti pažnju.Kada plodovi počnu intenzivno da rastu i da se otvara peta cvetna grana, formulacija se menja. Tada treba koristiti đubriva koja imaju jednak odnos azota i kalijuma, i upola manji sadržaj fosfora (20:10:20). U ovoj fazi razvoja paradajzu je neophodan i kalcijum. Čim plodovi počnu da menjaju boju, pa sve do početka berbe, trebalo bi koristiti đubriva u kojima je odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:4. Tokom intenzivnijeg sazrevanja i svakodnevnih berbi azot treba smanjiti i koristiti đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma.Podsetimo, svaka povrtarska vrsta tokom svog rasta i razvoja, u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn) elementima. Ove količine ne mogu da se obezbede prilikom osnovnog đubrenja zemljišta, pa se iz tog razloga moraju dodavati tokom vegetacionog perioda, fertigacijom i folijarnom ishranom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koji-su-elementi-vazni-za-prihranu-paprike-a-koji-za-paradajz/59869/

Brodarevo je 12. put bilo domaćin Poljoprivrednog sajma koji je okupio pedesetak izlagača iz prijepoljskog kraja. Sajam kao najveća manifestacija poljoprivrednih delatnosti u gradu na Limu je kroz svoju istoriju prošao teške periode, bio je i pred gašenjem, međutim, zahvaljujući entuzijazmu Brodarevaca da se sačuva sajam i prezentuju dostignuća u poljoprivredi, rezultirao je i ove godine okupljanjem najupornijih proizvođača hrane. Broj izlagača bio je manji nego prethodnih godina.Ljubisav Gojaković, iz sela Grobnica kod Brodareva, bavi se već sedam godina ozbiljnom proizvodnjom paradajza i paprike, a trenutno ima petnaest plastenika. Sajam vidi kao šansu da predstavi svoje proizvode sugrađanima i razmeni iskustva sa drugim proizvođačima. On navodi da od poljoprivrede može da se živi.

- Svi radimo majka, supruga, otac i ja, a i kada dete odraste, i ono će sa nama. Ko hoće da radi, može da živi od ovog posla. Koristim i subvencije, ove godine sam dobio plastenik dužine 18 metara od Omladinskog fonda i Opštine Prijepolje, sve ostalo sam sam sopstvenim sredstvima obezbedio. Značajnu pomoć imam od firme "ES komerc" jer sve što od njih uzmem plaćam proizvodnjom - kaže Ljubisav i dodaje da proizvode plasira isključivo na tezgi u Brodarevu, a višak robe daje kompaniji "ES komerc".

Otvarajući Poljoprivredni sajam, predsednik Mesne zajednice Brodarevo Anes Rovčanin je naveo da Opština Prijepolje svake godine iz svog budžeta izdvaja znatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

- Za unapređenje stanja u poljoprivredi lokalna samouprava svake godine izdvaja znatna sredstva. Ove godine za kupovinu priplodnog materijala junica i jagnjadi opredeljeno je 11,4 miliona, a do sada je predato 46 zahteva. Raspisan je javni poziv za nabavku opreme za pčelarstvo, opreme za mužu i muzilica, prskalica i sistema za navodnjavanje, i za te namene je opredeljeno 1,7 miliona dinara. Krajem oktobra i novembra biće nadoknada za veštačko osemenjivanje za umatičene i neumatičena grla goveda - naglasio je Rovčanin.

Za izložene krave prvu nagradu dobio je Ahmet Jejna, a za bikove nagrađen je Meho Kajević, dok je najbolja junica po mišljenju stručnog žirija vlasništvo Sameda Trnčića. Nagrada za izloženog ovna pripala je Sinanu Kajeviću, za ovcu Jusufu Bjelaku, dok je za koze nagrađena Tidža Zulić. Najboljeg konja, po oceni žirija, imao je Jasmin Fetahović.U kategoriji poljoprivrednih proizvoda, domaće radinosti i starih zanata nagrade su pripale Stanki Baković, Rajku Sariću, Milanku Bakoviću, Ljubisavu Gojakoviću i Dragani Vranić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:819034-Pomoc-za-stocare

 

Prema zvaničnim podacima, srpski poljoprivrednici i stanovnici sela prosečno su sve stariji, što je zaista poražavajući podatak. Međutim, Šumadija se još uvek
izdvaja jer u njoj kud i kamo mladi više ostaju na selu. Bili smo u Orašcu, centru Šumadije Prvog srpskog ustanka i jednom od svakako najlepših sela Srbije. Posetili smo porodicu Joksimović koja se bavi različitim vidovima poljoprivredne proizvodnje. Oni svoje proizvode plasiraju na pijaci na Novom Beogradu. Najvažnija proizvodnja je povrtarstvo, koju vodi najmlađi član porodice Marko, inače student završne godine Agronomskog fakulteta u Čačku.
U tri plastenika proizvode paradajz i krastavac. Marko nam kaže da se odlučio za paradajz BRAVO, koji ima izvanredan kvalitet i oblik ploda. Dok smo sa Markom pričali o planovima za budućnost, njegova majka Olgica i deda Živomir ubacivali su u furunu tepsije sa nadošlim testom za avgust 2019. avgust 2019.
hleb. Ova porodica sačuvala je ovu naviku i barem dvaput nedeljno peku hleb u furuni, jer im se više dopada nego onaj iz trgovine. Kažu da bez problema zadržava svežinu četiri do pet dana. Uz to, kada se izvadi vruć uz domaće proizvode, poput sira i kajmaka i tek ubranog paradajza, ne treba nam ništa više.
Marko ima dvadeset devet godina i nedavno je registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Planira da se javi na konkurs Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede koje mladima daje do milion i po dinara za započinjanje posla i unapređenje proizvodnje. Mladi Joksimović planira da za ovaj novac uradi arteški bunar, jer im je voda ograničavajući faktor za proširenje proizvodnje.
„Potrebne su nam velike količine vode, za ova tri plastenika, imamo dovoljno ali za proširenje nam treba mnogo više vode. Sada prikupljam dokumentaciju i tražim ponude za izvođenje radova, jer sam pročtao na sajtu www.agropress.org.rs najavu ministra Nedimovića, da će konkurs biti u septembru. Meni kao mladom poljoprivredniku koji živi na selu ovo zaista puno znači“ kaže Marko Joksimović.
Pored stočarstva, povrtarstva i ratarstva, Joksimovići se bave i voćarstvom, tako da su već pripremili kominu od kajsije koje nam je pokazao Markov deda, pohvalivši se da je kajsija ove godine dobro rodila i da očekuje rakiju odličnog kvaliteta. Pre nego što su smestili kominu u burad, povadili su koštice i očekuju da će ove godine proizvesti barem 200 litara kajsijevače.
Što se tiče plasmana proizvoda nemaju problema. Oni imaju tezgu u bloku 45 na Novom Beogradu, na kojoj plasiraju svoje proizvode ali i proizvode svojih komšija:
„Prošle godine u susednom selu Stojnik započeli su veliku proizvodnju jagoda koje su zaista veoma kvalitetne, a imajući u vidu manju površinu plasiramo i njihove jagode sa naše tezge tako da kupac kada dođe kod nas ima veliki asortiman robe i može da bude siguran da je ona vrhunskog kvaliteta i bezbedna, pošto znaju od koga kupuju jer se mi ovim poslom bavimo decenijama“ kaže Joksimović.
Markov otac Mikica takođe je velika podrška u radu i nakon završene smene u firmi priključuje se sinu i ostatku porodice, a vikend je rezervisan za prodaju onoga što se proizvelo:“ Nije kajsija samo za proizvodnju rakije već smo proizveli nekoliko stotina flaša soka i tegli džema od kajsije koji se najviše traži“.
Orašac je selo u Srbiji u opštini Aranđelovac u Šumadijskom okrugu. Ima skoro 1.500 stanovnika i nalazi se na magistralnom putu Mladenovac-Aranđelovac, koji je pre mesec dana potpuno obnovljen, tako da možete udobno i brzo stići do sela u kojem se nalazi Marićevića jaruga, mesto odakle je Karađorđe poveo borbu za oslobođenje od Turaka. U ovom mestu je sklopljen dogovor o kretanju u odsudni boj protiv Turaka u novembru 1803. godine, a ustanak je podignut na Sretenje (15. februara) 1804. godine. U znak sećanja na ovaj datum podignut je memorijalni kompleks – spomen-obeležje u Marićevića jaruzi, Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, škola Prvi srpski ustanak, spomenik voždu Karađorđu i muzej. Orašac je odlukom Skupštine Srbije iz 1979. godine kategorisan u znamenito mesto i na taj način svrstan u kulturno dobro od značaja za Republiku Srbiju. Ovo selo svakodnevno posećuju đaci, turisti i brojne delegacije.
Zbog toga postoji značajan potencijal zarazvoj seoskog turizma i povećanje poljoprivredne proizvodnje, naročito u smislu finalizacije proizvoda, odnosno prerade.
Ne bi bilo loše da poneki turista ponese teglu džema, čokanjčić i slično.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30