Brojna naučna istraživanja su pokazala da medonosne pčele imaju vitalnu ulogu u oprašivanju biljaka u voćarstvu i povrtarstvu. U procesu prirodne selekcije razvile su gotovo fascinantne prilagođenosti a sve u cilju što efikasnijeg oprašivanja prilikom prikupljanja nektara za potomstvo. Osim što je vrlo prilagodljiva vrsta tolerantna prema različitim klimatskim područjima, čovek je ovladao tehnologijom njenog gajenja, ali i direktnog dobijanja pčelinjih proizvoda kao što su med, vosak, polen, perga, propolis… Zanimljivo je da svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah, dok je pergu nemoguće napraviti u laboratoriji bez obzira na napredak čoveka u nauči i tehnici.

 Akutna i hronična paraliza

Ali, kao i sva živa bića i pčele su podložne bolestima, a poznavanje osnovnih simptoma bolesti omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere za ozdravljenje društva. Osim bolesti pčelinjeg legla koje veštiji pčelar može da uoči tokom pregleda košnica, postoje i bolesti pčela koje mogu da nanesu ozbiljnu štetu pčelinjem društvu.

Kako piše u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu paraliza pčela su virusna oboljenja koja može biti akutna ili hronična u zavisnosti od vrste virusa koje napadaju pčele.

Virus akutne paralize pčela nalazi se u naizgled zdravim odraslim

pčelama, naročito u toku leta. Ova bolest se dugo nije smatrala za posebno opasnu bolest po pčele. Međutim, prema evropskim i američkim istraživanjima došlo se do zaključka sojevi virusa akutne paralize udruženi sa invazijom Varoe mogu da dovedu do uginuća velikog broja pčela što može da nanese ozbiljnu štetu društvu. Varooa je, smatraju stručnjaci, zapravo faktor koji dovodi do multiplikacije virusa. Povećani udeo virusa akutne pčelinje paralize na pčelinjim društvima u jesenjem periodu u direktno utiče na loše prezimljavanje pčelinjih zajednica što se neminovno odražava i društvo tokom narednog proleća.

 Uzroci i simptomi

Uzročnik aktuelne paralize pčela je virus iz roda Enterovirusa, a razmnožavanje se vrši unutar samog pčelinjeg društva najčešće tokom zime i ranog proleća. Ova bolest najviše se rasprostranjena u Evropi i Americi, a otkrili su je Bailey i saradnici 1963. kao laboratorijsku pojavu prilikom istraživanja hronične paralize.  Virus se među pčele unosi polenom inficiranim sekretom iz pljuvačnih žlezdi inficiranih pčela. Virus se aktivira kada dođe u dodir sa varoom koja ga oslobađa iz tkiva tokom svog prodiranja u organizam pčela. Istovremeno predstavlja i vektor ovog oboljenja šireći ga na druge odrasle pčele i lutke. Problem je što se bolest teško uočava, a u slučaju akutne paralize do brze smrti obolele jedinke dolazi čim se pojavi klinička manifestacija bolesti.

Za razliku od virusa akutne paralize pčela koji je najviše aktivan tokom zime i s početka proleća, hroničnu paralizu pčela izaziva

RNK virus, a bolest se javlja u proleće i leto a prestaje u jesen.

Razmnožava se i širi unutar pčelinjeg društva, a bolest je prisutna širom sveta. Obolele pčele virus izlučuju iz svojih žlezdi u tečnost koja ulazi u medne kesice gde je i najveća koncentraciju virusa koji potom inficira prikupljeni polen. Do zaražavanja dolazi tokom ishrane inficiranim polenom, a aktivira ga varroa destructor. Simptomi bolesti se javljaju u dva oblika – drhtanje krila i abdomena i kao pojava crnih pčela, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prvi oblik karakteriše podrhtavanje raširenih krila, nogu, antena i abdomena koji je povećan usled proširenog mednog mehura. Pčele ne mogu da polete već se skupljaju u gornjem delu košnice iznad saća. Zaražene pčele gube moć letenja, puze ispred košnica i zadržavaju se na vlatima trave u grupicama i pojedinačno dok ne uginu. Abdomen im je izdužen i proširen, napunjen vodnjikavim sadržajem. Od pojave simptoma do uginuća prođe nekoliko dana.

Ako se pčelinje društvo posmatra kao celina, dužina života pčela radilica se skraćuje za polovinu, tako da pčelinje društvo brzo slabi dok se ne svede na šaku mladih, tek izleglih pčela, i maticu.

Crna bolest

Drugi simptom je pojava crnih masnosjajnih pčela ogoljenih od dlačica. Ta ogoljenost je rezultat ponašanja zdravih pčela koje na neki način prepoznaju obolele jedinke, grickaju ih i tako ih ostave bez dlačica na toraksu i abdomenu. Takve pčele, jedno vreme mogu leteti, ali gube orijentaciju, pa pokušavaju da uđu u druge košnice. U Evropi se zbog ovakvog izgleda obolelih pčela samo oboljenje naziva i crna bolest. Nekoliko dana posle infekcije i kod njih se javlja drhtanje, gube moć letenja i umiru.

Tačna dijagnoza obe vrste paralize uspostavlja se histološkim i virusološkim pregledom obolelih pčela. Specifična terapija ne postoji. Stručnjaci preporučuju primenu mera sa ciljem sprečavanja širenja bolesti koje podrazumevaju pčela šećernim sirupom uz dodatak vitamina, nikotinske kiseline, oligoelemenata i proteina i, naravno, maksimalnu redukciju krpelja varroe u pčelinjoj zajednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Varoa može naneti veliku štetu u pčelinjaku. Već krajem jula je trebalo početi sa kontrolom i dijagnostikom, i primenom metoda za suzbijanje varoe. Bolest izaziva krpelj Varroa jacobsoni, koji napada pčelinje leglo i odrasle pčele, pa je zato veoma opasna kada se pojavi u većem obimu. Na samom početku pojave varoe, pčelinje društvo se skoro normalno razvija, tako da je nemoguće u početku primetiti, a kada se raširi napravi veliku štetu u pčelinjaku.
Kad pčelari primete da u košnici ima dosta meda i legla, ali da nema pčela, ili da ih ima sasvim malo, to je prvi znak da je pčelinje društvo intenzivno napadnuto varoom. Varoa je vidljiva golim okom, tamnosmeđe je boje. Na prvi pogled liči na pčelinju vaš. Varoa najčešće napada u avgustu i septembru, te je neophodno vršiti stalni nadzor, poručuje DVM Kazimir Matović, stručnjak Veterinarskog instituta Kraljevo.
„Kritično vreme najintenzivnijeg razvoja varoe u društvu je avgust i septembar, tako da je potrebno već krajem jula početi sa kontrolom i dijagnostikom i
primenom metoda za suzbijanje varoe, da ne dođe do intenzivnog razvoja varoe i slabljenja pčelinjeg društva i oštećenja pčela koje su namenjene za prezimljavanje. Pčelinji krpelj, varoa hrani se masnim tkivom i hemolimfom pčele. Na taj način se prenose bolesti i virusi između pčela. Pčelinji krpelj prelazi sa jedne pčele na drugu, prenose joj sve viruse, a od nje pokupe neke druge. Virusi su u organizmu i čekaju povoljan trenutak da se aktiviraju. Varoa se širi na razne načine. Smatra se da su trutovi veliki prenosnici varoe, jer se po nekim teorijama u svom letu udaljavaju i do 15 km od košnice. Vrlo često nesmetano uleću u druge košnice na matičnim iu drugim pčelinjacima. Grabež takođe može doprineti širenju varoe, zatim prenošenjem ramova sa saćem sa jednog društva na drugo, preselenje pčelinjaka sa zaraženog podrućja na nezaraženo“ kaže naš sagovornik.
Varoa se može preneti i preko radilica prilikom sletanja na cvetove medonosnog bilja. Razmnožavanje varoe počenje već u rano proleće. Ženka varoe polaže jaja u ćelije saća u kojima se već nalaze larve, najčešće kada je leglo staro 5-7 dana, odnosno pred samo zatvaranje legla. U jednu ćeliju ženka varoe može položiti 1-3 jajeta a ponekad i više.
„Ženka varoe polaže jaja pored larvi, ili na njihovo telo. Za 2 dana iz ovih jaja izlegu se larve koje se zatim presvlače i pretvaraju u odraslog krpelja – varou. Za vreme rasta u leglu, krpelj se hrani hemolimfom mlade pčele na taj način je onesposobljava i skraćuje joj životni vek. Veoma je značajno da se zna da se varoa znatno povoljnije razvija kad je temperatura niža od 35 ºC.
Varoa mnogo više napada trutovsko leglo nego leglo pčela radilica“Zahvaljujući tom saznanju, vrlo efikasan način borbe protiv varoe je postavljanje
građevinjaka na kojim se isključivo nalaze trutovska legla i njihovim isecanjem oslobađamo društvo velikog procenta prisustva varoe. Životni vek pčela radilica i trutova izleženih iz zaraženog legla je kraći. Trutovi izleženi iz veoma zaraženog legla nisu sposobni da oplode maticu. U toku čitave godine neophodna je stalna kontrola na prisustvo varoe, kako bi se pravovremeno vršilo suzbijanje njenog širenja u pčelinjem društvu. Do sada kod nas i u svetu nije pronađeno sredstvo za potpuno suzbijanje ovog parazita. Međutim poznata su razna sredstva i metode za suzbijanje varoe i dovođenja na tolerantan nivo. Vrlo efikasne metode za suzbijanje varoe su Uklanjanje trutovskog legla, zamenom ramova, korištenje alternativnih sredstava, razrojavanje, korišćenje organskih kiselina
tretiranje varoe zadimnjavanjem dozvoljenim hemijskim sredstvima.
„Sredstava zaštite od varoe je na našem tržištu mnogo. Preporučuju se organske kiseline (mravlja, oksalna, mlečna) kao i eterična ulja biljaka. To je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka koji se odlikuje jakim i prijatnim mirisom, ima odlične antiseptične osobine pa se vekovima koristi u medicini. Mnoge biljke u sebi sadrže znatne količine ove materije. To su majčina dušica, vranilovka ili mravinac, lavanda, pelin ili turski neven i druge. One su i medonoše pa stoga mogu poboljšati pčelinju pašu. Koliko će varoe biti u društvu zavisi i od izbora biljaka od kojih pčele unose polen i nektar. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stesom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica na bagremu ili suncokretu“.
Jedino zajednice oslobođene od ovog parazita imaju mogućnost za stabilno i uspešno prezimljavanje i mogu dati visoke prinose naredne godine. U pčelinjem društvu ne bi smelo da bude više od pet procenata jedinki varoe u odnosu na broj pčela u košnici. Ova godina nije plodonosna, te se pčelarima preporučuje
da kontrolom pčelinjaka ustanove stanje društava I izvrše prihranu kako bi stvorili što bolji imunitet društva“Pčele treba zazimiti sa kvalitetnom
hranom u dovoljnim količinama. U plodišnom medu koji im ostavimo imaju materijal da zidaju svoj imunitet i tkiva. Kada je godina katastrofalna, i nema
dovoljno meda, ni da se malo makar pomeša sa šećerom, nego mora da se doda nešto u košnicu, onda je preporuka da se uzme neki od suplemenata koji imitiraju med i koji predstavljaju veštački izvor proteina, vitamina i minerala. Možete i sami praviti čajeve, odvare biljne, gde kuvanjem iz biljaka izvlačite neophodne sastojke koje, kada dodamo u šećerni sirup, makar malo imitiraju med”- zaključuje ovaj stručnjak.
Kolika je varoa opasnost za pčele, možda najbolje ilustruju podaci da jedna varoa radilici smanjuje masu za oko 10 procenata u odnosu na normalnu, a životni vek na oko 20 umesto 35 do 40 dana. Ako su na radilici dve varoe, život joj obično ne traje ni čitavu sedmicu. To praktično znači da ako je društvo zazimljeno sa oko 20.000 pčela, a ostalo je oko pet procenata varoe, u košnici ih ima oko hiljadu. Nakon prezimljavanja, u maju i junu, u pčelinjem društvu biće od 50.000 do 60.000 pčela, broj varoa će se mesečno udvostručiti i dostići brojku od preko dvadeset hiljada. Tako se dolazi do veoma kritičnog broja i odnosa koji može da ugrozi  medonošenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poznato je verovanje da pčele mogu da osete kakva će biti nastupajuća zima, te da se po tome i pripremaju da je uspešno prebrode. Veruje se da unošenjem povećane količine propolisa pokazuju da će zima biti hladna i oštra i obratno, saznajemo od pčelara Predraga Cvetkovića iz Trstenika.

"Ove godine, zbog prevelikih padavina pčelinja društva su bila onemogućena da normalno donose propolis krajem maja i tokom juna, kada to obično počinju da rade. Zbog toga je intezivnije donošenje počelo krajem juna i tokom jula. Verovatno zbog toga pojedini pčelari i tumače ponašanje pčela da dolazi oštra zima. Ako takva zima prati ovako neuobičajenu sezonu, onda je vrlo verovatno da su je pčele zaista i predskazale. Prethodna zima je bila neobično blaga kada je u pitanju prezimljavanje pčelinjih društava, a i odavno nije bilo oštre zime, zato verujem da nas ove ili naredne godine sigurno očekuje hladna zima", objašnjava Cvetković.Inače, pčele su izuzetno osetljive na sve promene u atmosferi, a posebno promene vazdušnog pritiska i temperature. Smatra se da mogu da osete razliku temperature od svega 0,1 stepen, znači deseti deo stepena i to ne samo temperature vazduha, već i saća na kome žive i po kome se kreću.

"Promenom ponašanja one pokazuju da se nešto menja u atmosferi pa pažljiv i iskusan pčelar može na osnovu toga da proceni promenu vremena u narednih nekoliko sati ili možda i duže. Naravno, pčele nekada i greše, a dešava se da ih iznenade nagli pljuskovi ili oluje kada ne stignu da se na vreme vrate u košnicu."Smatra da je možda uzrok te njihove greške leži i u tome što su dobri izvori nektara za njih neodoljivo privlačni, ali i jaka potreba za unosom polena i vode u košnicu. Zato Cvetković kaže da ljudi ne bi trebalo olako da ih procenjuju.

"Kada je reč o propolisu, pčele počinju da ga unose u košnicu kada otopli i kada razne biljke, najčešće drveće, počinje da luči smolu, a to je obično u drugoj polovini maja. Sakupljanje propolisa se smatra jednim od najtežih poslova koje pčele obavljaju, bilo da su u pitanju poslovi unutar košnice ili u polju. Najteži momenat je kada se pčela vrati u košnicu i treba da otkači tovar propolisa na odgovarajućem mestu", objašnjava ovaj iskusni pčelar.Propolis se ne može sakupljati po hladnom i kišovitom vremenu, jer je tada potpuno stvrdnut, a ne može ni po pretoplom jer je skoro tečan i izuzetno lepljiv. Inače, pored prirodnih faktora koji utiču na lučenje propolisa, njegovo sakupljanje i unošenje zavisi i od pčela koje su usko povezane i sa vremenskim prilikama. Zato slobodno može da se kaže kako pčele unošenjem propolisa pokazuju svoj osećaj i za klimatske promene."Ne može da se ide toliko daleko u tumačenju ponašanja pčela da bi im se pripisivala sposobnost da predosete kakva će biti naredna zima. Bilo bi dobro kada bi postojao neki naučni rad na tu temu. Sakupljanje propolisa je osobina koja varira od jedne rase do druge rase pčela, kao i od soja i genetke, pa prema tome dve različite rase pčela na istoj lokaciji neće donositi iste količine propolisa."Pored genetskih faktora, sakupljanje propolisa je povezano i sa potrebama pčelinjeg društva, te je i sakupljanje intenzivnije za slučaj njihovih povećanih potreba. Povećane potrebe mogu da budu različite prirode, od postojanja većih pukotina u košnici, preko prevelike cirkulacije, do potreba da se saće bolje učvrsti.

"Karakteristična poteba za većom količinom propolisa je i prisustvo nekih životinjica, obično miša ili rovčice, koje su ušle u košnicu, te su ih pčele ubile, ali ako ne mogu da ih izbace ili očiste moraju da ih oblože propolisom kako se usled njihovog raspadanja ne bi stvarale štetne bakterije u košnici", kaže Cvetković.Kvalitet propolisa u nastanku zavisi i od vrste smola, pa ako nema boljih izvora pčele mogu da sakupljaju i donose nekvalitetan materijal. U takvom nedostatku dešava se da skidaju propolis iz starih napuštenih košnica ali samo kada su temperature dovoljno visoke da taj propolis dovoljno omekša."Najveći i najbolji izvori propolisa kod nas su topole, breze, jasike i neke vrste četinara. Glavne vrste propolisa su tamno crveni i zelenkasto-smeđ propolis. On se izdvaja od drugih pčelinjih proizvoda koji su izuzetno zdravi po svojoj izrazitoj baktericidnosti. Propoplis je prirodan antibiotik i mnoge osobe koje su alergične na antibiotike nalaze pomoć za svoje probleme u ovom pčelinjem proizvodu."

Međutim, naš sagovornik kaže, kako nije ni svaki propolis koji dolazi na tržište podjednako kvalitetan i zdrav. On prvenstveno treba da bude svež odnosno da ne stoji godinama u košnici, na ramovima, delovima košnice ili u nekoj posudi. Podrazumeva se da treba da bude čist kako ne bi sadržao štetne supstance koje bi eventualno mogle da ga zagade, a tu se misli na izduvne gasove automobila, industrijski dim i otpad. Tretmani košnica hemijskim sredstvima radi lečenja pčela mogu da doprinesu da ne bude čist."Svežina propolisa određuje se vrlo jednostavno, komadić se stavi u usta i drži 10-15 minuta, uz blago prevrtanje jezikom, bez gutanja i žvakanja. Posle tog vremena trebalo bi da se oseti peckanje koje može da bude jače ili slabije. Pri dužem držanju, ako je vrlo kvalitetan i svež izaziva i pravu malu anesteziju u usnoj duplji. Na kraju testa može da se proguta", objašnjava ovaj iskusni pčelar.O pozitivnom uticaju propolisa na zdravlje načinjeni su mnogi naučni radovi, a Cvetković napominje da se koristi i oralno, stavlja se na kožu, s njim se inhalira.

Kako kaže, najednostavniji način da se dobije propolis je da se sastruže sa mesta u košnici gde ga najviše ima, a to su bočne letvice ramova, falcevi košnice gde stoje ramovi, mesta oko raznih otvora i procepa na košnica, ali i suženi prostor između gornje površine ramova i poklopne daske.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/sta-kazu-pcele-kakva-ce-biti-zima/62430/

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da su zamolili državu da ubrza isplatu subvencija pčelarskim proizvođačima zbog teške godine koju su imali.

Kako je naveo, trošškovi pčelarenja su mali kad je godina dobra, ali ogromni kad je lošša godina."Proleće je bilo dobro za razvoj pčela, malo je omela korona, ali su ipak pčelari uspeli da pripreme pčele za bagremovu pašu. Kasnije je došlo do talasa lošeg vremena i prinosi su u većem delu Srbije potpuno izostali, dok u jednom delu Srbije, na jugu, gde je bilo manje hladno, prinos je bio nešto veći ali, opet, daleko ispod proseka", objasnio je Živadinović za N1.

Kako kažže, "bagrem je propao, a samo je lipova paša dala pristojne prinose".

"Što se tiče suncokreta koji slovi za najsigurniju pčelinju pašu, prinos kilograma po košnici je jednocifren, a to je nezapamćeno", kaže.Totalno je podbacila i paša na visokim planinama, gde su, kako navodi ŽŽivadinović, pčele pojele i ono što su imale u koššnicama.

S obzirom na velike novčane gubitke, veliki broj pčelara će imati neverovatne probleme, zbog čega očekuju da držžava pomogne, dodao je.

"Košnice su prazne, moraju se dohraniti pčele da bi ušle u zimu. Proizvođačima bi trebalo pomoći da nabave neophodnu ishranu da se dohrane pčele kako bi preživele", zaključio je Živadinović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kosnice-prazne-troskovi-rastu-pcelari-ocekuju-da-im-drzava-pomogne/mk18gqt

Nema dana a da se neko od pčelara ne požali na pomor pčela. Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) godišnje se prijavi između 2.000 i 3.000 košnica koje su uništene ili oštećene zbog trovanja pčela. Pčelari najčešće krive voćare zbog upotrebe insekticida prilikom prskanja voća i apeluju da se voće prska isključivo u kasnim večernjim satima kada se pčele vrate u košnice. Kao jedan od načina da se pčele zaštite od trovanja je obuka voćara o upotrebi insekticida i saradnja sa komšijama pčelarima. Na taj način svi bi bili na dobitku – pčelari koji bi zaštitili svoje košnice i voćari koji bi imali mnogo veći prinos zahvaljujući pčelama koje su nezamenljive u oprašivanju voća.

 Simptomi trovanja

Kako ističu stručnjaci, za pčele su najopasniji insekticidi koji se koriste u zaštiti bilja od raznih štetočina u vreme cvetanja. Iako su ovi preparati prvenstveno namenjeni borbi protiv štetočina, stradaju i pčele kao kolateralna šteta.

Otrovanu pčelu, kažu pčelari, nije teško prepoznati, ali nije lako utvrditi koji je preparat prouzrokovao trovanje. Većina pesticida otrovnih za pčele deluje na njihov nervni sistem. U zavisnosti od upotrebljenog preparata koje pčele pokupe tokom oprašivanja dovodi do paralize vitalnih organa. Prvo stradaju pipci, noge i krila, a zatim usni aparat i ostali delovi tela. Neki preparati izazivaju grčenje i povijanje tela.

Simptomi da je pčela otrovana su vrlo jasni - pčela prvo postaje aktivnija, zatim se telo grči, noge počinju nekontrolisano da se kreću, prevrne se na leđa i ubrzo ugine. Ponekad je trovanje toliko jako da pčele ne stignu da se vrate u košnicu. Tada je šteta manja, jer kako ističu stručnjaci, jedna otrovana pčela može da prouzrokuje smrt stotine zdravih na koje prenosi otrov. Otrovanu pčelu zdrave jedinke najčešće nastoje da izbace iz košnice.

Da bi se izbeglo trovanje potrebno je da košnice budu na najmanje 60 metara od voćnjaka koji se prska, pri čemu treba voditi računa da na svojoj putanji ka paši ne prolaze kroz oblak pesticida. Zato se i preporučuje voćarima da voće prskaju isključivo u kasnim večernjim satima kada se pčele vrate u košnicu.

Ali nisu samo voćari krivi za pomor pčela. Do trovanja može doći i tokom masovne akcije zaprašivanja protiv komaraca, pa je preporuka pčelarima da košnice izmeste iz regiona koji se zaprašuje. Posebno je opasno zaprašivanje komaraca iz vazduha, jer otrovi lete na sve strane. Da bi se ovo izbeglo poslednjih godina se pribegava uništavanju komaraca sa zemlje. Ovakva vrsta zaprašivanja je i mnogo efikasnija, lakše se kontrolišu preparati koji se raspršuju, pa je i mogućnost trovanja manja. I treći, najčešći način trovanja pčela je na pojilima. Naime, one se mogu otrovati kada piju vodu na mestima gde su pripremani rastvori za prskanje ili su oprani  uređaji koji se koriste za prskanje voća. Na pčelarima je da obezbede svojim društvima dovoljno pojila, čiste i nezagađene vode, a na voćarima da povedu računa gde i s kakvom vodom  peru prskalice posle upotrebe.

Kako otkriti sredstvo trovanja?

Na našim njivama godišnje se utroši oko osam kilograma štetnih preparata po hektaru obradive površine. Ako se preračuna u aktivnu materiju to je oko tri i po kilograma po hektaru. Da bi pčelar tačno znao koji je preparat prouzrokovao trovanje, može sakupiti stotinak otrovanih pčela (oko 50 grama ) koje stavi na led. Uz to potrebno je oko 200 grama biljaka u cvetu koje su prskane i sve to odneti u laboratoriji Veterinarskog fakulteta u Beogradu gde se može tačno utvrditi kojim preparatom su otrovane pčele. Zakon o sredstvima za zaštitu bilja apsolutno zabranjuje prskanje bilja tokom cvetanja sredstvima otrovnim za pčele. U slučaju kršenja ovog zakona i trovanja pčela, poljoprivrednik je dužan da naknadi totalnu štetu pčelaru i do 30.000 dinara po košnici. Međutim, to nije rešenje. Edukacija poljoprivrednika, posebno voćara i njihova saradnja sa pčelarima bila bi višestruko korisna i za jedne i za druge.

Istraživanja su pokazala da samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose oprašenog voća, povrća i industrijskih biljaka za 370 evra. Osim toga, značajno se poboljšava kvalitet i veličina plodova kod voća ili randman ulja kod suncokreta. Bez oprašivanja pčelama, prinos jabuka bio bio i za 30 procenata manji, višanja za 40, šljiva za 42, a malina za čak 45 odsto. Zato i ne čudi što se pčelarima u mnogim zapadnim zemljama plaća da donesu svoje košnice kako bi pčele oprašile biljke ili voćnjake. A, dok to ne zaživi kod nas dovoljno je unaprediti saradnju pčelara i poljoprivrednika, te sačuvaju pčelinja društva za dobrobit svih.

Izvor: Agrobiznis magazin

U ovom svetu tehnologije i ubrzanog razvoja postali smo gluvi i slepi za neobične inspirativne ljude i priče. Izdvojimo se momenat od profita, interesa i posvetimo pažnju ljudima čija energija, kreativnost i domišljatost tera da se zapitamo ko smo i dokle smo stigli. Stigli smo daleko, daleko, toliko daleko da se moramo vratiti na početak.
Osvrnućemo se na momenat na mladost, med, inspiraciju, ljubav i jednu Tinu. Hajde da med, pčele, i Kreativna Pčelica budu stubovi nosači ove priče. Hajde da priča ohrabri sve one koji odustaju slušajući kako u Srbiji ništa nije moguće. Ispričaćemo kako je moguće sve onda kada prestanete slušati druge, kada sledite svoje ideje vodilje, kada od ničega… stvarate sve. Potrebna je samo ljubav i vera.
Početak Tinine priče o medu je njena neraskidiva veza i ljubav prema deki koji je gajio pčele. Tina je strastveni osvajač sveta, njena strast je putovanje. Upoznavanje sveta i kultura je nešto bez čega nije mogla i ne može. Svuda pođi-kuci dođi. Njen put je pravi lavirint, diplomirala je saobraćaj na Fakultetu Tehničkih nauka u Novom Sadu, gradu njenih snova. Odlazak u Ameriku je bio značajan momenat, značajno skretanje na jednoj od mnogobrojnih raskrsnica. Svuda je išla srcem i vizijom za širenjem svojih vidika, saznanja i umeća. Sve to vreme dekine pčelice su vredno radile i čekale Tinu da ih zavoli i pokaže šta ljubav može, a može sve verujte mi. Pčele, ljubav, prvenstveno prema deki-mogu sve.
Tina se posle boravka u Novom Sadu vratila u svoj rodni Bor i tada počinje emotivna i kreativna priča. Pustila je da je vode ideje, pčele i priroda. Svakodnevno brine o pčelama, posvećen rad i ideje su je dovele do taga da seje i sadi razno voće, povrće i bilje. Zamislite samo kako pčele uživaju u mirisima kamilice, nevena, matičnjaka, lavande, maline, dok su im košnice ručno oslikane.
Hm... možda ima još nešto, ali sve možete videti na blogu koji ona neumorno vodi. Pa hajte ljudi, vidite šta se može kad se hoće! Vidite kako se prave med, propolis i ostali pčelinji proizvodi. Ko god da je ljubitelj slatkog ukusa, a pritom ga grize savest jer nezdravom ishranom ne doprinosi svom zdravlju, neka zna da postoji i zdrav način da vaše nepce uživa u slatkim rapsodijama. Bilje koje je Tina izabrala za svoje saveznike blagotvorno deluju na zdravlje, a vi
pronađite šta vama odgovara; da li je to kurkuma sa medom koja pomaže vašim zglobovima ili đumbir sa medom koji je nadaleko poznat po svom specifičnom
ukusu. O savršenoj kombinaciji aronije i meda i njenoj učinkovitosti na vaš imuni sistem ne treba ni govoriti. Ako ste, pak, ljubitelj čokolade, Tina je
pripremila čoko med, nešto što zaslužuje posebnu pažnju slatkoljubaca. Ona takođe naglašava kako je važno da mališane naviknemo na med i sigurni smo da ima sjajne ideje kako med uvesti u svakodnevni jelovnik jednog mališana.
Možemo još da pišemo, ali nećemo. Sigurno ćemo vas iznenaditi nekom novom pričom, jer smo sigurni da je ovo samo početak. Napravite distancu sa
onim sto vam ne odgovara, vratite se sebi i prirodi, budite u dosluhu sa svojim idejama. Hajde da priča o Tini bude pokretač za vaš izlazak iz zone komfora i okidač za hrabrost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pčele - dragocena i vredna biće koja sve češće ugrožavamo. Gosti jutarnjeg programa "Probudi se" bili isu nženjer poljoprivrede za fitomedicinu Nenad Ilić i doktor Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije,. Zajedno su pokušali da daju odgovor na pitanje ko je kriv za pomor pčela i kako ga zaustaviti?

Živadinović navodi da se godišnje prijavi između 2.000 i 3.000 kišnica koje su uništene ili oštećene Pčelari za to uglavnom krive voćare koji koriste nedozvoljen hemijsa sredstva.

“Ogromna je šteta”, napominje Živadinović i dodaje da mnogi i neprijavljuju pretrpljebu štetu, jer smatraju da to nema svrhe, jer neće biti nadoknade.Ipak, napominje da se rešenje mora pronaći kroz obuku voćara. Ističe i da bi trovanje pčela trebalo proglasiti za krivično delo, jer postojeće lazne izgleda nisu dovoljne.

Ilić u ime voćara prihvata deo krivice i napominje da je “bilo kakva primena insekticida u vreme cvetanja neprihvatljiva”.

“Problem je nemarnost proizvođača koji rukuju preparatima koji nisu registrovani. Mora se voditi računa”, poručio je Ilić i dodao da bi ukoliko se incekticidi koriste posle perioda cvetanja bilo “ljudski” da voćari obaveste svoje kolege pčelare, kako bi na vreme mogli da sklone pčele i na taj način ih sačuvaju.

On sve voćare podseća da pčele popravljaju prinos voća.

Izvor:https://nova.rs/biznis/probudi-se-rat-pcelara-i-vocara/

Pčele su jedan od najkorisnijih insekata na planeti i, verovali ili ne, i najpametnijih. Iako je njihov mozak veličine zrna susama sposobne su za brojne kompleksne radnje. Međutim, i one su podložne brojnim bolestima, njihova legla napadaju gljivice, bakterije, paraziti i virusi. Da bi pčelar moga bolje da zaštiti
svoje košnice neophodno je da se upozna sa bolestima medonosnih pčela i tako sačuva zdravlje svojih pčelinjih društava. A zdrave pčele imaju povećan prinos meda, polena, mleča i propolisa.

Jedna od najčešćih bolesti pčela je gljivično oboljenje nozemoza (Nosemosis apium). U pitanju je oboljenje odraslih pčela koje izaziva parazitska gljivica koja nastanjuje srednje crevo pčela. Kako su Praktikumu iz pčelarstva objasnili dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, spore nozeme su ovoidnog oblika dužine 4,6-6,4, a široke 2,9 mikrometra. Otporne su u spoljnoj sredini gde mogu da opstanu pet do šest nedelja, dok u vodi prežive čak 100 dana. U lešu uginule pčele žive šest dana, a ubija ih direktna sunčeva svetlost za 15-30 sati. Na visokim temperatura raspadaju se u roku od deset minuta, zato se retko pojavljuju u vrelim delovima Afrike, Bliskog Istoka i Malajskog arhipelaga. Na žalost, kod nas su ove gljivice vrlo rasprostranjene i mogu da izazovu ogromnu štetu u pčelinjaku.
Razvoj nozeme se odvija unutar ćelija epitela srednjeg creva odraslih pčela koje ih u organizam unesu preko hrane. Za kratko vreme dospevaju u srednje crevo preko voljke gde isklijavaju. Kako bolest napreduje veliki broj ćelija srednjeg creva budu zaražene, a potom dospevaju u rektum i bivaju izbačene izmetom u spoljnu sredinu. Zanimljivo je da larve ne mogu da se inficiraju i novorođene pčele nikad nisu zaražene.
Spore se šire izmetom odraslih pčela, tako što ih mlade jedinke pojedu prilikom čišćenja zaraženog saća. Kada su pčele u mogućnosti da slobodno lete i izmet ostavljaju izvan društva, saća postaju čistija, a šanse da pčele dospeju u kontakt sa sporama se smanjuju. Tada inficirane pčele uginu, a da pri tom ne šire
infekciju, koja jenjava. Iz istog razloga spore nozeme se retko nađu u medu ili polenu koje pčele sakupe iz prirodnih izvora.
Matice ne čiste saće, pa se one retko inficiraju u prirodnim uslovima. Trutovi se inficiraju kada ih hrane radilice koje su takođe angažovane i u čišćenju saća. Prateći prirodne uslove u kojima pčele rade, stručnjaci su ustanovili da postoji veza između hladnih, maglovitih, kišnih leta i infekcije društva nozemom sledećeg proleća, mada bi uzrok tome delimično mogao biti i usporeniji rast društava tokom kišnijih godina, kao i nepotpuno čišćenje saća.
Kako su u Praktikumu iz pčelarstva objasnili dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu inficirane pčele ne ispoljavaju simptome bolesti, ali dožive samo polovinu života nezaraženih jedinki u društvima u proleće ili leto. Do bolesti uglavnom dolazi usled nakupljanja vode, pošto je ukupni sadržaj vode kod zaraženih pčela viši nego obično. Inficirana društva zimi gube oko 1.500 pčela više nego zdrava legla, a više su pogođena manja pčelinja društva jer teže nadoknade gubitak pčela.
Da bi se ustanovilo da pčele boluju od nozemoze za pregled se uzimaju leševi pčela sakupljenih sa poda košnice i žive bolesne pčele koje ne mogu da polete, pa najčešće puze ispred košnice. Potrebno je najmanje 60 pčela iz jedne košnice kao uzorak za ispitivanje. U slučaju infekcije za pregled se uzimaju i žive pčele izletnice sa poletaljke, uginule pčele ispred košnica, dok se u akutnom obliku, koje je najčešće u rano proleće, za pregled može uzeti i sastrugani izmet pčela sa ramova. Izmet se uzima pomoću mikroskopske pločice koja se stavi blizu ulaza u košnicu, a isti se od matica uzima kada se one drže iznad pločice pokrivena staklenom čašom. Preventiva Preventiva je najbolji način za sprečavanje ove bolesti. To pre svega podrazumeva držanje jakih pčelinjih zajednica sa povoljnom strukturom svih kasta pčela, odnosno prisustvo sanitarnih pčela sa izraženim higijenskim ponašanjem koje su sposobne su da prepoznaju i otklone uzročnike bolesti. Kao jedna od mera zaštite je i preporuka da društvo ima mladu i zdravu maticu, da se pčelinjoj zajednici obezbedi dovoljna količina kvalitetne i zdrave hrane, pre svega perge i meda tokom zime, odnosno da se izbegava preterana upotreba šećera. Kako bi zaštitio društvo pčelar treba da obezbedi dobre higijensko- sanitarne uslova u pčelinjaku. Podsećamo, spore opstaju u prljavoj vodi i do 100 dana pa je neophodno pčelama obezbediti dovoljne količine čiste i protočne vode za napajanje tokom cele godine. Stručnjaci kažu da je dobro izvaditi medljiku iz košnice pre zime i zameniti je kvalitetnim medom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vremenske prilike ni ove godine ne idu na ruku pčelarima. Kiše i hladno vreme ponovo utiču na prinos meda početkom sezone.
Prošle godine je kiša sprala polen sa bagrema, pa je najvažnija mednosna paša podbacila. Ove sezone su pčele proizvele dovoljno bagremovog meda, ali su zatim padavine i hladno vreme to gotovo poništili."Problem je nastao sa kišom koja je krenula krajem bagremove paše, tako da taj bagremov med ne može da se izvadi. A pošto pčele ne mogu da budu aktivne u prirodi nakon toga, onda su normalno pojele taj med koji su i donele“, kaže pančevčaki pčelar Vojkan Milutinović.

Logično, jer pčele med prave za svoju ishranu, a mi im višak uzimamo. Kad ne sakupljaju nektar zbog lošeg vremena moraju da jedu ono što su donele, a za ljude šta preostane. Međutim, kiša je kao i uvek nešto odnela, a nešto donela.

"Ostalo nam je sada da se tešimo da ova kiša koja je pala dobro utiče na suncokretovu pašu i na lipu koja treba da krene. Sad je već procvetala gradska lipa, ali ova crna lipa trebalo bi da krene za nekih desetak-petnaest dana. Nakon toga bi suncokret trebalo da krene. Nadamo se da će ova kiša doneti dobrobiti njima, pa makar da to bude kako valja“, dodaje Milutinović.

Srbija je 2019. izvezla oko 2.300 tona meda i na tome zaradili 9 miliona evra.

"Prošle godine pčelari su bili nezadovoljni cenom, ali je bagremov med iz Srbije bio najbolje plaćen u Evropi. Verovatno je da smo kvalitetom odskočili u odnosu na sve ostale“, zaključuje Milutinović.

On napominje da se poslednje dve godine cena meda nije menjala, ali će ona sada najverovatnije porasti. Na to utiču ne samo proizvođači u velikim evropskim državama, već i povećanje troškova proizvodnje naših pčelara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/pcelari-nezadovoljni-kise-i-hladno-vreme-uticu-na-prinos-meda_1130891.html

Najveći problem pčelara u Srbiji, gde je registrovano više od 1,3 miliona košnica, je trovanje pčela, izjavio je danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

On je ponovio da pčelari traže da država trovanje pčela proglasi krivičnim delom, jer pčele godišnje prinose srpske poljoprivrede podignu za 226 miliona evra.

"Mnogo je učinjeno na tom planu, izmenjen je zakon, od naredne godine više nema slobodne prodaje pesticida, inspekcija sve bolje radi na terenu, ali trovanja se nastavljaju tek nešto manjim intenzitetom, jer neki poljoprivrednici očigledno i dalje ne znaju skoro ništa o tome koliko im pčele povećavaju prinose", kazao je Živadinović agenciji Beta povodom Svetskog dana pčela, 20. maja.

On je naglasio da trovanja pčela obeshrabruju pčelare, pa se dešava da i najbolji među njima napuste pčelarenje. "Od države tražimo da se uvedu drastičnije kazne sa jedne strane, a da se trovanje pčela proglasi krivičnim delom, te da se goni po službenoj dužnosti. To je jedini spas koji trenutno vidimo", kazao je Živadinović.

On je podsetio da je pčela indikator zdrave životne sredine i da sve češća masovna trovanja pčela ukazuju na neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, samim tim i na zagađenje životne sredine.

"Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra", precizirao je Živadinović.

Dodao je da "više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka direktno zavisi od pčele kao oprašivača".

"Više od 100 vrsta gajenih biljaka, koje čine najveći deo u proizvodnji hrane za ljude, oprašuje pčela. Bez oprašivanja pčela, prinos jabuke pada za 38 odsto, jagode za 55 odsto, višnje za 67 odsto, šljive za 72 odsto, maline za 81 odsto, kruške 36 odsto, uljane repice 50 odsto", rekao je Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije registrovano je više od 1,3 miliona košnica, a više od 16.000 pčelara svake godine konkuriše za subvencije, te oni čine, kako je naveo, glavni korpus pčelara sa ozbiljnijim brojem košnica. Dodao je da ima, međutim, i neregistrovanih pčelinjaka, što je suprotno zakonu.

Pčelari SPOS-a su prošle godine, kako je kazao Živadinović, proizveli nešto više od 5.000 tona meda, jer je sezona bila slabija nego inače . Najviše meda se izvozi u Norvešku, Italiju, Nemačku i zemlje okruženja.

"Potencijal za proizvodnju meda u Srbiji nismo ni blizu dostigli. Sigurno prinose možemo duplirati, ali za to je potrebno napraviti jeftin i funkcionalan katastar pčelinjih paša, subvencionisati nabavku pogonskih vozila za prevoz pčela, kao i konačno rešiti registraciju pčelarskih vozila, što je obećanje države koje još nije ispunjeno", ukazao je Živadinović.

On je ocenio da je Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" u Rači, "jedini spas za budućnost naših pčelara".

"U aprilu ove godine krenuo je ozbiljan uvoz meda iz inostranstva i jedini način da se izborimo sa takvom konkurencijom jeste prezentacija domaćeg meda, kako našem tržištu, tako i inostranom. Do sada smo u pogon uložili više od 1,4 miliona evra, te je u potpunosti spreman za plasman meda na veliko, u buradima, a nedostaje nam za narednu fazu još oko 470.000 evra kako bismo ga u potpunosti opremili za plasman meda u teglama", rekao je Živadinović.

Kapacitet ovog pogona je do 3.000 tona godišnje, ali ga je, kako je dodao, lako povećati ukoliko bude bilo potrebe, unošenjem još jednog homogenizatora za med.

"Izvoz meda se planira u sve države sveta, gde god ima interesovanja, naravno najviše targetiramo tržište EU, arapskih zemalja i Japana", kazao je predsednik SPOS-a.

Naveo je da je pandemija korona virusa poremetila planove i napravila nesagledivu štetu, što kroz direktne troškove održavanja pogona tokom perioda zastoja, što zbog toga što je otvaranje koje je već bilo zakazano moralo da se odloži. Ekipa firme iz Slovenije koja je isporučila ključnu opremu, nije mogla da dođe zbog zabrane kretanja da obavi probni rad opreme, niti se zna kad će moći da dođe, a to je preduslov za uvođenje standarda.

"Svakako je šteta ogromna i tek krajem godine moći ćemo da je izrazimo novčano. O šteti zbog kašnjenja početka rada da ne pričamo, nju trpe svi pčelari koji konačno očekuju realnu cenu za svoj proizvod", kazao je Živadinović.

Podsetio je i da je za vreme vanrednog stanja najveći problem bila nemogućnost odlaska na pčelinjake pčelara starijih od 65 odnosno 70 godina, pa su pretrpeli velike štete.

"SPOS je tražio da im se pomogne, država je izašla u susret za pčelare starije od 70 godina, na žalost ne i preko 65, te su oni dobili 800 dinara po košnici, do maksimalnih 20.000 dinara po osobi", rekao je Živadinović.

Svetski dan pčela obeležava se na inicijativu Slovenije od 2018. godine, sa ciljem da se ukaže na značaj pčela u oprašivanju biljaka, odnosno proizvodnji hrane, ali i zaštiti životne sredine, odnosno opsatnak ljudi na planeti.

Taj datum je određen za obeležavanje, jer se 20. maja 1734. rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva, a Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva. Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Otpravnik poslova Ambasade Slovenije u Beogradu Roman Veiksler kazao je da je pčelarstvo u Srbiji , slično kao u Sloveniji, "na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu".

"Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela", kazao je on.

Podsetio je da se se svake godine u maju priređuju događaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela, ali će zbog pandemije korona virusa ovogodišnje, treće obeležavanje, biti pre svega u znaku virtuelnih događaja.

Pčele oprašuju, podsetili su iz Ambasade Slovenije, skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti, a efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine.

Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava.

Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN), gotovo 10 odsto pčela je pod pretnjom izumiranja, a pet procenata je najverovatnije ugroženo.

Izvor:https://naslovi.net/cir/2020-05-20/beta/spos-trovanje-pcela-u-srbiji-treba-proglasiti-krivicnim-delom/25463484

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30