Udruženje "Sačuvajmo pčele" i Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, uključeni su u akciju zaštite pčela u Srbiji od trovanja opasnim materijama, a traže i pomoć MUP-a i izmenu zakona.

Akcija će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezona, a kazne su ogromne ako se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje tretirano opasnim otrovom, neonikotinoidom.

Ovo je, u vidu upozorenjima poljoprivrednicima i voćarima, sada u vreme cvetanja i prskanja bilja, uputilo Udruženje "Sačuvajmo pčele" iz Jagodine, koga je potpisao predsednik Dejan Marković, uz napomenu da su ova sredstva "neretko falsifikovana".

Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, koja stižu krijumčarenjem, uglavnom sa dalekog istoka, ostvaljaju ogromne posledice na medonsonu pčelu u Srbiji, potpuno su uništile preko deset hiljada vrsta insekata a evropskog bumbara na našim prostorima gotvo više i da nema.

U Udruženju, rečeno je Tanjugu, da se "prodaja odvija i preko društvenih mreža i foruma" a krijumčari, u poslednje vreme, su trgovinu organizovali "koristeći aplikacije viber na android telefonima".

Posebno upozoravaju na uljanju repicu, prvu ozbiljniju pašu, na koju pčelari sele pčele.

Udruženje "Sačuvajmo pčele", koje je i članica koalicije Evrposke unije "Save the bees", upozorava poljoprivrednike i voćare, da su pčele veoma važan faktor u oprašivanju biljaka. Njihovim trovanjem znatno se umanjuju prinosi.

Ističu, i da u saradnji sa Ministarsvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i sa Fitosanitarnom inepskecijom, poduzimaju mere kontrole zasada, pre svega industrijskog bilja, uljane repice i suncokreta, i traže pomoć i MUP.

"Trgovina opasnim materijama, u ovom slučaju pesticidima, je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe i iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja sa MUP, kao i promena zakona u vezi samovoljnog tretmana sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koja mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi", objašnjavaju u Udruženju.

Oni navode da je Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede rešena da ove godine napravi preventivne akcije provere zasada uljane repice i suncokreta širom Srbije na prisustvo neonikotinoida.

Kao partner akcije, koja će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezone uključeno je Udruženje "Sačuvajmo pčele", čiji je zadatak da inspekciji dostavi tačno određene lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu.Svi troškovi analiza uzoraka obezbeđeni su iz budzeta Uprave za zaštitu bilja. Ukoliko se analizom pokaže da je bilje tretirano neonikotinoidima, kazne su ogromne, a stradenje pčela pada na vlasnike parcela, na kojim je korišćen ovaj preparat.

U Udruženju veruju, iako je teritorija velika, da neće biti prepreka da se uzmu uzorci sa mnogih parcela i poživaju upomoć "građane, pčelare i savesne poljoprivrednike".

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:788996-Akcija-zastite-pcela-od-trovanja-bice-velike-kazne

Za svaki treći zalogaj koji pojedemo pri obroku trebalo bi da zahvalimo pčelama. Umesto zahvalnosti, međutim, čovek je ovim vrednim insektima pružio – progon. Upotreba pesticida i herbicida, klimatske promene, uništavanje korovskih biljaka i mnogi drugi procesi doprineli su planetarnoj ugroženosti pčela do te mere da su ih međunarodne institucije stavile na crvene liste ugroženih vrsta. Onih kojima preti istrebljenje. A u slučaju da zaista nestanu, ista sudbina bi, prema procenama stručnjaka, zadesila i čoveka. I to za svega četiri godine.

Zbog toga, u mnogim svetskim gradovima je u poslednjih petnaestak godina došlo do procvata urbanog pčelarstva, odnosno masovnog postavljanja košnica na javnim mestima – krovovima zgrada, zdanjima institucija i u parkovima. S namerom da i Beograd uvrste na svetsku mapu urbanog pčelarstva, članovi Beogradskog udruženja pčelara (BUP) nedavno su pokrenuli servis „Urbane pčele”, ali i obuke za ovaj vid gajenja dragocenih insekata. Kako kaže Saša Grubić iz BUP-a, servis i obuka su namenjeni svim sugrađanima koji bi da udome ove insekte na svojim krovovima, terasama ili u dvorištima.

„Naša ideja je da po ugledu na svetske gradove, koji neguju urbano pčelarstvo organizovano i pod kontrolom gradskih pčelarskih organizacija, i mi omogućimo ljudima da drže određen broj košnica. Svako ko ima prostor na svom krovu, terasi ili u dvorištu može da kontaktira s nama. Ne mora čak ni da bude pčelar. Potom naši stručnjaci izlaze na teren i procene da li je moguće postaviti košnice. U zavisnosti od dogovora, košnice možemo i da obezbedimo, postavimo, obeležimo ih i održavamo. Jedna od ideja je da med delimo napola kako bi se pokrio deo troškova. Ali, građani mogu, ako žele, i da zadrže sav med. Otvoreni smo za dogovore, a ponuda važi i za društvenoodgovorne firme i institucije”, objašnjava Grubić, dodajući da već sada ima interesovanja, a da se ekspanzija očekuje u „špicu” proleća i na leto, kad je pčelarska sezona u jeku.

Prema njegovim rečima, gradovi danas postaju rezervati za pčele, jer se u urbanim sredinama ne koriste sredstva poput pojedinih pesticida i insekticida. To pokazuje i statistika, prema kojoj, uprkos planetarnoj ugroženosti ovih insekata, oni u gradovima ne izumiru. Štaviše, prinosi meda gradskih pčela su veći nego kod onih u ruralnim krajevima.

„Pčela se inače koristi i kao indikator zagađenja, jer njen organizam pri skupljanju meda filtrira i zadržava u sebi štetne materije. Analizom njenog tela možemo dobiti podatak o zagađenju sredine, što je opšta korist za građane od urbanog pčelarstva. S druge strane, u pčelinjim proizvodima tih materija nema. Tako da se vara onaj ko smatra da je med iz gradske sredine loš”, kaže Grubić.

U suprotnom, u Parizu ne bi postojao hotel koji med sa svog krova prodaje po ceni od 15 evra. Ovaj grad, inače, ima dugu istoriju urbanog pčelarstva otkako su 1856. postavljene prve košnice u Luksemburškoj bašti. One se danas nalaze na zdanjima poput Notr Dama, Muzeja Orse, Kovnice novca, opere... Pčele su udomljene na krovovima javnih zgrada i u mnogim drugim evropskim gradovima, od Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu, preko londonske Bakingemske palate, do nemačkog Bundestaga. Da ovakvi poduhvati doprinose međunarodnoj reputaciji, svedoči to što su urbani pčelari u Sloveniji i Norveškoj značajno doprineli da Ljubljana i Oslo ponesu zvanje Evropske zelene prestonice.

U međuvremenu, svi koji i sami žele da se oprobaju u udomljavanju i gajenju gradskih pčela, mogu da završe i kurs urbanog pčelarstva, takođe u organizaciji BUP-a, koji podrazumeva teorijsku nastavu i praktičnu obuku u pčelinjacima članova udruženja, od kojih se neki nalaze i na krovovima beogradskih zgrada.

„U Srbiji ne postoji srednjoškolsko obrazovanje za pčelare, što u Evropi nije slučaj jer je tamo prepoznata potreba za uvođenjem pčelarskog smera u srednje škole. To je jedan od razloga za pokretanje ovog kursa. Namera nam je i da na ovaj način iskoračimo iz strukovnih krugova. Stoga je obuka namenjena i onima koji bi da postanu profesionalni pčelari s više stotina košnica, ali i onima koji bi iz hobija ili ljubavi želeli da drže nekoliko košnica. Ideja je i da pokušamo da podmladimo struku jer je prosečna starost pčelara kod nas 60 godina”, kaže Grubić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426923/Gradovi-kao-rezervati-za-pcele

 

U cilju očuvanja pčelinjih društava, u periodu cvetanja voća i njegovog tretiranja hemijskim preparatima, neophodna je stroga kontrola stručnjaka, kao i saradnja sa pčelarskim udruženjima, rekla je Agenciji Beta savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović .

"Savremena poljoprivredna proizvodnja, zbog većih prinosa, zahteva i upotrebu zaštitnih hemijskih sredstava", rekla je Obradović.Ona je dodala da prekomerno i nekontrolisano tretiranje voćnih zasada ima za posledicu uništavanje pčelinjih društava i da su poljoprivrednici, na osnovu važećih zakonskih propisa, u obavezi da o planiranom tretiranju biljaka i voća preparatima otrovnim za pčele, obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od pet kilometara.

"Voćarima se preporučuje da u fazi cvetanja pre svega višnje i šljive ne koriste insekticide, a da fungicide, koji nisu otrovni za pčele, primenjuju u večernjim satima, rekla je Obradović.

Pčele imaju pozitivan uticaj na povećanje rodnosti po osnovu većeg broja oprašenih cvetova i zametnutih plodova, jer se oprašivanjem smešom polena sa većeg broja cvetova dobijaju krupniji, intenzivnije obojeni i pravilno oblikovani plodovi, odnosno plodovi veće tržišne vrednosti.

Prema rečima poljoprivrednih stručnjaka naučno je dokazano, a u praksi potvrđeno, da pčele kao oprašivači imaju nezamenjivu ulogu i presudan uticaj na broj i kvalitet zametnutih plodova, što znatno utiče na ekonomičnost voćarske proizvodnje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2019&mm=04&dd=06&nav_id=1526772

Pčelari u Pomoravlju i ovog proleća suočavaju se s pomorom pčela koje su, kako kažu, otrovane zbog ljudskog nemara i nesavesnog prskanja voća pesticidima. Stručnjaci podsećaju da je zakonom zabranjeno prskanje voća u vreme cvetanja preparatima koji su otrovni za pčele.

Porodica Jelić iz Miokovaca kod Čačka ostala je bez polovine svog pčelinjaka zbog trovanja pčela, pa je blizu 20 društava uništeno.

Dobrosav Jelić kaže da je štetu na pčelinjaku primetio pre nekoliko dana kada je pregledao košnice i navodi da je odmah posumnjao da je to zbog prskanja.

„Ljudi jednostavno nisu savesni, prskaju preko dana insekticidom. Trebaće mi mnogo vremena da se pčele oporave, a onda ću izgubiti i na voću i na količini meda. Po košnici sam imao 60.000 pčela, a posle ovog pomora oko 25.000”, rekao je Jelić za Prvu TV, a prenosi Tanjug.

Dodao je da je prošle godine iz 20 košnica prikupio oko tonu meda, a da ove godine ne očekuje više od 100 kilograma.

Predsednik Udruženja pčelara Čačka Sveto Stamenković napominje da je zakonom zabranjeno korišćenje preparata koji su otrovni za pčele u vreme cvetanja voćaka.

„Treba sačekati da voćke precvetaju i da u voćnjaku nema procvetalog korova, pa onda sprovesti tretiranje”, napominje Stamenković i savetuje da se prskanje voća obavlja isključivo noću. Tada nema isparenja, nema gubitaka, a ono što je najvažnije, pčele su zaštićene.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426354/Pomor-pcela-u-Pomoravlju-zbog-upotrebe-pesticida

 

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pokrenuli su kampanju Mesec zaštite pčela u cilju prikupljanja ideja i predloga za njihovo očuvanje, saopštio je NALED.

Tokom marta svi koji se bave pčelarstvom, poljoprivredom ili zaštitom životne sredine mogu da se uključe u javno-privatni dijalog o zaštiti pčela, kao i da učestvuju na okruglim stolovima u Beogradu, Novom Sadu i ČačkuPredsednik SPOS Rodoljub Živadinović rekao je da bi izumiranje pčela u Srbiji značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje.

"Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih bi sa naše trpeze nestala kvalitetna i zdrava hrana", kazao je Živadinović.

On je objasnio da do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi.

Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović kazala je da je pčelarstvo opterećeno i značajnom birokratijom koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja jer je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja.

"Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, kao i putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida, doprinesemo očuvanju zajednica pčela", rekla je Jovanović.

Navedeno je da je nepravilna upotreba pesticida prethodnih godina dovela do značajnog pada populacije pčela koje oprašuju više od 80% biljaka koje se koriste u ishrani.Proizvodnja meda u Srbiji pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017.

Kampanja Mesec zaštite pčela deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

U Srbiji posluje oko 20.000 pčelara koji uzgajaju 1,3 miliona pčela, a one godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/po%C4%8Dela-kampanja-za-o%C4%8Duvanje-p%C4%8Dela-u-srbiji

U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji se odlučuju za pčelarenje. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije godišnje po registrovanom pčelinjem društvu. Gazdinstvo Stevanović, osnovano je 2002. godine u selu Labukovu kod Svrljiga. U selu se mahom bave stočarstvom, ali na 560 metara nadmorske visine, u selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.
"Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara" – kaže na početku našeg razgovora, prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u selu Labukovu, Mihajlo. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se
tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana. Stevanović, ima 80 košnica, seleći je pčelar, jer kako ističe, mora seliti košnice ako se želi dobar prinos. ,,Seleći sam pčelar, selim pčele u zaječarski okrug, gde sakupljam bagremov i livadski med. Kod mene je sve organsko, strogo vodim računa o svemu.”
Pitali smo Mihajla, kao se bori protiv varoe?
"Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa. Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Ja koristim zadimljavanje i oksalnu kiselinu."

Po njegovim rešima oksalna kiselina je jedno od najboljih rešenja za organski tretman varoe, koja predstavlja najveći problem i u organskoj i u konvencionalnoj pčelarskoj industriji. Što se tiče prihrane, nekada do proleća ne prihranjuje, jer to radi pre zazimljavanja, ali ako je jesen specifična kao ova, duga i topla, onda pčele troše puno hrane, i možda bude potrebno prihranjivanje, i za to kako ističe naš sagovornik, koristi pogače. Zadovoljan je prinosom, prošle godine je bilo 20 kg bagremovog meda po košnici, livadskog je bilo 30 kg. Med na veliko prodaje ,,Timomedu” iz Knjaževca, ali
kako ističe, isplata kasni, mora dugo da čeka. Na veliko cena je 3 evra za livadski, i 4 evra za bagremov. Na malo prodaje u Beogradu, Nišu, i većim gradovima u Srbiji, cena je 600 dinara livadski, i 800 bagremov. Ako jedna godina bude dobra, može da pokrije dve loše godine.

"To je unosan posao, lep, i četvoročlana porodica može solidno da živi sa pedeset pčelinjih društava“, kaže Mihajlo Stevanović. Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji
i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje. Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke. Ali da se vratimo na početak.
Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi priuštite jednu lepu svesku koja će vam
poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima, ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda, treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom. Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti šećernim pogačamaKod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako. Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od
radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje. Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde
ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom. Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor:Agrobiznis magazin

Pčelari u Gračanici zabrinuti su za svoja pčelinja društva, jer zbog taksi Prištine od 100 odsto otežano se snabdevaju potrebnim reporomaterijalom za rad. da li će pčele preživeti na Kosovu i Metohiji, govorilo se na skupu Udruženja pčelara "Nukleus" iz Gračanice koje postoji tek godinu dana. Članovi ovog Udruženja izrazili su zabrinutost zbog mera Prištine o uvođenju taksi od 100 posto na srpske proizvode, jer se već suočavaju sa nemogućnošću nabavke osnovnog materijala za rad. Milan Đokić, predsednik Udruženja pčelara "Nukleus" kaže da su oni bili i ranije primorani da kupuju u centralnoj Srbiji, svu neophodnu prateću pčelarsku opremu kao što je i najglavniji - pčelinji vosak, nabavljaju se i razni preparati za tretiranje bolesti pčela.

- Međutim, sada sa novonastalom situacijom nema je veoma otežan rad sa pčelama - kaže Đokić i dodaje:

- Borimo se za egzistenciju, za opstanak, imamo puno pčelara kojima je pčelarstvo jedini novčani prihod, oni od toga izdržavaju svoje porodice - navodi Milan Đokić. Grigorije Stojanović, njegov kolega iz Udruženja "Nukleus" ističe da ako se ovako nastavi neće moći da nabave ni pogače za zimsku prehranu pčela, niti satne osnove, kao i drugi repromaterijal, košnice, ramove za društva, i misli da ove mere ne vode ničemu i verovatno će sve cene podići i poskupeće reporomaterijal. 

- na jednoj strani će biti naša nemogućnost da nabavimo potreban materijal, a ako i dođemo do potrebnih sredstava platićemo i duplo skuplje nego što je to bilo dosada - objašnjava situaciju Stojanović.  Uprkos svim problemima s kojima se sreću pčelari sa Kosova i Metohije ovom prilikom su uručena i priznanja zaslužnim pčelarima. Inače, Udruženje pčelara "Nukleus" iz Gračanice broji 15 članova.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prihranjivanje pčela belančevinama

 

Često se dešava da košnice odnosno pčele u njima nemaju dovoljno hrane koja sadrži belančevine kao što je to slučaj sa cvetnim prahom. Poznato je da u proleće ili biljke cvetaju kada su vremenski uslovi nepovoljni za pčele ili da nisu počele sa cvetanjem. Tada zalihe perge brzo nestaju. Ovo se često dešava u regionima gde se nalazi više poljoprivrednih useva nego samoniklog bilja. Usled nedostatka polena i perge dolazi do usporavanja rasta zajednice. Za prevazilaženje ovakvih problema pčele možemo odvoziti u mesta gde cvetaju rane medonosne biljke. Ovakve biljke su na primer livadske medonoše, šumsko žbunje, iva i druge vrste.

U ovom periodu treba imati u vidu da pčele ne lete daleko od pčelinjaka. Prihranjivanje pčela je komplikovanije jer nije moguće sjediniti ugljene hidrate i belančevine. Naime, u košnici u ovo vreme postoje dve grupe pčela: jedne koje halapljivo koriste polen a to su hraniteljice dok drugu grupu čine izletnice koje se hrane medom. Ukoliko bi se pojavio višak belančevinastih i drugih materija to ne bi odgovaralo izletnicama. Takodje, ako bi imali prejaku ishranu šećerom to ne bi odgovaralo hraniteljicama. Na osnovu svega ovoga iskustvo a i struka kaže da pčele možemo racionalno hraniti ako im dajemo odvojeno med i šećer od belančevina i vitamina.

-Prihranjivanje smesom meda i pergi-

Ova smesa daje se u periodu kada nema polena u prirodi a perge u gnezdu. Postupak pripreme se sastoji od mešanja 50% perge ili sveže cvetnog praha i 50% meda. Ovakva smesa ima izgled testa. Komadi od 500 do 800 grama spljošte se u obliku pogače debljine 2 do 3 cm. Kako ne bi delovi smese padali na dno košnice pogače se obavijaju gazom i stave na manje komade žičane mreže(20x30cm). Sve to se stavi neposredno na gornje letvice okvira. Ovakvu pogaču odozgo treba pokriti celofanom kako bi sprečili brzo isušivanje smese. Povrh pogače se stavlja i laneno platno. Ovakvu pogaču pčele utroše za 6 do 8 dana ukoliko je zajednica jaka. Postupak dodavanja smese se ponavlja sve do pojave polena u prirodi. Drugi način je umazivanje smese u prazne ćelije saća u blizini legla ili u prazno saće koje se odmah stavlja u košnicu pored zadnjeg okvira koji sadrži leglo. U ovom slučaju smesa treba da bude žitka. Pre nego što damo pčelama ovu prihranu dodajemo vodu i to na 1kg smese 200mililitara vode. Na ovaj način smesu ćemo razrediti i pčele će je brzo uzimati.

Prema istraživanjima stručnjaka ustanovljeno je da su pčele koje dobijaju ovakvu smesu izgradile više matičnjaka i ravnomernije održavale temperaturu. Stručnjaci kažu i da pčele dobijaju sve neophodne materije i uz to iskoršćavaju više hrane. Treba podsetiti da pčele instiktivno sakupljaju svaki med. Mednopergova smesa koju smo pripremili dovoljno je žitka da kod pčela izazove reakciju da je sakupe i slože u ćeliju. Polen koji je pčela uzela sa ovom smesom utiče na proizvodnju mleča za ishranu larvi i izlučivanju voska. Zanimljivo  istraživanje radio je B.M.Muzalevski iz instituta za pčelarstvo koji je ovim istraživanjem dokazao da se efikasnost mednopergove prihrane povećava ako joj se doda kuhinjska so i to samo 0,8 do 1 gram na jedan kilogram smese. Zahvaljujući dodavanju soli odmah se povećalo lučenje voska i to za 25%.

-Zamena za pergu-

Kada nema dovoljno polena u prirodi primećeno je da pčele rado odlaze u mlinove odakle donose brašno. Pčelari su to primetili pa počeli da prihranjuju brašnom. Međutim, ovo daje negativne rezultate jer je pojava sakupljanja brašna zapravo „greška instinkta“ i nema nikakvog efekta na razvoj pčela. Prema podacima koje je objavio M.Hajdak, najviše odnegovanih larvi bilo je ako se daje perga, upola manje ako se daje suvi kvasac a svega 25% učinka perge postigli su punomasno mleko i suva pavlaka. Ržano brašno u ovom istraživanju imalo je učinak nula larvi na dan. Iz dobijenih podataka može se zaključiti da suvi kvasac može zameniti polen za 50% a mleko za 20%. U narednom broju govorićemo više o tome kako brašno ipak može biti korisno za pčele.

IZVOR: Agrobiznis magazin

www.agrobiznis.rs 

Pčelarstvo je vrlo specifična grana poljoprivrede, a za bavljenje ovim poslom neophodna je velika ljubav, ali i znanje. Postoji oko 20.000 vrsta pčela koje nastanjuju sve kontinente na planeti osim Antartika. "Kako pčele pripremiš za zimu, tako ćeš vrcati med sledeće godine", jedno je od najvažnijih pravila u pčelarstvu. Svaki pčelar će vam reći da je priprema pčela i košnica za zimu najvazniji posao u godini, jer od toga zavisi njihov opstanak, obnavljanje pčelinje zajednice, i prinos meda u narednoj sezoni. Pčele koje su dobro zimovale tokom sezone sakupe i do 50 odsto više meda i ostalih pčelinjih proizvoda, nego one koje su iz zime izašle oslabljenje. Pčele u jesen nepovoljno reaguju na uznemiravanja, zato treba raditi pažljivo i nastojati da košnice budu što kraće otvorene.

Da li zimi treba skidati sneg sa košnica? Da li pčele zimi treba prehranjivati šećernim sirupom, šta kažu stručnjaci, a šta pčelari? Odgovor na ova, ali i mnoga druga pitanja možete pronaći u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30