Sezona pripreme ajvara za zimnicu otpočela je sa prvim naznakama jeseni. Porodica Radić iz Velike Plane danas proizvodi više od 6.000 tegli ajvara, a sezona pripreme ove zimnice kod njih kreće od sredine avgusta i traje do Svetog Nikole. Najbolja paprika za ajvar je slonovo uvo, a potrebno je da paprika u sebi ima više suvih materija, a manje vode kako bi ajvar bio što ukusniji.
Već sredinom avgusta po gazdinstvu porodice Radić u Velikoj Plani širi se miris pečene paprike. Slavica Radić, inženjer agronomije u penziji, pre deset godina odlučila je da se bavi proizvodnjom ajvara za prodaju i od par stotina tegli danas je stigla do cifre od oko 6.000 tegli godišnje.

"Priprema ajvara, ova prava što mi radimo, počinje negde oko 15. avgusta. Mi tada prve količine paprike kupimo i počnemo proizvodnju. Kada se jednom upali šporet i kada krene proizvodnja ajvara on se ne gasi ni subotom ni nedeljom i u ovom poslu nema neradnih subota i nedelja jer danas recimo mora da se jedan deo paprika peče, pa jedan da se čisti , pa zatim da se cede i upržavaju, onda isto tako kreće i sutradan i sve teče jedno za drugim. Od autobuske stanice, a ona je ovde jedno 400 metara udaljena oseća se miris", kaže Slavica Radić."Meni je pokojna majka bila velika kuvarica i ja sam mnogo kvalitetno jeo u vreme kada je bila proizvodnja da kažem kako treba. Znam šta znači ukus ajvara i paradajza i paprike tako da sam ja odmah tu uz nju. Probamo ajvar i ja kažem Slavice nije dobar moramo nešto da mu uradimo i ona može da prihvati a i ne mora uvek tako da smo zajedno rasli sa ovom teglom. Naš ajvar kad se uprži daje osećaj taj da jedeš papriku", kaže Tomislav Radić.

Pored porodice koja se uključila u proizvodnju i prodaju ajvara, za Radiće u pripremi paprika rade i žene iz njihovog komšiluka. Kreće se prvo sa čišćenjem, ceđenjem i pečenjem paprika, a sezona zbog velikog broja narudžbina potraje i do Svetog Nikole.

"Šporet smederevac se loži i pali se od sedam ujutru kada počinjemo sa radom. Radimo dnevno sedam tura a u jednoj turi ima 26 kilograma paprike. Ja znam priču kada smo radili 30 tegli i nije bilo ovako, ali poslednje tri, četiri godine je krenulo, a prošle i ove godine već ide posao i sada se već ozbiljno bavimo time. Trebalo bi da uvedemo i treću smenu i da smederevac radi i noću", kaže Nataša Žirović.Pripremljena paprika za ajvar zatim ide na mlevenje, a onda se ajvar kuva na jakoj vatri i tako proces proizvodnje u porodičnoj kući Radić nikad ne prestaje.

"Ručno se melje, sameljem to, onda prelijem vrelim uljem, onda sipam to u šerpu i 45 minuta na jakoj vatri se kuva i prži ajvar. Količina u šerpi ide od devet kilograma i nešto do deset kilograma samlevenih paprika. Morate da stojite pored šporeta stalno i da mešate kako ajvar ne bi zagoreo i kako bi imao onaj fini miris", kaže Ljiljana Marisavljević.

Radići nedeljom kupcima koji dođu da uzmu ajvar nude i besplatan doručak uz vruće lepinje, domaća jaja, sir i neizbežnu degustaciju, a kako sami kažu porudžbine najčešće stižu od ljudi koji žive u većim gradovima i nemaju uslova za pripremu ukusnog ajvara.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pravljenje-ajvara-postao-veliki-porodicni-biznis_1164231.html

Isplati li se proizvodnja paprika?. Mnogi o tome debatuju na društvenim mrežama a mladi inženjer poljoprivrede Perica Milićev daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju paprika. Inače do sada smo predstavili rezultate proizvodnje krompira i lubenice i sve to ovaj mladi stručnjak uradio je zajedno sa njegov mentorm doc.dr. Draganom Milićem koji predaje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.
Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm.
Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od –0,3 do –2,5 ºC dovode do uginuća biljke. Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim,
rastresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8. Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki (grašak, pasulj i dr.). Posle paradajza i krompira, ne bi trebalo uzgajati papriku, zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Posle paprike mogu se uzgajati korenaste kulture i kupusnjače. Monokultura (ponavljanje sadnje paprike) znatno smanjuje prinose.
Priprema zemljišta za papriku počinje u jesen, dubokim oranjem na 30-35 cm.
Mesec dana pre rasađivanja zemljište za gajenje se kultivira (usitnjava i poravnava, a neposredno pre rasađivanja površina se uređuje već prema odabiru tehnologije (primena folije, agrila, sistem navodnjavanja i dr.) Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je
i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha. Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40-50 t/ha ploda sledeća:
1. 250-300 kg/ha N (100 kg pre presađivanja)
2. 100- 150 kg/ha P2O5
3. 200-300 kg/ha K2O
4. 110-160 kg/ha CaO (posebno je značajan da bi se izbegla pojava tamnih pjega na plodu, što može znatno smanjiti prinos)
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva kao i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem. Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene. Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi uoplim lejama i plastenicima, za srednje ranu u polutoplim lejama kao i za kasnu proizvodnju na otvorenim gredicama. U kontinentalnim krajevima setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se obavlja tokom aprila. Kod rane proizvodnje rasad se seje sa nešto više semena, 8-10 g/m2, a za kasniju proizvodnju setva je ređa, sa 6-8 g/m2 semena.  Seme se seje u gotove hranjive supstrate i nije potrebno prihranjivanje rasada. Kaljenje rasada obavezno se izvodi 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje i otkrivanje rasada). Sadi se rasad star 50-65 dana.
U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm. Nega zasada direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko
kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.
Pikiranje rasada započinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića (ovo vreme zavisi od temperature i osvetljenja).
Nakon pikiranja, mlade se biljke zasene (stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo), da bi se sprečilo neželjenoisparavanje vode iz biljaka (ovo se sme
primeniti samo u onim danima kada je izrazito sunce jako jer u suprotnom biljke se mogu izdužiti-etiolirati).
U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Obranu papriku treba u što kraćem vremenu sortirati i pripremiti za tržište. Pakujenje se vrši u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice. S obzirom na to da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje u običnim skladištima. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja je štiti i omogućuje provetravanje, na temperaturi između
2-4 ºC, može se uskladištiti 4-6 nedelja. Tabela 7. Po kalkulaciji proizvodnje paprike po hektaru u 2016. godine prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita, pa simim tim nismo imali velike potrebe za navodnjavanjem. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 33,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,44, što znači da je na uložen
1 dinar ostvareno 2,44 dinara dobiti.Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 365.395,00 po
1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 59 % od ukupnih troškova, dok na otvorenom prostoru troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 17% i troškovi radne snage 24%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za
zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak(izuzev stajnjaka koji sse ne rasipa svake godine) u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dukat i Moravska kapija. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24, NPK 15:15:15 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 31.450.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 62.020,00, dok su troškovi radne snage iznosili 90.000,00. Ostvaren je dobitak od 525.605,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 8. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje paprike bila 450.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine, iako je tokom čitavog perioda primenjivano intenzivno navodnjavanje. Prinos je bio manji u
odnosu na prošlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo manja nego prošle i iznosila je prosečno oko 25,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,43, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1,43 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine ostvaren manji dobitak u iznosu od 136.255,00. Ipak je na kraju ostvaren dobitak, ali to nije zadovoljavajuć rezultat ni u pogledu iznosa
dobitka ni u pogledu cena, a naročito ne u pogledu prinosa.
Troškovi su se smanjili ove godine za oko 52.000,00 i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškoviosiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna
djubriva kao i prethodne godine. Značajno je napomenuti da je gazdinstvo osiguralo 2017. godine sve useve i zbog suše i štete koje je pretrpela paprika, osiguravajuća kuća je nadoknadila štetu i isplatila 20% od vredosti ukupne proizvodnje kao nadoknadu za gubitak prinosa. Nadoknada štete je iznosila 90.000,00 dinara.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje paprike bila 702.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga povećanog prinosa jesu povoljni agroekološki uslovi, kao i poštovanje agrotehničkih rokova. Prinos je bio veći u odnosu na prošlu godinu i iznosio je
27 t/ha Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 26,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,22, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,22 dinara dobiti. Na gazdinstvu je 2018. godine ostvaren najveći dobitak u analiziranom periodu i iznosio je 385.755,00.
Troškovi su se smanjili ove godine su slični kao i prošle godine i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio
47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškovi osiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna djubriva kao i prethodne godine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U leskovačkom kraju počela je berba crvene paprike ajvarke u plastenicima. Proizvođači su zadovoljni rodom u zaštićenom prostoru, ali zbog loših vremenskih uslova berba na otvorenom kasni petnaestak dana, a i prinosi će biti oko 40 odsto manji.Pet paprika kilogram. Rastko ih prvi put sadi. Na njivi koju je zakupio u selu Trnjanu podigao je dva plastenika. U njima 5.000 korena ajvarke. Uz veliki rad, primenu agrotehnike i savete stručnjaka, očekuje 10 tona roda. Bere je svakog dana i odvozi u zadrugu i markete."Od jutra do mraka mi smo tu i stvarno što se tiče truda i muka je velika, ali eto na kraju sve se to isplati", kaže Rastko Stamenković, proizvođač iz Leskovca.

Sam je proizveo i rasad od semena domaće sorte, kurtovke.

"Dosta se razlikuje od današnjih hibrida. Ima tanku dršku, pljosnata je, ima dva lica, savršena je za ajvar, ima dosta suve materije", objašnjava Stamenković.

Kada je godina rekordna za kukuruz, loša je za papriku na otvorenom. Još se nije zacrvenela. Voli sunce, a kada joj je toplota najviše bila potrebna, često je padala kiša. Na nekim mestima, bio je grad.

"Prošle godine sa ove parcele smo skinuli 25 tona prve klase paprike ajvaruše. Ove godine prinosi će biti izuzetno lošiji" navodi Nenad Zdravković, proizvođač iz Navalina.

U leskovačkom kraju samo 20 odsto povrtara gaji ajvarku u plastenicima. Prvi rod ima i veću cenu.

"U plastenicima je rod zadovoljavajući, dok je na otvorenom polju tri puta manji rod. Ove godine očekujemo cenu od 100 do 120 dinara na veliko", ističe Ivan Stojanović, proizvođač iz Bošnjaca.

"U proteklih 15 dana prodao sam negde oko 500 kilograma paprike ajvarke. Kupuju ljudi što odavde iz okoline što iz Srbije", dodaje Bojan Tasić, proizvođač iz Male Biljanice.

Na 2.100 hektara u Jablaničkom okrugu godišnje se proizvede oko 60.000 tona paprike. Trećina je ajvarka. Proteklih nekoliko godina najviše se izvozila u Crnu Goru i Hrvatsku. Zbog loših vremenskih uslova neki će, kažu, ove godine ostati plitkih džepova, a neki bez ajvara.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4057120/paprika-ajvar-leskovac-prinos.html

Leskovački povrtari ovih dana imaju pune ruke posla. Iako je cena ranog povrća nešto niža nego prošle godine, a regionalno tržište zbog epidemiološke situacije zatvoreno, nisu nezadovoljni. Kažu, dovoljno je da naše pijace ostanu otvorene kako bi se uloženo vratilo.Kad berba krene predaha nema. Lako su pune kutije i gajbe. Krupan, crven ili roze, zna se da je paradajz iz leskovačkog kraja najkvalitetniji.Porodica Cvetković iz Priboja kod Leskovca plastenike ima na 20 ari. Uz paradajz stigla je i paprika. Iako je cena niža nego prošle godine, ne žale se.

"Rod je ove godine baš dobar, cena je zadovoljavajuća, može još bolje, ali ne žalimo se. Prošle godine je bila nešto viša, ali i sad je baš super", kaže Ivan Cvetković, proizvođač iz Priboja kod Leskovca.U susednom Vinarcu pod plastenicima je porodica Zekić. Paradaj spremaju za kvantašku pijacu u Leskovcu.

Cena od 40 dinara nije dobra, ali neka ovako ostane - kaže domaćin, strahujući da se pijace ponovo ne zatvore.

I ovako nije lako prodati robu, a berićetno je pod svih 16 plastenika.

"U principu nije loše, ima i roda cena je sada malo niža nego što treba, a opet mora da se ubere, pa kolko šta je tolko", kaže Dejan Zekić, proizvođač iz Vinarca kod Leskovca.

Za hiljade leskovačkih povrtara ovo je jedna od težih godina. Vremenske prilika tokom proleća sa mnogo kiše i malo sunčanih dana nisu im pogodovale.Posao je proizvođačima otežala i vanredna situacija. Sada na sreću nema uvoza, ali ni izvoza. Iako je rod za trećinu manji nego lane povrća ima dovoljno.

"Oko 80 odsto je proizvodnja pod plastenicima i očekivani prinosi se kreću od 45 tona po hektaru pa možemo negde naići i na proizvodnju od 120 do 130 tona po hektaru", objašnjava direktor PSSS Leskovac Dalibor Cvetanović.

Koronavirus kažu utiče i na njihov rad. Maske i rukavice na pijacama su obavezne. Pod plastenicima dovoljna je distanca.

Sa maskama na temperaturi od gotovo 50 stepeni teško da bi ceo dan izdržali.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022622/povrtari-leskovac-koronavirus-prodaja-proizvodnja.html

U povrtarskoj proizvodnji, a pogotovo na Jugu Srbije, paprika se pokazala u praksi kao ekonomski isplatljiva i vrlo zahvalna kultura za gajenje. Uz pravilan pristup i blagovremene preventivne hemijske tretmane, berba se može produžiti i do kraja oktobra uz povoljne vremenske uslove. Tu pronalazimo ekonomski aspekt ove proizvodnje.
Po crvenoj paprici, ajvaruši kako je u narodnu popularno nazivaju, Jablanički okrug posebno prepoznatljiv. Kvalitetom, ukusom, bojom koje joj ovo podneblje
daje. Kod paprike smo u poslednjih nekoliko godina imali slučaj da je problem bio plasman a ne cena. Jedan od retkih proizvođača koji se sebi obezbedio siguran plasman na tržište je Predrag Pavlović, mladi poljoprivrednik iz sela Pertare, nadomak Leskovca.
„Nesumnjivo je da će ovo biti teška sezona za nas, iako smo imali male probleme sa bolestima u rasadu, uspeli smo da rasadimo zdrave, jake i otporne biljke.
Trenutno pod paprikom na otvorenom polju imamo ukupno 110 ari." - rekao je Predrag, mladi poljoprivrednik iz okoline Leskovca
Kako si do sada plasirao svoju robu na tržište?
„Prodavajući na pijaci, roba je bila odličnog kvaliteta, a to se uvek primeti. Tako da smo stupili u kontakt sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom ajvara
za inostranstvo. Potrebne su im velike količine paprike, a uz to odlično plaćaju. Prošle godine smo itekako bili zadovoljni plasmanom, pa i u neku ruku cenom.
Zbog toga smo ove godine proširili proizvodnju za 20-30%." - kaže Predrag.

Da li je reč o plasteničkoj ili proizvodnji na otvorenom?
„U plasteničkom tipu proizvodnje, paprika se najčešće vodi na dve grane, dok se u slučaju proizvodnje na otvorenom polju, gaji u obliku žbuna. U oba slučaja se kidaju zaperci, kako bi plodovi bili krupniji, kvalitetniji i pravilnijeg oblika. Velika razlika u pogledu prinosa se javlja u korist plasteničke proizvodnje, pre svega zbog samog načina gajenja." - dodao je mladi domaćin.
„Mi trenutno nemamo uslova da papriku gajimo u uslovima plasteničke proizvodnje, već to radimo isključivo na otvorenom, kako zbog obima proizvodnje, tj.
zbog površine, tako i zbog stočarstva kao sekundarne grane poljoprivrede, kojom se takođe bavimo, a što iziskuje dosta vremena i radne snage. Nemoguće je stići na sve strane, zbog toga je vrlo važno fokusirati se na to što radite dobro, jer je to osnov daljeg napretka."Za sam kraj, možemo samo da poželimo
srećnu i berićetnu godinu našem mladom domaćinu, kao i svim mladim ljudima koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivrednom proizvodnjom!

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedan od najvećih proizvođača povrća iz Kolovrata kod Prijepolja, NJegoš Stojadinović,i pored aktuelne situacije neće smanjiti ovogodišnju porodičnu proizvodnju paprike, kupusa, krompira, jer, kako kaže, za povrćem dobrog kvaliteta uvek ima tražnje.

Gotovo tri hiljade sadnica paprika više nego prošle godine , odlučio je NJegoš da posadi ovih dana; hibridne sorte superior, koju već deceniju plasira u okolne gradove, ali i na sever Crne Gore i u Nemačku.

NJegoš Stojadinović otkriva da ima sistem za navodnjavanje, traktor sa 12 priključaka, freze, plugova, prikolice, brazdače, vadilice, sadilice i da sve to utiče na prvoklasan rod povrća.

Da bi stigao da posadi papriku na hektar i po, odmah potom i kupus za koji sam sprema rasad, krompir, obrao maline, sve na oko 4 hektara zemlje pod zakupom, ne može bez pomoći sezonskih radnika i naravno brata i roditelja, koji su, kaže majka, do pre desetak godina imali vrt samo za sopstvene potrebe.

Zimi ,kad se odmaraju od povrća, Stojadinovići skupljaju brezove grančice za metle, ne razmišljajući o plasteničkoj proizvodnji. Tajna je u velikom strujanju vazduha,pa je paprika, na primer, svežija i mesnatija ali istog kvaliteta kao ona iz plastenika koja je ,ipak, tanja.Zato se u tom kraju ljudi većinom opredeljuju za uzgoj na otvorenom.

Očekuje da će u septembru ubrati,kao i ranijih godina, oko 30 tona paprike za već ugovorene kupce.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/229710/Gde-raste-deblja-a-gde-tanja-paprika-iskustvo-jednog-povrtara-iz-Prijepolja/

Somborac Franja Šimon na svom salašu na Bezdanskom putu nekoliko godina proizvodi alevu i ljutu papriku, i pravi crveni začin za svačiji ukus, naročito za riblji paprikaš.

- Dugo sam kao bravar radio na održavanju opreme i mašina u nekadašnjoj industriji hrane "Panonka", potom u fabrici nameštaja "Aleksandro" u Somboru, pa kad sam ostao bez posla, prihvatio sam se, ovde na salašu, na malom komadu zemlje od nekih pola jutra, proizvodnje lubenica. To je trajalo tri godine, dok mi sinovi Damir i Goran kao glavni pomoćnici nisu otišli za Nemačku, nakon čega sam se "prebacio" na papriku u kojoj sam se pronašao - kaže Franja.Uzeo je ovaj vredni poljoprivrednik pored svoje njive u arendu još jutro i po plodnog zemljišta kako bi povećao proizvodnju. Do sada se, kako kaže, oslanjao isključivo na domaće seme, u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ali je odlučio da proba i drugu generaciju paprike katarina, pa će videti rezultate.

- Kako sam povezao dva zanata, bravariju i proizvodnju paprike, nisam oklevao da, za razliku od brojnih kolega, u potpunosti pređem na mlevenje paprike u krupari, umesto kamenom, pa sam tako došao i do puder paprike čije su čestice daleko manje od one klasične, što se prilikom kuvanja više isplati. Ne samo da je u tom slučaju potrebno daleko manje paprike stavljati u paprikaš, nego se i daleko brže raskuva, što je posebno značajno kad kuvate riblji paprikaš, pošto se riblje meso lako prekuva i raspadne - priča Franja, pokazujući nam svoju najnoviju mašinu za mlevenje paprike...

Bravarija mu ne pomaže samo u slučaju krupara, već je sasvim u skladu sa Franjinim majstorskim umećem i sušara, prostorija napravljena od brodskog kontejnera, u kojoj je sve na svom mestu. Troslojni zidovi kontejnera su u crno ofarbani, po dužini okrenuti jugu, kako bi se zahvaljujući sunčanim zracima štedelo na zagrevanju.Kako je jedan od glavnih problema prilikom proizvodnje paprike vlaga koja se stvara prilikom sušenja, Franja je osmislio i sistem ventilacije, postavljen na stropu kontejnera u koji u jednoj turi stane i do četiri tone paprike, pa dobija prvoklasno osušen proizvod koji je posle lako i obraditi.

- Ručno skidamo peteljke i vadimo semenke, pa bude problema kad na red dođe ljuta paprika - veli Franja, zadovoljan prodajom i plasmanom jer kupaca ima, a začinska paprika je veoma tražena.- Danas je veoma važno imati dobru ambalažu da bi roba imala što bolju prođu. Zbog toga ulažem u dizajn i tako mogu da očekujem bolje rezultate u plasmanu - ponosno priča Franja Šimon.

Deca nisu kraj njega, kao odlični fudbaleri su se zaputili u beli svet, snašli se, rade, ali bi Franja voleo da se vrate na imanje.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/vojvodina/kad-bravar-prede-u-poljoprivredu-na-jednom-salasu-pravi-se-najpikantniji-zacin-2020-03-15

Paprika crvena, zelena ili žuta, slatka ili ljuta izuzetno je zdrava za ljudski organizam. U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica koja se koristi kao povrće, začin i lek. Najpoznatija je čili paprika koja se uzgajala na teritoriji današnjeg Perua 3.000 godina pre nove ere. U Evropu su je doneli Španci u 16. veku, a u Srbiju Turci Osmanlije.
Paprika se koristi sveža, konzervirana (turšija), suva, suvo mlevena ili „tucana“. Bez obzira da li je u pitanju slatka i ljuta, paprika je izuzetno bogata vitaminima C, A i B. Verovali ili ne ali jedna poveća crvena paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Osim 92 odsto vode crvena paprika ima 1,2 grama dijetetskih vlakana, bogat je izvor vitamina A, B6 i K, sadrži brojne minerale kao što su fosfor, kalijum i gvožđe, kao i nutrijenate iz
grupe karotenoida. Sinergija vitamina C i A, te karotenoida likopena daje paprici antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala. Uz to ima nisku energetsku vrednost, a ubrzava metabolizam pa se preporučuje za mršavljenje i dijetalnu ishranu.
Kada su u pitanju lekovita svojstva paprika je bogata karotenoidom zeaksantinom koji je izuzetno važan za zdravlje očiju Smatra se da redovna konzumacija ovog povrća utiče na prevenciju gubljenja vida, a pomaže i kod postojećih bolesti očiju. Papriku treba jesti posebno leti jer štiti od štetnog (plavog) spektra UV zraka, pogotovo u vreme jakog sunčevog zračenja.
Kako je pravi rudnik vitamina C paprika je izuzetno važna u borbi organizma protiv slobodnih radikala, a brojne studije su pokazale da preventivno utiče u sprečavanju nastanka kancera prostate, jednjaka i želuca. Paprika ublažava nesanicu, stres i PMS simptome kod žena, koristi se i za ulepšavanje. Pomaže koži u borbi protiv nepravilnosti kao što su pege i mrlje, ali i umanjuje bore. Za sjajnu i zdraviju kožu, možete napraviti masku od sveže ili sušene paprike pomešane s jednom kašikom meda. Ovu masku ostavite da deluje na licu dvadesetak minuta i isperite mlakom vodom. Nedavna istraživanja su pokazuju da crvena paprika aktivira termogenezu i tako potiče sagorevanje kalorija.Blagodeti paprike posebno ljute poznate su već vekovima. Francuski kuvar iz
17. veka Antelm Savarin u svojoj knjizi “Fiziologija ukusa” napisao je da paprike i papričice “čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim”. Veruje se da je ljuta paprika afrodizijak, jer pojačava rad krvotoka, utiče na pozitivno raspoloženje i budi strast kod ljudi. Osim kao afrodizijak, paprika navodno ima stimulativnu moć na kožu glave, te sprečava pojavu ćelavosti, mada ova teorija nikada nije naučno dokazana.
Ali, zato je dokazano pozitivno dejstvo ljutih papričica na čovekovo zdravlje. Naime, pojedine vrste paprika su ljute zahvaljujući jedinjenju kapsaicin koji po
istraživanju Američke asocijacije za istraživanje raka, dokazano uništava ćelije raka prostate. Najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji, a već sedam godina ih uzgaja ih Živojin Antić iz Ćuprije. Seme dobija iz svih krajeva sveta od Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika i Amerike, a trenutno uzgaja 250 vrsta najljućih paprika na svetu. Paprikama prija klima u Pomoravlju, pa daju rod iznad očekivanog bez obzira iz kog kraja sveta dolaze,
izvestili su novinari iz RTV Vojvodina koji su posetili ovog neobičnog povrtara u Ćupriji. Bez paprike kurtovke ne može ni Jelena Mladenović rođena Nišlijka koja živi u Japanu. Kako pišu Južne vesti, ona je ovu papriku zasadila u školskoj bašti u Tanomiju zajedno sa svojim učenicima kojima predaje engleski jezik. I ne samo to, zajedno sa decom napravila je ajvar koji su mali Japanci probali prvi put u životu i prozvali ga „džem od paprike“.
Jug Srbije odavnina je poznat po proizvodnji paprike, ali i ajvara bez koga ne može da se zamisli zimnica ni u jednoj domaćinskoj kući u Srbiji. Međutim, ajvar
nije nastao na jugu Srbije. Poreklo reči ajvar vuče koren od turske reči havyar što u prevodu znači kavijar.
Istoričari kažu da se prvi ajvar pripremao u Smederevu, Kladovu i manjim mestima kraj Đerdapske klisure, a kasnije se proširio na ostatak Srbije. Današnji ajvar nastao je u beogradskim restoranima s kraja 19. veka u kojima je salata od paprike i paradajza služena kao crveni ajvar, odnosno srpski kavijar. I dok jedni za ajvar kažu da je salata, drugi tvrde da je namaz ali je jedno sigurno niko mu ne može odoleti. Zato ćemo s vama podeliti recept za
pravi, domaći ajvar kako su ga nekada pravile naše bake.
Domaći ajvar
Sastojci:
10 kg mesnate,
crvene paprike
3 velika plava
patlidžana,
5 dcl ulja
So po želji

Priprema: Paprike se ispeku na šporetu smedervcu i odlože u veliku, široku šerpu da se ohlade. Potom se očisti od kožice i semenki, te se ostave da
se dobro ocede. Patlidžan se ispeče u rerni, očistiti kao paprike i potom sve samelje u mašini za mlevenje mesa. Smesa se prebaci u široku, tučanu šerpu
i krčka na laganoj vatri na smederevcu. Tokom kuvanja potrebno je neprestano mešati smesu, a ulje postepeno dolivati po 1 dcl svakih 20 minuta. Kuvanje ajvara zavisi od količine, a gotovo je kada je dovoljno gust da varjača ostavlja trag na dnu šerpe. Ajvar se sipa u čiste tegle koje su prethodno zagrejane u rerni da budu tople. Na vrh svake napunjene tegle sipa se malo ulja i zatvori poklopcem, a zatim „ušuška“ u ćebe da se hladi narednih 24 sata. Ajvar
čuvati na hladnom i mračnom mestu, a konzumirati kad god vam se ukaže prilika.

Izvor:Agrobiznis magazin

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700, a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.

Cene paprike po kilogramu:

* Manja i stnija od 50 do 60 dinara

* Na kutiju ili džak 70 do 80 dinara

* Leskovačka kurtovka 90 dinara

* Paprika na biranje od 100 do 150 dinara

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438804/Tezge-pucaju-pod-paprikama

Brodarevo je 12. put bilo domaćin Poljoprivrednog sajma koji je okupio pedesetak izlagača iz prijepoljskog kraja. Sajam kao najveća manifestacija poljoprivrednih delatnosti u gradu na Limu je kroz svoju istoriju prošao teške periode, bio je i pred gašenjem, međutim, zahvaljujući entuzijazmu Brodarevaca da se sačuva sajam i prezentuju dostignuća u poljoprivredi, rezultirao je i ove godine okupljanjem najupornijih proizvođača hrane. Broj izlagača bio je manji nego prethodnih godina.Ljubisav Gojaković, iz sela Grobnica kod Brodareva, bavi se već sedam godina ozbiljnom proizvodnjom paradajza i paprike, a trenutno ima petnaest plastenika. Sajam vidi kao šansu da predstavi svoje proizvode sugrađanima i razmeni iskustva sa drugim proizvođačima. On navodi da od poljoprivrede može da se živi.

- Svi radimo majka, supruga, otac i ja, a i kada dete odraste, i ono će sa nama. Ko hoće da radi, može da živi od ovog posla. Koristim i subvencije, ove godine sam dobio plastenik dužine 18 metara od Omladinskog fonda i Opštine Prijepolje, sve ostalo sam sam sopstvenim sredstvima obezbedio. Značajnu pomoć imam od firme "ES komerc" jer sve što od njih uzmem plaćam proizvodnjom - kaže Ljubisav i dodaje da proizvode plasira isključivo na tezgi u Brodarevu, a višak robe daje kompaniji "ES komerc".

Otvarajući Poljoprivredni sajam, predsednik Mesne zajednice Brodarevo Anes Rovčanin je naveo da Opština Prijepolje svake godine iz svog budžeta izdvaja znatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

- Za unapređenje stanja u poljoprivredi lokalna samouprava svake godine izdvaja znatna sredstva. Ove godine za kupovinu priplodnog materijala junica i jagnjadi opredeljeno je 11,4 miliona, a do sada je predato 46 zahteva. Raspisan je javni poziv za nabavku opreme za pčelarstvo, opreme za mužu i muzilica, prskalica i sistema za navodnjavanje, i za te namene je opredeljeno 1,7 miliona dinara. Krajem oktobra i novembra biće nadoknada za veštačko osemenjivanje za umatičene i neumatičena grla goveda - naglasio je Rovčanin.

Za izložene krave prvu nagradu dobio je Ahmet Jejna, a za bikove nagrađen je Meho Kajević, dok je najbolja junica po mišljenju stručnog žirija vlasništvo Sameda Trnčića. Nagrada za izloženog ovna pripala je Sinanu Kajeviću, za ovcu Jusufu Bjelaku, dok je za koze nagrađena Tidža Zulić. Najboljeg konja, po oceni žirija, imao je Jasmin Fetahović.U kategoriji poljoprivrednih proizvoda, domaće radinosti i starih zanata nagrade su pripale Stanki Baković, Rajku Sariću, Milanku Bakoviću, Ljubisavu Gojakoviću i Dragani Vranić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:819034-Pomoc-za-stocare

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31