Danas je u prostorijama Ambasade Republike Slovenije održana konferencija za medije povodom obeležavanja Svetskog dana pčela i bilateralnog susreta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, gospodina Branislava Nedimovića i ministarke poljoprivrede, šumarstva i hrane Republike Slovenije, dr. Aleksandre Pivec. Novinarima se pored ministara obratio i predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SOPS) Rodoljub Živadinović.

Pčele su jedan od najznačajnijih oprašivača – obezbeđuju hranu i bezbednost u ishrani, održivu poljoprivredu, raznolikost živog sveta, a isto tako doprinose i ublažavanju klimatskih promena i očuvanju životne sredine. Zaštita pčela i pčelarstva dugoročno doprinosi smanjenju siromaštva, gladi i očuvanju zdrave životne sredine i biodiverziteta.
Pčele nam obezbeđuju visoko kvalitetnu hranu (med, matični mleč i cvetni prah) i daju osnovu za druge proizvode koje koristimo u zdravstvu i šire (pčelinji vosak, propolis i pčelinji otrov). A pored toga pčele rade još mnogo šta!
Najveći doprinos pčela i drugih oprašivača je oprašivanje skoro tri četvrtine svih biljaka, od kojih proizvodimo 90 % svetske hrane. Trećina svetske proizvodnje hrane zavisna je od pčela, odnosno svaka treća kašičica hrane je zavisna od oprašivanja.
Biljne kulture koje su zavisne od oprašivanja su značajan izvor poljoprivrednih prihoda, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava. Milionima ljudi obezbeđuju radna mesta i dohodak.
Pčele imaju značajnu ulogu u očuvanju ekološke ravnoteže i biodiverziteta u prirodi. Oprašivanjem obezbeđuju i brinu o ekosistemima, životinjskim i biljnim vrstama, a doprinose i genetskoj i raznolikosti živog sveta.
Naučne studije dokazuju da su pčele sve ugroženije. Samo zajedničkim doprinosom možemo brinuti o njihovoj zaštiti i očuvanju njihovog životnog prostora.
Slovenija aktivno podržava takve napore, zato je u okviru Organizacije Ujedinjenih nacija (UN) predložila da se 20. maj proglasi Svetskim danom pčela. Srbija je bila među prvim državama koja je prepoznala značaj inicijative i podržala je. Nakon tri godine međunarodnih napora države članice Ujedinjenih nacija su krajem 2017. jednoglasno prihvatile predlog i proglasile 20. maj Svetskim danom pčela.
A zašto 20. maj? Na ovaj dan 1734. godine rodio se slovenački pčelar Anton Janša, pionir savremenog pčelarstva i jedan od najvećih pčelarskih stručnjaka.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na inicijativu udruženja pčelara i u saradnji sa Fitosanitarnom inspekcijom u toku je akcija zaštite pčela od trovanja opasnim materijama. Ukoliko se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje (pretežno seme suncokreta) bilo tretirano opasnim neonikotinoidima predviđene su vrlo rigorozne kazne od 700.000 do tri miliona dinara za firme, a za fizička lica od 35.000 do 50.000 dinara. Akcija će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezona, najavili su iz udruženja pčelara. Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, zabranjeni su u Evropi, pa i kod nas za upotrebu na otvorenom. Evropska komisija je prošle godine potpuno zabranila upotrebu tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotijanidin, inidakloprid i tijametoksam), insekticide koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane EFSA predstavljaju rizik za pčele. Oni se, međutim, kao i ostali neonikotinoidi mogu upotrebljavati u staklenicima. Problem je što razni poljoprivredni lobiji i dalje pružaju jak otpor potpunoj zabrani ovih insekticida.

Oni na tržište, osim legalno, stižu krijumčarenjem, uglavnom sa Dalekog istoka i njihova upotreba je ostavila ogromne posledice na medonosnu pčelu u Srbiji. Potpuno je uništeno više od deset hiljada vrsta insekata, a evropskog bumbara na našim prostorima gotovo više i da nema. Udruženja upozoravaju da se ovi insekticidi nabavljaju i preko društvenih mreža i foruma.

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije kaže da je najveći problem sa kojim se Srbija suočava godinama to što poljoprivrednici i dalje tretiraju seme suncokreta neonikotionoidima iako je zabranjeno da to čine na otvorenom.

–U Vojvodini u svakom selu imate po jednu kuću koja ima svoju „poljoprivrednu apoteku”. Zato imamo dva problema. Najpre da poljoprivrednici imaju mogućnost da kupe legalno insekticide i upotrebe ga kako nije predviđeno, a drugi da te preparate kupuju na crno i upotrebljavaju ga onako kako nije dozvoljeno – navodi Živadinović i dodaje da ovaj problem u Srbiji postoji od 2004.Evropska komisija je prošle godine potpuno zabranila upotrebu tri ozloglašena neonikotinoida na otvorenom prostoru (klotijanidin, inidakloprid i tijametoksam), insekticide koji prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane EFSA predstavljaju rizik za pčele
Iako su godinama upozoravali na ovaj problem, zabrana je stigla tek kada je Evropska unija donela takvu odluku.

Upitan kolika je šteta, odnosno o kojim razmerama uginuća pčela govorimo, predsednik SPOS-a odgovara da je to nemoguće utvrditi, jer pčelari koji su imali štetu to ne prijavljuju.

– Pčelari u Banatu su imali najviše problema, ali i to su podaci sa foruma. Mi smo apelovali na pčelare da prijave makar SPOS-u kako bismo imali preciznije podatke – kaže Živadinović i dodaje da kvalitet meda nije ugrožen i da su to pokazale i analize.

Udruženje „Sačuvajmo pčele” saopštilo je da će u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i Fitosanitarnom inspekcijom kontrolisati zasade, pre svega industrijskog bilja, uljane repice i suncokreta, a zatražili su i pomoć MUP-a.

– Trgovina opasnim materijama, u ovom slučaju pesticidima, je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe i iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja sa MUP-om, kao i promena zakona u vezi sa samovoljnim tretmanom sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koja mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi – objasnili su u ovom udruženju.

Udruženje će tokom kontrola imati zadatak da inspekciji dostavi tačne lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu. Svi troškovi analiza uzoraka obezbeđeni su iz budžeta Uprave za zaštitu bilja. U udruženju veruju, iako je teritorija velika, da neće biti prepreka da se uzmu uzorci sa mnogih parcela i pozivaju u pomoć građane, pčelare i savesne poljoprivrednike.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427850/Pocinje-borba-protiv-trovanja-pcela

Udruženje "Sačuvajmo pčele" i Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, uključeni su u akciju zaštite pčela u Srbiji od trovanja opasnim materijama, a traže i pomoć MUP-a i izmenu zakona.

Akcija će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezona, a kazne su ogromne ako se laboratorijskom analizom utvrdi da je bilje tretirano opasnim otrovom, neonikotinoidom.

Ovo je, u vidu upozorenjima poljoprivrednicima i voćarima, sada u vreme cvetanja i prskanja bilja, uputilo Udruženje "Sačuvajmo pčele" iz Jagodine, koga je potpisao predsednik Dejan Marković, uz napomenu da su ova sredstva "neretko falsifikovana".

Neonikotinoidi, u sredstvima za zaštitu bilja, koja stižu krijumčarenjem, uglavnom sa dalekog istoka, ostvaljaju ogromne posledice na medonsonu pčelu u Srbiji, potpuno su uništile preko deset hiljada vrsta insekata a evropskog bumbara na našim prostorima gotvo više i da nema.

U Udruženju, rečeno je Tanjugu, da se "prodaja odvija i preko društvenih mreža i foruma" a krijumčari, u poslednje vreme, su trgovinu organizovali "koristeći aplikacije viber na android telefonima".

Posebno upozoravaju na uljanju repicu, prvu ozbiljniju pašu, na koju pčelari sele pčele.

Udruženje "Sačuvajmo pčele", koje je i članica koalicije Evrposke unije "Save the bees", upozorava poljoprivrednike i voćare, da su pčele veoma važan faktor u oprašivanju biljaka. Njihovim trovanjem znatno se umanjuju prinosi.

Ističu, i da u saradnji sa Ministarsvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i sa Fitosanitarnom inepskecijom, poduzimaju mere kontrole zasada, pre svega industrijskog bilja, uljane repice i suncokreta, i traže pomoć i MUP.

"Trgovina opasnim materijama, u ovom slučaju pesticidima, je krivično delo, njihova kupoprodaja takođe i iz tih razloga potrebna nam je potpuna saradnja sa MUP, kao i promena zakona u vezi samovoljnog tretmana sa nepoznatom dozom upotrebe ovih sredstava koja mogu ozbiljno da ugroze i zdravlje ljudi", objašnjavaju u Udruženju.

Oni navode da je Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede rešena da ove godine napravi preventivne akcije provere zasada uljane repice i suncokreta širom Srbije na prisustvo neonikotinoida.

Kao partner akcije, koja će trajati tokom čitave pčelarsko pašne sezone uključeno je Udruženje "Sačuvajmo pčele", čiji je zadatak da inspekciji dostavi tačno određene lokacije sa kojih će biti uzeti uzorci i poslati u laboratoriju na analizu.Svi troškovi analiza uzoraka obezbeđeni su iz budzeta Uprave za zaštitu bilja. Ukoliko se analizom pokaže da je bilje tretirano neonikotinoidima, kazne su ogromne, a stradenje pčela pada na vlasnike parcela, na kojim je korišćen ovaj preparat.

U Udruženju veruju, iako je teritorija velika, da neće biti prepreka da se uzmu uzorci sa mnogih parcela i poživaju upomoć "građane, pčelare i savesne poljoprivrednike".

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:788996-Akcija-zastite-pcela-od-trovanja-bice-velike-kazne

Za svaki treći zalogaj koji pojedemo pri obroku trebalo bi da zahvalimo pčelama. Umesto zahvalnosti, međutim, čovek je ovim vrednim insektima pružio – progon. Upotreba pesticida i herbicida, klimatske promene, uništavanje korovskih biljaka i mnogi drugi procesi doprineli su planetarnoj ugroženosti pčela do te mere da su ih međunarodne institucije stavile na crvene liste ugroženih vrsta. Onih kojima preti istrebljenje. A u slučaju da zaista nestanu, ista sudbina bi, prema procenama stručnjaka, zadesila i čoveka. I to za svega četiri godine.

Zbog toga, u mnogim svetskim gradovima je u poslednjih petnaestak godina došlo do procvata urbanog pčelarstva, odnosno masovnog postavljanja košnica na javnim mestima – krovovima zgrada, zdanjima institucija i u parkovima. S namerom da i Beograd uvrste na svetsku mapu urbanog pčelarstva, članovi Beogradskog udruženja pčelara (BUP) nedavno su pokrenuli servis „Urbane pčele”, ali i obuke za ovaj vid gajenja dragocenih insekata. Kako kaže Saša Grubić iz BUP-a, servis i obuka su namenjeni svim sugrađanima koji bi da udome ove insekte na svojim krovovima, terasama ili u dvorištima.

„Naša ideja je da po ugledu na svetske gradove, koji neguju urbano pčelarstvo organizovano i pod kontrolom gradskih pčelarskih organizacija, i mi omogućimo ljudima da drže određen broj košnica. Svako ko ima prostor na svom krovu, terasi ili u dvorištu može da kontaktira s nama. Ne mora čak ni da bude pčelar. Potom naši stručnjaci izlaze na teren i procene da li je moguće postaviti košnice. U zavisnosti od dogovora, košnice možemo i da obezbedimo, postavimo, obeležimo ih i održavamo. Jedna od ideja je da med delimo napola kako bi se pokrio deo troškova. Ali, građani mogu, ako žele, i da zadrže sav med. Otvoreni smo za dogovore, a ponuda važi i za društvenoodgovorne firme i institucije”, objašnjava Grubić, dodajući da već sada ima interesovanja, a da se ekspanzija očekuje u „špicu” proleća i na leto, kad je pčelarska sezona u jeku.

Prema njegovim rečima, gradovi danas postaju rezervati za pčele, jer se u urbanim sredinama ne koriste sredstva poput pojedinih pesticida i insekticida. To pokazuje i statistika, prema kojoj, uprkos planetarnoj ugroženosti ovih insekata, oni u gradovima ne izumiru. Štaviše, prinosi meda gradskih pčela su veći nego kod onih u ruralnim krajevima.

„Pčela se inače koristi i kao indikator zagađenja, jer njen organizam pri skupljanju meda filtrira i zadržava u sebi štetne materije. Analizom njenog tela možemo dobiti podatak o zagađenju sredine, što je opšta korist za građane od urbanog pčelarstva. S druge strane, u pčelinjim proizvodima tih materija nema. Tako da se vara onaj ko smatra da je med iz gradske sredine loš”, kaže Grubić.

U suprotnom, u Parizu ne bi postojao hotel koji med sa svog krova prodaje po ceni od 15 evra. Ovaj grad, inače, ima dugu istoriju urbanog pčelarstva otkako su 1856. postavljene prve košnice u Luksemburškoj bašti. One se danas nalaze na zdanjima poput Notr Dama, Muzeja Orse, Kovnice novca, opere... Pčele su udomljene na krovovima javnih zgrada i u mnogim drugim evropskim gradovima, od Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu, preko londonske Bakingemske palate, do nemačkog Bundestaga. Da ovakvi poduhvati doprinose međunarodnoj reputaciji, svedoči to što su urbani pčelari u Sloveniji i Norveškoj značajno doprineli da Ljubljana i Oslo ponesu zvanje Evropske zelene prestonice.

U međuvremenu, svi koji i sami žele da se oprobaju u udomljavanju i gajenju gradskih pčela, mogu da završe i kurs urbanog pčelarstva, takođe u organizaciji BUP-a, koji podrazumeva teorijsku nastavu i praktičnu obuku u pčelinjacima članova udruženja, od kojih se neki nalaze i na krovovima beogradskih zgrada.

„U Srbiji ne postoji srednjoškolsko obrazovanje za pčelare, što u Evropi nije slučaj jer je tamo prepoznata potreba za uvođenjem pčelarskog smera u srednje škole. To je jedan od razloga za pokretanje ovog kursa. Namera nam je i da na ovaj način iskoračimo iz strukovnih krugova. Stoga je obuka namenjena i onima koji bi da postanu profesionalni pčelari s više stotina košnica, ali i onima koji bi iz hobija ili ljubavi želeli da drže nekoliko košnica. Ideja je i da pokušamo da podmladimo struku jer je prosečna starost pčelara kod nas 60 godina”, kaže Grubić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426923/Gradovi-kao-rezervati-za-pcele

 

U cilju očuvanja pčelinjih društava, u periodu cvetanja voća i njegovog tretiranja hemijskim preparatima, neophodna je stroga kontrola stručnjaka, kao i saradnja sa pčelarskim udruženjima, rekla je Agenciji Beta savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović .

"Savremena poljoprivredna proizvodnja, zbog većih prinosa, zahteva i upotrebu zaštitnih hemijskih sredstava", rekla je Obradović.Ona je dodala da prekomerno i nekontrolisano tretiranje voćnih zasada ima za posledicu uništavanje pčelinjih društava i da su poljoprivrednici, na osnovu važećih zakonskih propisa, u obavezi da o planiranom tretiranju biljaka i voća preparatima otrovnim za pčele, obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od pet kilometara.

"Voćarima se preporučuje da u fazi cvetanja pre svega višnje i šljive ne koriste insekticide, a da fungicide, koji nisu otrovni za pčele, primenjuju u večernjim satima, rekla je Obradović.

Pčele imaju pozitivan uticaj na povećanje rodnosti po osnovu većeg broja oprašenih cvetova i zametnutih plodova, jer se oprašivanjem smešom polena sa većeg broja cvetova dobijaju krupniji, intenzivnije obojeni i pravilno oblikovani plodovi, odnosno plodovi veće tržišne vrednosti.

Prema rečima poljoprivrednih stručnjaka naučno je dokazano, a u praksi potvrđeno, da pčele kao oprašivači imaju nezamenjivu ulogu i presudan uticaj na broj i kvalitet zametnutih plodova, što znatno utiče na ekonomičnost voćarske proizvodnje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2019&mm=04&dd=06&nav_id=1526772

Pčelari u Pomoravlju i ovog proleća suočavaju se s pomorom pčela koje su, kako kažu, otrovane zbog ljudskog nemara i nesavesnog prskanja voća pesticidima. Stručnjaci podsećaju da je zakonom zabranjeno prskanje voća u vreme cvetanja preparatima koji su otrovni za pčele.

Porodica Jelić iz Miokovaca kod Čačka ostala je bez polovine svog pčelinjaka zbog trovanja pčela, pa je blizu 20 društava uništeno.

Dobrosav Jelić kaže da je štetu na pčelinjaku primetio pre nekoliko dana kada je pregledao košnice i navodi da je odmah posumnjao da je to zbog prskanja.

„Ljudi jednostavno nisu savesni, prskaju preko dana insekticidom. Trebaće mi mnogo vremena da se pčele oporave, a onda ću izgubiti i na voću i na količini meda. Po košnici sam imao 60.000 pčela, a posle ovog pomora oko 25.000”, rekao je Jelić za Prvu TV, a prenosi Tanjug.

Dodao je da je prošle godine iz 20 košnica prikupio oko tonu meda, a da ove godine ne očekuje više od 100 kilograma.

Predsednik Udruženja pčelara Čačka Sveto Stamenković napominje da je zakonom zabranjeno korišćenje preparata koji su otrovni za pčele u vreme cvetanja voćaka.

„Treba sačekati da voćke precvetaju i da u voćnjaku nema procvetalog korova, pa onda sprovesti tretiranje”, napominje Stamenković i savetuje da se prskanje voća obavlja isključivo noću. Tada nema isparenja, nema gubitaka, a ono što je najvažnije, pčele su zaštićene.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426354/Pomor-pcela-u-Pomoravlju-zbog-upotrebe-pesticida

 

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) pokrenuli su kampanju Mesec zaštite pčela u cilju prikupljanja ideja i predloga za njihovo očuvanje, saopštio je NALED.

Tokom marta svi koji se bave pčelarstvom, poljoprivredom ili zaštitom životne sredine mogu da se uključe u javno-privatni dijalog o zaštiti pčela, kao i da učestvuju na okruglim stolovima u Beogradu, Novom Sadu i ČačkuPredsednik SPOS Rodoljub Živadinović rekao je da bi izumiranje pčela u Srbiji značilo direktan ekonomski gubitak od 148 miliona evra godišnje.

"Pčele su najbolji pokazatelj bezbedne životne sredine za čoveka jer mogu da žive samo u zdravom i čistom okruženju. Bez njih bi sa naše trpeze nestala kvalitetna i zdrava hrana", kazao je Živadinović.

On je objasnio da do trovanja pčela najčešće dolazi usled prakse zaprašivanja krpelja i komaraca iz vazduha ili neodgovorne upotrebe pesticida u poljoprivredi.

Izvršna direktorka NALED Violeta Jovanović kazala je da je pčelarstvo opterećeno i značajnom birokratijom koja onemogućava rešavanje pitanja trovanja jer je za pomeranje košnica iz zone zaprašivanja potrebno pribaviti niz odobrenja.

"Cilj je da kroz unapređenje regulatornog okvira, jačanje kapaciteta inspekcija, kao i putem edukacije poljoprivrednika, privrede i lokalnih samouprava o opasnostima korišćenja pesticida, doprinesemo očuvanju zajednica pčela", rekla je Jovanović.

Navedeno je da je nepravilna upotreba pesticida prethodnih godina dovela do značajnog pada populacije pčela koje oprašuju više od 80% biljaka koje se koriste u ishrani.Proizvodnja meda u Srbiji pala je sa 12.000 tona u 2015. na 7.000 tona u 2017.

Kampanja Mesec zaštite pčela deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

U Srbiji posluje oko 20.000 pčelara koji uzgajaju 1,3 miliona pčela, a one godišnje proizvedu 7.000 tona meda.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/po%C4%8Dela-kampanja-za-o%C4%8Duvanje-p%C4%8Dela-u-srbiji

U svrljiškom kraju, u potrazi za poslom, sve je više onih koji se odlučuju za pčelarenje. Iz lokalnog budžeta redovno stiže pomoć u opremi, a od Ministarstva poljoprivrede subvencije godišnje po registrovanom pčelinjem društvu. Gazdinstvo Stevanović, osnovano je 2002. godine u selu Labukovu kod Svrljiga. U selu se mahom bave stočarstvom, ali na 560 metara nadmorske visine, u selu Labukovo, nalazi se manastir Svetog Vaznesenja gospodnjeg iz 13. veka. Pokraj zidina starog manastira nedavno je podignut novi, a na hiljade vernika iz cele zemlje u njemu pronalazi mir u molitvi, ali i pomoć po koju najčešće dolaze bolesni i parovi bez dece.
"Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelara" – kaže na početku našeg razgovora, prilikom obilaska njegovog pčelinjaka u selu Labukovu, Mihajlo. Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se
tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana. Stevanović, ima 80 košnica, seleći je pčelar, jer kako ističe, mora seliti košnice ako se želi dobar prinos. ,,Seleći sam pčelar, selim pčele u zaječarski okrug, gde sakupljam bagremov i livadski med. Kod mene je sve organsko, strogo vodim računa o svemu.”
Pitali smo Mihajla, kao se bori protiv varoe?
"Postoji više mogućnosti za tretiranje varoa. Svaki pčelar se sa ovim problemom bori na svoj način, koji je za njega najbolji, najlakši ili najefikasniji. Ja koristim zadimljavanje i oksalnu kiselinu."

Po njegovim rešima oksalna kiselina je jedno od najboljih rešenja za organski tretman varoe, koja predstavlja najveći problem i u organskoj i u konvencionalnoj pčelarskoj industriji. Što se tiče prihrane, nekada do proleća ne prihranjuje, jer to radi pre zazimljavanja, ali ako je jesen specifična kao ova, duga i topla, onda pčele troše puno hrane, i možda bude potrebno prihranjivanje, i za to kako ističe naš sagovornik, koristi pogače. Zadovoljan je prinosom, prošle godine je bilo 20 kg bagremovog meda po košnici, livadskog je bilo 30 kg. Med na veliko prodaje ,,Timomedu” iz Knjaževca, ali
kako ističe, isplata kasni, mora dugo da čeka. Na veliko cena je 3 evra za livadski, i 4 evra za bagremov. Na malo prodaje u Beogradu, Nišu, i većim gradovima u Srbiji, cena je 600 dinara livadski, i 800 bagremov. Ako jedna godina bude dobra, može da pokrije dve loše godine.

"To je unosan posao, lep, i četvoročlana porodica može solidno da živi sa pedeset pčelinjih društava“, kaže Mihajlo Stevanović. Osnovni i glavni proizvodi malenih i vrednih pčela su: Med koji je najpoznatiji
i najbolji pčelinji proizvod pčele medarice. Cvetovi biljaka, svojim žlezdama nektarijama, luče nektar koji privlači kukce i pčele na oprašivanje. Pčele kao najbrojniji oprašivači takođe sakupljaju nektar i odlažu ga u stanice saća. Propolis nastaje tako da pčele sakupljaju razne smolaste stvari sa biljaka u svojoj okolini i donose ih u košnicu. Tim istim smolama dodaju razne arome kako bi nastao propolis.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pčelarstvo je već duži niz godina u usponu, a na to ima uticaj niz faktora, pre svega priroda koja omogućava bavljenje ovim poslom, a sa druge strane država koja kroz subvencije daje podsticaje. Savez pčelarskih organizacija Srbije, je jedna od retkih organizacija koja svojim članovima i aktivnostima obezbeđuje napredak struke. Ali da se vratimo na početak.
Šta pčelar treba da ima kada započinje svoju karijeru. Pored alata, košnica i naravno pčelinjeg društva, obavezno sebi priuštite jednu lepu svesku koja će vam
poslužiti kao pčelarski dnevnik, odnosno podsetnik šta ste uradili, videli ili planirali da uradite. Možda će u početku biti lako, kada imate dve ili tri košnice, ali ako ste pravi pčelar, vrlo brzo če te imati barem dvadeset društava, a to već predstavlja ozbiljan izazov i za najinteligentnije. Zato smo ovoj priči i dali naslov „pametan piše a glup pamti“. Neki pčelari vole da sebi ostave poruke na košnicama, papirićima, ali to je na duge staze pogrešno, jer poruke na košnicama blede i brišu se, papirići se gube, a sveska koju ćete koristiti na kraju će uvek biti lepa uspomena na dan kad ste postali pčelar.
Svaki pregled košnice treba da ima neki svoj razlog. Recimo, prvi se radi što ranije kada temperature budu oko 15 °C. Sa sobom poneti sve što je potrebno od
opreme i dimilicom najpre kroz donje leto ubaciti nekoliko mlazeva dima. Zatim, kada podignemo poklopnu dasku, takođe uduvati dim, pa početi pregled. Prvi
pregled treba da je letimičan i kratkotrajan, proveriti da li društvo ima maticu, koliko ima meda i opšte stanje. Društvo koje ima maticu, prema iskustvu pčelara, odmah zabruji po otvaranju poklopca i brzo se smiri dok ono koje nema maticu bruji i dalje. Takođe, ako izvadite okvir iz ovakve košnice možete videti kako pčele podrhtavaju sa krilima. Ukoliko nedostaje hrane treba dodati rezervni okvir sa medom, a ako ga nemate uzmite iz neke druge košnice koja je jača i prihranite sa jednim litrom toplog sirupa. Kod malog pregleda proverite i da li ima plesnivog saća i odmah ga odstranite, očistite leto i u dnevnik obavezno unesite zapažanja.
Nakon malog pregleda obično za sedam do deset dana radi se veliki pregled. Ovim pregledom ponavljamo sve iz malog pregleda ali detaljno proveravamo maticu koja ako je leglo dobro imamo pravilno raspoređene krugove. U slučaju da je nema ili loše zalaže jaja bez odlaganja treba pristupiti popravci ili likvidaciji. Obično se savetuje pripajanje društvima srednje jačine. Ukoliko se primeti da društvo ima dosta pčela, dobru maticu a malo meda, treba ga prihraniti. Ukoliko nemamo med u saću do samog legla sa obe strane staviti okvir ispunjen gustim šećernim sirupom. Kad spoljašnja temperatura poraste, pčele prihranjivati šećernim sirupom koji treba sipati u hranilicu. Ukoliko ipak bude hladnijih dana prihranjivanje nastaviti šećernim pogačamaKod ocenjivanja jačine društva treba imati u vidu i broj ulica saća koje pčele zaposedaju. Kod slabog društva one zauzimaju četiri do pet ulica, šest do sedam u srednje jakom društvu, a ako ih ima preko sedam tada kažemo da je društvo jako. Kvalitet saća takođe ukazuje na kvalitet pčelinjeg gnezda. Saće treba da bude od
radiličkih ćelija i da nije previše staro, da nije polomljeno, iskrivljeno i buđavo. Treba imati u vidu i činjenicu da se nekada dogodi da pčele same zamenjuju iscrpljene i stare matice, ali imajući u vidu da te matice uglavnom stradaju jer je vreme loše i ima malo trutova, ovakvom društvu treba pomoći dodavanjem dva okvira legla sa pčelama i maticama. Matica treba da bude zatvorena u žičani kavez koji se prekriva novinskim papirom. Dok pčele budu progrizle papir i pustile maticu doći će i do prihvatanja matice. Ako je došlo do pojave ušećerenog meda u saću, takvo saće otklopiti i ostaviti u mlakoj vodi najmanje tri sata, izvaditi i dobro ocediti i predveče staviti u košnice. Za dan ili dva pčele će preraditi i ponovo ćemo imati tečni med.
O zdravlju legla možemo steći utisak na osnovu boje legla. Ako je boja promenjena ili crvići ne zauzimaju pravilan položa, poklopčići su ugnuti, probušeni ili pegavi, budite sigurni da je leglo bolesno. Ako imate ovakvu situaciju hitno započnite lečenje ili likvidaciju društva. Pronalaženje matice je izuzetno važan
posao i ponekad iziskuje dosta vremena. Da bi se pronašla brzo, kroz donje leto ubacite nekoliko malzeva dima i ona će krenuti naviše. Dakle, odmah po nadimljavanju sa donje strane otvorite košnicu i izvadite krajnji okvir. Po vađenju okvira, razmaći okvire da bi se izbeglo gnječenje. Prema iskustvu matica do podne obično bude u sredini legla a drugom delu dana na krajnjim okvirima ili okvirima sa medom. Važan deo posla velikog pregleda čini i čišćenje podnjača od mrtvih pčela. Ovaj posao je lak kod košnica koje imaju pokretnu podnjaču jednostavnom zamenom sa rezervnom i tako redom dok ne očistite sve. Ako su podnjače nepokretne koristimo rezervnu košnicu sa kakvim inače pčelarimo. Košnicu dobro opaliti novinskim papirom a potom u nju prebaciti jedno društvo, zatim tu košnicu očistiti pa nju koristiti i tako redom dok ne očistimo sve košnice. Prilikom velikog pregleda sav vosak i propolis koji stoji tamo gde
ne treba ukloniti a ostrugani vosak prvom prilikom pretopiti. Da bi izbegli situaciju da pčele po košnici izgrađuju saće ili lepe propolisom premažite takva mesta vazelinom ili rastopljenim parafinom. Radi uvećanja prolećne nosivosti potrebno je pregraditi maticu pomoću pregradne daske sa leglom na pet do šest okvira. Sa početkom sezone odnosno paše, pčelama treba obezbediti vodu.

Izvor:Agrobiznis magazin

Pčelari u Gračanici zabrinuti su za svoja pčelinja društva, jer zbog taksi Prištine od 100 odsto otežano se snabdevaju potrebnim reporomaterijalom za rad. da li će pčele preživeti na Kosovu i Metohiji, govorilo se na skupu Udruženja pčelara "Nukleus" iz Gračanice koje postoji tek godinu dana. Članovi ovog Udruženja izrazili su zabrinutost zbog mera Prištine o uvođenju taksi od 100 posto na srpske proizvode, jer se već suočavaju sa nemogućnošću nabavke osnovnog materijala za rad. Milan Đokić, predsednik Udruženja pčelara "Nukleus" kaže da su oni bili i ranije primorani da kupuju u centralnoj Srbiji, svu neophodnu prateću pčelarsku opremu kao što je i najglavniji - pčelinji vosak, nabavljaju se i razni preparati za tretiranje bolesti pčela.

- Međutim, sada sa novonastalom situacijom nema je veoma otežan rad sa pčelama - kaže Đokić i dodaje:

- Borimo se za egzistenciju, za opstanak, imamo puno pčelara kojima je pčelarstvo jedini novčani prihod, oni od toga izdržavaju svoje porodice - navodi Milan Đokić. Grigorije Stojanović, njegov kolega iz Udruženja "Nukleus" ističe da ako se ovako nastavi neće moći da nabave ni pogače za zimsku prehranu pčela, niti satne osnove, kao i drugi repromaterijal, košnice, ramove za društva, i misli da ove mere ne vode ničemu i verovatno će sve cene podići i poskupeće reporomaterijal. 

- na jednoj strani će biti naša nemogućnost da nabavimo potreban materijal, a ako i dođemo do potrebnih sredstava platićemo i duplo skuplje nego što je to bilo dosada - objašnjava situaciju Stojanović.  Uprkos svim problemima s kojima se sreću pčelari sa Kosova i Metohije ovom prilikom su uručena i priznanja zaslužnim pčelarima. Inače, Udruženje pčelara "Nukleus" iz Gračanice broji 15 članova.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31