Pčelari najavljuju da će ova godina biti ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši, što će nesumnjivo značiti i manje bagremovog meda na tržištu. Razlog su vremenski uslovi, jer su hladni talasi prekidali cvetanje ove biljke kao i prolećni mrazovi koji su uništili bagrem u dolinama i pored reka.

Iako paša nije još završena prema prvim procenama bagremog meda biće 65 do 70% manje nego inače. To bi moglo da ugrozi i izvoz, jer je ova vrsta meda tradicionalno najtraženija na stranim tržištima. Čak 70% ukupnog izvoza čini upravo bagremov med, pa se smatra da je ova paša najvažnija za domaće proizvođače.

– Još nemamo podatke, jer je paša u toku. Oni koji seli pčele na više nadmorske visine još imaju šansu da poprave rezultat – kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Inače, u Srbiji se ovaj med podjednako koristi kao i livadski, dok Evropa više voli bagrem.

Na pitanje da li će ovakva situacija uticati na cene, Živadinović kaže da za sada nema tih naznaka i napominje da je maloprodajna cena u našoj zemlji i dalje između 800 i 1.000 dinara, dok je u EU od osam do dvadeset evra. Da li bi nedostatak bagremovog meda mogao da bude prilika za falsifikatore?

– Oni koji se bave ovim nelegalnim poslovima u falsifikate dodaju boju i arome, u zavisnosti od potreba na tržištu. To se već dogodilo 2014. i 2015. godine, kada bagrema nije bilo uopšte. To su, inače, i bile godine sa najvećim brojem i količinama falsifikovanog meda na tržištu – ističe Živadinović.

I pre dve godine, zbog hladnog vremena, kiše i izmrzavanja bagrema, u Pomoravlju i Šumadiji, gde je ovo najvažnija pčelinja paša, bila je najlošija po prinosima. To ne samo da je dovelo do nestašice već i povećalo troškove proizvođačima, koji su morali da kupuju šećer da bi prehranili pčele.

Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.744 tone meda u vrednosti od oko 12,4 mil USD. Najviše u Italiju, Norvešku, Nemačku, Crnu Goru… Uvoz je bio simboličan, jer je iz drugih država nabavljeno 43 tone.
Na svetu postoji oko 300 vrsta meda, a bagremov se smatra jednim od najzdravijih i najukusnijih. Jedan od razloga jeste i to što je napravljen od bagrema koji se ne tretira insekticidima. Zato se pčele i ciljano sele tamo gde ima dosta bagrema.

Kažu da je ovaj med dobar za decu koja imaju respiratorne smetnje ili astmu, za one koji pate od nesanice, a višestruko je koristan i kod stomačnih problema ili dijareje. Ovaj med je svetle boje, ponekad je potpuno providan, ako nema primesa, a podseća i na vanilu. Često se jede sa sirom. Ima visok procenat fruktoze, pa retko kristališe. Ima nizak glikemijski indeks. Sadrži nizak nivo polena, što je dobro za one koji imaju probleme sa alergijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2513236/preti-nestasica-bagremovog-meda

Koza je preživar i hrani se isključivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje, kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce, koze u u svojoj iskrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak 90. Najveći deo obroka je paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste. Koze najviše vole lišće, pupoljke, cvetove i ukoliko ih pustite u voćnjak može se desiti da ga celog obrste, pa čak i da pojedu koru s drveta. Iako tako ne izgleda na prvi pogled koze su u stvari vrlo probirljive, vole netaknutu hranu i itekako umeju da procene koja je biljka jestiva.

Sve o ishrani koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68% šećera u prahu i 32% invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiču maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

Bez seoba pčela na pašu nema visoke proizvodnje meda. Teško je naći mesto na kom bi se moglo pčelariti a da to ne podrazumeva da pčele tokom cele sezone imaju dobru pašu.

Ukoliko se pčelari odluče da sele svoje košnice, trebalo bi pre svega da izračunaju koliki se prihod od paše očekuje i koliki će biti troškovi seobe. Naravno, treba uzeti u obzir eventualne štetne posledice, nastale seobom, na pčelinje zajednice (na primer gnječenje i gušenje pčela, habanje košnica, lomljene saća), a treba uzeti u obzir i koliko će se to odraziti na korišćenje kasnijih paša. Na pašu se isplati seliti samo onda ako se postignu srazmerno ukupno veći prihodi od ukupno ostvarenih troškovova pri korišćenju konkretne paše, tj. ako seoba na tu pašu doprinese povećanju ukupne proizvodnje i dobiti pčelinjaka u toku godine. Ukoliko selidba, radna snaga, gubici i slično imaju istu vrednost koliko i dobijeni proizvodi na toj paši, onda nema ekonomske isplativosti za seobu pčela.

Na glavnu pčelinju pašu treba seliti samo jake i zdrave pčelinje zajednice jer se od slabih ne mogu očekivati viškovi meda za vrcanje, jer najčešće troškovi seobe premašuju dobit od izvrcanog meda. Seoba slabijih pčelinjih zajednica se vrši samo ukoliko na prethodnom mestu nema uopšte nadražajne paše, ili ako pak predstoji tretiranje terena pesticidima štetnim za pčele.

Pčelinje zajednice koje boluju od zaraznih bolesti odraslih pčela ili pčelinjih legla ne smeju se seliti. Selidba pčela u ovakvom stanju je zakonom zabranjena i pčelar je zakonski obavezan, pre nego što preseli svoje pčele, da pribavi uverenje o zdravstvenom stanju svojih pčela.

 

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti.

Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec.

Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

Ako pčelar nije u mogućnosti da pčele odseli na neku značajniju pašu, dužan je da im pomogne ako lokalna paša totalno podbaci - nužnim zlom zvanim šećer. Ali ne samo njim. Jer sam šećer ne čini dobro pčelama. On je energetska hrana i ništa više od toga. Ni med, laički gledano, nije mnogo bolji. Jer, sadržaj vitamina, minerala i drugih vanenergetskih materija je realno smešno nizak. Njegova prava vrednost zapravo leži u sastojcima koji se često ne mogu ni izmeriti, a imaju presudan uticaj na život pčela. To su razni biljni hormoni, enzimi… Oni ispoljavaju neverovatan bioefekat, tako što ubrzavaju razvoj društava (u odnosu na šećer), podižu fiziološki kvalitet pčela i slično.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31