Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ), Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj jugoistočne Evrope i Savez pčelarskih organizacija Srbije organizuju Okrugle stolove na temu borbe protiv trovanja pčela u Beogradu, Surdulici i Bosilegradu. Danas, 8. novembra 2019. godine, u Bosilegradu, održan je treći okrugli sto o trovanju pčela uz podršku GIZ-a.

Skupu je prisustvovalo 60 pčelara i voćara.

Ispred Ministarstva poljoprivrede učestvovao je Nebojša Ristić iz poljoprivredne inspekcije iz Beograda. Iz PSSS Vranje prisustvovali su Nebojša Mladenović i Robert Širtov.

Učesnike današnjeg Okruglog stola je pozdravio i kao dugogodišnji pčelar učestvovao u radu predsednik opštine Bosilegrad Vladimir Zaharijev. Prisustvovao je i zamenik predsednika opštine Stefan Stojkov, kao i predsednik Skupštine opštine Slavčo Vladimirov. Skupu je prisustvovala i Rada Đorđević iz veterinarske ambulante.

U radu Okruglog stola učestvovali su: Irena Džimrevska iz makedonskog GIZ-a koji je finansijer ovih okruglih stolova, načelnik veterinarske inspekcije Zoran Ivanović, dr Goran Jevtić, Institut za krmno bilje Kruševac i Siniša Ilinčić, dipl. inženjer zaštite bilja.

Moderator okruglog stola je i ovog puta bila Aleksandra Sekulović iz NALED-a, koja vodi četvorogodišnji projekat koji je SPOS dobio kod NALED-a sa istim ciljem kroz široki javno-privatni dijalog, te se zahvaljujemo njoj i Violeti Jovanović izvršnoj direktorki NALED-a što su prihvatile da učestvuju, radi razmene iskustava i informacija, jer svi stremimo ka što efikasnijem rešavanju ovog problema.

U diskusiji je učestvovao veliki broj prisutnih, sa vrlo konkretnim i konstruktivnim predlozima, na osnovu kojih će se formirati konačna strategija SPOS-a i Odbora za zaštitu pčela SPOS-a u borbi protiv trovanje pčela.

Trečem okruglom stolu su od medija prisustvovali Radio Bosilegrad, Event produkcija, portal Far iz Dimitrovgrada, kao i novinsko izdavačka kuća Bratstvo.

Nakon završetka i trećeg okrugla stola, sačiniće se odgovarajuća dokumenta sa predlozima za rešavanje problema, koja će se koristiti u pregovorima sa donosiocima odluka na različitim nivoima, kao i u aktivnostima koje će SPOS sprovoditi u narednom periodu u borbi za spas pčela.

Upućujemo veliku zahvalnost GIZ-u i Ministarstvu poljoprivrede što su nakon dobrog predstavljanja kompleksnosti i veličine problema, odlučili da nam sistemski pomognu u suzbijanju trovanja pčela.

Izvor:http://spos.info/odrzan-treci-okrugli-sto-o-trovanju-pcela/

Neadekvatna upotreba pesticida i tretman komaraca jeftinijim preparatima prave nemerljive štete pčelarima u Srbiji, a samo na dve lokacije otrovano je nedavno preko tri hiljade košnica, rekao je za Tanjug predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Pčelari, stručnjaci za pčelarstvo i predstavnici nadležnih struktura države održali su du nedelju, 3. novembra, skup u Beogradu čiji je moto "Čuvanjem pčela čuvamo sebe" na kome se razgovaralo o boljoj saradnji i dodatnim merama kako bi se pčele kao važni oprašivaci zaštitili od pesticida.

Živadinović je apelovao na pčelare da svako trovanje pčela prijave, a ne samo velika, da bi se znalo stvarno stanje na terenu.

- Država hoće da nam pomogne i donet je novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja koji je uveo neke nove restrikcije i bolju kontrolu, međutim sve to treba primeniti na terenu i zato treba svi da radimo bismo izdejstvovali cilj - rekao je Živadinović.

Kako je naglasio, najveći problem je dokazati trovanje što znači utvrditi ko je trovao pčele i kojim sredstvom, javiti inspekcijama da izađu na vreme da bi bilo dokaza za tužbe.

- Mi smo imali pojave da su pčelari tužili krivce ali nisu uspeli da dobiju jer nisu imali dovoljno dokaza - kaže Živadinović i dodaje da je na traženje pčelara država poboljšala rad inspekcija.

Da se ne bi dogodilo da pčelar koji je imao ogromnu štetu zbog trovanja izgubi na sudu pa mora da plati još 20.000 EUR troškova moraju se imati dokazi koje verifikuju nadležni organi, smatra on.

- Mi predlažemo državi da se zakonski proces dokazivanja pojednostavi jer pčelar nije pravnik a trovanja su česta - zaključio je on.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević konstatovao je da je pčelarstvo uz podršku države poslednjih godina napredovalo i da sada u Srbiji ima oko milion košnica.

- Pčele su važne i u voćarskoj i ratarskoj proizvodnji kao oprašivači i treba dalje razvijati i gajiti pčelarstvo a nažalost ponekad dolazi do zloupotreba zbog neodgovornosti pojedinaca - konstatovao je on i dodao da to država mora da sankcioniše.

On je naglasio da je potpuno jasno da je tretiranje preparatima za zaštitu bilja a pre svega insekticidima u fazi cvetanja biljaka - zabranjeno, a da se isključivo može vršiti noću u fazi bujne vegetacije.

- Zakon je jasan, kaznene odredbe su takođe precizirane, prosto moramo se boriti protiv tako negativnih pojava - rekao je on.

Skup u Beogradu deo je podrške razvoju sela u regionu Zapadnog Balkana iz koje stoji nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) čija predstavnica Irena Džimrevska iz Makedonije je naglasila da je nekontrolisana upotreba pesticida problem čitavog Balkana.

- Ideja je da na jednom mestu skupimo i pčelare i voćare, odnosno poljoprivredne proizvođače, predstavnike ministarstva poljoprivrede, poljoprivredne i veterinarske inspekcije da se razgovara i pronađu adekvatna rešenja i konkretne mere kako bi zaštitili pčele - rekla je ona.

Kako je precizirala adekvatne mere bi bile zabrana pesticida koje su štetne za pčele.

Prema najavama u Srbiji će na ovu temu biti razgovarano na još skupa koji će biti održani u Surdulici i Bosilevgradu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2679117/pcelarima-tesko-da-dokazu-trovanje-pcela-traze-jednostavniji-zakonski-proces-dokazivanja

Što se tiče radova na pčelinjaku u oktobru, uradite sve što ste propustili do sada. Zato bi trebalo da se uradi sve što može povoljno da utiče na pravilno zimovanje i solidan prolećni razvoj.
Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period. Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je:
- jaka pčelinja društva i nukleusi - dobra starosna struktura pčela - potrebna količina i kvalitet hrane - mlada matica. Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje.
Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. Kada je reč o ispravnosti košnica, najviše pažnje treba posvetiti podnjači i krovu. Podnjače, posebno one od punog drveta vremenom mogu da istrunu. Na tim mestima se stvaraju veći ili manji otvori kroz koje miševi ulaze. Važno ih je držati odignute od zemlje od 40 cm do 50 cm. Krov je takođe važan deo košnice i mora uvek da bude ispravan, da ne bi kiša ili kasnije otopljeni sneg pravili problema zbog prevelike vlage.
Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, međuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke
posle oktobra jer se remeti propolisni sloj.
Ose i stršljenovi su u ovom periodu još u punoj aktivnosti. Efikasna zaštita od njih se svodi na uništavanje njihovih gnezda u blizini pčelinjaka i postavljanje flaša
na odgovarajući broj košnica sa pivom, sirćem, kvascem. Na pčelinjaku i oko njega pokositi travu i korov da ne bi došlo do pojave raznih štetočina koje uznemiravaju pčele. Izvršiti uzimljavanje društava sa rezervnim maticama i nukleusima. Delimično uzimiti i ostala društva (zavisno od vremena).
Pčelinjak treba zaštiti od jakih vetrova. Izvršiti uskladištenje sanduka i ambalaže. Pretopiti saće i zaštiti ga od moljca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pčelarstvom se u Srbiji bavi 5,3% poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a ukupan broj košnica je 914 hiljada. Ovo predstavlja pad od 3,5% u broju gazdinstava i rast od 37,5% u broju košnica u odnosu na 2012. godinu.

Prema podacima godišnjeg istraživanja o stočarstvu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj košnica pčela ima rastući trend od 2008. do 2018. godine. Linearna procena pokazuje da broj košnica u proseku raste za oko 43,7 hiljada godišnje.

Ukoliko se ovakva dinamika nastavi, očekuje se da će u godini sledećeg Popisa poljoprivrede (2022) biti registrovano oko milion košnica pčela, ocenjuju stručnjaci RZS.

Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever.

Region sa najvećim brojem košnica je Region Šumadije i Zapadne Srbije, sa 41,2% ukupnog broja košnica.

U odnosu na podatke iz popisa, rast je zabeležen u svim regionima, a najveći je u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije, 68,4% i 37,3% redom.

Kako se navodi u analizi, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje.

Od ukupnog broja košnica oko 35% se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

Gazdinstva koja su se specijalizovala za pčelarstvo ima 4.000, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/pribli%C5%BEavamo-se-broju-od-milion-ko%C5%A1nica

Međunarodni Earthwatch Institut je na poslednjem sastanku u londonskom društvu Royal Geographical proglasio pčele najvažnijim bićima na planeti Zemlji.Kako su naveli, 70 odsto svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela, a polinacija, ili oprašivanje – možda i najvažnija funkcija pčela – omogućuje biljkama da se razmnožavaju.

Bez pčela, poručeno je, fauna na planeti bi polako počela da nestaje.

Takođe, otkriveno je da je studija koju je sprovelo nekoliko univerziteta otkrila da su pčele jedina živa bića koja ne nose nikakvu vrstu patogena – ni funguse, ni viruse, ni bakterije.

Nažalost, odlučeno je ovo u trenutku kada saznajemo da pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina.

Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i deforestacija (krčenje šuma). Brojni aktivisti iz ovog razloga zahtijevaju da se odmah zabrani upotreba pesticida, počnu koristiti prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela počnu pomno pratiti.

Grinpis se takođe oglasio i kaže dapčele možemo zaštititi tako što bi trebalo zabraniti sedam najopasnijih pesticida (uključujući tri koja su puna nikotina), te očuvati divlja staništa i obnoviti ekološku poljoprivredu – ovo podrazumeva izbegavanje gigantskih farmi na kojima se, iz godine u godinu, sadi ista biljka, što je veliki problem za insekte.

Uz pomoć prirodnih kompostnih sistema obnoviće se hranjivi sastojci u zemlji, smanjiti gubitak zemlje od vetra i erozije vode.

Podsetimo i još na slavnu rečenicu koju je izrekao Albert Ajnštajn: “Ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života.”

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/pcele-proglasene-najvaznijim-bicima-na-zemli-15-10-2019

Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pčelinje paše, a ako je ima (bela detelina, konjski bosiok), ona je slaba. Sa ovim mesecom nastaju velike promene u pčelinjim društvima koja već osećaju da se približava period mirovanja.
Ako ste sve uradili kako treba ranije, u septembru, aktivnosti na pčelinjaku su znatno manje. Do sada se pokazalo da mnogi pčelari ostave niz radova iz avgusta za septembar. To, svakako, nije dobro. Treba uraditi prihranjivanje pčela, obezbeđenje kvalitetnog saća u košnici, provera kvaliteta i količine meda, odnosno rezervne hrane, jesenji pregled pčelinjih društava, otklanjanje nedostataka u košnici.
Potrebno je da do kraja septembra pčele prerade, imajući u vidu da je društvima za zimovanje potrebno 15–20 kg zimske hrane. Minimalna količina hrane kojom se može zazimiti pčelinje društvo je oko 12 kg hrane, ali u tom slučaju već sredinom februara moramo dodati pogaču što opet pre vremena iscrpljuje zimske pčele. Svaka zdrava pčelinja zajednica sa dovoljnim zalihama hrane, vratit će uložena sredstva tokom sezone i nekoliko puta ma koliko utrošili na nju i to treba imati u vidu prilikom uzimljavanja.
Septembar je mesec u kome se nastavlja kasno-letnji tretman protiv varoe. Stručnjaci kažu da ako u ovo vreme nađemo više od jedne varoe na deset trutovskih larvi, onda se nalazimo u zoni visokog rizika od invazije i moramo hitno intervenisati. Mogu se koristiti sva raspoloživa sredstva, a temperaturni opseg u septembru naročito pogoduje primeni mravlje kiseline, te je ovaj period idealan za sticanje iskustava u radu sa njom kod pčelara koji je nikada
nisu koristili.
Spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takođe je jedan od bitnih radnji koje treba izvršiti početkom ovog meseca, ako
to ranije nismo obavili. Društva koja nisu toliko jaka da se mogu zazimiti, odnosno da je broj pčela možda dovoljan da društvo prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi, onda pčelar mora da preduzme određene mere radi ojačavanja pčelinjih društava. Slabija pčelinja društva koja ne pokažu svoje kvalitete treba spojiti sa srednje jakim društvima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proizvodnja meda u Srbiji manja je za 30% do 80% zbog nepovoljnih vremenskih prilika i neadekvatne upotrebe hemijskih sredstava za zaštitu bilja, koja izaziva pomor pčela, a taj trend traje već četiri godine.

- Osim klimatskih, ozbiljan problem je i nelegalni tretman semena suncokreta insekticidima, što je zabranjeno i Srbiji i u EU. Ove godine, pčele su najviše stradale baš na suncokretu - kaže za Novosti predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović.

Dodaje da država radi na povećanju broja fitoinspektora, ali da to neće rešiti problem, jer je neophodno da se poljoprivrednici obrazuju.

Naveo je i da je prošle nedelje dogovoreno da se od sledeće godine povećaju subvencije po košnici sa 720 dinara na 800 dinara.

Pčelari iz Požarevca, koji su među najproduktivnijima u zemlji, slažu se da prinos meda opada. To tvrdi i Branko Pavlović, koji pčelari 30 godina, a sada ima 200 košnica.

- Ove godine je posebno bio nepovoljan maj, zbog čestih kiša, pa nisu mogle da se koriste bagremove šume i prinos tog meda je znantno smanjen. Onda je nastupila suša i ubrzala vegetaciju, što je za biljke bilo veoma stresno - objašnjava Pavlović.

Ovi uzroci mogu da dovedu do poskupljenja meda, iako ima i onih pčelara koji nude svoje zalihe, kako bi cena ostala ista.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2617521/proizvodnja-meda-u-srbiji-manja-i-za-80-od-sledece-godine-subvencije

Odavno je poznato da pčela radi očuvanja društva u toku zimskog perioda mora da obezbedi zalihe hrane za vreme paše. Ovaj, možemo slobodno reći „refleksni posao“, ona izvodi i zbog zaštite od neprijatelja i štetočina. Zalihe meda se nalaze u zrelim ćelijama sa poklopčićima. Kako med ima hidroskopna svojstva ukoliko je vlažnost vazduha 60% u tom slučaju se vodnjikavost ne menja dok kada je veća od 60% med uvlači u sebe vlagu, dok kada je manja gubi svoju vlagu.
Zahvaljujući poklopčićima med je obezbeđen, tako da nema prekomernog zgušnjavanja, naročito u vreme zimskog perioda, kada pčele ne mogu da regulišu temperaturu. Zanimljivo je i to da voštani poklopci sprečavaju širenje mirisa meda, što bi moglo da privuče pčele tuđice ili kradljivice.
Postoje i pčele stražari, koje čuvaju med u vreme kada je toplo. Njih može biti od nekoliko do više stotina, u zavisnosti od opasnosti koja preti. Da bi sprečile krađu meda, one skladište zalihe na najudaljenije mesto od leta, odnosno u gornje delove gnezda. Primećeno je da radi zaštite zaliha meda pčele leto u jesen delimično zatvaraju propolisom. Koliko su za pčele važne zalihe meda u zimskom periodu, govori i činjenica da one svoje zalihe brane ubadanjem žaokama, nakon čega umiru. Žrtva koja je ubodena osetiće jak bol i spontanim kretanjem žaoka koja je najčešće ostala u koži se još više zariva, i samim tim povećava efikasnost otrova.Sve ovo želeli smo da vam predočimo kako biste bolje razumeli značaj ostavljanja dovoljne količine zaliha meda u košnici. Što su zime oštrije i duže, to su i količine potrebne za prezimljavanje veće.
Takođe, utrošak meda u zimskom periodu zavisi i od snage pčelinje zajednice. Na primer, na severu pčele utroše 7 do 10 kilograma meda, dok na jugu 6 do
8 kilograma. Treba znati da je od kraja februara utrošak hrane skoro dvostruko veći, jer se tada pojavljuje leglo u zajednici. Takođe, posle prvog takozvanog
pročisnog leta raste utrošak hrane jer je potrebno održavati visoku temperaturu u gnezdu.
Svako uznemiravanje pčelinje zajednice u toku zimskog perioda dovodi do povećane potrošnje hrane, jer pčele koriste dodatne zalihe za održavanje temperature u košnici. Zbog toga je veoma važno da obezbedite pčelama dovoljne količine hrane za prezimljavanje, a ukoliko je iz nekog razloga neophodno da se izvrši dodavanje hrane, to treba činiti kada su temperature iznad tri stepena Celzijusa. Pčele u tom slučaju treba prihranjivati šećernim sirupom koji je gust (na 1 litar
vode staviti 2 kilograma šećera). Držati se ovog odnosa, jer gušći rastvor kristalizuje, a ređi opterećuje creva pčele.

Izvor: Agrobiznis magazin

Francuska je prva evropska država koja je zabranila upotrebu pet pesticida za koje naučnici smatraju da su štetni za pčele, piše britanski Telegraf.

Reč je o neonikotinoidima na koje su kao na potencijalne trovače pčela odavno ukazivali pčelari i pobornici zaštite životne sredine. Protiv ove zabrane bili su poljoprivrednici koji su tvrdili da će se bez ovih pesticida teško boriti protiv patogena koji napadaju njihove useve.

Pošto je Francuka otišla korak dalje u zabrani u odnosu na EU, francuski poljoprivrednici tvrde da će dodatno trpeti jer neće biti konkurentni. Naime, Francuska je zabranila upotrebu neonikotinoida na otvorenom polju ali i u staklenicima.

Neonikotinoidi se inače povezuju sa sindromom nestajanja pčela, problemom koji je aktuelan poslednjih godina u celom svetu. Osim pesticida neki od uzroka nestajanja pčela navode se i virusi, gljivice i grinje. U pojednim pčelinjacima širom sveta nestalo je i do 90% pčela.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605428/francuska-prva-u-eu-zabranila-upotrebu-pesticida-stetnih-za-pcele

Vreme ove godine nije naklonjeno pčelarstvu pa su očekivanja da meda neće biti ni približno kao lane, kada smo ga imali 10.000 tona.

– Kiša tokom cvetanja bargema sprala je nektar s cveta pa je bagremova paša podbacila, dok je u vreme cvetanja lipe po košnici dobijeno od deset do 15 kilograma meda – kaže predsednik Saveza pčelarskih organizaicija Vojvodine Radomir Vlaco.

– Naša pokrajina nije bogata livadama, a u vreme najveće paše, cvetanja suncokreta, padala je kiša i bilo zahlađenje pa opet nije bilo uslova za lučenje nektra.

On savetuje da mladi pčelari, kojih je u toj grani poljoprivrede sve više, treba da se okrenu i proizvodnji drugih pčelinjih proizvoda.

Pčelar iz Savinog Sela Tibor Mandić, koji drži pčele već 25 godina i ima 130 košnica, kaže da će ove godine u poslu opstati samo oni koji se bave i drugim zanimanjem ili su dugo u pčelarstvu pa su razvili i drugu proizvodnju, a ne samo med.

– Paša je podbacila zbog kiše i hladnih noći – kaže Mandić. – Pčele ne padaju ispred košnica već se gube u polju, ili, ukoliko stignu do košnica, ne donose med. Svaki dan se meri količina koju donesu te smo bili prinuđeni na to da ih prehranjujemo, čak smo to činili i u najvećoj paši suncokreta pa je zarada svake godine sve tanja.

Zbog loše klime poslednjih godina, kaže taj pčelar, godišnji prosek po košnici je deset do 15 kilograma meda, a kada u godini ima sunca, bivalo ga je i 40 pa i 50 kilograma po košnici. Sve ove godine, priča Mandić, opstao je jer je, baveći se pčelarstvom, zaradio i penziju. Kaže da dobro dođu i subvencije koje država daje pčelarima, ali ne svim, već samo onima koji imaju više od 30 košnica, pa tako dobije oko 90.000 dinara, što je taman da plati troškove za vosak i kupi tegle.

Ove godine mešani medovi i cvetni od lane bili su 600 dinara kilogram, bagremov je bio 800, ali pošto ga ove godine neće biti, kilogram meda, ističe Mandić, sigurno neće biti ispod 1.000 dinara.Na području pokrajine prošle godine registrovano je 5.000 pčelinjih gazdinstava i ukupno 292.000 košnica, što znači da prosečno ovdašnji pčelari imaju 50 košnica. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine Vlaco kaže da je lane naša zemlja izvezla 2.700 tona meda, najviše u Nemačku, Italiju i Norvešku, i ostvarila prihod od oko 11 miliona dolara.

– Nemci su naši najveći kupci meda – navodi Vlaco, i uz te podatke spominje još jedan: da ovdašnje stanovništvo nije veliki potrošač meda, svega pola kilograma po glavi stanovnika godišnje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/ove-godine-malo-meda-pcele-na-prehrani-kisa-sprala-nektar-10-08-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30