Jedan od najvećih proizvođača povrća iz Kolovrata kod Prijepolja, NJegoš Stojadinović,i pored aktuelne situacije neće smanjiti ovogodišnju porodičnu proizvodnju paprike, kupusa, krompira, jer, kako kaže, za povrćem dobrog kvaliteta uvek ima tražnje.

Gotovo tri hiljade sadnica paprika više nego prošle godine , odlučio je NJegoš da posadi ovih dana; hibridne sorte superior, koju već deceniju plasira u okolne gradove, ali i na sever Crne Gore i u Nemačku.

NJegoš Stojadinović otkriva da ima sistem za navodnjavanje, traktor sa 12 priključaka, freze, plugova, prikolice, brazdače, vadilice, sadilice i da sve to utiče na prvoklasan rod povrća.

Da bi stigao da posadi papriku na hektar i po, odmah potom i kupus za koji sam sprema rasad, krompir, obrao maline, sve na oko 4 hektara zemlje pod zakupom, ne može bez pomoći sezonskih radnika i naravno brata i roditelja, koji su, kaže majka, do pre desetak godina imali vrt samo za sopstvene potrebe.

Zimi ,kad se odmaraju od povrća, Stojadinovići skupljaju brezove grančice za metle, ne razmišljajući o plasteničkoj proizvodnji. Tajna je u velikom strujanju vazduha,pa je paprika, na primer, svežija i mesnatija ali istog kvaliteta kao ona iz plastenika koja je ,ipak, tanja.Zato se u tom kraju ljudi većinom opredeljuju za uzgoj na otvorenom.

Očekuje da će u septembru ubrati,kao i ranijih godina, oko 30 tona paprike za već ugovorene kupce.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/229710/Gde-raste-deblja-a-gde-tanja-paprika-iskustvo-jednog-povrtara-iz-Prijepolja/

Papriku, nakon rasađivanja na stalno mesto, u toku ukorenjavanja treba prihraniti vodotopivim đubrivima koja imaju odnos NPK 1:4:1. Kada se biljke prime, pa sve do cvetanja i formiranja prvih plodova koristi se đubriva u kojima je odnos NPK 1:1:3, kada je potrebno dodati i bor, navodi Radojka Nikolić, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kruševac.

Paprika dobro reaguje na đubrenje posle svake berbe, a tada treba koristiti đubriva u kojima je odnos NPK 2:1:4, a biljke imaju potrebu i za kalcijumom u vreme plodonošenja. Pred kraj berbe treba smanjiti upotrebu fosfora i kalijuma.Paradajz je potrebno u prvih 15 dana posle rasađivanja, dok traje faza ukorenjavanja, prihraniti vodotopivim đubrivima u kojima je odnos azota, fosfora, i kalijuma 1:4:1, odnosno upotrebiti formulacije NPK 10:40:10. Od cvetanja, pa do formiranja prvih plodova treba upotrebiti đubriva NPK sa odnosom 20:20:20, kada je neophodno uneti i bor, ističe kruševački stručnjak.Kako smo ranije pisali, na primer, nedostatak fosfora manifestuje se ljubičastom bojom listova. Ovo je veoma česta pojava kada je mladim usevima hladno i zbog toga nisu u mogućnosti da ga usvajaju. Međutim, postoje sorte paradajza koje prirodno imaju jače izraženu ljubičastu nijansu listova i na to treba obratiti pažnju.Kada plodovi počnu intenzivno da rastu i da se otvara peta cvetna grana, formulacija se menja. Tada treba koristiti đubriva koja imaju jednak odnos azota i kalijuma, i upola manji sadržaj fosfora (20:10:20). U ovoj fazi razvoja paradajzu je neophodan i kalcijum. Čim plodovi počnu da menjaju boju, pa sve do početka berbe, trebalo bi koristiti đubriva u kojima je odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:4. Tokom intenzivnijeg sazrevanja i svakodnevnih berbi azot treba smanjiti i koristiti đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma.Podsetimo, svaka povrtarska vrsta tokom svog rasta i razvoja, u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn) elementima. Ove količine ne mogu da se obezbede prilikom osnovnog đubrenja zemljišta, pa se iz tog razloga moraju dodavati tokom vegetacionog perioda, fertigacijom i folijarnom ishranom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koji-su-elementi-vazni-za-prihranu-paprike-a-koji-za-paradajz/59869/

Somborac Franja Šimon na svom salašu na Bezdanskom putu nekoliko godina proizvodi alevu i ljutu papriku, i pravi crveni začin za svačiji ukus, naročito za riblji paprikaš.

- Dugo sam kao bravar radio na održavanju opreme i mašina u nekadašnjoj industriji hrane "Panonka", potom u fabrici nameštaja "Aleksandro" u Somboru, pa kad sam ostao bez posla, prihvatio sam se, ovde na salašu, na malom komadu zemlje od nekih pola jutra, proizvodnje lubenica. To je trajalo tri godine, dok mi sinovi Damir i Goran kao glavni pomoćnici nisu otišli za Nemačku, nakon čega sam se "prebacio" na papriku u kojoj sam se pronašao - kaže Franja.Uzeo je ovaj vredni poljoprivrednik pored svoje njive u arendu još jutro i po plodnog zemljišta kako bi povećao proizvodnju. Do sada se, kako kaže, oslanjao isključivo na domaće seme, u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ali je odlučio da proba i drugu generaciju paprike katarina, pa će videti rezultate.

- Kako sam povezao dva zanata, bravariju i proizvodnju paprike, nisam oklevao da, za razliku od brojnih kolega, u potpunosti pređem na mlevenje paprike u krupari, umesto kamenom, pa sam tako došao i do puder paprike čije su čestice daleko manje od one klasične, što se prilikom kuvanja više isplati. Ne samo da je u tom slučaju potrebno daleko manje paprike stavljati u paprikaš, nego se i daleko brže raskuva, što je posebno značajno kad kuvate riblji paprikaš, pošto se riblje meso lako prekuva i raspadne - priča Franja, pokazujući nam svoju najnoviju mašinu za mlevenje paprike...

Bravarija mu ne pomaže samo u slučaju krupara, već je sasvim u skladu sa Franjinim majstorskim umećem i sušara, prostorija napravljena od brodskog kontejnera, u kojoj je sve na svom mestu. Troslojni zidovi kontejnera su u crno ofarbani, po dužini okrenuti jugu, kako bi se zahvaljujući sunčanim zracima štedelo na zagrevanju.Kako je jedan od glavnih problema prilikom proizvodnje paprike vlaga koja se stvara prilikom sušenja, Franja je osmislio i sistem ventilacije, postavljen na stropu kontejnera u koji u jednoj turi stane i do četiri tone paprike, pa dobija prvoklasno osušen proizvod koji je posle lako i obraditi.

- Ručno skidamo peteljke i vadimo semenke, pa bude problema kad na red dođe ljuta paprika - veli Franja, zadovoljan prodajom i plasmanom jer kupaca ima, a začinska paprika je veoma tražena.- Danas je veoma važno imati dobru ambalažu da bi roba imala što bolju prođu. Zbog toga ulažem u dizajn i tako mogu da očekujem bolje rezultate u plasmanu - ponosno priča Franja Šimon.

Deca nisu kraj njega, kao odlični fudbaleri su se zaputili u beli svet, snašli se, rade, ali bi Franja voleo da se vrate na imanje.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/vojvodina/kad-bravar-prede-u-poljoprivredu-na-jednom-salasu-pravi-se-najpikantniji-zacin-2020-03-15

Paprika crvena, zelena ili žuta, slatka ili ljuta izuzetno je zdrava za ljudski organizam. U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica koja se koristi kao povrće, začin i lek. Najpoznatija je čili paprika koja se uzgajala na teritoriji današnjeg Perua 3.000 godina pre nove ere. U Evropu su je doneli Španci u 16. veku, a u Srbiju Turci Osmanlije.
Paprika se koristi sveža, konzervirana (turšija), suva, suvo mlevena ili „tucana“. Bez obzira da li je u pitanju slatka i ljuta, paprika je izuzetno bogata vitaminima C, A i B. Verovali ili ne ali jedna poveća crvena paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Osim 92 odsto vode crvena paprika ima 1,2 grama dijetetskih vlakana, bogat je izvor vitamina A, B6 i K, sadrži brojne minerale kao što su fosfor, kalijum i gvožđe, kao i nutrijenate iz
grupe karotenoida. Sinergija vitamina C i A, te karotenoida likopena daje paprici antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala. Uz to ima nisku energetsku vrednost, a ubrzava metabolizam pa se preporučuje za mršavljenje i dijetalnu ishranu.
Kada su u pitanju lekovita svojstva paprika je bogata karotenoidom zeaksantinom koji je izuzetno važan za zdravlje očiju Smatra se da redovna konzumacija ovog povrća utiče na prevenciju gubljenja vida, a pomaže i kod postojećih bolesti očiju. Papriku treba jesti posebno leti jer štiti od štetnog (plavog) spektra UV zraka, pogotovo u vreme jakog sunčevog zračenja.
Kako je pravi rudnik vitamina C paprika je izuzetno važna u borbi organizma protiv slobodnih radikala, a brojne studije su pokazale da preventivno utiče u sprečavanju nastanka kancera prostate, jednjaka i želuca. Paprika ublažava nesanicu, stres i PMS simptome kod žena, koristi se i za ulepšavanje. Pomaže koži u borbi protiv nepravilnosti kao što su pege i mrlje, ali i umanjuje bore. Za sjajnu i zdraviju kožu, možete napraviti masku od sveže ili sušene paprike pomešane s jednom kašikom meda. Ovu masku ostavite da deluje na licu dvadesetak minuta i isperite mlakom vodom. Nedavna istraživanja su pokazuju da crvena paprika aktivira termogenezu i tako potiče sagorevanje kalorija.Blagodeti paprike posebno ljute poznate su već vekovima. Francuski kuvar iz
17. veka Antelm Savarin u svojoj knjizi “Fiziologija ukusa” napisao je da paprike i papričice “čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim”. Veruje se da je ljuta paprika afrodizijak, jer pojačava rad krvotoka, utiče na pozitivno raspoloženje i budi strast kod ljudi. Osim kao afrodizijak, paprika navodno ima stimulativnu moć na kožu glave, te sprečava pojavu ćelavosti, mada ova teorija nikada nije naučno dokazana.
Ali, zato je dokazano pozitivno dejstvo ljutih papričica na čovekovo zdravlje. Naime, pojedine vrste paprika su ljute zahvaljujući jedinjenju kapsaicin koji po
istraživanju Američke asocijacije za istraživanje raka, dokazano uništava ćelije raka prostate. Najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji, a već sedam godina ih uzgaja ih Živojin Antić iz Ćuprije. Seme dobija iz svih krajeva sveta od Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika i Amerike, a trenutno uzgaja 250 vrsta najljućih paprika na svetu. Paprikama prija klima u Pomoravlju, pa daju rod iznad očekivanog bez obzira iz kog kraja sveta dolaze,
izvestili su novinari iz RTV Vojvodina koji su posetili ovog neobičnog povrtara u Ćupriji. Bez paprike kurtovke ne može ni Jelena Mladenović rođena Nišlijka koja živi u Japanu. Kako pišu Južne vesti, ona je ovu papriku zasadila u školskoj bašti u Tanomiju zajedno sa svojim učenicima kojima predaje engleski jezik. I ne samo to, zajedno sa decom napravila je ajvar koji su mali Japanci probali prvi put u životu i prozvali ga „džem od paprike“.
Jug Srbije odavnina je poznat po proizvodnji paprike, ali i ajvara bez koga ne može da se zamisli zimnica ni u jednoj domaćinskoj kući u Srbiji. Međutim, ajvar
nije nastao na jugu Srbije. Poreklo reči ajvar vuče koren od turske reči havyar što u prevodu znači kavijar.
Istoričari kažu da se prvi ajvar pripremao u Smederevu, Kladovu i manjim mestima kraj Đerdapske klisure, a kasnije se proširio na ostatak Srbije. Današnji ajvar nastao je u beogradskim restoranima s kraja 19. veka u kojima je salata od paprike i paradajza služena kao crveni ajvar, odnosno srpski kavijar. I dok jedni za ajvar kažu da je salata, drugi tvrde da je namaz ali je jedno sigurno niko mu ne može odoleti. Zato ćemo s vama podeliti recept za
pravi, domaći ajvar kako su ga nekada pravile naše bake.
Domaći ajvar
Sastojci:
10 kg mesnate,
crvene paprike
3 velika plava
patlidžana,
5 dcl ulja
So po želji

Priprema: Paprike se ispeku na šporetu smedervcu i odlože u veliku, široku šerpu da se ohlade. Potom se očisti od kožice i semenki, te se ostave da
se dobro ocede. Patlidžan se ispeče u rerni, očistiti kao paprike i potom sve samelje u mašini za mlevenje mesa. Smesa se prebaci u široku, tučanu šerpu
i krčka na laganoj vatri na smederevcu. Tokom kuvanja potrebno je neprestano mešati smesu, a ulje postepeno dolivati po 1 dcl svakih 20 minuta. Kuvanje ajvara zavisi od količine, a gotovo je kada je dovoljno gust da varjača ostavlja trag na dnu šerpe. Ajvar se sipa u čiste tegle koje su prethodno zagrejane u rerni da budu tople. Na vrh svake napunjene tegle sipa se malo ulja i zatvori poklopcem, a zatim „ušuška“ u ćebe da se hladi narednih 24 sata. Ajvar
čuvati na hladnom i mračnom mestu, a konzumirati kad god vam se ukaže prilika.

Izvor:Agrobiznis magazin

Prolamaju se i crvene ovih dana tezge na gradskim pijacama od paprika i paradajza. „Smeše” se iz kamiona, kutija i džakova buduće „članice” tegli – „kurtovke”, „amande”, „somborke”... ali i predstavnici čuvene voćne vrste dospele iz južne Amerike koju kod nas već uveliko smatraju povrćem – paradajz. Iz gajbica viri – „novosadski jabučar”, „volujsko srce”, „roma”, „maraton”, „medeno srce”...

Zavodnički izazivaju domaćice da što pre otvore novčanik i izbroje i poslednji dinar za zimnicu.

– Ove godine paprika je dosta dobra. Jeste bilo suše, bilo je doduše i grada, ali srećom to nije puno uticalo na rod. Paprika je dosta dobra, mesnata, zdrava, nije vodena, a i cena je prihvatljiva. Robe ima za svakog, a cena za svačiji džep – kaže Nenad Stanković iz Prokuplja koji već 15 godina sa Nikolom Dragičevićem iz Velikog Drenova prodaje na vidikovačkoj pijaci.

Kod njega se može naći „kurtovka-dugme” jedna od paprika najviše traženih za ajvar. Mogu se pazariti na kutiju, ali i na biranje.

Na kamionu do njega komšija Đorđe iz Trstenika prodaje između raznih vrsta i papriku „amandu”. Reč je žućkastoj paprici „protkanoj” ljubičastim tragovima. Odlična je, kaže Đorđe, za barenje, turšiju, za peglanu papriku. Njena cena je 70 dinara po kilogramu na veliko.

Za one koji ne žele samo da ih peku, već hoće da prave ajvar i to ljuti na svakom ćošku ima i papričica. Ljute kao otrov, tvrde prodavci, mogu se kupiti na kilogram ili na komad.

One male crvenkaste i žućkaste prodaju se na meru, dok one duguljaste mogu i na komad.

– Ove male su ljuće. Neke su toliko ljute da para izlazi na uši kad je zagrizete – kaže jedan od prodavaca.

I kao što svaki muškarac ima svoj tim za fudbalsku reprezentaciju tako svaka domaćica ima svoj recept za ajvar. Naravno najbolji. Dok mnoge pod ajvarom podrazumevaju smo onaj pripremljen isključivo od pečenih paprika ima i onih koje ajvaru od barenih paprika daju prednost.

I u jedan i u drugi, može da se stavi patlidžan. Njegova cena slična je uglavnom na svim pijacama, ali boje nisu. I dok su jedni navikli samo na „ljubičasti” patlidžan ima i poljoprivrednika koji pomeraju granice. Jedan od njih je iz Velikog Sela, 13 kilometara udaljenog od centra Beograda.

On na svojoj tezgi na Zelenom vencu prodaje rozikasti i beli patlidžan.

– Ovaj beli prodajem već pet, šest godina. Seme uvozim, a domaćice ga baš traže. On ne gorči, mekan je i ukusan, ko piletina – kaže ovaj palilulski poljoprivrednik.

Poslednji je voz da se pazare šljive. Na pijacama ima onih krupnijih poput „stenlejki”. Bidon sa smesom za džem od drenjina košta 800 dinara, od šipurka 600, kajsije 700, a šumskog, bobičastog voća 800 dinara. Litar i po paradajz sosa košta 250 dinara.

Za one domaćice koje ne žele da prave ajvar na tezgama može da se nađe gotov. Tegla ajvara od mlevenih paprika je 600 dinara, a od cepkanih 700.

Cene paprike po kilogramu:

* Manja i stnija od 50 do 60 dinara

* Na kutiju ili džak 70 do 80 dinara

* Leskovačka kurtovka 90 dinara

* Paprika na biranje od 100 do 150 dinara

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438804/Tezge-pucaju-pod-paprikama

Brodarevo je 12. put bilo domaćin Poljoprivrednog sajma koji je okupio pedesetak izlagača iz prijepoljskog kraja. Sajam kao najveća manifestacija poljoprivrednih delatnosti u gradu na Limu je kroz svoju istoriju prošao teške periode, bio je i pred gašenjem, međutim, zahvaljujući entuzijazmu Brodarevaca da se sačuva sajam i prezentuju dostignuća u poljoprivredi, rezultirao je i ove godine okupljanjem najupornijih proizvođača hrane. Broj izlagača bio je manji nego prethodnih godina.Ljubisav Gojaković, iz sela Grobnica kod Brodareva, bavi se već sedam godina ozbiljnom proizvodnjom paradajza i paprike, a trenutno ima petnaest plastenika. Sajam vidi kao šansu da predstavi svoje proizvode sugrađanima i razmeni iskustva sa drugim proizvođačima. On navodi da od poljoprivrede može da se živi.

- Svi radimo majka, supruga, otac i ja, a i kada dete odraste, i ono će sa nama. Ko hoće da radi, može da živi od ovog posla. Koristim i subvencije, ove godine sam dobio plastenik dužine 18 metara od Omladinskog fonda i Opštine Prijepolje, sve ostalo sam sam sopstvenim sredstvima obezbedio. Značajnu pomoć imam od firme "ES komerc" jer sve što od njih uzmem plaćam proizvodnjom - kaže Ljubisav i dodaje da proizvode plasira isključivo na tezgi u Brodarevu, a višak robe daje kompaniji "ES komerc".

Otvarajući Poljoprivredni sajam, predsednik Mesne zajednice Brodarevo Anes Rovčanin je naveo da Opština Prijepolje svake godine iz svog budžeta izdvaja znatna sredstva za razvoj poljoprivrede.

- Za unapređenje stanja u poljoprivredi lokalna samouprava svake godine izdvaja znatna sredstva. Ove godine za kupovinu priplodnog materijala junica i jagnjadi opredeljeno je 11,4 miliona, a do sada je predato 46 zahteva. Raspisan je javni poziv za nabavku opreme za pčelarstvo, opreme za mužu i muzilica, prskalica i sistema za navodnjavanje, i za te namene je opredeljeno 1,7 miliona dinara. Krajem oktobra i novembra biće nadoknada za veštačko osemenjivanje za umatičene i neumatičena grla goveda - naglasio je Rovčanin.

Za izložene krave prvu nagradu dobio je Ahmet Jejna, a za bikove nagrađen je Meho Kajević, dok je najbolja junica po mišljenju stručnog žirija vlasništvo Sameda Trnčića. Nagrada za izloženog ovna pripala je Sinanu Kajeviću, za ovcu Jusufu Bjelaku, dok je za koze nagrađena Tidža Zulić. Najboljeg konja, po oceni žirija, imao je Jasmin Fetahović.U kategoriji poljoprivrednih proizvoda, domaće radinosti i starih zanata nagrade su pripale Stanki Baković, Rajku Sariću, Milanku Bakoviću, Ljubisavu Gojakoviću i Dragani Vranić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:819034-Pomoc-za-stocare

 

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

Prvu turu ajvara prate visoke temperature, ali i naložena peć spremna za sezonu proizvodnje ajvara. Ovih dana debata je oko cene paprike, ali i oko najboljih vrsta povrća za najomiljeniji domaći specijalitet.

Pijačne tezge prepune su paprika, tu su dobro poznate sorte - slonovo uvo, šilja, rog, vezanka, dukat, babura i kurtovka. Ajvar se može napraviti skoro od bilo koje crvene paprike, međutim proizvođači uvek umeju da pronađu vrhunsku papriku od koje će dobiti vrhunski ajvar. Nisu sve vrste pogodne za proizvodnju ajvara, kod nas se najčešće koristi domaća kurtovka ili dukat paprika.

"Najbolja je crvena, što je mi ovde zovemo makedonka ili kurtovka. Kod nje nema mnogo otpada, nije puna vode i nema puno semena. Prvi dan je oljuštimo, cedimo celu noć i sutradan dodajemo zejtin i pržimo. Kada se dobro uprži, jedno tri sata, sipamo u vruće tegle i vakuumiramo. Proces je jednostavan, ali je rad težak. Da napravim 25 tegli treba mi dva dana, a on 50 kila paprike dobijem do 22 tegle", kaže Sara, proizvođačica paprike iz Niša.Kako dodaje, proizvođači čekaju da cena paprike padne, ali već sledeće nedelje većina će, bez obzira, krenuti u proizvodnju. Trenutno je u Nišu kilogram ove paprike od 70 do 100 dinara, a prošle godine je bio od 40 do 60 dinara. Tako bi ajvar na jugu Srbije sa 500 do 600 dinara po tegli mogao da skočiti i na 700 dinara.

I cene drugih vrsta paprike su visoke. Kilogram babure u marketima i pijacama je od 90 do 140 dinara, a šilje od 150 do 240 dinara.Proizvođači kažu da je najvažnije da paprika bude mesnata i suva. Kada se stavi na vatru da ne pušta mnogo tečnosti, već se polako peče i zadržava sve sokove i ukuse. Dobro je i ako je pljosnata, jer se lako peče samo sa dve strane i samim tim i lako ljušti.Ljiljana Milenković iz poljoprivrednog gazdinstva "Ajvar Tornado" kao najbolju vrstu za proizvodnju ajvara ističe domaću sortu dukat.

"Paprika je narandžaste boje, što daje lepu boju ajvara. Homogena je i mnogo miriše. Sa ajvarom od ove paprike već pet godina pobeđujemo na međunarodnim takmičenjima. Dukat se lako ljušti, brže isparava i brže se ukuvava. Nema puno bacanja. Pošto traži uzgoj na otvorenom, poljoprivrednici je ređe sade. Svaki proizvođač pored svima poznatih recepata ima i neku svoju caku i tajnu, tako i mi. Zato je i svaki ajvar drugačiji", rekla je Milenkovićeva.Pored originalnog ajvara od slatke crvene paprike, tu je i ajvar sa ljutim papričicama, kako ga ljudi zovu ljutenica, u koji ide i paradajz i beli luk. Verzija bez ljute papričice, samo sa belim lukom i paradajzom, naziva se pinđur. Za puniji ukus neko u ajvar dodaje i plavi patlidžan. Ajvar od zelenih paprika i plavog patlidžana zovu i malidžan. Naravno, svako mesto u Srbiji ima svoju varijantu ajvara, u čemu je i njegovo bogatstvo.Prema podacima Privredne komore Vojvodine, prosečna površina pod paprikom u Vojvodini u 2018. godini iznosila je 1,4 hiljade hektara, što je u odnosu na prethodnu godinu znatno smanjena površina za čak 2,2 hiljade hektara, odnosno za skoro dve trećine.

Prosečan prinos paprike u Vojvodini u 2018. godini iznosio je 14,9 tona po hektaru, što je za 14 tona manje u odnosu na ostvareni evropski prosek.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cene-skocile-pijace-prepune-paprika-a-evo-koje-su-najbolje-za-ajvar/b5zjrdm

Nostalgija za “pravom južnjačkom paprikom”, ali i želja da svoje učenike u Japanu upozna sa kulturom Srbije, inspirisali su Nišlijku Jelenu Mladenović da u školskoj bašti u Tonomiju zasadi “kurtovku”. Seme je dobila od iskusnog povrtara iz okoline Aleksinca sa kojim se konsultovala i oko sadnje, uzgoja i branja. Paprika je preživela i pakleno leto i poplave, a ajvar se dopao deci iako je bio blago ljut.

Jelena se iz Niša odselila u Japan pre dve godine, a 2018. je počela da predaje engleski jezik u školi koja je i za osnovce i niža srednja, a nalazi se u gradu Hofu, u mestu Tanomiju. U bašti oko zgrade uzgaja se voće i povrće o kojima se najviše brinu deca jer je to, objašnjava Jelena, dobra prilika da nauče kako sami da proizvode hranu.Iako kaže da voli japansku hranu, objašnjava da je bila frustrirana jer nije mogla uvek da spremi jela na koja je navikla, jer je vrlo teško, pa i nemoguće, pronaći namirnice. Kaže da se japansko voće i povrće dosta razlikuje od srpskog i da generalno koriste drugačije namirnice.Većina domaćinstava ima male "tost rerne" u kojima ne mogu da se spremaju jela. Ali meni lično je najviše nedostajala srpska paprika koja je barem na jugoistoku Srbije nešto kao "staple food" ili deo standardne ishrane i dosta se koristi. U Japanu uglavnom koriste "babure" ili japanske male paprike tanke kože koje beru dok su još zelene pa imaju pomalo gorak ukus - priča Jelena.

Pomislila je da bašta može da se iskoristi i za srpske proizvode i predložila da zasade nešto čega nema u Japanu i to uvrste u program školskog projekta "Global Communication". Tako je iz nostalgije došla na ideju da to bude baš srpska “kurtovku”. Njena ideja je divno prihvaćena, ističe, a kada je na početku prošle školske godine posetila Niš nabavila je i seme.Stupila sam u kontakt sa prijateljicom od čijih roditelja smo porodično kupovali paprike za spremanje ajvara svake godine kako bih nabavila seme. Po povratku u Japan, seme smo poslali na Institut agrikulture u grad Šimonoseki i nakon 2 dana ga dobili natrag sa sertifikatom da je sigurno za korišćenje - priseća se Mladenovićeva.

Živorad Rajković već godinama sadi ovo povrće u "paprikarskom kraju", Vukašinovcu kraj Aleksinca i kaže da je bio počastvovan što će njegovo seme stići do Japana. Posebno je bio ponosan što je ocenjeno kao izuzetno zdravo, a ima savet i kako da svako izabere ono najbolje iz svake paprike.

Mi kad ostavljamo seme peremo ga i svo koje je teško ono padne na dno, ono koje je lako je neupotrebljivo i bude na površini vode - kaže Rajković.Nakon što su zasadili papriku, počeli su da je navodnjavaju, a Jelena ističe da su sve te faze prošli u konsultaciji sa čika Žikom koji im je dosta pomogao savetima za odgoj.Posebno je bilo zanimljivo odgajati papriku za ajvar u specifičnim klimatskim uslovima. Ipak, “kurtovka” je uspela, a sve zahvaljujući kvalitetnom semenu.

Klima u Japanu se dosta razlikuje od one u Srbiji, posebno po pitanju visokog procenta vlage i letnje kišne sezone koja kod nas ne postoji. Ali seme koje smo dobili je zaista bilo visokog kvaliteta da su biljke uz veliki trud svih u školi uspele da prežive pakleno leto pa i poplave koje su zadesile Japan 2018. - ističe Jelena.

Jelena kaže da nije imala iskustva sa gajenjem paprike, ali su joj upomoć priskočili i lokalni farmeri koji su seme zasadili u svojim povrtnjacima.Paprike iz školske bašte i one koje su dobili na poklon od farmera iskoristili su za čas pravljenja ajvara. Nišlijka je ovaj srpski specijalitet iskoristila da Japance upozna sa srpskom kulturom.

Kad je došlo do degustacije, sačekalo nas je iznenadjenje jer je ajvar iako vrlo ukusan ispao malo ljut. Kasnije sam saznala da velika vrućina može da promeni sastav paprike i da plod dobije ljut ukus. S obzirom na vreli talas koji je dugo trajao tog leta ova omaška je imala smisla. Ipak, deca nisu odbijala drugo pa ni treće parče krekera sa namazom od ajvara kako smo odlučili da poslužimo ovo jelo. Ajvar je inače među njima dobio i nadimak “džem od paprike” iako se pre kuvanja nikome nije dopao izgled sadržaja teglice koju smo kupili u gradskoj suvenirnici - priča Jelena.Živodrad koji je pomagao u odgajanju paprike hiljadama kilometara daleko, dobio je i poklon od mališana koji su učestvovali u ovom procesu.

Svako dete je uzelo po jednu papriku tu crvenu "kurtovku" svežu i nacrtalo je svako kako vidi tu papriku. Na poleđini su napisali “Thank you Živorad” i potpisali se. Njih je 9 u odeljenju, svako od njih posebno je to nacrtao, uz potpis i na japanskom. Onda su se zajedno slikali sa paprikom i čestitkom, ćerka mi je to uramila i donela, ganut sam bio time - priča Rajković.

Nišlijka kaže da joj je tokom ovog procesa bila jako zabavna reakcija farmera, koji su hteli da im poklone sav rod "kurtovke", jer nisu znali šta sa njom da rade.Crvena paprika se u japanskoj kuhinji ne koristi i nema jela koja se od nje prave. U projekat su ušli iz radoznalosti i izazova da probaju da odgoje sortu povrća sa kojom ranije nisu imali iskustva - dodaje Jelena.

Iako je projekat u školi završen, nastavlja se u Tanomiju, gde je jedan od lokalnih farmera ove godine zasadio veću baštu pod staklenikom. Plan je da uz pomoć Opštine grada Hofu organizuju i godišnji festival ajvara u ovom mestu.Ovo mesto je inače vrlo malo i poznato je po plaži kraj Seto mora i radionicama u kojima se uči "aizome", tradicionalna veština bojenja materijala plavom indigo bojom prirodno dobijenom od indigo biljke. Stanovnici ovog mesta se uvek trude da nađu nove načine da privuku posetioce a ideja koju imamo je jedan od njih - ističe Mladenovićeva.

Reči hvale ima i za japanske farmere koji su vrlo kreativni i trude se da dobiju najbolji mogući kvalitet i ne plaše se da eksperimentišu. Tako ona na pijaci često nalazi njihove proizvode koji ne postoje nigde do u Japanu, jer im je originalnost jako važno, kao i prezentacija proizvoda, kojom ukazuju dosta poštovanja i proizvodu i kupcu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nislijka-otkrila-Japancima-ajvar-paprika-kurtovka-uspela-i-na-Dalekom-istoku.sr.html

LJUTA SREMICA je nastala tako što je naša sagovornica  Slavna Slavojević bila pozvana da učestvuje na jednoj manifestaciji na štandu sa lokalnim bajkerima. Tada je shvatila da slatki džemovi od ruže  nisu nešto što bi ona mogla da ponudi pa se odlučila da napravi svojih prvih 40 tegli slatko-ljutih  džemova. Ostalo je deo istorije a Slavna već  više od godinu ipo pravi svoje slatko-ljute specijalitete.

Za svoje proizvode Slavna kaže da su umereno ljuti, pravi ih od voća sa dodatkom ljutih začina.

“Koristim isključivo domaću papriku, uglavnom sremsku i bačku, ništa iz inostranstva. Ali što se tiče voća tu dosta eksperimentišem pa imam slatko-ljuto od ananasa, pomorandže a napravila sam i od gljiva. Ako bih koristila paprike  koje su izuzetno ljute ne bi osetili lepo  ukus voća i njegovu slatkoću. Neki put kada me pitaju od čega je ljuto ja im odgovorim zato što sam ja bila ljuta dok sam ga pravila” šaljivo nam odgovara Slavna.

Na štandu “LjUTA  SREMICA” koji smo posetili tokom sajma poljoprivrede u Sremskoj Mitrovici  pronašli smo slatko ljute proizvode od borovnice, šljive, maline, kupine, dunje i brojnih drugih voćaka  koje su iskombinovane sa ljutim paprikama. Sve je to lepo upakovano u manje i veće teglice.

Ovi specijaliteti nisu glavno jelo već prilog ili začin koji se može koristiti uz meso, sireve, za pripremu kanapea i drugih vrsta hrane.

Slatko-ljuti ukusi nisu nepoznanica za mnoge kulture. I naši ljudi sve više putuju tako da  su lako prihvatili slatko-ljuti ukus. Možete samo da zamislite neki od naših kozijih sireva i domaćih kačkavalja od kravljeg ili ovčijeg mleka i kombinaciju slatko-ljutog džema od maline ili kupine.

Pored restorana koji poručuju proizvode pod nazivom LjUTA SREMICA oni  se mogu kupiti i na različitim manifestacijama poput sajmova hrane, tradicionalnih manifestacija na kojima se predstavljaju različiti specijaliteti.

Kada su u pitanju ukusi i prodaja proizvoda od ljute paprike  i voća postoji čak i sezonski karakter. “Imam periode kada se najviše traži kajsija ali vrlo često prodajem bobičasto voće u kombinaciji sa ljutim paprikama. U poslednje vreme dosta mi traže i narandžu” kaže za Agrobiznis magazin vesela vlasnica proizvoda LjUTA SREMICA Slavna Slavojević.

 

Izvor: AGROBIZNIS MAGAZIN

www.agrobiznis.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30