Cene osnovnih poljoprivrednih kultura su u stalnom porastu pa će procene o tome dokle mogu stići u narednom periodu biti informacije zlata vredne.U trgovanju preko novosadske Produktne berze cene žitarica i uljarica su od samog starta žetve beležile visok nivo u odnosu na očekivanja trgovaca i ratara

Kukuruz je s 18,5 dinara kilogram, bez PDV-a, sredinom septembra skliznuo na 15,1, da bi se juče popeo na 17,5, a neko vreme je koštao i 19,8 dinara. Soja se s početnih 40 dinara brzo popela na 43. Suncokret je, za razliku od prošle godine (31 dinar), ovu sezonu u berzanskom trgovanju otpočeo s 35,5 dinara i brzo se popeo na 37,5. Poslednja potražnja za tom uljaricom je na nivou od 39 dinara, što govori o tome koliko je godina različita od prethodne, odnosno prethodnih. Pšenicom se na samom početku žetve trgovalo po 17,5 dinara, nakon čega je rast nastavljen do 20.
– Rast cene u žetvi i posle nje nije tako retka pojava – kaže direktor Produktne berze Miloš Janjić. – To se dešavalo 2012. godine, 2007, 2003, 2000… Ali tome je pre svega doprinosio slab rod, odnosno slaba ponuda na domaćem tržištu. Ova godina nije takva. Početak ove ekonomske godine karakterišu prosečni prinosi kukuruza na nivou Srbije – 8,1 tona po hektaru, pšenice – 4,1 tonu ,soje – 3,1 tonu i suncokreta – tri tone po hektaru. Ako uporedimo podatke s istorijskim podacima kojima Berza raspolaže, kao najpribližniju možemo navesti sezonu 2010/11. Te godine su kukuruz i soja takođe rodili natprosečno, dok je suncokret blago podbacio. Primera radi, kukuruz je sa 7,1 tona po hektaru rodio 20 procenata više nego u prethodnom petogodišnjem proseku, dok ove godine rast iznosi 24 procenata. Sezona 2010/11. je bila pod uticajem ekonomske krize koja je nastupila 2008. godine i kao jednu od posledica imala prebacivanje kapitala s finansijskog tržišta na robno, a kasnije i skok cene hrane i nemire na Bliskom istoku i severu Afrike. Početkom te ekonomske godine, izvoznici su takođe bili izuzetno prisutni u berzanskom trgovanju, a broj transakcija je bio iznad proseka za to doba godine.Avgust je mesec tokom kojeg tržišna cena starog roda kukuruza zavisi od očekivanih prinosa predstojeće žetve. Međutim, procenjivani tržišni viškovi nisu postojali – te robe na tržištu nije bilo – pa je žuto zrno u tom trenutku postalo pravo tržištne blago.

– U jednom trenutku cena kukuruza je dostigla čak 19,8 dinara, pa su svi koji su bili u mogućnosti brže-bolje sušili novi kukuruz i prodavali ga po povoljnijoj ceni od 18,50 dinara. Koliko je to visoka cena bila pokazuje upoređujući podatak da su terminski ugovori za novi kukuruz zaključeni po 14,5 dinara. Nedostatak starog kukuruza je bio sve vidljiviji, pa se u septembru, za razliku od prethodnih godina, u trgovanju preko Berze gotovo 95 odsto prometa odnosilo na kukuruz novog roda –ističe direktor Miloš Janjić.

Janjić kaže da je, statistički posmatrano, u svetu sada procena da će kukuruza biti proizvedeno više (1.158 miliona tona), ali da će usled rasta potrošnje, prelazne zalihe biti manje oko četiri miliona tona i iznosiće 300 miliona tona.

– Kod soje su procene slične: proizvodnja će biti veća u odnosu na sezonu 2019/20, ali će rast potrošnje umanjiti prelazne zalihe oko pet miliona tona na godišnjem nivou – na 88,7 miliona. Za razliku od gorenavedene robe, proizvodnja suncokreta će biti smanjena 3,5 miliona tona – na 51,49 milion, što će doprineti daljem padu završnih zaliha na 43 miliona tona –kazao je Janjić.

Po njegovim rečima, cene kukuruza kod najvećih svetskih izvoznika, su poslednji mesec naglo porasle usled pada prelaznih zaliha, koje su ispod nivoa očekivanja trgovaca, i pada proizvodnje u SAD, EU i Ukrajini.

– Po podacima IGC-a, izvozne cene kod tri najveća izvoznika soje – SAD, Brazil i Argentina – nastavile su rast do nivoa četvorogodišnjeg maksimuma pod uticajem rasta potražnje, manje ponude i proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi, kao i manjih prelaznih zaliha iz prethodne sezone. Pad proizvodnje suncokreta je zabeležen u našoj okolini, odnosno u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji. Osim toga, prisutni su i nimalo zanemarljivi drugi netržišni faktori, kao što su pandemija kovida-19 i geopolitička nadmudrivanja velikih sila, što su razlozi zašto su cene osnovnih poljoprivrednih kultura veće – naglasui je direktor Produktne berze.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/paori-konacno-zanu-dobru-cenu-soje-suncokreta-17-10-2020

Poljoprivrednici, vlasnici njiva koje se delom nalaze na teritoriji Republike Srpske, moći će radi obrađivanja zemlje, tokom vanrednog stanja, da prelaze granični prelaz Pavlovića most, uz lična dokumenta i dokaz o vlasništvu, potvrđeno je danas Tanjugu u ministarstvu poljoprivrede.
Kako je rečeno, poljoprivrednicima će ta dva dokumenta biti dovoljna da nesmetano, tokom vanrednog stanja, rade na svojim njivama, a to je, kažu, dogovoreno između Republike Srbije i Republike Srpske.Državljani koji ulaze ili izlaze radi obavljanja radova na zemljištu, čiji su oni vlasnici, odnosno posednici, dužni su da prilikom izlaska ili ulaska nadležnom inspektoru na teritoriji Republike Srpske, pored identifikacionog dokumenta, predoče dokaz da su vlasnici, odnosno posednici poljoprivrednog zemljišta koje je razlog za dolazak, precizirali su u ministarstvu poljoprivrede.

Još navode da ovim poljoprivrednicima, koji će na ovaj način, zbog rada na poljoprivrednom zemljištu, prelaziti granični prelaz Pavlovića most, neće biti izricana mera obaveznog karantina, što je inače pravilo, kada neko tokom vanrednog stanja pređe granicu.

U Badovincima, u Mačvi, ima oko 300 poljoprivrednika čije se njive nalaze delom i na teritoriji Republike Srpske, a što je ukupno oko 600 hektara.Ministarstvo sigurnosti BiH saopštilo je večeras da je pitanje granice u isključivoj nadležnosti Veća ministara BiH, koje odluke donosi na predlog ovlašćenog predlagača, odnosno Ministarstva sigurnosti BiH.

Saopštenje je usledilo nakon što je danas Štab za vanredne situacije RS doneo odluku da će poljoprivredni proizvođači u pograničnom delu uz reku Drinu, koji imaju poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji, od sutra moći da prelaze granicu da bi mogli da obavljaju poljoprivredne radove.

Kako prenosi klix.ba, ministar sigurnosti BiH Fahrudin Radončić dao je uputstvo Graničnoj policiji BiH da radi u skladu sa Zakonom i da ne izvršava naloge Štaba za vanredne situacije RS.

U saopštenju Ministarstva sigurnosti BiH navedeno je da će zahtev iz Republike Srpske, ako dođe zvaničnim putem u Ministarstvo sigurnosti BiH, biti razmotren i, po eventualno pozitivnom mišljenju, upućen na odlučivanje Veću ministara BiH.

"Istovremeno, Vlada Republike Srbije o svojoj nameri treba da uputi notu Ministarstvu spoljnih poslova BiH, koje će je, opet, proslediti Ministarstvu sigurnosti BiH na postupanje", navedeno je u saopštenju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/uz-licna-dokumenta-i-dokaz-o-vlasnistu-paori-mogu-na-njivu-u-republiku-srpsku_1119518.html

Pravo na fiskalne olakšice i bespovratnu direktnu novčanu pomoć države u iznosu minimalca za isplatu zarada tokom tri meseca, pored privrednih društava, imaju i srpski ratari, stočari, povrtari i voćari.
"Fizička lica koja imaju status preduzetnika poljoprivrednika u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, bez obzira na to da li su PDV obveznici, imaju pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom ukoliko ispunjavaju ostale propisane uslove", piše na veb sajtu Privredne komore Srbije, preko kojeg su upućivana pitanja vezana za poslovanje i druga pitanja u okolnostima epidemije virusa korona.Dobijena državna sredstva za isplatu zarada se, međutim, ne mogu koristiti za izmirivanje drugih obaveza iz tekućeg poslovanja, već isključivo za plate, objašnjava se u odgovorima.

Privatni poslodavac koji ne iskoristi dobijenu finansijsku pomoć države za plate mora taj novac da vrati u budžet.

Na pitanje da li se radniku koji nema tekući račun može zarada dati "na ruke", odgovor PKS je kratak i jasan - ne.

Dakle, poslodavac je dužan da zarade isplaćuje isključivo na tekući račun zaposlenih, što znači da radnici koji do sada nisu otvorili tekući račun to treba pod hitno da učine.

Poslodavce koji su, pre stupanja Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednicima u privatnom sektoru, isplatili radnicima plate za mart bez umanjenja, interesovalo je da li sada neće imati pravo na tri već na dva meseca direktne pomoći države za zarade.

Njih će obradovati odgovor PKS - pravo na isplatu direktnih davanja u visini minimalne zarade ostvarivaće u maju, junu i julu.

"Ukoliko ispuni ostale uslove predviđene Uredbom, poslodavac koji je pre stupanja na snagu Uredbe već isplatio zaradu za mart 2020. godine, može da ostvari pravo na direktna davanja za sva tri meseca ukoliko odgovarajuću PPP-PD prijavu za zarade za april podnese do kraja aprila 2020. godine sa označenim datumom plaćanja 04.01.2021. godine", precizira se u odgovoru.

Jedna od nedoumica među privatnim poslodavcima vezana za dobijanje državne finansijske pomoći odnosi se i na uslov da ne otpuštaju radnike za vreme vanrednog stanja.

Taj uslov se, kako piše na veb sajtu PKS, ne odnosi na lica koja su angažovana po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, kao ni na ostala lica koja su angažovana van radnog odnosa.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/i-paori-imaju-pravo-na-minimalac-od-drzave_1114841.html

Obilazeći poljoprivredna gazdinstva u Banatskom Novom Selu, Kačarevu i Banatskom Brestovcu ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović razgovarao je sa poljoprivrednicima o aktuelnim problemima, ali i pogodnostima koje mogu ostvariti. Poljoprivrednicima je predstavio i planirane nove mere agrarne politike. ...
I dalje je cena goriva ono što najviše muči poljoprivrednike. O tome, subvencijama i drugim problemima razgovarali su sa resornim ministrom Nedimovićem.Bilo je reči i o komasaciji i nabavci nove mehanizacije.

"Komasacija je složena stvar sa kojom neki poljoprivrednici neće biti zadovoljni i zato se o tome mora govoriti kako bi se našao neki zajednički jezik i model kako bi svi bili zadovoljni", smatra Sorin Ardeljan, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.

"Dobro je što je više novca izdvojeno za kupovinu traktora i mašina. Ja sam kupio novu prskalicu i planiram još nešto ali do sada nisam dobio subvencije. Ministar mi je rekao da će do kraja januara biti sve isplaćeno kada je u pitanju 2019. godina", kaže Viktor Petrović, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela.

Samo u Banatskom Novom Selu broj zahteva za subvencije u toku prošle godine bio je je veći za više od 20 odsto.

"Negde oko 500.000 evra se samo u ovo selo slilo kroz subvencije države za poljoprivredu, ostalo je još šest poljoprivrednih proizvođača iz mesta koji nisu dobili subvencije i oni će ih dobiti 30. januara ako su zahtevi ispravni", kaže Nedimović.Za Nedimovića ukrupnjavanje zemljišta odnosno komasacija je jedno od najvažnijih procesa u poljoprivredi koje treba rešiti.

"Najvažnije je da se o komasaciji razgovara sa ljudima da im se objasni sve kako treba. Komasacijom se postiže jeftinija poljoprivredna proizvodnja, a vlada je odvojila 70 miliona evra u naredne tri-četiri godine za tu namenu i pozivam sve lokalne samouprave koje su zainteresovane da sa katastarskim opštinama priđu ovom projektu", objašnjava Nedimović.

Poljoprivrednicima u južnom Banatu predstavljene su i ostale mere agrarne politike koje će biti donete u narednom periodu.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/predstavljene-planirane-nove-mere-agrarne-politike-u-juznom-banatu_1083260.html

Dok su vlasnici privatnih njiva već uveliko izdali zemlju u arendu, državne oranice još čekaju ko će ih obrađivati u novoj agroekonomskoj godini.Doduše, drugi krug javnih nadmetanja za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta objavljen je u 96 od 145 jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji.

One preostale – 49 opština i gradova – na putu su da završe posao, pa je tako za prvi krug zakazana licitacija u 37 lokalnih samouprava, a očekuje se i da u 12 opština, posle saglasnosti Uprave za poljoprivredno zemljište, budu zakazane licitacija za prvi krug..

Pošto je izdavanje zemlje u arendu poprilično odmaklo, u Upravi za poljoprivredno zemljište kažu da je izvesno da interesovanje za zakup državnih njiva iz godine u godinu raste i da se već sada može reći da će biti izdato više državnih oranica nego prošle ekonomske godine. To, između ostalog, potkrepljuju podacima da je u opštini Stara Pazova u prvom krugu ove godine izdato u zakup malo više od 2.000 hektara, a lane 1.978. U toj opštini raspisan je i drugi krug nadmetanja, pa se očekuje da površine pod zakupom budu još veće. Povećanje obrade državnih njiva na području Stare Pazove, ali i u drugim lokalnim samoupravama, smatraju u Upravi, posledica je toga što se sada državne njive nude uglavnom na desetogodišnji period koji poljoprivrednicima omogućava izvesnost i planiranje poljoprivredne proizvodnje na duži rok.

S druge strane, rekordne površine pod zakupom posledica su, između ostalog, i detaljnog popisa i evidencije državnog poljoprivrednog zemljišta koja je uspostavljena i praćena uz podršku najsavremenijeg geografsko-informacionog sistema koji je Uprava za poljoprivredno zemljište primenila u svim jedinicama lokalne samouprave i za celokpuno državno poljoprivredno zemljište.

Lane je najviše zemlje u arendu izdato u Inđiji, Pančevu i Sremskim Karlovcima. U Inđiji se obrađivalo 3.455 hektara, što je sto hektara više nego prethodne godine. U Pančevu je, recimo, pod arendom bio 14.951 hektar a pre tri godine 13.681.

Međutim, u našoj zemlji i dalje ima opština u kojima poljoprivrednici nemaju interes da obrađuju državnu zemlju, ali u Upravi navode da je u odnosu na prethodne godine broj opština i gradova u kojima nije bilo zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sada znatno smanjen.

U agroekonomskoj godini 2017–2018. bilo je 28 opština i gradova bez zakupa. Godinu ranije, u 32 jedinice lokalne samouprave nije bilo zainteresovanih za zakup državnog zemljišta.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/desetogodisni-zakup-niva-privlaci-paore-28-12-2019

Republički ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović posetio je poljoprivredna gazdinstva u Glogonju, Jabuci i pančevačkom naselju Gornji grad i razgovarao sa domaćinima o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi.
O Subvencijama, davanju državnog zemljišta u zakup, komasaciji, paljenju i krađama na njivama razgovarali su poljoprivrednici iz Glogonja, Jabuke i pančevačkog naselja Gornji grad sa ministrom Branislavom Nedimovićem."Razvili smo aplikaciju pomoću koje će se putem satelita otkrivati šta se dešava na njivama i u saradnji sa MUP-om uvešćemo posebne propise kako bi zaštitili proizvođače", rekao je ministar Nedimović. On je najavio i da će za komasaciju biti izdvojena značajna sredstva.

Poljoprivrednici su tražili od lokalne samouprave da se urede atarski putevi.

Poljoprivrednici su tražili i da se uredi vetrozaštitni pojas u Glogonju kako bi izlazak na put sa njiva bio pregledniji i obećano im je da će ovaj posao biti završen na proleće.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/nedimovic-u-banatu-razgovarao-sa-paorima-o-stanju-u-poljoprivredi_1079875.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30