U prvoj polovini maja pčelari Srbije očekuju cvetanje bagrema. Zajednice pčela će medenje bagrema koristiti prema svom trenutnom prirodnom biološkom razvoju. Nedovoljno razvijenim društvima, medenje će omogućiti adekvatnu ishranu sve većoj količini legla. Optimalno snažne zajednice, kod kojih je instinkt razvoja ustupio mesto instinktu sakupljanja hrane, imaće proporcionalno manje legla, ali će zato uneti maksimalne količine nektara zbog obezbeđenja svog opstanka i pripreme za stvaranje roja. Pčelinje zajednice na vrhuncu svoje moći, bagremovu pašu koriste za ostvarenje svog najuzvišenijeg cilja održanja vrste, koji počinje i završava se rojenjem!

Zato je u savremenom pčelarstvu problem prirodnog rojenja pčela, za mnoge pčelare, kamen spoticanja na korak do cilja. Tome kumuju svi predavači i pisci pčelarske literature, koji tvrde da glavnu bagremovu pašu treba koristiti sa maksimalno razvijenim zajednicama, koje pred medobranje treba da imaju 8-10 DB ili 10-12 LR okvira legla i 60.000 pčela. Njih treba pitati da li su u svojoj pčelarskoj praksi imali bogata vrcanja ili su skidali rojeve sa grana?

Odgovor na ovo pitanje oni upravo i daju govoreći i pišući o borbi protiv rojenja. Ne bih hteo da ih citiram, jer bih morao da pišem o takvim besmislicama kao što je na primer kidanje matičnjaka! Po mom mišljenju, svi koji se „bore“ protiv prirodnog rojenja pčela, trebalo bi bolje da prouče biologiju pčelinjih zajednica, pa će shvatiti da je ta njihova „borba“ isto što i guranje Sizifovog kamena.

Umesto te mukotrpne i beskorisne „borbe“, koja je uvek unapred izgubljena, neophodno je napuštanje prevaziđenog šablonskog i kalendarskog pčelarenja. Takvo pčelarenje je isto što i dobro planiran i obavljen posao, ali u pogrešno vreme i često na pogrešnom mestu.

Ne može se u isto vreme i na isti način pčelariti u Banatu i na Sjeničko-Pešterskoj visoravni, a svaki pčelarski posao obavljen bez usklađivanja sa klimatskim prilikama i bez razumevanja je najčešće kontraproduktivan. Primer za to je i preporuka pčelarima da njihove zajednice treba pre početka rane bagremove paše da budu maksimalno razvijene.

Ako bi u toku razvoja društava vremenske prilike bile baš po meri pčelara, možda bi „naše“ pčele uspele da svoj prirodni razvoj maksimiziraju tako rano. Ali, klima najčešće nije usklađena sa željama pčelara, a pored toga postoji i niz drugih kočnica prolećnog razvoja pčela, pa one kod nas svoj maksimalni razvoj postižu najčešće posle cvetanja bagrema. Pčelar koji razume usklađenost razvoja pčela sa prirodom time će biti zadovoljan, jer će njegove optimalno snažne zajednice, medenje bagrema koristiti u punom radnom raspoloženju. Pčelari koji su tim optimalnim prirodnim razvojem nezadovoljni, spajanjem stvaraju veštačke zajednice maksimalne snage i očekuju mnogo, ali vrlo često posle medobranja dožive razočarenje, jer ne znaju da nije sve u prostom zbiru pčela. U mojoj pčelarskoj praksi najrentabilnije korišćenje bagremove paše postizao sam ne sa maksimalno jakim nego sa optimalno (prosečno) snažnim zajednicama, koje pred bagremovu pašu imaju prirodan sklad i kvalitet svih uzrasta pčela, sa maticom i svim njenim zrelim leglom, a sa što manje mladog legla. Pored toga, neophodna je dovoljna površina izgrađenog medišnog saća i radno raspoloženje pčela.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/04/agro-vesti/pcelari-pripremite-za-majske-radove/

Pčele u aprilu sve intenzivnije opšte s okolinom i u košnicu unose nektar, cvetni prah i vodu. U košnici se iz dana u dan pojačavaju aktivnosti: brzo se proširuje leglo, priprema hrana, prerađuje i konzerviše polen. Zadatak pčelara je da pomno prati razvoj pčelinjih društava, blagovremeno proširi pčelinje gnezdo, podstakne razvoj legla, da slabija društvapripoji jačim i kontroliše njihovo zdravstveno stanje.
U aprilu se postavlja ram građevnjak kao biološki metod borbe protiv varoe. Ram se stavlja u centar legla kada je prisutnost legla najveća, što je najinteresantnije za varou. Ram lovac stavlja se kao jedini ram s otvorenim leglom. Tako sve ženke krpelja varoe napadnu ponuđene larve. Kada leglo bude potpuno poklopljeno, ram se vadi iz košnice i pretapa. Postupak se opet može ponoviti.U aprilu je obimna paša, a čine je: topola, brest, trnjina, kruška, jabuka, razne trave, maslačak, uljana repica, ribizla, džanarika, borovnica, divlje voćne vrste. Veliku pažnju je neophodno pokloniti zdravstvenom pregledu pčelinjih društava.
Potrebno je redovno uzimati uzorke i ispitivati, a ukoliko se utvrdi bolest, treba pravovremeno obaviti lečenje. Jačanjem pčelinja društva mogu dobiti nagon za rojenje, što svakako treba sprečiti. Prihranjivanje društava se vrši tečnim sirupom, uz dodavanje stimulansa za bolje polaganje jaja.Pčele se redovno prihranjuju, a posebno za vreme hladnih, kišnih i vetrovitih dana kada su letovi onemogućeni. Važno je da se prihranjivanjem ne izazove grabež. Ukoliko se pčelinje društvo nalazi samo u plodištu, a maksimalno se razvija, obavezno je dodati što pre nastavak sa saćem ili satnim osnovama.
Tokom aprila odvija se burni razvoj pčelinjeg društva pa pčelari treba da se angažuju na obezbeđenju uslova neophodnih za odgajanje što je moguće većeg broja radilica. Rezervni satovi se dodaju između okvira s leglom i rama s cvetnim prahom.U ovom periodu pčelinje gnezdo u košnicama s višekorpusnim plodištem proširuje se u početku preuređenjem, a kasnije dodavanjem novih nastavaka. Pod preuređenjem se podrazumeva promena mesta nastavaka, gde se gornji nastavak postavi dole, a donji nastavak gore.
Blagovremeno se proširuju plodišni, a po potrebi i medišni prostor. Ramovi za proširivanje gnezda dodaju se uvek između poslednjeg rama sa leglom i rama sa medom i cvetnim prahom. Kod LR, fararovih i drugih nastavljača plodišni prostor se proširuje dodavanjem kompletnih nastavaka. Sada se vrši detaljan pregled i društva se razvrstavaju na proizvodna i pomoćna. U aprilu se postavljaju hvatači cvetnog praha, organizuje se setva i sadnja medonosnog bilja. Privode se kraju aktivnosti na pripremanju proizvodnje rojeva, matica, mleča, propolisa i drugih pčelinjih proizvoda.

Izvor:https://jugpress.com/saveti-iz-poljoprivrede-najvazniji-poslovi-na-pcelinjacima-u-aprilu/

Prema Odluci o dopunama Odluke o držanju domaćih životinja gajenje pčela u tzv. "stacioniranom pčelinjaku" može se organizovati samo pod uslovom da je postavljen na udaljenosti koja mora biti najmanje 500 metara od proizvođačkih i prerađivačkih pogona koji prerađuju poljoprivredne proizvode, odnosno 100 metara od ostalih pogona.

Takođe, zahteva se udaljenost od najmanje 100 metara od autoputa i železničke pruge, a leta pri smeštaju pčelinjaka ne smeju biti okrenuta prema autoputu i železničkoj pruzi, prenosi portal Vranjenews.rs.

Razdaljina od 20 metara zahteva se od objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja; 100 metara od predškolske ili školske ustanove, igrališta i drugih sportskih terena za decu i odrasle; 15 metara od kategorisanog puta, odnosno najmanje pet metara ako između pčelinjaka i kategorisanog puta postoji prepreka visine 2,20 metara (zid, objekat, gusto zasađena stabla, živa ograda...); 500 metara od susednog pčelinjaka koji ima najmanje 21 košnicu ili 200 metara od susednog pčelinjaka koji ima do 20 košnica, a koji se nalaze van naseljenog mesta;

Prema novim propisima zahteva se udaljenost od najmanje 300 metara, kao i bočno 150 metara od susednog pčelinjaka u pravcu izleta pčela, na paši ratarskih, voćarskih, industrijskih medonosnih kultura, koji se nalaze van naseljenog mesta; 50 metara od prvog susednog pčelinjaka koji se nalazi u naseljenom mestu.

Zahteva se novim propisima da leta (otvori) svih košnica, nukleusa i oplodnjaka ne budu direktno okrenuta prema vratima i prozorima stambenih i poslovnih zgrada, predškolskih i školskih ustanova, internata, staja za stoku i kategorisanim putevima, te međi susednog imanja, ako je pčelinjak na udaljenosti manjoj od pet metara od međe.

Izuzetno za neke od slučajeva udaljenosti od susednog pčelinjaka udaljenost može biti i manja ako se pčelari susednih pčelinjaka ili vlasnici objekata za boravak ljudi ili gajenje životinja o tome pismeno saglase, što je precizirano odlukom.

Stacionirani pčelinjak se može postaviti u zaštićenom području "pod uslovima koje odredi upravljač zaštićenog područja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita prirode".

Gajenje pčela može se organizovati samo u pčelinjaku, koji može da se nalazi na otvorenom prostoru, na prevoznom sredstvu i u objektu izgrađenom od čvrstog materijala - bilo da je reč o stacioniranom ili selećem pčelinjaku.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2568282/nova-pravila-za-pcelare-od-susednog-pcelinjaka-udaljenost-najmanje-200-metara

Tokom naše posete Sjenici i okolini,  bili smo u gostima kod profesora Murata Baždarevića,  koji je poznat mnogima u ovom kraju kao direktor gimnazije i profesor geografije,  ali i pored toga on je za 25 godina koliko pčelari, postao najznačajniji pčelar sa 170 društava. Profesor Baždarević ima pčelinjake na tri lokacije. Prva je pored porodične kuće u Sjenici, za koji kaže da se nalazi tu kako bi održavao kondiciju i kontakt sa pčelama, ima i pčelinjake u selo Kijevce, koje se nalazi 17 km od   Sjenice i selo Sugubine, koje je udaljeno 15 km od varoši. Što se tiče pčelarenja u Sjenici, Murat misli da su uslovi surovi, klimatske prilike nepovoljne, vegetacioni period kratak, ali i pored toga, med koji se dobija je veoma kvalitetan, to je livadsko – šumski med,  naglašava gospodin Murat. U Kijevcima je velika površina pod četinarima, mada četinar ne luči nektar nego polen i medljiku koji su dobar osnov pčelama za spremanje meda.

Prema rečima iskusnog pčelara u sjeničkom kraju ima dosta pčelara, oko 150, ali registrovanih ima vrlo malo. “ U Udruženju ima svega 5 -6 članova, dok je pre 8 godina bilo 110 članova, koji su plaćali članarine. Iz Udruženja ulažu napore da ponovo privuku zainteresovane, jer perspektive ima,  samo je potrebno uključivanje i edukovanje mladih ljudi o pčelarstvu” dodjaje Baždarević.

Sa Muratom Baždarevićem izvršili smo kratak preged košnica, gde smo mogli da konstatujemo da je ova godina jedna od onih kada su pčele izuzetno dobro prezimile u Sjenici.

Pretpostavljam da je to zbog blage zime. Nisam imao nijedan gubitak do sada, a imam 170 društava. Dva društva koja su mi bile slabija sam spojio, pa su i one sada dobro” pojašnjava nam domaćin.  On nam je ovom prilikom istakao, da je iz razgovora sa drugim pčelarima, saznao  da su i oni veoma zadovoljni sa prezimljavanjem pčela.

Na naše pitanje koliko hrane se na ovom mestu ostavlja pčelama u zimskom peridu,ističe nam da je pošle jeseni ostavljeno oko 15 do 18 kg meda u košnicama za hranu.

 

Ova količina meda je potrebna jer je zima duga i hrana predstavlja važan faktor da li će pčele prezimiti ili neće. U proleće je neophodno davati ishranu,  jer ukoliko se ne bi pripomogle, na ovom području teško koja pčela bi ostala” objašnjava nam Murat Baždarevići, i dodaje da na ovom terenu  unosa proteklih dana uopšte nije bilo,  ali da se uskoro očekuje početak behara, jer je maslačak već zapupio. Ovde će pčele sletati i na bagrem, lekovito bilje i brojne druge vrste,  što mu daje poseban kvalitet. Očekuje se da će nakon tri godine praktično bez meda, ova godina biti medna i dobra,  tako da bude jedno dobro vrcanje. U Sjenici se med vrca samo jednom,  jer je klima značajno različita u odnosu na predele na nižoj nadmorskoj visini. Sezona cvetanja kasnije kreće i ne može se očekivati unos kao što se to dešava na nižim nadmorskim visinama. Cena meda je 10 evra, ali ga nema za prodaju zbog loše tri godine uzastopno.

 

 

Huligani koji su pre dva dana uništili pčelinjak porodici Radivojša iz Kikinde, uhvaćeni su ubrzo posle nemilog čina koji je zaprepastio meštane na severu Banata. Kako je saopšteno Telegrafu od strane izvora bliskog istrazi, reč je o dvojici maloletnika, dečacima od petnaest godina koji su se na huliganstvo odlučili iz čistog besa.

Oni su pre dva dana u noćnim satima upali na pčelinji posed, a potom su iz samo njima znanih razloga potpuno uništili 70 košnica, polomili i isprevrtali pčelinje kutije.

Željko Radivojša, pčelar iz Kikinde zaprepašćen je bio slikom kada je ugledao svoj pčelinjak.

– Ne žalim da iko sazna kako se osećam. Mnogo bi mi bilo lakše da su ukrali pčelinje zajednice, hajde imaće neke koristi, ali ovo ne razumem?! U pitanju su maloletna lica, a ti isti maloletnici komšiji pored mene su provalili u vikendicu i ukrali alatke – očajan je profesor fizike Željko Radivojša.

Saša Čolak, predsednik kikindskih pčelara, kaže da se ovako nešto nikada nije dogodilo.


Uništeno 70 košnica u Kikindi. Načinjena šteta u vrednosti od 500.000 dinara.


– Šta je ovo u Kikindi, ljudi moji? Moram da kažem! Nema većih životinja od ljudi, preciznije neljudi. Danas sam imao priliku da vidim nešto što u svom veku video nisam. Kolegi Željku Radivojši iz Kikinde su neke životinje u ljudskom obliku kompletan pčelinjak od preko 70 košnica poizvrtali. Ono je bilo katastrofa i pogledati. Trebalo nam je sigurno sat, sat i po nama trojici da prikupimo nastavke, saće, ramove, pčele…. Jedva smo ih sakupili -rekao je Čolak.

Kako smo uspeli da saznamo, maloletnici su na posed ušli kako bi ukrali med, ali kako nisu mogli uspešno da sprovedu akciju i kada su pčele počele da ih napaduju, oni su iz besa krenuli da ruše košnice.

Prema zapisniku PU u Kikindi, šteta na pčelinjaku procenjena je na oko 500.000 dinara. Kako nam kaže vlasnik pčelinjaka, pitanje je da li se šteta uopšte može nadoknaditi, ovo je dugogodišnji porodični rad, pčelinjak je uništen, pčele su uginule, kao i sav naš višegodišnji trud i rad.

 

izvor : http://hronograf.net 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68% šećera u prahu i 32% invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiču maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

Bez seoba pčela na pašu nema visoke proizvodnje meda. Teško je naći mesto na kom bi se moglo pčelariti a da to ne podrazumeva da pčele tokom cele sezone imaju dobru pašu.

Ukoliko se pčelari odluče da sele svoje košnice, trebalo bi pre svega da izračunaju koliki se prihod od paše očekuje i koliki će biti troškovi seobe. Naravno, treba uzeti u obzir eventualne štetne posledice, nastale seobom, na pčelinje zajednice (na primer gnječenje i gušenje pčela, habanje košnica, lomljene saća), a treba uzeti u obzir i koliko će se to odraziti na korišćenje kasnijih paša. Na pašu se isplati seliti samo onda ako se postignu srazmerno ukupno veći prihodi od ukupno ostvarenih troškovova pri korišćenju konkretne paše, tj. ako seoba na tu pašu doprinese povećanju ukupne proizvodnje i dobiti pčelinjaka u toku godine. Ukoliko selidba, radna snaga, gubici i slično imaju istu vrednost koliko i dobijeni proizvodi na toj paši, onda nema ekonomske isplativosti za seobu pčela.

Na glavnu pčelinju pašu treba seliti samo jake i zdrave pčelinje zajednice jer se od slabih ne mogu očekivati viškovi meda za vrcanje, jer najčešće troškovi seobe premašuju dobit od izvrcanog meda. Seoba slabijih pčelinjih zajednica se vrši samo ukoliko na prethodnom mestu nema uopšte nadražajne paše, ili ako pak predstoji tretiranje terena pesticidima štetnim za pčele.

Pčelinje zajednice koje boluju od zaraznih bolesti odraslih pčela ili pčelinjih legla ne smeju se seliti. Selidba pčela u ovakvom stanju je zakonom zabranjena i pčelar je zakonski obavezan, pre nego što preseli svoje pčele, da pribavi uverenje o zdravstvenom stanju svojih pčela.

 

U decembru, prvom mesecu zime u kontinentalnom klimatskom području, pčelinja društva su već oformila zimsko klube. Priroda se postarala da se pčelinje klube formira neposredno ispod medne kape u plodištu. U područjima koja su nešto hladnija, moguće su i obilne snežne padavine. To ne treba da brine pčelara jer to pčelama odgovara.

Bitno je da pčelar češće obilazi svoj pčelinjak. Jedan od razloga za to su brojne štetočine kojima odgovara ova klimatska situacija. Kontrola postavljenih češljeva na letima košnice je rutina pri svakoj poseti pčelinjaka u decembru. Stalno provetravati postolja na kojima su košnice, kao i njihovu stabilnost. Sve to proveravati, kako ne bi zbog čestih padavina tlo propalo.

Pčelari koji očekuju profit od pčelarstva neće propustiti da izvrše vizuelan pregled pčela. Na taj način se pčele ne uznemiravaju. Posmatra se opšte stanje košnica sa osvrtom na poletaljku. Prati se izlet pčela. U dobrom su stanju one koje izleću iz svoje košnice kao iz „puške“. Za izradu nove opreme i stručno usavršavanje, decembar je jedan od najpogodnijih meseci, jer ima najmanje posla na pčelinjaku.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Savetujemo kako da koristite lekove u pčelarstvu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3346-savetujemo-kako-da-koristite-lekove-u-pcelarstvu

 

Od novembra meseca, otvaranje košnica se ne praktikuje, mada ima slučajeva kada je to potrebno. Ovo je mesec kada dolaze hladniji dani, i pčelama je potrebno obezbediti mir i zaštitu. Veća aktivnost pčela u zimskim mesecima nije nepoželjna, ali nosi rizik za ona društva, koja nemaju lagerovane dovoljne količine hrane, s obzirom da povećana aktivnost znači i veći utrošak hrane. Preporuka je da se slabija društva spajaju, i zazimljuju po mogućstvu sa mladom maticom.

Starije matice su iscrpljene, i može se desiti da uginu u toku zime, što može dovesti do poremećaja zimskog klupka, i propadanja društva. Pčelinje društvo čija matica ugine preko zime, u rano proleće postaje trutovska zajednica, ukoliko se pravovremeno ne doda matica, ili spoji sa drugom zajednicom. Zato je najbolje pre zazimljavanja zameniti sve sumnjive i stare matice mladim maticama, ukoliko to nije napravljeno ranije. LR ili AŽ košnice treba da imaju najmanje 10 do 15 kg meda, s tim da se uzme u obzir jačina društva, kao i karakteristike zime u mestu gde pčelinjak zimuje. Svaki okvir treba da ima najmanje 1,5 do 2 kg meda.

Pčelama hladnoća smeta mnogo manje od potencijalne vlage, koja se može javiti u košnici, ako je previše izolujemo. Utopljavanje se uglavnom radi, radi zaštite legla, kojeg u ovom periodu nema mnogo. U novembru se, po potrebi, vrši ponovno tretiranje protiv varoe, sređuje se okolina pčelinjaka, pretapa se višak i stari vosak, prepakuje oprema i materijal za rad, i u slučaju snega, čiste se naslage na košnicama. Moraju se dobro proveriti ispravnost i zaštićenost košnica, i u slučaju pojave miševa, postaviti češnjeve na ulaze.

Oni pčelinjaci koji se nalaze na terenima sa izraženim naletima vetrova, moraju se dodatno obezbediti od prevrtanja košnica (pravljenjem stabilnijih postolja), i stavljanjem pritiskivača na krovove (cigla, blok, drvo).

 

Lažni med u EU

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3228-lazni-med-u-eu

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

 

Za razliku od mnogih drugih životinja koje savremeni čovek gaji zbog ekonomske koristi, medonosna pčela je mnogo više povezana sa prirodnom sredinom. U prirodnim uslovima i van kontrole pčelara, ponaša se isto kao i u staništima (košnicama) specijalno za njih napravljenim. Odbegli pčelinji roj u nekom prirodnom staništu (šuplje drvo, udubljenje u steni i slično), opstaće bez teškoća, ako u okolini ima dovoljno izvora nektara, i polena.

Zbog dramatičnih promena koje je donela savremena civilizacija, u pogledu iskorišćavanja prirodnih resursa, postalo je uobičajeno da se mnoge negativnosti, koje se javljaju u životu čoveka, životinja pa i biljaka, pripisuju stresu.

Vrlo često našim ljudima, pa i pčelarima, nije baš ni jasno šta znači stres. Tačno je da to nije sasvim definisan faktor niti vrsta bolesti, ali definitivno je utvrđeno da je to stanje koje slabi organizam čoveka ili nekog drugog živog bića. Ukratko rečeno, različiti nepovoljni uslovi okoline odražavaju se kao stres, što može oslabiti organizam, ili u našem slučaju pčelinje društvo, tako da vrlo često neka bolest dođe do izražaja.

Pčelinje društvo treba posmatrati kao neku vrstu rezervoara, u koji utiče energija u vidu nektara, polena i vode da bi se pretvorila u proizvode pčela (med, vosak, rezerve polena, leglo i pčele). Sve ono što je nepovoljno utiče i smanjuje priticanje energije, u vidu pomenutih izvora, i može se smatrati stresom.

Pčelar je najviše zainteresovan za maksimalno iskorišćavanje tog energetskog materijala iz košnice u vidu pčelinjih proizvoda, a savremena poljoprivreda za ukršteno oprašivanje, kroz utrošak energije pčela radilica. Očigledno je da i sam pčelar, sa svojom težnjom da maksimalno iskoristi pčelinja društva, postaje jedna od komponenti stresa.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust.  

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31