Kako je najavljeno, u narednom periodu razgovaraće sa predstavinicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, kako bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela.

"U našoj Fondaciji postoji inicijativa da se donese zakon o zaštiti pčela i u narednom periodu ćemo raditi na tome. Važno je da se pčele zaštite jer, protekla godina je iz mnogo razloga bila loša, pre svega, podbacili su prinosi bagrema i suncokreta", kaže Slobodan Čumić iz Društva pčelara Beograda.


U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela, pogotovo, jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak, objavio je mariborski list Večer.

Slovenački pčelari su, piše mariborski list Večer, uz podršku vlade, pre dve godine predložili proglašenje svetskog dana pčela, a prema procenama slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, UN bi tu odluku trebao da donesu krajem ove godine.



Veliki ekonomski potencijal, ne samo u poljoprivredi nego i u drugim granama kao što je turizam, ima i Srbija, ocenjuju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije i Ministarstvu poljoprivrede.

"Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je dodatno uvećalo visinu subvencija za 20 odsto kojima podstiču proizvođače meda. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje", kažu za Tanjug u Ministarstvu poljoprivrede.

Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250 hiljada tona godišnje, oni uvezu još oko 200 hiljada tona meda, pokazuju podaci evropske statistike.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015. godine, ali da je srpski med, veoma tražen.

"Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno uglavnom u zemlje Evropske unije", kaže sekretar Udruženja za stočarstvo PKS, Nenad Budimirović.



"Ono što je najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata", napominje on.

Kako kaže, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolistai med, a pored podsticajnih sredstava koje obezbedjuje država potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla, jer, ističe on, to je dodatna vrednost koja bi našim proizvodjačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

"Da bi gazdinstvo dobilo pomoć države mora biti registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava te da poseduje minimum 20 košnica i, izmedju ostalog, da ima pedigre o poreklu matice izdato od strane odgajivačke organizacije", kažu u Ministarstvu.

Najviši ukupni iznos podsticaja, kažu, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je tri miliona dinara.

U 2016. godini Srbija je izvezla 2.145 tona meda u ukupnoj vrednosti od 8,2 miliona evra, dok je u istom periodu uvezeno 26 tona meda, ukupne vrednosti od 167 hiljada evra, pokazuju podaci ministarstva. "Proizvodnja meda u toku 2016. godine je bila izuzetno loša zbog loših vremenskih uslova iako je Srbija veliki potencijal zbog dobre klime i biljne mase za proizvodnju pčela", kaže Budimirović. Najznačajnije izvozno tržište meda za našu zemlju su, prema podacima PKS, zemlje članice EU, Italija, Norveška i Nemačka, a pojedinačno, izvozi se u Švajcarsku i arapske zemlje.

 

Izvor: www.b92.net

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić potpisao je ugovore sa 30 pčelara na osnovu Konkursa za dodelu sredstava za nabavku pčelinjih društava i košnica. Ovo je prvi ovakav konkurs za podsticaj pčelarstva u Zrenjaninu. Ugovori su potpisani i sa stočarima, o dodeli teladi.

Ovo je druga godina od kako se Strahinja Kukić iz Melenaca opredelio za pčelarstvo. Počeo je, kaže, da bi mogao da finasira studiranje. Ima 38 društava i 20 rojeva.

“Ovakvih podsticaja u našoj državi nema mnogo, ovo je, čini mi se, u našoj opštini prvi put, i to podržavamo svi mi pčelari. Sto hiljada dinara nama dosta znači, to nam je sada ulaganje pred suncokretovu pašu, da spremamo društva i da ih razvijamo”, izjavio je Strahinja Kukuć, pčelar iz Melenaca.

Grad Zrenjanin Konkurs za dodelu sredstava za nabavku pčelinjih društava i košnica raspisao je ove godine, a prema rečima gradonačelnika interesovanje je bilo veliko.

“Uspeli smo da 30 ugovora realizujemo u ovom periodu, ali ćemo neka sredstva morati da obezbedimo i do kraja godine, jer očigledno je pčelarstvo u ekspanziji na našoj teritoriji”, rekao je Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

U prethodne dve godine ovdašnjim stočarima dodeljene su 93 visokokvalitetne steone junice simentalske rase. Sada su potpisani ugovori za dodelu teladi.

“U ugovoru je stajalo da je svaki taj naš poljoprivrednik, stočar, koji dobije na poklon od grada junicu, dužan da vrati žensko tele, da bi dalje nastavili ovu akciju i poklanjali dalje. Evo danas je stiglo na red i to”, dodao je Janjić.

“Imamo dve krave. Prošle godine dobili smo junicu, sada evo drugi put dobijamo. Mlečnim govedarstvom bavili smo se godinama, pa smo prekinuli, sada opet počinjemo”, saopštila je Đurđinka Ninković iz Kleka.

Ugovori su potpisani sa trinaestoro stočara sa teritorije grada Zrenjanina.

Izvor: www.poljomagazin.com

Slovenački pčelarski savez predložiće vladi da pčele u Sloveniji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njen održivi opstanak.

Pčele su neophodne za oprašivanje i bioraznolikost, a u Sloveniji je prirodno pčelarstvo rasprostranjeno i razvijeno, piše mariborski list "Večer".

Slovenački poljoprivrednici ne moraju kao u nekim drugim zemljama, poput Nemačke i SAD, da organizuju prevoz košnica kako bi im oprašile useve i zato bi pčele, po mišljenju slovenačkih pčelara, trebalo proglasiti ugroženom vrstom i striktnije štititi pčele od negativnih ekoloških uticaja kao što je preterano tretiranje useva pesticidima i herbicidima.


Pčele ugrožavaju i brojne bolesti i nametnici, poput varoe, vrste grinja koja napada medonosnu pčelu, pa slovenski pčelari upozoravaju na slučaj koji ne bi smeo više da se dogodi, a reč je o aferi od pre dve godine kad se otkrilo da je jedan veterinar iz Vrhnike pčelarima prodavao ilegalni preparat za borbu protiv varoe koji je sadržao i tri otrovne supstance zabranjene u Evropskoj uniji.

Taj slučaj je slovenačkim pčelarima i proizvođačima pčelinjih proizvoda naneo veliku štetu, upozorava "Večer", napominjući da se protiv takvih pojava treba energičnije boriti. 


Slovenački pčelari su uz podršku vlade pre dve godine predložili proglašenje svetskog dana pčela, a prema procenama slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova, UN bi tu odluku trebalo da donese krajem ove godine, piše "Večer".



List dodaje da pčele i njihova zaštita imaju veliki ekonomski potencijal, ne samo u poljoprivredi nego i u drugim granama, na primer u turizmu.

Izvor: www.b92.net

Sigurno vam se bar jednom u životu dogodilo da se pređete i umesto pravog meda kupite veštački. 

Pčelar Živan Radaković iz Sremske Mitrovice objašnjava kako da prepoznate pravi med i da vas trgovci više nikad ne pređu. 

Najbolje je da kupite med koji se kristališe. To je siguran znak da je med pravi.

Drugi način je da zahvatite malo meda kašičicom ili čačkalicom i pustite da pada. Ukoliko se slaže, med je pravi, ukoliko pravi kao kapljice i koncentrične krugove, u pitanju je lažni med - objašnjava Radaković. 

 

Sledeći put kada budete kupovali med, poslušajte ovaj savet da ne biste "lažni" med plaćali kao pravi.

 

Izvor: www.srbijadanas.com

Po rečima pčelara, maj je najzanimljiviji mesec, kako za njih, tako i za pčele. Tokom ovog meseca dolazi do cvetanja bagrema i formiranja novih zajednica pčela, koje su u ovom vremenskom periodu najproduktivnije. Preporučeno je sprečiti rojenje ukoliko je to moguće. To se može postići povećanjem prostora u košnici, dodavanjem praznih medišta (nastavaka). Društva treba približiti glavnoj bagremovoj paši, kako bi se postigli veći prinosi meda. Ne bi trebalo izlagati ih suncu u periodu od 11 do 15 časova. Tokom ovog meseca potrebno je organizovati pripreme za ceđenje meda i sakupljanje prvih rezultata vrednog rada.

 

              

 

Seobu pčela trebalo bi obaviti krajem maja i početkom juna meseca. Ukoliko dođe do toga da bagremova paša ne daje povoljne rezultate, neophodno je prihranjivati pčele i održavati kondiciju radi radnog raspoloženja. Početkom juna može se pristupiti vađenju i ceđenju meda. Neophodno je pripremiti društva za livadsku pašu. Zbog visokih dnevnih temperatura potrebno je obezbediti dobru ventilaciju u košnici i vodu na pčelinjaku. Proizvodnja matica za potrebe pčelinjaka može se izvršiti tokom pomenutog meseca. To se može postići kupovinom pčelinjih društava, kupovinom i proizvodnjom matica, kao i formiranjem novih rojeva u pčelinjaku.

 

                     

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20 % vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eli-minisala mogućnost upijanja vlage.
Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je ve-oma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil-furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet.

Nakon oduzimanja meda, pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno povećati pčelinjak i pripremiti rojeve za tržište. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pčelinjaka.
Načina umnožavanja pčelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pčelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najviše odgovaraju. Seleći pčelari, koji po oduzimanju meda odmah premeštaju košnice na drugu pašu, paketne rojeve formiraju radije nego klasične. Ako se ipak odluče za klasične rojeve, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih što manje oslabe), pa od materijala iz više košnica, naprave novo društvo.


Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleganim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut za duže vreme.
Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu količine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.
Izvestan broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni, dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnova-ni su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici.


Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto.
Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odno-sno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana.
Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na po-njaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se traži) i obnovljeno plodišno saće.

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja se-mena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.
Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice.
Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, ko tretman započne  kasno, ostaje  bez pčela.

 

Tokom prvog dana sajma na štandu Privredne komore Beograda pažnju nam je privuklo malo pakovanje tegle meda u lepo upakovanoj i neobičnoj kesi. Prišli smo štandu i upoznali se sa predstavnikom opšte zemljoradničke zadruge „Kačerski med“ Goranom Markovićem iz Lazarevca, i tom prilikom saznali da je zemljoradnička zadruga „Kačerski med“ osnovana 2011. godine. Kako nam je istakao Goran, iz godine u godinu su radili na modernizaciji objekta i uvođenju HACCAP standarda. Zadruga „ Kačerski med“ broji 54 zadrugara, i svi su pčelari. Oni proizvode med po elaboratu koji je osmislio profesor dr Mića Mladenović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Sadržaj meda je mešavina 5% bagremovog meda, 15% livadskog i mali procenat lipovog meda. Zadruga poseduje svoj pogon gde se pakuje med označen markicom kontrolisanog geografskog porekla. Proizvođači ovog meda su pretežno zastupljeni na teritoriji opštine Lazarevac, Obrenovac, Ljig, Mionica, Aranđelovac i Gornji Milanovac. Svake godine, krajem aprila, svi pčelari članovi Zadruge opredeljuju se koliko će košnica izdvojiti za kačerski med. Karakteristično za proizvodnju ovog meda je to što su košnice stacionirane, ne sele se u različite krajeve. Zavisno od godine do godine, u proseku od 10 do 60 košnica jednog pčelara se izdvajaju za kačerski med. Po trenutnim podacima, 39 pčelara se odlučilo da učestvuje u kačerskom medu i izdvojili su preko hiljadu košnica za ovaj med. Planirana količina kačerskog meda koja će se ove godine plasirati na tržište je od 10 do 15 tona. Cena ovog meda je 1.250 dinara za jedan kilogram. Med se pakuje u teglice od 250 grama, i cena pakovanja je 500 dinara. Iza ovih zadrugara stoji CIN odnosno, Centar za ispitivanje namirnica koji kontroliše kačerski med od proizvodnje do finalnog proizvoda u tegli. U toku proizvodnje, tri puta se vrši kontrola i analiza meda. U planu im  je da u proces proizvodnje uvedu još novih standarda kako bi proizvode plasirali na nova tržišta.

Mi ćemo svakodnevno prenositi novosti sa sajma poljoproprivrede, a među prvima koje smo posetili ove godine je Slađan Simonović, vlasnik pčelarskog gazdinstva iz Beograda. On se  pčelarstvom bavi 20 godina i njegov osnovni prihod na gazdinstvu je od pčelarstva. Ima 200 košnica, a planira da proširi pčelinjak. Slađan Simonović u svom asortimanu ima sve što se tiče pčelinjih proizvoda u šta smo imali priliku i da se uverimo. Slađan svoje košnice svake godine seli, i kako nam je rekao to je jako bitno u pčelarstvu jer po njemu veći prinos i bolje je kad u asortimanu ima više vrsta meda. Simonović na Poljoprivrednom sajmu izlaže u okviru Privredne komore Beograda. U proizvodnom programu između ostalog ima med i propolis, a po prvi put izlaže med u tegli Saveza pčelarskih organizacija Srbije - SPOS. Kažu nam da je prošla godina bila loša i nije bilo ni 15 kilograma meda od jedne košnice. Ipak očekivanja za tekuću godinu su oko 20kg meda po košnici. Kako nam je istakao Simonović, on živi za svoje pčele, daje sebe i svoje vreme za njih. Učestvuje na dosta pčelarskih izložbi što po Beogradu tako i po Srbiji.

Kako svi lekovi moraju biti registrovani u Agenciji za lekove po važećem zakonu tako moraju biti i lekovi koji se koriste u pčelarstvu. Lekovi koje koristimo u pčelarstvu delimo na: registrovane za upotrebu u pčelarstvu, registrovane za upotrebu u veterini ne u pčelarstvu (amitraz na primer je ektoantiparazitik), neregistrovane  i zabranjene.

Pčelari se uglavnom sami odlučuju za neki od lekova za pčele. Pri tome se ne vode osnovnim principima za izbor po farmakologiji (nauci o lekovima). Zahtevi koje bi trebalo da ispuni lek su  da je efikasan protiv bolesti za koju ga primenjujemo, da je lako dostupan, da je jeftin, da ima poznati sastav i osobine lekovite materije, da nema neželjene efekte, da nema rezidua (ostataka) u saću i medu i da ne smanjuje proizvodne sposobnosti matice  i radilica. Način aplikacije (davanja) leka zavisi od vrste leka i može biti: kroz sirup, kroz pogače, stavljanjem letvica u pčelinju zajednicu, nakapavanjem  po ulicama  ili rasprskivanjem po ramovima i satonošama. Izbor leka se vrši na osnovu tačno postavljene dijagnoze. Za to je potrebno uzeti adekvatan uzorak pčela (30 do 50 pčela kada se sumnja na neku bolest ili 300 do 500 pčela kada nema opravdane sumnje) ili 10x10cm legal koji se šalju u referentnu laboratoriju .

Svi ovi lekovi trebalo bi da se primenjuju po proizvođačkom uputstvu. Na primer: BeeVital Hive  Clean nakapavanjem po ulicama 15 do 20 ml u proleće u jesen i pred zimu. Apilivevar štapići se ostave u košnici 24 do 30 do 35 dana (jedan do jedan i po razvojni ciklus pčele jer je bolest i pčela i legla to jest parazit). Apigard (paštete) staviti 1 a posle 15 dana i drugu. Tretman traje 30 dana. Mora se uraditi čitav pčelinjak da ne dođe do grabeži. Oksalna se pravi od 35g oksalne 600ml destilovane vode i 600g šećera i nakapava se 5ml po ulici pčela u zimskom periodu kada su pčele u klubetu i kada ne izlaze iz košnice. Mravlja se stavlja natopljena na trulex krpu u sva 4 ugla košnice preko satonoša. Takođe voditi računa o spoljašnjoj temperaturi koja ne sme pelaziti 25 stepeni celzijusa. Furmitom postaviti po uputstvu i temperatura mora biti danima između 14 i 25 stepeni celzijusa. Nozevit se nanosi preko satonoša.

Ostale bolesti pčela i legla se ne leče već se sve neškodljivo uklanja osim Evropske kuge legla, koja je mešana bakterijska infekcija, i koja se uslovno leči.

Preporuka za korišćenje lekova u pčelarstvu bila bi: uraditi sve da do bolesti ne dođe. Ako se posumnja na bolest uzeti adekvatan uzorak i poslati ga u referentnu laboratoriju. Po dobijanju dijagnoze lečiti po nalogu veterinara. Ako sami lečite birajte registrovane preparate. Nikako ne lečiti bez postavljene dijagnoze i to neregistrovanim preparatima.

To je invaziona zarazna parazitska bolest odraslih pčela koja se najčešće manifestuje u proleće, a zahvata organe za varenje medonosnih pčela. Najčešći prouzrokovač je jednoćelijska praživotinja (Protozoa) Nozema apis i cerana. Bolest je rasprostranjena u mnogim zemljama sveta pa i kod nas. Javlja se u slabom, jakom i vrlo jakom intezitetu. Negativno deluje na dugovečnost pčela, fiziološku aktivnost pčela, na sakupljanje polena i uzgoj matica a ne retko može dovesti i do potpunog propadanja pčelinjeg društva. To je parazitska bolest i ona se razvija tako što obrazuje spore u nesvarenom izmetu koje pčele izbacuju u vidu retkog proliva. Pčele unose spore preko hrane koja dospeva do srednjeg creva, iz spore se razvija parazit koji uništava epitelne ćelije srednjeg creva. Sa uništenjem epitela spore se otvaraju i bolest se veoma brzo širi preko izmeta a naročito ako je izmet izbačen u košnicu. Bolest se najviše javlja pri kraju zime i u rano proleće a smrt nastaje u aprilu i maju. Obolele pčele kraće žive a matica ugine za 30 dana. Bolest se prenosi preko izmeta u košnici, pojilima, cvetovima i na raznim mestima koje pčele posećuju. Prenosi se i rojevima pčela, bolesnim maticama, premeštanjem okvira iz košnice u košnicu, preko saća i dr. Najbrži prenos su same pčele (grabež) radilice putem meda. Duga zima potpomaže razvoj ove bolesti. Za određivanje ove bolesti najpouzdanija je analiza u labaratoriji na mrtvim pčelama. Bolest se ne može odmah otkriti u početku napada. Karakteristično za ovu bolest kod pčela je da imaju naduvani trbuh, skupljaju se ispred košnice u gomili, sporo hodaju, ne mogu da polete i kada im se pritisne trbuh iz njega se izbacuje bledo siv izmet sa sporama. Jedan od znakova bolesti su sitne žućkasto mrke mrlje na okvirima i zidove košnica. U bolesnom društvu matica retko i malo nosi jaja odnosno društvo se veoma sporo razvija. Ova bolest se veoma teško leči, ranije je bila dozvoljena upotreba antibiotika, međutim danas njihova upotreba nije dozvoljena. Uglavnom se koristi nozecid koji ima efekta kod manjih zaraza kao i para 80% sirćetne kiseline pri čemu se stavi posuda pri vrhu i para sirćetne kiseline zbog svoje težine pada na dno košnice i delimično uništava spore. Neophodno je ukloniti zaraženo saće i na njegovo mesto staviti novo. Uginule pčele treba spaliti ili ih zatrpati i politi krečom. Preventiva je najvažniji metod borbe protiv ove bolesti. Pčelinjak treba da bude na suvom i osunčanom mestu, društva trebaju da su jaka, ne zazimljavati pčele na medljikovcu, rezervno prazno saće pre upotrebe dezinfikovati sa 80% sirćetnom kiselinom. Pri prihranjivanju u sirup dodati 96% alkohol i 5% jod kao i nekoliko kapi biljnog ekstrata od lavande ili kadulje. Sprečavanje aktiviranja spora omogućavamo i postavljanjem pojila sa kapajućom vodom uz dodatak NaCl i KCl u koncetraciji od 0,5%. Najbolja preventiva je čuvanje jakih društva i održavanje higijene u košnisi-pčelinjaku.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30