Ako bi naša zemlja dobila kandidaturu za domaćina svetskog pčelarskog kongresa, to bi preporodilo domaće pčelarstvo, smatraju u SPOS.

Javnosti je već poznato da je SPOS podneo kandidaturu, za domaćina Kongresa Svetske pčelarske federacije Apimondija, u Beogradu, 2021. godine. Kandidaturu je, kako prenosi sajt SPOS, podržala predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, i ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović.

Ministarstvo poljoprivrede je svojevremeno raspisalo Konkurs, za sufinansiranje projekata udruženja u oblasti poljoprivrede, i ruralnog razvoja, a koji su od javnog interesa u 2017. godini, a Odlukom o izboru projekata, SPOS-ov projekata kandidature Srbije za domaćina svetskog kongresa pčelarstva "Apimondija" podržan sa 992.000 dinara.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović će i lično prisustvovati prezentaciji SPOS-a i Srbije koja će biti održana u Istanbulu 3. oktobra 2017. godine na Generalnoj skupštini Apimondije, kada će se i glasati za domaćina Kongresa Apimondije 2021. godine. 

Ova sredstva omogućiće da se, zajedno sa sredstvima Kongresnog biroa Srbije i SPOS-a, dostojno pokriju svi troškove i koje kandidatura podrazumeva, i Srbija i SPOS predstave na pravi način u Istanbulu na Kongresu Apimondije, sa nadom da će delegati pčelarskih saveza svih zemalja sveta, prepoznati sve prednosti koje Srbija ima, za organizaciju svetskog Kongresa pčelarstva!

U SPOS-u procenjuju, da bi dobijanje domaćinstva ovog Kongresa, preporodilo srpsko pčelarstvo, u privrednom, i marketinškom smislu. Ako se čak i ne uspe u tome, kako zaključuju, kompletna prezentacija Srbije koju SPOS sprovodi, svakako će izuzetno doprineti daljoj promociji srpskog pčelarstva, koje već ima značajnu reputaciju u svetu koje je steklo poslednjih godina, a sada će ta reputacija biti značajno poboljšana.

Izvor: www.agrosmart.net

Za razliku od mnogih drugih životinja koje savremeni čovek gaji zbog ekonomske koristi, medonosna pčela je mnogo više povezana sa prirodnom sredinom. U prirodnim uslovima i van kontrole pčelara, ponaša se isto kao i u staništima (košnicama) specijalno za njih napravljenim. Odbegli pčelinji roj u nekom prirodnom staništu (šuplje drvo, udubljenje u steni i slično), opstaće bez teškoća, ako u okolini ima dovoljno izvora nektara, i polena.

Zbog dramatičnih promena koje je donela savremena civilizacija, u pogledu iskorišćavanja prirodnih resursa, postalo je uobičajeno da se mnoge negativnosti, koje se javljaju u životu čoveka, životinja pa i biljaka, pripisuju stresu.

Vrlo često našim ljudima, pa i pčelarima, nije baš ni jasno šta znači stres. Tačno je da to nije sasvim definisan faktor niti vrsta bolesti, ali definitivno je utvrđeno da je to stanje koje slabi organizam čoveka ili nekog drugog živog bića. Ukratko rečeno, različiti nepovoljni uslovi okoline odražavaju se kao stres, što može oslabiti organizam, ili u našem slučaju pčelinje društvo, tako da vrlo često neka bolest dođe do izražaja.

Pčelinje društvo treba posmatrati kao neku vrstu rezervoara, u koji utiče energija u vidu nektara, polena i vode da bi se pretvorila u proizvode pčela (med, vosak, rezerve polena, leglo i pčele). Sve ono što je nepovoljno utiče i smanjuje priticanje energije, u vidu pomenutih izvora, i može se smatrati stresom.

Pčelar je najviše zainteresovan za maksimalno iskorišćavanje tog energetskog materijala iz košnice u vidu pčelinjih proizvoda, a savremena poljoprivreda za ukršteno oprašivanje, kroz utrošak energije pčela radilica. Očigledno je da i sam pčelar, sa svojom težnjom da maksimalno iskoristi pčelinja društva, postaje jedna od komponenti stresa.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust.  

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, otvoriće Prvi pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Vranju, 16. septembra, i održati Tribinu o podršci države pčelarstvu Srbije.

Program otvaranja: 

10.30 Svečano otvaranje 

11.00 Javna tribina o podršci države pčelarstvu Srbije, sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem 

12.00 Stručna pčelarska predavanja 

Sajam će trajati jedan dan - od 9 do 19 sati. Sve posetioce očekuje prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaj.

 

Izvor: spos.info

Savez pčelarskih organizacija Srbije pokreće akciju “Da čuvamo zdravlje deci“ kako bi se obezbedila nabavka isključivo pravog meda za decu u vrtićima.

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) već duže vreme upozorava javnost da često na tenderima u predškolskim ustanovama prolaze sumnjivi, neobjašnjivo jeftini medovi, često po cenama koje su ispod otkupnih cena pravog meda, što dovodi u sumnju njihov kvalitet. Tom našem stavu su se svojim uvidom pridružili i nutricionisti koji jednostavno uviđaju da vrlo često sa tim medom u najmanju ruku nešto nije u redu. U želji da se sastave tenderski uslovi koji bi se preporučili predškolskim uslovima, a koji bi obezbedili da na tim tenderima prođe isključivo pravi med, i da deci sačuvamo zdravlje, predsednik SPOS-a se sastao sa Gordanom Vranić, dijetetičarkom – nutricionistkinjom u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, i Vesnom Zečević, nutricionistkinjom – dijetetičarkom, predsednicom Udruženja nutricionista predškolskih ustanova Srbije.Na sastanku je zaključeno da se nešto hitno mora preduzeti, kako bi se zaštitilo zdravlje dece.

Dok recimo u Sloveniji sprovode akciju MEDENI DORUČAK, i edukuju decu o kvalitetu i značaju meda i pčela, mi našoj deci često dajemo da jedu falsifikate meda u vrtićima. Sve dok se to dešava i u jednom jedinom vrtiću, ne smemo odustati od borbe da taj problem konačno rešimo. 

SPOS će kroz akciju „DA ČUVAMO ZDRAVLJE DECI“, u saradnji sa stručnjacima nutricionistima i ostalim zainteresovanim licima, u dogledno vreme sačiniti nacrt tenderskih uslova koji će obezbediti nabavku isključivo pravog meda za decu u vrtićima, i proslediti ih kao predlog svim predškolskim ustanovama u Srbiji, kao i nadležnim organima. 

Samo u Beogradu više od 60.000 dece ide u predškolske ustanove i za njih se spremaju obroci svakoga dana. Za sada nemamo precizne podatke koliko takve dece ima ukupno u Srbiji, ali ono što znamo je da imamo dužnost da im obezbedimo pravi med! 

Nakon akcije „Deca ti se rađala“ , koja će uskoro i zvanično biti pokrenuta, SPOS se nada da će na ovaj način doprineti zdravlju i bezbrižnom detinjstvu naše dece, ali i doprineti našoj borbi protiv falsifikata i drugih vrsta neispravnog meda u Srbiji. 

Izvor: www.agrosmart.net

Kako smo jutros videli na društvenim mrežama, kod iskusnog pčelara Slobodana Jevtić, u pčelinjaku su se pojavile pčele tuđice. Kako bi sprečio opasnost koja je pretila, Slobodan je morao odmah da preduzme odgovarajuće mere. 

Jutros sam morao da odradim jedan posao na pčelinjaku, počeo sam u 6:30h a završio u 7:15h. Razlog za pojavu grabeži je previsoka temperatura, zvrcanje tuđice i napadanje lutajućih pčela, navodi Slobodan. 

Pčele tuđice mogu biti vrlo opasne za pčelinje društvo za vreme i posle njegovog pregleda. Svako otvaranje košnice, kako bi se izvršila kontrola zdravstvenog stanja, oduzela stara i dodala nova matica, obavilo preuređenje pčelinjeg gnezda ili oduzeo višak meda, može da podstakne pčele iz drugih društava ili društvo koje se pregleda da uzimaju (kradu) izloženi med.

Pčelama tuđicama su naročito podložni nukleusi i slaba društva. Do grabeži retko dolazi za vreme paše, ona se produžuje sve dok pčele koje u njoj učestvuju ne izumru. Grabež otežava rad sa pčelama i povećava troškove pčelarenja, obično doprinosi širenju bolesti, a može da dovede i do propasti matica, pa i čitavih društava.

Kako navodi Slobodan, zaštita od tuđice je moguća usled manjeg otvaranje košnica. Kod prihrane pčela obavezno voditi računa. 

Napad tuđica je lako sprečiti, ali, kada jednom počne, teško ga je zaustaviti. Za njegovo sprečavanje je važno: da se med nikada ne drži van košnice u opremi koja nije dobro zaštićena od pčela ili u otvorenim zgradama, da se u vreme kada se grabež može izazvati nikada ne izlažu pristupu pčela tela košnice, krovovi i drugi delovi koji se tek uzeti od društava, da se s pčelama ne radi kad su u blizini zgrade, u kojoj je posle paše istresan med. Preporučeno je izbegavati da se nastavci iz kojih je istrešen med i druga oprema koja je služila za istresanje meda, kada imaju tragove meda, budu pristupačni pčelama. Rad koji se mora obavljati sa pčelama treba brzo završiti i sa najmanjim mogućim uznemiravanjem.

Kako bi se zaustavio započeti napad tuđica, treba preduzeti sledeće mere: prestati sa radom na pčelinjaku, poubijati sve tuđice ili ih na drugi način sprečiti da se vrate u svoje košnice, jer će one učiniti da se poveća broj pčela koje učestvuju u napadu. Neophodno je suziti let jakih društava i sa pčelinjaka ukloniti sva slaba društva.

I za sprečavanje, i za zaustavljanje grabeži je dobro da se sva oprema održava u ispravnom stanju i svi delovi dobro spajaju. Razumna upotreba vlažnih krpa protivu grabeži omogućuje da se u svako doba mogu obaviti svi potrebni poslovi sa pčelama, uključujući tu i smenu stare matice. Kada mali broj pčela počne da napada, rad treba prekinuti i ponovo početi kada se pčele smire.

Progresivna (tiha) grabež između pčelinjih društava je češća pojava nego što se misli. Kod ove grabeži, pčele jednog društva ulaze u košnicu drugog i bez otpora uzimaju med i nose u svoju košnicu. Kada se to primeti, društvo od kojeg se uzima med, treba skloniti sa pčelinjaka i ako je potrebno, popuniti njegovu rezervu meda.

Posle vrcanja tj. centrifugiranja meda, potrebno je obratiti posebnu pažnju o smeštaju i čuvanju meda. Prvo treba odabrati pravu posudu u koju se med smešta. Potrebno je da se posude mogu dobro zatvoriti i smestiti u suve prostorije, u kojima nema vlage. Posude za med, moraju biti čiste i bez ikakvih mirisa, a ako se radi o manjim količinama, najbolje je sipati ga u staklene, glazirane ili emajlirane posude.

Ako je emajlirana posuda oštećena, to mesto treba premazati vrelim voskom, kako ne bi došlo do oksidacije lima. Kod većih količina meda, koristi se limena burad, koja moraju biti od nerđajućeg lima ili glazirana. Zreo med, ako se ispravno čuva, može ostati nepromenjen godinama. Nektar cvetova, sokovi plodova i slatki sokovi, koje izlučuju insekti, sami po sebi nisu med, oni to postaju, tek pošto ih pčele prerade dodajući im ferment invertazu. Sam nektar u sebi sadrži od 28 % do 79 % vode i sve dok se sadržina vode u njemu ne smanji na oko 20%, to nije pravi zreo med. Takođe, veoma je bitno da količina vode u medu bude pod kontrolom.

Med ne treba vrcati nezreo, odnosno onaj koji u sebi sadrži više vode, nego što je dozvoljeno. Za merenje sadržaja vode u medu, koriste se posebne sprave, kao što su hidromer i refraktomer. Ako u medu ima više vode, nego što je normalno, a šećera u nedovoljnim količinama, u njemu se razmnožavaju kvasne gljivice, a šećer se raspada na ugljen dioksid i alkohol.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za jul mesec. 

Kako da razlikujete pravi od lažnog meda, možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2516-kako-da-razlikujete-pravi-od-laznog-meda

 

 

Specijalni ramovi sa senzorima za košnice, koji svaku košnicu pretvaraju u pametnu, a pčelarima daju mogućnost da prate stanje u njima i reaguju na svaki problem, proizvod je koji je kragujevačkim srednjoškolcima doneo prvo mesto na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija.

Specijalni ramovi sa senzorima za košnice, koji svaku košnicu pretvaraju u pametnu, a pčelarima daju mogućnost da prate stanje u njima i reaguju na svaki problem, proizvod je koji je kragujevačkim srednjoškolcima doneo prvo mesto na Nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija.

"Lego buzz", kako je objasnila Jovana Mališić, specijalizovana je za pravljenje ramova koji se ubacuju u košnice i daju pčelarima važne informacije o stanju pčela.

U ram je ubačen mali kompjuter sa kamerom, mikrofonom i senzorima za temperaturu i vlažnost, a preko interneta, povezan je sa određenom veb adresom.

Na tu adresu šalje informacije sa kamere, mikrofona i senzora, pa pčelar može da vidi sve podatke.

- Ima i 'livestream' sa ulaza u košnicu, gde mogu da primete pojedine parazite koji se vide na pčelamai ranije dijagostikuju neku bolest. Mogui da čuju rojenje, koje je baš glasno, kao i da vide da li su temperatura i vlažnost odgovarajuća - objasnila je Jovana za Tanjug.

Dodaje da će se potruditi da postignu što bolji rezultat u takmičenju sa mladim evropskim preduzetnicima.

Sama ideja da se posvete unapređenju pčelarstva, rodila se tako što su, svesni da su pčele važan deo ekosistema, čitali o tzv. poremećaju kolapsa kolonije, zbog koga he broj pčela znatno smanjen, pa su želeli da pokušaju da reše problem.

Pred polazak u Brisel, ministar Knežević nagradio ih je knjigama Ive Andrića "Znakovi pored puta", a svakome od njih napisao je ličnu posvetu.

Izvršni direkrtor organizacije Dostignuća mladih u Srbiji, koja 12 godina sprovodi sprovodi programe preduzetničkog obrazovnja u školama i programe finansijske pismenosti, Darko Rovčanin kaže da je da je važno da se i kod dece i kod roditelja promene principi razmišljanja kako bi preduzetništvo postalo jedno od najvaznijih tema za karirejni razvoj mladih.

- Želja nam je da do 2020. godine program bude dostupan u svim školama, da svaka ima treniranog profesora koji može ovakvu vrstu aktivnosti da sprovodi u školi - rekao je Rovčanin.

Takmičenje koje se ove godine održava u glavnom gradu Belgije sledeće godine biće održano u Srbiji.

Rovčanin ističe da je to prvi put da se evropsko takmičcenje najboljih učeničkih kompanija održava van Evropske unije.

- Posle nepunih 15 godina od osnivanja organizacije došli smo u situaciju da budemo organizatori takmičenja za 40 timova iz 40 zemalja što je divna prilika da pokažemo ko smo i šta sve možemo da uredimo - rekao je on.

Inače, obrazovni program Dostignuća mladih u Srbiji pruža učenicima priliku da kroz mnoštvo praktičnih aktivnosti uz podršku nastavnika - mentora steknu upravljačke i organizacione veštine, sposobnost timskog rada i saradnje kao i da ojačaju ambicije.

Program je deo Decenije preduzetništva, a Ministarstvo privrede ga je podržalo sa 8,3 miliona dinara.

Izvor: www.blic.rs

U prostorijama opštine Ivanjica, potpisani su ugovori za dodelu košnica sa pčelama za 14 korisnica, koje su učestvovale na Javnom pozivu lokalne samouprave. Cilj ovog projekta, za koji opština izdvojila million dinara, je započinjanje sopstvene delatnosti pripadnica nežnijeg pola u okviru pčelarstva. One su dobile po pet košnica sa rojevima pčela.

Pravo učešća imale su sve osobe ženskog pola sa teritorije opštine Ivanjica koje se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ili su osigurane na obavezno socijalno osiguranje po osnovu koji ne proizilazi iz radnog odnosa i da nisu korisnice (starosne i poljoprivredne) penzije, izuzev lica koja pripadaju nekoj od ranjivih i marginalizovanih grupa.

Ugovore damama uručio je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, koji je tom prilikom rekao:

Lokalna samouprava je prepoznala značaj razvoja poljoprivrede na teritoriji opštine Ivanjica i intezivno radi na paketu mera za njen podsticaj. Izdvajanje sredstava za kupovinu košnica i rojeva pčela koje će omogućiti ovde prisutnim pripadnicama nežnijeg pola da započnu sopstveni biznis, samo je jedan od koraka koje preduzimamo kako bismo podstakli razvoj poljoprivrede. Pčelarstvo je važan segment na tom putu a posebno me raduje što su ove mere podsticaja usmerene prema dama koje će, nadam se, razviti uspešan posao - istakao je Lazović.

Korisnice su obaveštene da moraju ispuniti uslov naveden konkursom i učlaniti se u Društvo pčelara, Ivanjica. Na taj način osnažiće organizaciju što će usloviti razvoj pčelarstva na teritoriji ove opštine.

Ana Bogosavljević je jedna od dobitnica košnica i pčela. Planira da razvije ozbiljan biznis.

Nisam ranije imala priliku da se bavim pčelarstvom, ali moj stric ima bogato iskustvo i očekujem njegovu podršku u samom startu. Nadam se da ću uspeti ozbiljno da unapredim ovaj posao, volim pčele i spremna sam da usavršim proizvodnju meda, ako bude išlo po planu, i za velika tržišta.

Snežana Marić je već imala priliku da radi sa pčelama i kaže da joj je davnašnja želja da oformi sopstveni pčelinjak i proizvodi med.

Bila sam u dodiru sa pčelama od malih nogu, znam kako izgleda kada se one roje, upoznata sam sa čitavim procesom i mnogo se radujem što sam dobila ove košnice. Zaista mi puno znači što ću nakon toliko vremena raditi ono što volim. Beskrajno hvala lokalnoj samoupravi jer nam je omogućila da započnemo i razvijemo sopstveni biznis.

Ivana Stevanović krenula je očevim stopama koji je godinama uzgajao pčele.

Mnogo nam znači ova donacija opštine Ivanjica, drago mi je da su prepoznali našu potrebu da radimo i razvijamo biznis, tako da su nam dali dobar vetar u leđa a mi sada treba da opravdamo poverenje i unapredimo proizvodnju.

Izvor: www.blic.rs

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti.

Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec.

Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

Ako pčelar nije u mogućnosti da pčele odseli na neku značajniju pašu, dužan je da im pomogne ako lokalna paša totalno podbaci - nužnim zlom zvanim šećer. Ali ne samo njim. Jer sam šećer ne čini dobro pčelama. On je energetska hrana i ništa više od toga. Ni med, laički gledano, nije mnogo bolji. Jer, sadržaj vitamina, minerala i drugih vanenergetskih materija je realno smešno nizak. Njegova prava vrednost zapravo leži u sastojcima koji se često ne mogu ni izmeriti, a imaju presudan uticaj na život pčela. To su razni biljni hormoni, enzimi… Oni ispoljavaju neverovatan bioefekat, tako što ubrzavaju razvoj društava (u odnosu na šećer), podižu fiziološki kvalitet pčela i slično.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina.

Fondacija za zaštitu pčela pokrenula je inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela u Srbiji. Najavljeno je da će se u narednom periodu razgovarati s predstavinicima Saveza pčelarskih organizacija Srbije da bi se Ministarstvu poljoprivrede i zvanično poslao predlog o zaštiti pčela.

Po rečima Slobodana Čumića iz Društva pčelara Beograda, važno je da se pčele zaštite jer je protekla godina iz mnogo razloga bila loša, a pre svega su podbacili prinosi bagrema i suncokreta. U Savezu pčelarskih organizacija Vojvodine kažu da podržavaju inicijativu da se pomenuti zakon donese, pogotovo jer su veliki proizvođači meda u Srbiji pretrpeli ove godine gubitke i do 80 odsto.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Radomir Vlačo kaže da pčelari imaju velike gubitke zbog prekomernog korišćenja herbicida i insekticida.

– To pčelarima donosi velike nevolje jer preveliko korišćenje hemijskih sredstava koje koriste voćari i ratari, pogotovo kad su biljke u cvetanju, prouzorkuje trovanje pčela – kaže Vlačo. – Neretko se dešava da pčele takav nektar i polen donesu i skladište u košnicu pa u prolećnom razvoju društva pčele dođu u kontakt s tim medom, što dovodi do slabljenja zajednica i gubitaka.

Po njegovim rečima, potrebno je da se pri donošenju zakona o pčelama povede računa o tome da je neophodno da se poštuje procedura vezana za upotrebu hemijskih sredstava, da se to čini u meri u kojoj je propisano i da postoji i obaveza da se pčelari obaveste kada se biljke tretiraju da bi se košnice na vreme sklonile i pčele zaštitile.


Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi Slovenije predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak. Evropska unija je veliki potražilac meda i pored svoje proizvodnje od 250.000 tona godišnje, uveze još oko 200.000 tona, pokazuju podaci Evrostata.

U Privrednoj komori Srbije kažu da su loši vremenski uslovi protekle godine uslovili da je proizvodnja meda u Srbiji bila oko 53 odsto manja nego 2015, ali da je srpski med veoma tražen.

– Proizvedeno je oko 5.700 tona meda, a od toga je više od 2.100 tona izvezeno, uglavnom u zemlje EU, kazao je sekretar Udruženja za stočarstvo u PKS-u Nenad Budimirović. – Najbitnije je da se rad inspekcijskih organa fokusira na kvalitet meda jer ima dosta falsifikata.

Po njegovim rečima, neophodna je referentna laboratorija koja će kontrolistai med, a osim podsticajnih sredstava koje obezbeđuje država, potrebno je raditi na zaštiti geografskog porekla jer je to dodatna vrednost koja bi našim proizvođačima meda bila podsticaj za veći izvoz i veću proizvodnju.

Govoreći o kvalitetu meda, Vlačo ističe da je svaki prirodni med dobar, a da li je pravi zna se ako se kristališe, pošto se svaki pravi med kristališe, a vreme kristalizacije se razlikuje. Po njegovim rečima, da bi se povećala proizvodnja meda u Srbiji, potrebno je povećati površine pod pčelinjom pašom.

D. Mlađenović

Subvencija Ministarstva

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ove godine je visinu subvencija kojima podstiču proizvođače meda dodatno uvećalo 20 odsto. Podsticaji po košnici pčela iznose 720 dinara, a za organske proizvođače podsticaj po košnici je 1.008 dinara i isplaćuje se jednom godišnje. Po podacima Ministarstva poljoprivrede, podrška podsticajima za investicije u nabavku pčelarske opreme, košnica i rojeva iznosi 50 do 65 odsto od kupovne vrednosti.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30