Pčelarstvo je vrlo specifična grana poljoprivrede, a za bavljenje ovim poslom neophodna je velika ljubav, ali i znanje. Postoji oko 20.000 vrsta pčela koje nastanjuju sve kontinente na planeti osim Antartika. "Kako pčele pripremiš za zimu, tako ćeš vrcati med sledeće godine", jedno je od najvažnijih pravila u pčelarstvu. Svaki pčelar će vam reći da je priprema pčela i košnica za zimu najvazniji posao u godini, jer od toga zavisi njihov opstanak, obnavljanje pčelinje zajednice, i prinos meda u narednoj sezoni. Pčele koje su dobro zimovale tokom sezone sakupe i do 50 odsto više meda i ostalih pčelinjih proizvoda, nego one koje su iz zime izašle oslabljenje. Pčele u jesen nepovoljno reaguju na uznemiravanja, zato treba raditi pažljivo i nastojati da košnice budu što kraće otvorene.

Da li zimi treba skidati sneg sa košnica? Da li pčele zimi treba prehranjivati šećernim sirupom, šta kažu stručnjaci, a šta pčelari? Odgovor na ova, ali i mnoga druga pitanja možete pronaći u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

U Narodnom muzeju u Kraljevu u toku je izložba pod imenom „Hvala Pčelama – Istorija pčelarstva u kraljevačkom kraju“ čiji je autor Mirjana Savić, viši kustos istoričara. Ova izložba i čin njenog otvaranja ukazali su na, najmanje, dve činenice. Prva je da je interesovanje za pčelarstvo itekako prisutno što se manifestovalo brojnom publikom kakva odavno nije zabeležena na jednom događaju u kraljevačkom Narodnom muzeju. Druga činjenica je da pčelarstvo, kao grana poljoprivrede ima u Srbiji i u kraljevačkom kraju dugu tradiciju koja seže još u srednjevekovni period.

Sačuvani istorijski izvori svedoče o značajnoj ulozi srpskih manastira u srednjem veku u širenju pčelarastva. Svi vladari iz dinastije Nemanjića su podržavale pčelarenja, a vosak je, tada, bio značajniji proizvod od meda. Vladari su, svedoče dokumenta, manastirima darivali posede sa ulijama, uljanicama (pčelinjacima) a uljari (pčelari) su bivali oslobađani svih drugih obaveza.

I iz perioda kada su ovim prostorima vladali Turci Osmanlije postoje brojna dokumenta, posebno ona o spahijskom porezu, iz koji se da zaključiti da je pčelarstvo bilo razvijeno. Jer, pravilo je bilo da se naturalni porez, ušur, od pčelinjaka plaća po tarifi od akče na manje od deset košnica. Tako u dokumentima iz 1560 godine kada je ovaj kraj, oko tadašnjeg Rudo Polja i, kasnije, Karanovca, bio deo Požeške stoje podatci, da je, recimo selo Kruševica nadomak manastira Žiča imalo 31 domaćinstvo i davalo je destak 85 košnica.

U Karanovcu, 1805. godine, posle proterivanja Turaka tokom Prvog srpskog ustanka, Karađorđe dozvoljava da se, zarad zadovoljenja potreba ustanika u Tursku mogu davati (izvoziti) samo med, maslo i kože dok se promet voska ograničava. Racionalno pčelarstvo, poput mnogih novina, poteklih u Vojvodini proširilo se pod osmanskom vlašću i u Srbiji a u Vojvodini su se pojavile i prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku „Novi pčelar“ i „Pčelar“ štampne u Beču koje je napisao sveštenik, ekonom i katiheta Avram Maksić (1792-1845) iz Sombora.

U tadašnjoj Kraljevini Srbiji, 12. novembra 1897. godine, osnovano je Srpsko pčelarsko društvo koje je dalo snažan posticaj unapređenju pčelarstva.

Prema rezultatima popisa iz 2012. godine utvrđeno je, piše u izuzetno dobro urađenom katalogu za ovu izložbu, da se u Srbiji preko 31.000 gazdinstava bavi pčelarstvom od kojih je najveći broj u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu beleži se konstantan rast broja košnica kojih je 2014. bilo 248.000, 2015. godine 290.000, a 2017. godine 370.000 košnica. Devedesetih godina prošlog veka u Kraljevu su organizovane prve izložbe pčelarstva i organizovani prvi debatni klubovi o pčelarstvu, a praksa stručnog usavršavanja pčelara se kontinuirano obavlja. Za to su zaslužni brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Veterinarskog instituta iz Kraljeva predvođeni dr Nadom Dugalić-Vrndić i dr Kazimimirom Matovićem. Matovićevi stručni radovi doprineli su da Kraljevo bude prepoznato na mapi svetske nauke o pčelarstvu. Jedan je od 60 koautora iz 31 zemlje sveta knjige „No bees, No life“.

"Poslednjih decenija opstanak pčela doveden je u pitanje. Ovo se mora shvatiti ozbiljno jer 84 odsto biljnih vrsta i 76 odsto proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Zato hvala pčelama koje, milionima godina, učestvuju i , nadamo se, učestvovaće u očuvanju biodiverziteta naše planete. Na nama je da im to omogućimo jer time štitimo sopstveni opstanak,“ rekla je autor izložbe Mirjane Savić.

Izvor:https://www.danas.rs/kultura/kraljevo-otvorena-izlozba-posvecana-pcelama/

 

Na području Jablaničkog okruga registrovano je 24 hiljada pčelinjih društava, a od toga 300 pripada petočlanoj porodici Stanić iz Šišinca, koji na godišnjem nivou proizvedu i do 10 tona meda.Glava porodice Dragan Stanić pčelarstvom se profesionalno bavi već 20 godina, a ljubav prema pčelama nasledio je od svojih predaka, koji su se ovom granom poljoprivrede bavili denecijama unazad.

„Mogu da vam kažem da je to čist, unosan posao, može da se živi normalno, da se izdržava cela porodica i da se zaradi. Bitno je da imamo volje i da volimo posao koji radimo, sa komšijama nemamo problema, svi mi izlaze u susret, jer svi od toga imamo koristi, i mi i voće“, priča nam Dragan Stanić kome je 2015. godine uručena nagrada za proizvođača godine.

Stanići sebe nazivaju selećim pčelarima, jer košnice imaju na više lokacija u Jablaničkom okrugu, uglavnom na Radan planini i Vlasini, a novac od proizvodnje i prodaje svih vrsta meda od bagremovog, šumskog i livadskog jedini je izvor prihoda za ovu porodicu.

"Med prodajemo na veliko , naš glavni kupac je „Medino“ , ali i svako ko dođe i izrazi želju da kupi kod nas može to da učini , a da vam kažem često se desi i da poklonimo med. Imamo sve proizvode od mlečnjaka, propolisa, meda u saću i matice“, objašnjava Stanić i dodaje da svakom ko izrazi želju da čuva pčele stoje na usluzi.

Veliku zahvalnost duguju i lokalnoj samopravi koja pomaže i podstiče njihov posao, a Dragan kaže da i sama dodela pčelarske opreme mnogo znači mladim pčelarima početnicima.

„Ceo naš okrug ima lepu prirodu, možemo mnogo toga da učinimo da se što više razvije pčelarstvo. Ima perspektive za mlade ljude koji hoće da radi, a ja im stojim na usluzi, da im poklonim rojeve i da im dam savete“, kazao je Stanić.

Ova delatnost koja ima poseban privredni i ekološki značaj, zahteva dosta učenja, strpljenja i ulaganja, ali potencijali za bavljenje pčelarstvom u Jablaničkom okrugu još uvek su nedovoljno iskorišćeni.Kako to ne bi ostalo tako, lokalna samouprava je ove godine za poljoprivredu izdvojila oko 90 miliona dinara, dok će za subvencije biti izdvojeno oko 25 miliona dinara.

"Porodica Stanić je već bila korisnik subvencija, a evo ja ih pozivam da se ponovo prijave na konkurs i dodatno unaprede svoju proizvodnju“, poručio je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je sa svojim saradnicima posetio ovu porodicu na jednoj od lokacija gde čuvaju košnice, u selu Vina.

Razlog njegove posete je kako kaže, promocija pčelarstva koje jeste teška i zahtevna delatnost, ali na primeru Stanića može se videti da je to veoma unosan posao.

„Praksa obilaska naših privrednika postoji sa ciljem upoznavanja njihovog poslovanja, potreba i eventualnih problema. Mi ih na ovaj način upoznajemo i pružamo im podršku da nastave sa dobrim radom“, kazao je Cvetanović.

Draganu i njegovoj porodici poželeo je uspešnu godinu i da im posao neprestano raste, kako bi im se ostvario njihov cilj da jednog dana brenduju svoj med.

Predsednik udruženja pčelara Leskovac i savetodavac poljporivredne stručne službe Nenad Stefanović kazao je da se za razliku od prethodnih godina za ovu 2018., može reći da je što se tiče prinosa srednja godina, i da se prinos kreće od 15 do 18 kilograma u zavisnosti da li je to seleći ili stacionirani pčelar.

Izvor: http://jugmedia.rs/cela-porodica-zivi-od-proizvodnje-meda/

Mnogi greše kada misle da medljiku pčele ne zatvaraju, zapravo je istina da neku medljiku pčele zatvaraju neku ne, u zavisnosti koja je i sa kog drveta potiče. Medljika se ne preporučuje da ostaje u košnici  za zimovanje pčela jer je teško svarljiva, narošito u predelima gde malo ima pročisnih izlazaka zimi smatra Slobodan Jović iskusni pčelar i edukator.  Medljika ili medena rosa vrlo je specifičan pčelinji proizvod. Ne nastaje iz nektara biljaka, već na listovima šumskog drveća i drugačijeg je sastava u odnosu na ostale vrste meda. Postoje dve vrste medljike: životinjska i biljna (medna rosa)...

Najsigurniji način raspoznavanja nektarskog i medljičinog meda su probe za otkrivanje medljike. Rade se tako što se jedan deo meda rastvori se u istoj količini destilovane vode. Ovom rastvoru se dodaje deset delova 96%-nog alkohola. Ako postoji medljika, rastvor postaje mutan i na dnu epruvete se pojavljuje talog. U protivnom rastvor ostaje proziran.

Kako bi se pčelarsko gazdinstvo (pčelinjak) organizovao, potrebno je znati koji broj pčelinjih zajednica je moguće držati u datim uslovima ili kakvu medonosnu bazu je potrebno stvoriti za određeni broj pčelinjih zajednica. Da bi se ova računica dobro izvela, takođe je neophodno znati koje su godišnje potrebe pčelinjih zajednica za hranom koju one utroše na odgajanje legla, za lučenje voska, za rad pčela izletnica i za održavanje života odraslih pčela. Kako bi rečunica bila kompletna i kako bi se odredila ukupna potreba pčelinje zajednice za medom, pri računanju treba da se doda količina meda, koju pčelar uzima kao višak.

S. A. Rozov, sa Instituta za pčelarstvo, je pomoću ogleda u kome je košnice s pčelama smestio u staklenu baštu, gde pčele nisu mogle da unose hranu s polja, pokazao sledeće : zajednica koja je u proleće imala masu 1,5 kg, izgradivši 14-15 satova na satnoj osnovi, potrošila za godinu dana 75-80 kg meda i 15-20 kg perge. Kasnije je pod rukovodstvom saradnika Instituta za pčelarstvo A. N. Garejeva organizovano istraživanje ukupnog utroška hrane pčelinjih zajednica, koje su radile u običnim uslovima na pčelinjaku.

Za svrhe ovog ogleda je izdvojeno 8 jednakih pčelinjih zajednica (4 ogledne i 4 kontrolne) koje su postavljene na vage i zaštićene nastrešnicom od dejstva atmosferskih taloga. Ako pčele u toku dana nisu izletale, merenje košnica davalo je utrošak hrane zajednica za sve oblike njihovog rada i potrebe u košnici. Ukoliko su pčele izletale u toku dana, one su unosile određenu količinu hrane, pomoću koje su delom ili u celosti pokrivale svoju dnevnu potrošnju hrane. Da bi svakodnevno dobili podatke o utrošku hrane pčelinjih zajednica, postupali su ovako : od svakog para podjednakih zajednica jednu su unosili tamnu prostoriju (zimovnik) s temperaturom 10-12oC, a drugu ostavljali na svom mestu. Sutradan košnica je iznošena napolje, a druga unešena u prostoriju i ovakva premeštanja su se događala tokom aktivne sezone. Za svaki par zajednica utvrđivali su se utrošci hrane neophodne za život pčela i razmnožavanje (zajednice u prostoriji, pčele nisu mogle da lete) i unos hrane u košnicu (zajednice koje su bile napolju). U jesen, zimi, i delom leti, utošak hrane su utvrđivali direktnim merenjem svih košnica. Kontrolne zajednice su sve vreme stajale napolju sa slobodnim izletom pčela. Pokazano je da su zajednice koje su letele svaki drugi dan odnegovale toliko legla i dale toliko voska, koliko i kontrolne zajednice koje su sve vreme bile napolju, ali su unele upola manje meda. Ogledne zajednice u početku glavne paše su zauzimale 23-24 ulice u košnicama pološkama i sakupile po 34 kg meda.

Najveća količina hrane utrošena je u junu i julu, kada  je odnegovana najveća količina legla. Za godinu dana, pčele su utrošile 48-52 kg od količine unesene u košnicu. U ovu količinu ne ulazi deo hrane, koju su pčele sakupile sa cvetova i koju su utrošile u toku letenja, ne donoseći je u košnicu.

A.N. Garajev je posmatranjem obeleženih pčela ustanovio da je prosečan izlet u maju 51-53 minuta, u junu 50-59, u julu 41-52, i u avgustu 63-82 minuta. U toku čitavog leta, periodično je evidentirao broj pčela koje su izletele iz košnice u toku 15 minuta svakog sata i na osnovnu tih podataka je izračunao broj izletanja u toku jednog sata, ustanovio je broj dana neletenja i broj dana s jakim, srednjim i slabim izletanjem pčela što mu je dalje omogućilo da izračuna broj izletanja pčela u toku svakog meseca, pa i čitave proletnje i letnje sezone.

Utrošak hrane za izletničke poslove je izračunao na sledeči način. Pčele su bile primorane da naleću na prozor laboratorije. Davao im je hranu (1 kg šećera – 1 l vode), izmerio ih, pustio da izlete i posle 10 minuta ih ponovo izmerio. Razlika u težini pčele odgovarala je količini hrane, utrošene za vreme letenja. U proseku, od ukupno 200 pčela, 10 minuta letenja jedna je bez tereta trošila 1,89 mg hrane, a s teretom 2,18 mg. U toku jednog sata letenja bez tereta pčela je u proseku utrošila 5,69 mg, a pčela s teretom od 28 mg je utrošila 6,55 mg (preračunato u šećer). Ovim su ustanovili da je na izletničke poslove u toku sezone (104 izletnička dana) utrošeno u proseku 26 kg šećera (30,4 kg meda).

Radi određivanja opšte potrebe pčelinje zajednice u medonosnoj bazi treba utrošku hrane unesene u košnicu (48-52 kg) dodati utrošak hrane na letenje (26 kg) i 13 kg za kompenzaciju mase izlučenih ekskremenata što sve zajedno čini oko 90 kg. Ukoliko se na ovo doda masa koju pčelar treba da izvrca (35 kg), ukupno iznosi 125 kg od kojih 20 kg odlazi na polen.

Opšta potreba u nektaronosnom bilju preračunato u med iznosi oko 105 kg za normalnu pčelinju zajednicu.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68kg šećera u prahu i 32kg invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiče maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Čim počne obilnije lučenje nektara, najčešće kada procvetaju voćke, sve pčelinje zajednice treba pregledati. Pregledi bi trebalo da budu što kraći, kako zbog ekonomičnosti rada tako i zbog toga da se pčele što manje uznemire. Dovoljno je videti da li ima legla i kakav je njegov kvalitet (da li je kompaktno tj. ćebasto i da li je radiličko), imaju li pčele dovoljno hrane i da li nema nekih znakova bolesti.

U toku zimskog mirovanja, dok ne počne s odgajanjem legla, pčelinja zajednjica troši relativno malo hrane. Već u februaru, nekada i ranije, pčele počinju obilnije da se hrane, obilnije hrane i maticu koja nakon kratkog vremena počinje odlaganje jaja. Svakim danom broj zaleženih ćelija se povećava. Utrošak hrane je sve veći, a zalihe manje jer se za odgoj svake larve pčele utroše jednu ćeliju meda.

U zajednici uzimljenoj s 3 – 4 kg pčela, dosta hrane, i sa drobrom maticom i dobrim uslovima zimovanja, već početkom cvetanja voćaka može da bude 3 – 4  pa čak i više okvira sa leglom. U punoj aktivnosti matica može da polaže 2 3 jajeta u minuti.

Ustanovi li se da pčele nemaju dovoljne zalihe meda (ne manje od 8 do 10 kg), bez obzira da li je počelo cvetanje voćnjaka, društva ne smeju ostati neobezbeđena medom, jer se u ovo vreme dogode padavine i zahladi po više dana pa matica prestane s polaganjem jaja, a može se dogoditi da pčele počnu izbacivati leglo, pa čak i da društvo ugine od gladi. Kada su u košnici zalihe meda manje do 8 do 10 kg, a nema unosa nektara, kod pčela se javlja ,,instinkt ekonomisanja hranom'', a gasi ,,instinkt razmnožavanja''. Kada hrane prestane da bude ili je pri kraju, sa polaganjem jaja sasvim prestaje. Pčele počinju da izbacuju najpre otvoreno a zatim i zatvoreno leglo i javlja se ,,instinkt samoodržanja'', tada se hitno mora dodati hrana.

Ukoliko je pčelinjak udaljen, najbolje je pčelama dati šećerno – mednu pogaču ili šećer u kristalu, a ako je blizu stana pčelara i vremenske prilike to dozvoljavanju, treba ih prihranjivati sirupom sa 2 – 3 decilitra svako ili svako drugo veče.

Ukoliko pčele raspolažu s dovoljnim zalihama meda, ali u toku jeseni nisu obezbeđene potrebnim zalihama cvetnog praha za rano prolećno odgajanje legla, a da bi se pčelinje zajednice blagovremeno razvile za glavnu bagremovu pašu, potrebno je bre nego što ga bude u prirodi, pčelama dati pogaču s cvetnim prahom ili njegovom zamenom.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Poznato je da pčelinje saće u plodištu upotrebom stari. Ono menja boju, smanjuju mu se radilične ćelije zbog taloženja košuljica u njima (od svake izvedene generacije po pet ), koje se slažu na dnu ćelije. Ove košuljice pčele ne izbacuju, usled čega se, ma koliko da su tanke, smanjuje zapremina ćelije. U tako smanjenim radiličnim ćelijama radjaju se i pčele radilice s manjom dužinom jezika, manjim kapacitetom medne voljke, što u krajnjem vodi i smanjenju produktivnosti pčela izvedenih u starom saću. Najzad, prema najnovijim ispitivanjima, pčele u čijem se gnezdu nalazi staro saće podložnije su pčelinjim bolestima, i to kako bolestima legla tako i bolestima odraslih pčela. Prema nekim autorima pčelinja društva sa starijim saćem imaju i jače izražen nagon za prirodnim rojenjem, kao i nagon za pojavom grebeži.

Iz tog razloga u plodištima savremenih košnica preporučuje se zamena starog saća novim, i to tako da se prosečno svake godine zameni jedna trećina starog saća novoizvučenim saćem. Dakle, kvalitetno saće je od velikog značaja za pčele i o tome uvek treba voditi računa. Za izradu saća zadužene su pčele radilice a da bi ono bilo vrhunskog kvaliteta pčelari im u tom poslu trebaju pomoći, a evo i kako.

Proizvodnja (izrada) saća

U našim uslovima najbolje je da se novo saće izvlači na takozvanim "tihim pašama" za pčele. Na takvim pašama dobija se kvalitetno saće sa ispravnim radiličnim ujednačenim ćelijama, što nije slučaj na intenzivnim pašama (bagrem, uljana repica, kat-tad vrijesak i dr.) na kojima pčele mogu, iako je veštačko saće ispravno, izradjivati i veći broj trutovskih ćelija.

Za proizvodnju većih količina saća, dakle za rezervu, mogu se koristiti posebno odabrana i za tu svrhu pripremljena pčelinja društva, koja ćemo ako paša presahne dok izgradnja saća traje, čak povremeno prihranjivati šećernim sirupom, ili dodavanjem šećera u kristalu postavljenog na poklopnu dasku s otvorom na njoj.

Bitno je da satne osnove budu pravilno postavljene u okvirima i da njihovo armiranje bude takvo da obezbedjuje dovoljnu čvrstinu i nosivost saća. Koji će se od metoda ožičavanja saća primeniti zavisiće od dimenzija okvira. U ovome ne treba preterivati, već poći od toga da su, recimo, za Dadanov okvir iz plodišta dovoljna četiri horizontalna reda pararelno dobro zategnute žice. Za utiskivanje žice u satnu osnovu koristiti alatku poznatu pod imenom žvrk, mada se u novije vreme, pogotovu na većim pčelinjacima, koristi i aparat sa pogonom na struju.

Staro pčelinje saće oduzeto iz gneza treba što pre pretopiti, da ga ne bi napao voskov moljac, a dobijeni vosak zameniti za satne osnove, koje su u pčelarskim preduzećima izradjuju od čistog i dezinfikovanog pčelinjeg voska. Nije za preporuku izrada saća na ručnim presama, jer se tim putem, budući da se vosak ne dezinfikuje, mogu preko satnih osnova preneti i uzročnici nekih vrlo opasnih pčelinjih bolesti.

Preporučuje se da satne osnove pre upotrebe odleže nekoliko meseci, jer ih pčele bolje izvlače nego one koje su sveže uradjene.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Kako se izboriti sa trovanjem pčela? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3496-kako-se-izboriti-sa-trovanjem-pcela

 

Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20 % vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15 °C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil-furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet.

Nakon oduzimanja meda, pčelari pristupaju povećanju broja pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke, eventualno povećati pčelinjak i pripremiti rojeve za tržište. Rojevi, kao i med, predstavljaju prihod pčelinjaka. Načina umnožavanja pčelinjih zajednica ima mnogo. Svaki pčelar se opredeljuje za one, koji njemu, u datim uslovima, najviše odgovaraju. Seleći pčelari, koji po oduzimanju meda odmah premeštaju košnice na drugu pašu, paketne rojeve formiraju radije nego klasične. Ako se ipak odluče za klasične rojeve, to rade tako što od proizvodnih zajednica oduzimaju poneki ram sa leglom (da ih što manje oslabe), pa od materijala iz više košnica, naprave novo društvo.

Stacionarni pčelari imaju mogućnost da od svake proizvodne zajednice formiraju roj. Oni najčešće iz plodišta oduzmu tri rama legla i dva sa hranom, zajedno sa pripadajućim pčelama koje smeste u novu košnicu i na taj način dobiju roj, u koji uvode mladu, sparenu maticu. Umesto oduzetih ramova, staroj zajednici dodaju ramove sa satnim osnovama ili već izgrađenim, nezaleganim saćem iz medišta. Time je obnovljeno plodišno saće starog društva, smanjena njegova brojčana snaga, a rojevski nagon potisnut za duže vreme.

Ovako formirane rojeve treba negovati. Prvih dana po formiranju, potrebna im je voda, jer oni nemaju pčele izletnice, koje bi je donele. Hranu za tekuću potrošnju najjednostavnije je obezbediti postavljanjem ramske hranilice sa oplemenjenom pogačom. Prostor u njima se širi postepenim dodavanjem ramova sa satnim osnovama. Povremeno se vrši i procena kvaliteta matice u roju, na osnovu količine i stanja legla. Ako se oceni da je matica nekvalitetna, treba je odmah zameniti drugom.

Izvestan broj pčelara se opredeljuje za neki od načina formiranja roja u staroj zajednici, bez slabljenja njene snage. To se vrši uvođenjem još jedne, mlade matice, odnosno pretvaranjem jednomatične zajednice u privremeni, dvomatični sistem. Ovi postupci, u literaturi opisani kao „Peletov način“, zasnova-ni su na ideji formiranja drugog odgajivačkog centra u istoj košnici.

Iz plodišta se u jedan medišni nastavak prenese deo ramova sa leglom, hranom i pripadajućim pčelama. Taj nastavak se privremeno odvoji od stare zajednice pregradom (poklopna daska, pregradna daska sa mrežom…), na kojoj se otvara leto. Ovako formiranom roju dodaje se kavez sa mladom, već sparenom maticom ili zreo matičnjak. Kad se mlada matica stabilizuje i pčele počnu poklapati njeno leglo, vreme je da se pregrada (ispod nastavka sa rojem) zameni matičnom rešetkom. Tako su formirana dva odgajivačka centra u istoj košnici, odno-sno jednomatična zajednica prerasta u dvomatično društvo koje se veoma brzo razvija, bez pomoći pčelara, a mogućnost pojave rojevog nagona u takvoj zajednici je u potpunosti eliminisana. Nakon petnaestak dana, pčelar zameni mesta plodištima, tako što nastavak sa rojem postavi na po-njaču, a plodište sa starom maticom iznad medišta. Ovim zahvatom u osnovnoj zajednici je promenjena matica (bez potrebe da se traži) i obnovljeno plodišno saće.

Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Sada, sa uvođenjem prakse tretiranja se-mena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću, paša lipe na Fruškoj Gori još nije ugrožena, jer na ovoj planini se ne koriste štetni insekticidi.

Mogućnost pojave rojevog nagona na letnjim pašama, naročito lipovoj, je velika. Ali, vredan pčelar ima efikasan način da je potpuno isključi, tako što će u zajednice koje seli uvesti mlade, ovogodišnje matice. Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u julu mora obaviti blagovremeno, jer, ko tretman započne  kasno, ostaje  bez pčela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, treba da uradite sledeće:

1. Ako je to matica u punoj nosivosti, ona će zbog težine u najvećem broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate, primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.

2. Ako je matica mlada i od skoro u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa postupite na sledeći način:

- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90 % slučajeva sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.

- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela.

 

SAVETI: Zimsko tretiranje oksalnom kiselinom 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3400-saveti-zimsko-tretiranje-oksalnom-kiselinom

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30